Sremac, Stevan - PROZA
Udovica pokojnikova digla je parnicu koja jednako traje, i bogzna kako će se svršiti. Udovica traži glavu natrag, a učitelj ne da.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
RUŽA 11 STARI DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI IZ STAROG JEVANĐELjA PRVA SUZA Čim dođe nedelja ili drugi koji prazničan
iz ravnice, s Morave, osećaše se kako počinje da duše, dolazi, rasplinjuje se neki širok, vlažan, neugodan vetar. POKOJNIKOVA ŽENA I Toliko mu je već izlazila, a i sada izlazi na grob, da ga je kao živoga gotovo zaboravila i pamti ga samo po
odilaženju, plaču, čak je nije žalostilo što su je gotovo svi bili ostavili — naročito njeni, pa komšike joj, rodbina pokojnikova, prijatelji mu, što se oni, čim je on umro, svi povukli.
Možda bi uvek osećao kako mu nije došla čista, kad je grli, ljubi, već je drugoga, pokojnikova... jednom već grljena, milovana. A da je on kao svaki, muž, običan, kao taj Nedeljko, ali ovo je Ita.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Šta ćeš, prija-Vido, takva je poslednja volja pokojnikova i ne možemo mimo njegovu volju. SARKA: A kome je on to, bajagi, kazao svoju poslednju volju?
TANASIJE: Pa šta veli? AGATON: Veli: možete, ali bolje: strpite se; pokojnikova je želja bila da budete strpljivi. SARKA: Lako je njemu mrtvom da bude strpljiv.
” SVI (negoduju). AGATON: I advokat, lepo, sve popisao, zapečatio, a ovu kuću predao na čuvanje tetki, jer je pokojnikova želja bila da mu se ne zatvori kuća. VIDA: Ama, reci ti meni, prijatelj-Agatone, kakva je to tetka?
– Jesam! – Pa dobro, Sarka, znaš li ti kako izgleda pokojnikova kuća? – Ne znam! – Koliko soba ima? – Ne znam! Kako je nameštena? – Ne znam!
(Ostavlja služavnik na najbliži sto.) ADVOKAT: Kakvi su vam to gosti? DANICA: Pa porodica pokojnikova; svratili, po običaju, sa parastosa svi ovamo.
MIĆA: Pa gde ću ja? SARKA: Jedino još nije zauzeta pokojnikova soba, ona gde je umro. MIĆA: Pa meni, uostalom, ta soba i pripada. SARKA: Možeš tamo, samo ako se ne bojiš.
Tamo su opet Proka sa Ginom. Uzeli onu sobu gde stoji pokojnikova kasa i Gina po ceo dan plače kraj kase. A tamo je gore Trifun; našao u trpezariji jedan stari špil karata, pa sam
DANICA: Ja sam čula da se mora čekati četrdeset dana do otvaranja. ADVOKAT: Da, to je bila samo pokojnikova želja, ali ona nema osnova u zakonu i ne mora se ispuniti.
AGATON: Zar može? ADVOKAT: Zašto ne bi moglo? AGATON: A pokojnikova poslednja želja? ADVOKAT: To je samo želja, uostalom, i sam testator je predvideo da se u slučaju, ako staralac nađe za
AGATON: More, da vidiš, uzvrda se kad ču kako je to onako... nije da ga molim, nego zahtevam, pa poče da mi vrda: te pokojnikova želja, te četrdeset dana, te ovo, te ono. Ali ja njemu: po zakonu ne moram da čekam četrdeset dana i neću da čekam!
Budite samo strpljivi! VIDA: Pa 'ajde da čujemo dalje. AGATON: Ovome Proki i njegovoj Gini da se da ona pokojnikova njiva u Malom Mokrom Lugu i deset hiljada dinara u gotovom. PROKA (skoči): Oho! To ti zadrži sebi, a ja hoću moj deo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Počastiše ga dobro kod trgovca i dadoše mu dvodinarac. Eto, zar nije lepo setiti se tako krasnog događaja iz života pokojnikova i, u isto vreme, glasiti njegovu smrt. Seća se Marko i drugih slučajeva s pokojnim Nikolom, pa ništa.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zato se kao ispravi u sedlu, odupre o uzengije”. 118 Posle prve bračne noći Anica, junakinja pripovetke Pokojnikova žena, u razdanje se iskrala iz postelje i usamila u bašti.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
J. se rado uotrebljuje i za mrtvačku žrtvu; kad ko umre, donose mu j. (SE3, 19, 253 ‹i 257›); o praznicima porodica pokojnikova meće mu ih na krst (GZM, b, 159), ili mu ih, o zadušnicama, zakopava u grob, kod glave (SEZ, 19, 253).
Na grobu momka ili devojke, u Omolju, sadi se, uz razne ceremonije, t. [u koju ima da uđe duša pokojnikova) (SEZ, 19, 249). T. ima izvesnu ulogu i u vračanjima i gatanjima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Oči su mu bježale k njemu i pričinjalo mu se da leži posve iskipio na krevetu... Oganj dogaraše; sestra pokojnikova baci na nj rukovet suvari i modrušast plamen veselo liznu... Uto u kuću uniđe najbliži im susjed Lovre.
Došao je s besjedom u ustima, no pretrže je kad ugleda Ivu. — Ča ti je reka? — upita ga pokojnikova žena, dok je sio. — Ča?! Znate... da se ne može. — Pa nastavi: — Da je ovo četvrto godište, da niste nišće ulili...
A okle? ... Uvik su ovaka moja dica, ozva se ona naglo i otresito. — Jemaju praviщu! — javi se odlučnim glasom pokojnikova sestra i nastavi: — Otkad se svit spominje, u ovoj kući nikome nigda nije brecalo siromaško zvono!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
No i to im je malo, već razviju pravu sudsku istragu, te počnu po celome svetu pribirati pokojnikova pisma, školske svedodžbe, priznanice i sva druga dokumenta, pa ih zatim, sa istrajnošću jednoga pasioniranoga