Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jedne u početku, druge na kraju, — opet je ravnoteža u rangu održana. No baš zato se ne žuri Polačekovima. Oni ostaju. Ostali su i ostali: muška gospoda, kasnar, išpan, natšumar, nataroš i učitelj, pa se izmešali sa
Oni ostaju. Ostali su i ostali: muška gospoda, kasnar, išpan, natšumar, nataroš i učitelj, pa se izmešali sa Polačekovima i Kirićima u kredencu, i ostaše do zore. Balu je kraj; samo su nekoliko pari u manšestru još zaostali.
Legnu spavati. U jedanaest sati se probude, obuku se, pa u pola jedan na saonicama odu Polačekovima. Budu lepo primljeni. Šamika je među ženskima, a gospodar Sofra sa starim Polačekom razgleda štale i staje, gleda, meri
Svi su zadovoljni, a najzadovoljniji je Čamča, jer je doista džepove napunio. Gospodar Sofra sa Polačekovima opet na saonicama vrati se kući i odmah svi polegaju.
Dođe posle ručka i Krečar, pa se dalje razgovaraju. Najpre, naravno, gospodar Sofra pretstavi Krečara Polačekovima, no Polaček ga već poznaje i bez toga; imao je već s njim posla.
— Nazdravlje ručak! Došao sam da vam se zahvalim što ste mi noćas čast dali. — Klanja se, rukuje se sa Polačekovima, pa i sa Kirićima. — Kako je ispao profit? — pita Krečar. — Vrlo dobro; bolje nego na noblbalu.