Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ako Miona zorom podrani na njivu da užanje koji snop više, ili ode na livadu da poplasti ono što je Jelenko juče pokosio — neće u podne, kad se vrati kući, ostati bez ručka. Dušanka se brine o tom, kao kakva Matora reduša.
Radičević, Branko - PESME
hvataju, Majke, ljube, seje odstupaju, Ali mnoga tajom zasuzila, Ma ne suzi Stojanova Mila, Teški jad joj srce pokosio, I u oku suze zasušio, Oko stalo pa se ukočilo, Ona gleda svoje sunce milo, Sunce milo, ali na zapadu — Pomoz',
Uzaman je, silni Bože, Odustat je već ne može. U srce se sam udrio, Još jednom ga pokosio, Valja njemu rane trpit, Pa kâ dosle jadno krpit Dokle jednom Boža volja Oprosti ga svih nevolja.
kliknu, Eto puška jedna ciknu, Ču se žubor, ču se vika, A kroz viku česta cika: „Beži, beži, druže mio, Eto Bog i pokosio!“ Ma on stoji kao kamen, Oči njemu živi plamen, Gleda plao oko sebe, Pa čas gori, a čas zebe.
Gledaj, brate, grom ga pokosio! Gle koji se Turčin naturio, Bi se, bogme, kuga umorila, Pa opet ga ne bi pomorila. Ali sada pogledaj Srbina,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Miriše suvo i mlado seno, a seljak se smeši zadovoljno sećajući se grdna truda što ga je podneo, dok je sve to pokosio, isprevrt'o, poplastio i podenuo. Što će mu zelenilo!....
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
A nemaše jošt dvadest godinah. I što ću vi kriti, Crnogorci, živo mi je srce pokosio i našu je zemlju ocrnio! VUK TOMANOVIĆ On ne bješe no samo nastao, — Crnogorca već bješe svakoga on gotova pretekâ
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A kamo ta grlica? Otišla je putem! A kamo taj putak? Zarasta’ je travicom! A kamo ta travica? Pokosio dugonja! A kamo taj dugonja? Posjekla ga sjekira! A kamo ta sjekira? U kovača za pasom! A kamo taj kovač?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(ladarskoj) trandovilo je sama devojka; ostavljeno na sredini pokošene livade, ono veli Ivanu livadaru: »Ko bi mene pokosio, Ja bi njeg̓va ljuba bila«, a na Ivanove reči da bi obljubio i ostavio odgovara pretnjom da će ga kazniti mesec, zvezde i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dao si siromašku hleba, žitca li, al' si — boj se — pohuđega zaneo, oštetio, njivu preorao, livadu pokosio, tvoja li je marva potrla i pogazila; neveštijem trgovcu put si mu presekao, dobrotvora odgovorio, hleb si mu preoteo;