Jakšić, Đura - PROZA
Hteo ga je i popa Tanasije oteti, da njime vodicu sveti, ha, ha!... Kakvi sam kačamak kuvao u njemu! Baš bi ga i gospodin proto mogao
Ljudi zavide veselom osmehu, a suzama se smeju... Mi odosmo kući. U njoj je sve mirisalo na tamjan što ga je popa u kadionici potrošio. Tetka se naslonila na prozor i gledaše zamišljeno u zalazeće sunce, a niz lice joj tekoše suze...
E, baš ste čudni ljudi! Pa vi bar znate da se svi esnafi jedan s drugim mogu posvađati, štaviše i popa s popadijom, — ali laža s lažovom nikad!
do zapisa; jer u ono vreme ne beše u Planincu crkve, nego, lepo, u senci nekoga starodrevnog hrasta skupe se ljudi, popa očita dve-tri molitvice, ljudi celivaju krst, nešto malo poručaju, pa se onda raziđu svojim kućama.
nisu propustili da toga dana u Planinac ne dođu; a svaki se, opet, domaćin otima kako će lepše i bolje gosta dočekati. Popa doveo svoga nećaka čak iz Stare Srbije.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
iz Brisla, kraj trulog Španca Norvežanin trune, - ta gomila je celo leto kisla na buđavom polju, bez groba i popa, u rasutom žitu i lokvama krvi I dok trune jesen i kiša ih kopa na zemlji svetkuju pobednici i crvi. 2.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
koja je bila udata za Živka Dabića u Jautinu, Maricu za Jovanom Vilotijevićem u Valjevu, i Mariju udatu u Takovo za popa-Pavlova brata Matiju.
Hajde da vam najpre kažem kako sam knjigu učio. Otac me dade jošt vrlo malena da kod popa Stanoja, našeg paroha, koji je blizu naše kuće sedio, učim.
Od ono doba do danas jošt nigde nisam vidio onakvog bukvara. Moj siroma popa, Bog da mu dušu prosti, kako je on sam učio, onako je i meni pokazivao.
mestu služiti i popine i igumanove konje sedlati i rasedlavati, opet je svaki rado snosio, koji je želio što naučiti i popa biti, za čim je onda svaki težio, jerbo u Srbiji nije onda bilo drugoga gospodstva, krome biti knez, pop ili kaluđer,
Ja kod popa Stanoja izučim taj vrletni bukvar, i počnem časlovac, i u mesecoslovu naučim svece kazivati, a to mi je vrlo lako bilo
No ta škola slabo je bolja bila od škole moga popa Stanoja. Koža mi se i sada ježi, kad se opomenem onoga narodnjeg preselenija, jer se još dobro opominjem kako je narod
i zapita me brat Ignjat (on se nije dao drukčije zvati, i ljutio se kad mu kogod rekne da je starac, on je bio otac popa Nikole iz Kupinova): „Šta si učio i šta znaš?” Ja mu odgovorim, da sam sve što treba izučio, i da sve znam.
” i meni se onda učinilo da ću svet da promenim. No posle vidim kako je to lepo biti popa. Kad sam vam kazao kratko vladičino slovo, da vam kažem kako me i otac savetovao: „Sine, — rekne mi on kad sam prvi
ti sebi da uvrtiš u glavu da oni tebe zato slušaju što ti najmudrije govoriš; oni će te zato slušati što si nji̓ov popa, i što si moj sin, i kad što pogrešiš, niko ti neće kazati: nije tako, ali svaki će pomisliti.
i pete godine možeš do dna čašu popiti, i opet svi će nurijaši sećati se tvoji̓ prvi̓ godina i svi će govoriti: naš popa ništa ne pije.
U to vreme (1793. godine) bio je paroh stari moj učitelj popa Stanoje i pop Nikola iz Kršne Glave, oba stari i ne velike nauke, no što se tiče krstiti i venčati i druge obrede
Posle smrti popa Stanoja otac moj zaponi brata njegovog Panteliju, koji je učio malo u manastiru Studenici, i popa Matu, koji je učio
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
U mehani u Dubravi sedi još nekoliko njih iz obližnjih sela. Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«. Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan. — Dobar veče vam, braćo!
— Je li to Uzloviću? — upita onaj što je bacao popa. — A njemu skotu — ja! — E kako te Uzlović zakačio u svoje kandže, ne iščupa ga se ti šale!
— Dade, ne dao mu bog vesela dana! — A privali dobar interez, privali — je li? — upita onaj što je bacao popa. — O, moj brate, da je samo interez, bilo bi cveće i kovilje, ali upisa u obligaciju osamdeset dukata, pa još interez
— Ala je to bila hala i vetar, moj brate! — začudi se onaj što je rasturao popa. — Ja šta misliš — reći će Radan. — Eno, preklane kaka sila beše duhnula i ovuda. Hoćaše sve grad potući u koren...
— Vala i jes̓ ružno mesto. Usred podne sumnja te onude proći, a kamoli noću — potvrdi onaj što je okretao popa. — Svuda je vala nezgodno — počeće Radan — a na onom brodu kod vodenice i gore malo, pored vira Petrova, ne znaš koje
« »Ne dam«, veli Petar. »More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!« »Jok ne dam!« reče Petar i pođe. Popa nestade. Niti se znade kud ode ni šta bi od njega. Ama da rekneš da je što šušnulo... ništa!
»Daj mi, more, te bukagije!« — Ne da on nikako. Saleta tako, saleta... Dok zapeva petao negde u selu... Nestade popa. — Nosi li on bukagije? — upita onaj što je rasturao karte. — Ne pušta on njih šale... Donese ih tako kući.
— Nema ti danas ni berićeta — ništa! Izopačio se i ovaj svet. Niko ti tu ne poštuje starijega, ni činovnika, ni popa, nikoga... Niti se ko tu bogu moli, niti ide u crkvu... — Jes̓, bogme, gospodine, pravo kažeš! — graknu oni oko njega.
U Krniću je opet izviđao neki spor oko potesa i uzgred dobro saslušao popa Peru Pepovića, koji ,mu se požali na učitelja Sretena Pavlovića da je nemiran, da psuje zakon, veru, da razvraća dedu,
Po crkvi beše sve ispreturano i uzorvano; tri dana i tri noći čitali su tri popa bdenije dok se crkva opet očistila.
— E to je dosta, dosta... bogami! — reče Milun mašući glavom. Poćuta malo, pa tek upita popa: — Ama, popo, on čini mi se služi sad kod Stanoja. — Jest' kod Stanoja. Biće još ovo do Đurđevadne kod njega!
Naposletku, šta se to njega, popa, tiče? Neka ih pek hvataju, ako hoće, i pijavice — njemu baš ni iz kese ni u kesu! Zna samo da je to, valjda, lepo i da
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I... ejvala njegovom „Trebniku”!... Ako koga uhvati groznica, troletna groznica, neka mu popa Miloje očita „veliku” molitvu - mora ga pustiti, pa da kugu kumi!...
Tako jedared dovedoše mu jednoga iz Banova Polja. Vezali ga, jer se zbesio. Popa reče da ga odreše. — Ne smemo, popo! - rekošte ludi.
I bolesnik se prekrsti i celiva, pa onda reče: — Al’ sam umoran! — Hoćeš prileći malo? - pita ga popa. — Hoću - veli on. Popa ga povede do svoje postelje, pa mu reče da legne.
— Hoćeš prileći malo? - pita ga popa. — Hoću - veli on. Popa ga povede do svoje postelje, pa mu reče da legne. On je spavao prilično, a kad se probudi, on sasvim mirno priđe
Oni su bili svima ugled. U svakom su poslu prednjačili. Ne bi kmet Jova ništa uradio bez sporazuma s popom, a popa opet htede sve s ljudima. Zato ih je češće i prizivao i dogovarao se. A bilo je i ljudi pametnih!...
Trebalo je, recimo, svršiti kakav posao seoski. Kmet Jova to odmah kaže popi, a popa mu rekne te pozove po nekog od ovih domaćina, pa se o svemu razgovore.
Pa, nešto to, nešto baš i što je Turčin - odbi ljude od njega. Popa veli: — Ama, ja bih voleo da je op pravi Turčin!... Ovako je on opasniji. To je kao lepa guja: šarena, a puna otrova.
Marinku se i nehotice oteše reči: — Moj dobri efendija!... I on je iskreno, u dubini duše, bacao anatemu i na popa, na kmeta, i na Crnobarce, što vređaju ovakvog čoveka!
U pameti je gledao Jelicu kako se smeška na njega... Video je kako je njegov babo prosi, kako ih popa Miloje venčava... Srce mu se razdragalo, pa igra, igra u prsima...
— Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen. — Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da izvrši kmetov nalog.
Pa poče drhtati od žestina... I suze mu udariše... U taj par uđe popa. — Dobro jutro! — Zlo, moj popo! — reče Jova. — Što, Jovo? — Krađa! — Krađa?! — upita preneražen pop. — A kome...
— Meni — reče Ivan. Kmet jedva dođe do reči. On ispriča popu kako je Ivanu nestalo novaca. Kad kmet ispriča, popa se okrete Ivanu. — Na koga sumnjaš? — zapita ga. Ivan opet nikom poniče. — Ne znaš ko je? — upita pop opet.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Jes', bogami! Na Novu godinu 1881. ŠKOLSKA IKONA I Naše selo imalo je crkvu, a crkva je imala popa. Pop je, opet, imao crkvu, selo i popadiju. To jest: pop je služio crkvu, upravljao selom i živio s popadijom.
Zapovijedao je kmetu, a kmet selu. Nije imao pandura, ali niko nije mogao ni pomisliti da ne posluša popa, a on, opet, sa svoje strane nije ni sanjao da njegova riječ najalovo prođe, ili da on uzima vlast koja mu ne priliči.
Kad je kakav teži slučaj u sudnici, odmah trči po popa, i on to od časa namiri, da je svakom pravo. Kod kuće je živio skromno i po starinski.
Bolovi nastupaju sve na mahove i sve češće, ali kad popuste, ona je pri sebi. Stidljivo pogleda popa, a na licu joj se vidi nekaka strašljiva spokojnost. Onda bolovi nanovo učestaše.
On kleče na travu i uze se moliti bogu. Još nije pošteno ni svanulo, a već sve selo zna da se u popa našlo žensko dijete. Veseli ljudi i žene, izoblačili se i došli crkvi. Ljube popa u ruku i čestitaju.
Veseli ljudi i žene, izoblačili se i došli crkvi. Ljube popa u ruku i čestitaju. A on se čisto podmladio. Blagosilja sve redom, a Miću zapovjedio da sve crkvene čarape, tkanice i
Tek on se trudio što je bolje mogao. Ni u što se u selu nije pačao, svakome je ugađao, a popa se bojao. Upravo se ni živ nije čuo. Mi smo bili njime zadovoljni; kakav je, takav je — naš je!
Nego sam vas zovnuo da se dogovorimo za neke stvari. Kum Ninko hoće da sokoli popa, ali mu se jezik zavezao, i samo guta pljuvačku. Aksentije sa Stanojem pokunjio se, pa se samo primakoše postelji.
Kad se navršiše tri godine, i Mara svrši treći razred, učitelj onda navali na popa i na druge ljude, te je zadrža još jednu godinu danu školi „na privat”. Tako ona pođe učiti i četvrti razred.
Tako ona pođe učiti i četvrti razred. Već je zovu seljaci da piše pisma njihovim svojtama koji su u vojsci. I popa ona odmenjuje ondje gdje treba pisati, izvaditi kršteno pismo, i take stvari.
sjede u kola pred našom crkvom, pričekaše ga dvanaest konjanika što su iz našeg sela u narodnoj vojsci, i oni otpratiše popa u varoš, a cijelim putem bacaše puške i pjevaše.
Za popom, u drugim kolima, vozio se kum Ninko i Gluvić, za njima još mnogi narod. Vele, kad je naš popa došao u varoš da su lupala zvona i pucale prangije, jer konjanik, što je stojao na raskršću, kad ugleda popa u onoj
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ĆIRA I POP SPIRA PRIPOVETKA Svome ujaku Jovanu Đorđeviću profesoru Velike škole GLAVA PRVA U kojoj su opisana dva popa, dve popadije i dve popine ćerke iz jednoga sela u Banatu, u kome su parohijani bili tako pobožni da su badava mleli
Bila dva popa, — ali ne ona dva popa što su jednom ostali sami u svetu, pa se svaki od njih tužio i tešio da bi mu daleko lakše bilo
Bila dva popa, — ali ne ona dva popa što su jednom ostali sami u svetu, pa se svaki od njih tužio i tešio da bi mu daleko lakše bilo životariti samo da nema
pa se svaki od njih tužio i tešio da bi mu daleko lakše bilo životariti samo da nema onoga drugog, — ne, dakle, ta dva popa, nego druga dva, i živeli su u jednom selu u Banatu.
Mesto je bilo veliko, a pobožni parohijani tako imućni da su komotno mogli ne dva, nego dva puta po dva popa izdržavati, zajedno sa njihovim popadijama i ćerkama.
pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se ne provede lepo i ne prođe dobro i gospodin popa, koga naročito zovu, i najuglednije mu mesto daju za stolom, jer zbog svatova je valjda i postala ona reč: »Trista, bez
koga naročito zovu, i najuglednije mu mesto daju za stolom, jer zbog svatova je valjda i postala ona reč: »Trista, bez popa ništa«. A gospodin popa sedne tako u pročelje, otpeva jedno »Glas gospoden na vodah«, a zatim samo zahteva i izvoleva.
A gospodin popa sedne tako u pročelje, otpeva jedno »Glas gospoden na vodah«, a zatim samo zahteva i izvoleva. Jede revnosno i zaliva
« pita žena, dokle ga ne nađe pod stolom. »Jao, teretu moj!« viče žena i diže ga. A gospodin popa samo sedi. U dvadeset i četiri časa tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut oko meseca, na kom su kraju
I to tako traje sve do medljane rakije ujutru, kad se gospodin popa iskrade, da mu ne bi pijani svatovi iz silne počasti pridali Sovru gajdaša da ga prati do kuće.
I oba gospodina popa imađahu dosta posla, a prema tome i prihoda, krštavajući novorođenu decu po selu. Malo koji dan da ne dođe
Gospodin popa ode u crkvu da krsti, a posle krštenja ide kući detinjoj, gde ga poziva otac na ručak. Na vratima ga dočekuje Neca
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I zato, čim se služba svrši, popa iziđe iz crkve, zacrni se njegova mantija preko grobova, tada sve uzavri od plača. Polete krici, praštanje, ljubljenje
— Ete... — počela da muca. — Pa šta? — hrabrio je popa. — Hoću da se udadem. — Za koga? — strogo zapitao je pop a već ljut što mu se još i time dosađuje. — Za Ljubu...
Ali Naza još zbunjenije nastavila: — E, ali ja iskam da se venčam. Hoću u crkvu kao i svi drugi. Popa se, odjednom, zbunio i unezverio, ali opet okrenuo na šalu. — E, pa dobro, dobro. Ali znaš, da za to treba para.
— Kad dođe od vladike, ja ću da te zovem. — Odbijao je jednako popa. Ali Naza nije mogla da čeka. Zima stegla i puca. Ljuba da se ukoči.
Ali čim se izmakao od nje opet je počeo da viče: — Umreće, umreće... I popu, za sina mu, predskazao. — Na popa! — opet jednoga dana isto tako počeo da se dere. — Na popa, sina, po glavi — pup!
I popu, za sina mu, predskazao. — Na popa! — opet jednoga dana isto tako počeo da se dere. — Na popa, sina, po glavi — pup! — I rukama je pokazivao kako će ga kamenom udariti.
I ko zna dokle bi tako, da se sam popa nije umešao. Silom oterao varošanku te Taja opet mogao sam, u toj svojoj sobi da sedi, noćeva.
A on jednako nudi, plače i moli prolaznike: — Za njinu dušicu, za njinu dušicu uzmite... Ni popa ne sme da zove. Već kad bi se groblje počelo da prazni i popa počeo da zalazi po krajevima groblja i kad bi tad naišao
Ni popa ne sme da zove. Već kad bi se groblje počelo da prazni i popa počeo da zalazi po krajevima groblja i kad bi tad naišao na nj, on bi ga molio: — Dêdo, prepoj i ove moje...
i popa počeo da zalazi po krajevima groblja i kad bi tad naišao na nj, on bi ga molio: — Dêdo, prepoj i ove moje... Popa, ako je dobre volje, prišao bi, prepojao bi mu ih, on bi ga tad ljubio u ruku, metanisao za njim; a ako nije dobre volje,
cele noći presedele oko njega mrtvog, osvetljenog, pazeći, čuvajući ga i čekajući da dan osvane, da dođu muški, dovedu popa da ga očita, opoje i posle da ga u crkvu odnesu i sarane kao svakog drugog čoveka — domaćina.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ne znam ništa o tome. Popa zove popadiju. — Znaš li ti što o tome kako je naša Jelka udadbu Savkinu ugovorila? — Ne znam ništa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj čovek mora da je imao gladnog oca, pa je sav sazdan u zavisti. Mora da su ga roditelji spremali za popa, pa govori kroz nos, a samo je slučajno zalutao u vojsku i dočepao se Dvora.
sisi, a koje je sad, u kolima, bila uzela dadilja Trifunove dece, Stamenka, žena Cvetka Vucaniča, crkvenjaka Trifunovog popa, Todora.
Jedino ga moli da mu šizmatičkog popa ne dovodi u kuću. To nije dozvolio, ni kad je ćerku udavao. A Pavlu do tog nije bilo ni stalo.
A krivica je i do nekog popa Mikaila, koji je, pre, odlazio Črnogorcima, a koji ima uvo rosijskog poslanstva. Kaže, da se taj svet oteo, i od
Ne bi trebalo dozvoliti da nastave put do Kijeva. Kopša nije voleo popa Mikaila i govorio je da taj pop ne zna ni da se prekrsti kako treba, a deli naforu bolesnicima.
To je, kaže, strašan čovek. Zmija! Pavle se onda, pred odlazak da vidi lazaret, bio rešio da upozna tog popa Mikaila. Agagijanijan mu obeća da će udesiti, to, još istog večera.
U tom izveštaju, Imbriani piše da je dobio, za pare, i lepa obećanja, i žensku, nove, brze, podatke, od popa Mikaila, o Črnogorcima, i nekom oficiru, rosijskog, posola, koji odlazi Črnogorcima.
Ući će oni, sutra, naksutra, u lazaret, ako Pavle bude potrošio malo. Isakovič mu onda reče da su Črnogorci, za popa Mikaila, spremili škopicu, pa bi on radije da uđe, tamo, bez njega. Pop Mikailo, kad to ču, blago se smeškao.
Vladika ima za sobom samo manjinu, a Sava, većinu. Isakovič nije, ni vladiku, ni Črnu Goru znao, nego se trudio da popa Mikaila navede da mu što više kaže, o tim Črnogorcima u lazaretu.
Učini mu se kao da pop Mikailo ode nekud u Visinu. Pomoću tog popa, to jest apotekara, koji je, ranije, u lazaret odlazio, a koji se zvao Ignac Štengl, Isakovič je zaista dobio dozvolu
Je li se nesretni nacion njihov digao iz onog jada i mraka, ili je utonuo u ona blatišta u Bačkoj, u Sirk-bari, kud su popa Todora naselili?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Popovi su se nešto malo izdizali iznad naroda. Zbog toga je svaki želeo da ima popa u porodici. Izuzevši demokratskih težnji nijedna druga težnja nije mogla naći osnova u narodnim predanjima.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vasko Popa NEPOČIN - POLjE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vasko Popa NEPOČIN - POLjE Sadržaj IGRE 4 PRE IGRE 5 KLINA 6 ŽMURE 7 ZAVODNIKA 8 SVADBE 9 RUŽOKRADICE 10 IZMEĐU
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kroz Tri minuta to isto će učiniti i pravoslavna, dovodeći vo iskušenije popa Domentjana da Luki Crkvenjaku skreše sve po spisku deset kolena unazad zbog netačnosti.
Moji su strogo svesni. Sada sam bio tu, okružen mrmorom starica iznad koga se čuo piskutav glas popa. Govorio je o našoj budućnosti iza smrti, o svemu što ćemo imati kad umremo.
a on reče da nema vremena za prazne priče: njemu je jasno koji je mene đavo odveo da slušam trabunjanja onog šašavog popa, a i zvono za ulazak profesora u učionice već izbija, on mora da se čisti, sve što imamo raspravićemo kod kuće.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospoda se udalje. Gospodar Sofra zove svećenika. — Dozovite mi popa da se pričestim. Maločas dođe svećenik i pričesti ga. Gospodar Sofra zaspi, fantazira. Baš je deveti dan.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
“ Na zbabanom licu feldmaršal‑lajtnanta barona Berenklau, kao u starog popa, bilo je večito bledilo. To lice se nije nikada smešilo, na njemu je bio ostao trag svega što je svojim očima video,
vrućinu oko kuće, ni prašinu, nije više znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula šum vode, kao ni popa na dnu izbe, koji je, neprekidno, mrmljao grčke molitve.
Aranđel Isakovič bio je uveren, i u to, da o razvodu braka ne može biti ni reči i da nema toga popa, ni patrijarha, koji će je uzeti od njegovog brata da je preda njemu.
U Karlovce je pošao tek da bi se smirili u kući i da bi joj učinio po volji i doveo popa. Jureći preko njiva, baruština i prokrčenih šuma, on je znao da se vozi uzalud, ali je ipak hitao.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
istog dana (ili sutradan) neko od ukućana (muž ili neka starija žena) ide sa sudom i strukom bosiljka u crkvu kod popa da uzme „vodicu“. Voda se uzme sa tekućeg izvora, a pop je osveti.
⁶⁷ Kum, u saglasnosti sa roditeljima ili bez nje, daje ime kumčetu na krštenju. Ovo ime, osim popa, ne sme da čuje niko drugi.
, čeka velika sreća, a ako, pak, sretne zeca, popa, babu, ženu sa praznim sudovima, onda ga čeka nesreća.³ Ovo protivrečno shvatanje dečje prirode možemo donekle
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dvanaest sati udara, Tamnica se otvara, U tamnici nikog nema, Samo jedan popa drema; Hajmo, popo, napolje, Da vidimo kako je, Kako vojska maršira, Podigla se prašina, Kako vojska stupa, Podigla se
Odlazio je i kod advokata, veterinara, pa čak i kod popa i komandira milicije. Često bi ostajao i na spavanju kod svojih dokonih domaćina, koji mu nisu dozvoljavali da se vraća
Matavulj, Simo - USKOK
Za njim se uputi brkati Rako Mrgudov, pomlađi od popa, a obojica „pečena čela“ i „dobre puške“, kako se u Crnoj Gori kaže za nebojše, koji su u ratu još izdržljivi.
— Hajd, naprijed, u ime božje! — viknu knez i povorka se uputi istim redom, samo što uskok iđaše odmah iza popa. Svi jedva dođoše k sebi od čuda, Krcun potonji; ali kako se moralo hoditi kroz nevidjelicu i kako im noge klizahu po
Milica se najprije zbuni i porumeni, pa mu na prekid poče odgovarati. Kaza mu da je to popadija Gojača, žena popa Marka Punišina, rodom iz Primorja, najduševnija, veli, žena u brastvu, prava zadušna majka, a i među ljudima cijenjena
Tada mu izide pred oči pop Marko. Nasmija se zamišljajući ga u odeždi i s kadionicom u ruci, toga popa koji je ko ti ga zna koliko glava odsjekao!
Janku se nametnu poređenje toga popa sa svjema ostalijema, koje je poznavao, počinjući od svoga domaćega patera. Kakva golema, upravo nevjerojatna razlika!
Turska je zemlja ostala!... A sada da ti pokažem naše kuće. Ova prva je starog Mrguda Šutova; ona druga popa Marka Punišina; za njom je najbliža Steva Bajova; pa je Krcunova; pa Pura Perova; pa Stijepa Mrkova; pa Mirka Jokaševa;
Kod popa Marka nađe Janko više reda i čistote. Popadija Gojača skuva mu kavu, te, iako bješe začinjena medom, bješe prva dobra
Samo me ti sačekaj kod Pura, dok ja časkom obiđem djeda Mrguda, strika popa i strika Steva Bajova. Izidoše zajedno, pa se rastaše.
Krcun, sjednuv do Janka, prišapta mu: — Ovako ti mi radimo! Danas ćemo oglodati Mrguda, sutra popa, pa mene, pa sve redom, osim Stijepa Mrkova, koji se ne bi mogao ni omrsiti da se svi ne porevenamo.
Pa posjedaše. Na hodniku momci služahu napitkom vojnike. Iguman Đorđe započe: — Pozdrav ti, gospodaru, od popa Milutina iz Tušine, pa onda od svijeh Moračana. Bješe ih mnogo kod mene o božićnjim pokladama.
Kao što znamo, trebalo mu je proći pored kuće Steva Bojova, popa Marka i Mrguda Šutova, gdje je bila udavača. U dvorištu Stevovu, Markiša, sin, mu, takođe deraše ovna.
Brastvo je zahvatalo sredinu prisoja, mjesta travna i puna izvora. Osim popa Marka Punišina, koji imađaše malo stoke, i Stijepa Mrkova, koji je nemađaše, svi ostali bjehu tu, sedam kuća, duša
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dete je učilo osnovnu školu u mesnoj srpskoj školi, i kako se odlikovalo ljubavlju za knjigu, tetak naumi da ga spremi za popa.
On zna za Bekona, Popa, Svifta, Česterfilda, Defoa i njegova Robinzona, Ričardsona, ali naročito ceni i voli blagog i ozbiljnog Adisona, iz
Radičević, Branko - PESME
Ona jadi: „Oh moj Bože!“ Pa ga malko potpomože. 44. Svršen poso, te na kratko, A blagoslov dođe s neba, I bez popa beše slatko, Al' što popa tu i treba? Popi samo žene grade — Vako cura još ostade. 45.
44. Svršen poso, te na kratko, A blagoslov dođe s neba, I bez popa beše slatko, Al' što popa tu i treba? Popi samo žene grade — Vako cura još ostade. 45.
Tamo, tamo, kraj vrleti, Okle skok ga ubi kleti, Tamo leži on i spava, A nad njime samo trava. Bez popa je, bez opela On sa sveta očo bela; Samo jedna što proplaka Nada njime stara baka, Zvaše Boga od žalosti, Da mu
Mladoženja vojvoda Mileta, A mladica, to je divna Cveta... Crkva, popa, pričest i venčanje, Kolo, šala, vince i igranje... Sunce jarko zašlo za goricu, Ajd' mladenci, ajte u ložnicu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
su oni, a kad bi mu ispričali kakav svoj nov hajdučki podvig, osjećali su se olakšani i čisti, kao da su bili kod popa na ispovijedi. Čuo Rade, nasmijao se i oprostio, kao što bi, valjda, i dragi bog učinio.
Za kratko vrijeme stigao je da se popsuje s knezom, zapeo se za popa, digao toljagu na iznenađenog lugara i baš iz čista mira napao pred školom učitelja, i svašta izgovorio i njemu i „onome
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Najzad popa, u sporazumu sa viđenijim ljudima iz komšiluka, dogovori se, te mu odredi kao neku platu, kojom mu se kupovaše odelo.
— Zar istina, da ti voliš Todu? Dimitrija bi ga pogledao zablenuto, pa bi brzo oborio glavu i pobeg’o. A i sam popa tome se slatko smejao.
Ma da beše tek u šesnajestoj godini, ipak se javljahu prosioci. Popa ih izbiraše. Toda spravljaše darove, a popadija gledaše i posmatraše kuće, familije i svekrve onih momaka koji se
— — — I to bi! Zaprosi je učitelj sa sela. Čovek mlad, samac, a gospodin, pa šta će bolje? Popa je dade, a Todu već nisu ni pitali. Takav je običaj.
i tu piju i vesele se; a ženske u kuću kod Tode n popadije, te im pomažu da što pre i lepše naspremaju darove. Popa, čovek visok, koščat, široka lica i usta, obuko novu, za sad načinjenu mantiju, pa se samo šeta, smeška, nadgleda i
Dimitrija obuko novo odelo, (ma da ga je popa grdio pa hteo i da bije za to) zakitio se cvećem, čak i perunikom, pa sav crven, oznojen od silna rada, trči, smeje se
I sve bi dobro bilo, da ga popa utorak ne pozva i naredi mu da preže kola. — Kola, Dimitrijo! — reče popa kad ga ovaj začuđeno pogleda.
I sve bi dobro bilo, da ga popa utorak ne pozva i naredi mu da preže kola. — Kola, Dimitrijo! — reče popa kad ga ovaj začuđeno pogleda. — Zar ne znaš da Toda treba da ide u selo? — Hajd, spremi!
Sve je to bilo svoje, blisko, rođeno... Jedan drugoga pecka, nude se duvanom. Razgovaraju se, čekaju popa da preseče kolač. Dođe i pop. Svi stoje gologlavi, on čita, kadi, oni metanišu, krste se.
A još manje da mu je kadgod novaca zaiskala, sem kad ode u crkvu, na groblje, da mrtve prepoje, pa joj treba za popa. Čak ni jelo. Da nije morala za njega da gotovi, za sebe nikad ne bi. Samo bi suva hleba jela.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dosledno tome, rasla je i originalnost narodnog umetnika. Za odnose raje i bega, čoveka i popa, trudbenika i špekulanta, i t. sl., nije imalo razloga pozajmljivati fabulu sa strane; ona se nalazila na dohvatu ruke.
digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu kod popa u najmu kaže mu: — Ti, pobratime, prevari me. A on mu odgovori: — Vala, pobratime, i ti si mene.
I ovaj pristane da valja platiti, ali se stane izgovarati da nema dva novca, „nego“, veli, „u moga popa za kućom ima velika jama u zemlji, u koju on često silazi i po svoj prilici biće u njoj novaca ili kakih drugih
pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od popa kad me nađe u jami?
Posle mnogo vremena ovaj što je bio u popa u najmu steče svoju kućicu i oženi se, i jedan dan sedeći sa ženom pred kućom opazi poizdaleka pobratima gde se uputio
Po sreći svi su znali plivati do samoga popa, dok načnu se topiti, te se svaki od njih uhvati za čun i prepliju na drugu stranu.
selu jednom ljeti velika suša, koliko ikad, te jedan dan po leturđiji zaustavi se sve selo pred crkvom da nagnaju popa da se moli bogu za kišu, i ako ga ne umoli, da će drugoga dobavit' popa, kojega će bog poslušat'.
zaustavi se sve selo pred crkvom da nagnaju popa da se moli bogu za kišu, i ako ga ne umoli, da će drugoga dobavit' popa, kojega će bog poslušat'.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Lopta je okrugla, nikad se ne zna, sreća je promenjiva, pobediće bolji, sve je relativno, neko voli popa, a neko popadiju ...
ne lezi vraže — Sule sa Ade je sin sveštenika i uz to bivši bas-bariton u horu crkve Svetog Marka, pa je lično naterao popa da otpeva sve i da ne zabušava kad su već pljunuli toliku lovu za koncert.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
SENTANDREJA, ІRІЅ FLORENTІNA Pomirisala si cvet perunike Zatvorila se u nebesku krunicu I zaćutala V. Popa: Sentandreja Gledam li te zrakoplovnu, valnu, u girlandi jesenske fasade, ili sliku raskriljujem žalnu u matricu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— zapita neko iz mraka poručnika Luku. — Ja mislim — veli Luka ozbiljno — da zamolimo popa Momčila za jedno molepstvije, da Bog podari svakome od nas po tri života.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Njegova obična zbunjenost, kad se sastaje s nepoznatim ljudima, obuze ga sad u velikoj meri. I popa i učitelj zgledaše se posle njegova odgovora.
— Izvol’te, izvol’te, govoraše popa, idući uz njih. I dečica treba da se odmore dobro, dug je put, a i vi. Pa da se upoznamo...
Istina, ovo su neki dobri ljudi, vidi se... ali tek... — Jeste li bogoslov ili preperand ? zapita ga popa kad sedoše u sobi — Prep... da, jest... svršio sam Učiteljsku Školu, promuca Gojko oborenih očiju, izbegavajući.
— To je zlo, veliko zlo, moja gospodo, reče popa. U mesto da su oni složni, pa da se udruženim silama brane, oni udare svako na svoju stranu, a to je kmetovima dobro
nekako mi je, znate, nezgodno bilo; ceo dan sam bio onako, nekako... kao da sam što izgubio. I gospodin popa veli to isto. Vlajko je dobio premeštaj na Gojkovo mesto, i preselio se na sam dan svadbe.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ilanča je gorela, i kuća popina je gorela. Popa su spasli naši kumovi, Đuđini, koji su ga bacili u šaraglje i prošli kroz Ilanču, sa ljudskim glavama, na vilama.
Treći sin Jovanov, Janja, napustio je svo ju veru i bio je posle toga kao mrtav u porodici Putnika. U porodici popa Nenada, najmlađeg sina Jovana Putnika, naročito su se ponosili bratancem moje babe, Pajom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
onde i ne razumemo, ali svi vidimo da nam kapetana zorli rezile; kad dođe kakva krupnija reč, učitelj vikne jače, a popa se namršti i prekine ga. — Ne moraš, brate, da uzvikuješ toliko: čujemo svi dobro. Kao da i ti grdiš...
Pop se namršti. Ovaj istiniti, ali nezgodan listak iz kapetanove prošlosti ne beše podesan za ovaj trenutak, stoga popa stade da zagovara. — »Jà, jà, brate, ko to ne zna. Nego šta ćemo, ljudi sa ovom nezgodom?...
« Kapetanu kao da ne bi pravo što mu se prekide sećanje na njegove drage uspomene, pa žurno prekide popa: — Ja znam, popo, šta ću činiti. Meni.., onoga... to nije vaše. A ja sam samo hteo.. kako ću reći...
Za njim odmah ode i popa, koji se posle kratkog vremena vrati i kaza nam, da se gospodin kapetan pomeo kad je slao pismo u novine: mesto
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
jednu dobru dušu, koja je kao takva dugo počastvovana bila da mesi poskurice za crkvu i da pere stihare, a i gospodin popa se osobito hvalio s njom. To je sve što se sme tvrditi.
— zapita Žika Buki Šljivić, »dopisnik« onaj. — Potpisa žena, jakako — veli Mića — potpisa sve to u prisustvu učitelja, popa i ćate brazilijanskog, pa uvati put i štuče onako grdan u neku Jevropu, a oni tam’ ostaše njemu za inat republika!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ JANKO Čudna popa, jadi ga ne bili, u svijet ga ovakvoga nema! SVE U SMIJEH I U GRAJU. SERDAR VUKOTA Danu pričaj koji što ste
KNEZ JANKO Nema, babo, ovde duhovnika, nâko ćemo poslat popa Mića, a on knjige uza sebe nema. Nego kažuj, al' ćeš pod gomilu; ne varaj se, drugo bit ne može!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Što se tiče učenja, učili su zajedno s prva, kod domaćega popa, dok naučiše čitati i pisati, a po tome otac ih oprosti daljega tereta, ostavivši popu samo starijega — koji, uzgred
“ „Milo svima, bogme!“ prihvatiše ostali. „Daj, ženo,... kamo to? Daruj mi popa!“ Joka predade već priručeni dar, nazunke jedne. „A sad zbogom!“ reče pop.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kao što je on izražen u onima: o sveštenim licima, naročito o popu, koji, kad se ponudi da održi „leturđiju“ namesto popa koji je ostario, odgovara: „Bih, ali moje knjige nemam pri sebi, a iz tuđe ne znam!
“ Ili — odgovor popa na pitanje seljana da li zna pisati: — „Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati,“ itd. Kroz pitalice je sproveden i
da mu ga da u zalogu), a trgovac mu (to) rekao. Mirucaju! — Kad je nekakav veliki pomor bio, zapita neko popa mru li ljudi, a on nu odgovori da mirucaju; ali kad poslije nekoliko dana umre i popadija, odgovori pop na takovo
Po pustoj crkvi i psi laju. — Ovako je rekla popadija kad je vidjela da drugi jedu bez njena popa poskurice u oltaru. Selo Ribarica, pisala Rišćanica, trubu sira i čabar sukna.
Štođe, štođe! — Nekakvoga popa, koji je rđavo čitao i preskakao riječi, zapitao neko gdje je učio knjigu a on odgovori: „Štođe, štođe“; onda mu onaj,
— Promišljam koliko ih ovđe bez pameti i bez lijeka leži. 9. O SVEŠTENICIMA 1 Pitao neki seljanin popa dubrovačkoga: — Dum-Lovre, u kojoj se crkvi bog moli a ništa ne plaća? — U onoj, sinko, u kojoj se misa ne služi.
— U onoj, sinko, u kojoj se misa ne služi. 2 Pitali seljani popa: — Zašto nam, popo, što ne propovedaš? — Ne smem krivo od boga, ni pravo od kadije.
— Ne smem krivo od boga, ni pravo od kadije. 3 Pitao hodža popa: — Može li se ikad desiti da u jedan dan dođe Bajram i Božić? — Moglo bi ali nećemo ja i ti.
— Moglo bi ali nećemo ja i ti. 4 Pitali crnogorskoga popa, kad je došao u Banjane: — Bi li nam, pope, služio šjutra leturđiju, jer je naš ostario?
— Bih, ali moje knjige nemam pri sebi, a iz tuđe ne znam. 5 Pitali latinski popovi popa crnogorskoga: — Ko je Melhisedeka rodio? — Kažite vi mene najprije: koje mene rodio? — Mi ne znamo.
— Mi ne znamo. — Nu, stid vas bilo, a sve babe u mome selu znadu. 6 Pitali popa crnogorskoga: — Kad će, pope, ovo Božić doći? — Kako mi je viđet na fadžolu (grahu), ove ga godine ne dolazi.
— Kako mi je viđet na fadžolu (grahu), ove ga godine ne dolazi. 7 Pitali seljani popa: — Znaš li pisati? — Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati. 8 Pitali kaluđera: — Kakvo ti je najteže breme?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
(Kralj i čobanin) i 46. (Ko umije, njemu dvije) pisalo mi je 1835 godine po naredbi pomenutoga popa Vuka u Risnu jedno đače iz Srpske škole; 11. (Kome Bog pomaže, niko mu nauditi ne može), 12. (Zlatoruni ovan), 17.
Pošto se malo razgriju, počne ih divljan pipati iza vrata, da vidi koji je pretlji da ga zakolje i ispeče, i napiplje popa pretljega, spopane ga i ubije, navrti na ražanj i metne kraj ognja da se peče.
Onda đak s mirom i s Bogom oćera stoku i dođe zdravo kući, ali bez popa. 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan.
digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu kod popa u najmu kaže mu: „Ti, pobratime, prevari mene.” A on mu odgovori: „Vala, pobratime, i ti si mene.
I ovaj pristane da valja platiti, ali se stane izgovarati da nema dva novca, „nego” veli „u mo | ga popa za kućom ima velika jama u zemlji, u koju on često silazi, i po svoj prilici biće u njoj novaca ili kakih drugih
pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od popa kad me nađe u jami?
Posle mnogo vremena ovaj što je bio u popa u najmu steče svoju kućicu i oženi se, i jedan dan sedeći sa ženom pred kućom opazi poizdaleka pobratima gde se uputio
Po tom zovnu popa da dijete krsti po zakonu, a za kuma onu istu ribu. Kad svrši pop krštenje, krenu svi doma da piju i na čestito, a kuma
6. POP I PAROHIJANI. Bude jedne godine silna suša, za to sastanu se seljani pred crkvom po leturđiji, i ukore popa kako mu nijesu prijatne molitve k Bogu, a u toliko je puta zalud molio za kišu.
“ 15. KAFA I NjEZINO CRNILO. Kad pođe jednom kum knez u kuma popa u varoš na krsno ime, najpriđe iznesu mu kafu. Knez pomisli | da je kafa najviša čast, i naumi kad se krsno ime služi,
Po sreći svi su znali plivati do samoga popa, dok načnu se topiti, te se svaki od njih uhvati za čun i prepliju na drugu stranu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sveštenstvo da ti uzmu — i tako kažeš da u tvom otečestvu ne primaju te za popa, jerbo si se u Crnoj Gori zapopio. Šta će ti drugo uzeti van da te raskaluđere?
No, iguman Teodosije, budući osobiti prijatelj protopope Joana Novakovića u Kninskom Polju i njegovoga komšije popa Marka Bjedova s Pađena, pošlje me k njima.
blizu Bosne, okuže se neke kuće u Golubiću; onda ti, kud koji može, beži, i ja pređem u Kosovo, gdi prebudem u domu popa Avrama Simića jedan mesec.
Iz Kosova pređem u manastir Dragović, gdi sam dva cela meseca nekoga popa Lazu čekao da s njim u Primorje dođem, zašto, kako sam rekao, budući u neki mesti kužni mor, sâm nisam smeo putovati; a
bio ovi sveštenik) da me uzme u svoj dom; probesedi nešto s njim grečeski, pak onda meni reče: „Možete stajati u domu popa Marka, ako vam bude po volji) mesec ili dva, dok što malo grečeski naučite, zašto ćete doći u takova mesta gdi se
” Prizove popa Antima Atinejca i reče mu da me primi u svoju sobu, koja je za dve persone, a on je u njoj sam. Evo, ljubimi moj,
Deset dana po našem prišestviju, starešine mesta opredele poslati nekoga popa Điku u Primet i u druga nekolika mesta k nekim albaneskim agama radi opšti[h] svoji[h] dela, ibo Hormoviti imadu svoje
Ja sam nablizo dve godine posle toga u Veneciji poznao nekoga popa Teodora, učitelja moshopolskoga, koji je i na štampu izdao bio nešto albaneski s grečeskimi slovami; ali s ovima ne
Ftoro pismo bilo je popa Đike od strane Hormovita, koji mi to isto javljaju. Naznačuju mi na koga da im upravim pismo u Joaninu; vele mi da
„Šta? Mi otići, dok si ti onde! Nipošto.” Obeštam se i dam ruku. Prolazeći, pođem na Kosovo pozdraviti popa Avrama Simića s familijom, koje s velikom radostiju nađem sve u zdravlju.
učenoga medika gospodina Skilici, staroga Ingleza Samuela Brecbridž, koji od mnogo godina tu življaše, ljubimoga popa Agapija, učitelja gospodina Nikolaja Argentija, i prvi | marta pređem u korabalj za Carigrad.
Ništa ti ne dam potrošiti do Galaca i do Jaša, samo da mi pomažeš s ovim ljudma besediše.” Ovaj je mlađega svoga popa s otkupljeni robovi opravio bio po suvu, i, za ubeći velikog truda, voznameri do Moldavije morem doći.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kad sunce granu, Bakonja ugleda podalje njekoga rkaćkog popa i momka pred njim. Bakonja obode bijelca i stiže ga. Bješe krupan čovjek, velike, progrušale brade, vesela lika.
Bješe krupan čovjek, velike, progrušale brade, vesela lika. Bakonja bješe dotle samo jednom video rkaćkoga popa, te ga je sad želja da se s ovijem pozna.
Ne samo što nestade veselosti koja ga bješe obuzela uz popa, nego nju zamijeni njeko osjećanje koje ne bješe gorčina, ali se njoj primicaše.
Četiri dana neprekidno trajaše gozba. Domaćin i Srdar očatili bi mise, pa bi tek tada budili popa Iliju. Onda bi svi u šetnju na konjima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Levi“ neće da sisa. Glavica mu se mlitavo klati. — Od podne mu nije Dobro. Zovi sutra popa da mu očita molitvu. — Ne treba njemu molitva. Spava mu se. Daj mi ga.
— Pitaj popa — tiše reče Aćim, pomalo se i gadeći bolesnog, jektičavog izgleda kapetana, na čijim je šiljatim ramenima i smešno i
Ali zašto je baš u suton došao, kad on inače retko dolazi u njihovu kuću? Nikola je motrio na popa i ispričao mu sve što je video i čuo. Rekao mu je da ga je Simka isterala iz kuhinje.
Zdravo je, krupno i lepo, uveravao je sebe. Daće mu svoje prezime. Potplatiće popa. Simka mora da pristane. Malim prstom milovao je dete po obrazu.
Svuda je on. I u vetru. Iako je poslednjih meseci svake nedelje po celu službu odstajao u manastiru, ne u crkvi popa Velička, i to je svetogrđe, i po dinar stavljao na izdužene Hristove slabine, noćas je počelo izvršenje one velike kazne
Zariče se da će paziti kako mu zamku konopca namiču oko vrata. Slušao je priču kako su popa Miloja vešali posle Timočke bune, i bradu su mu konopcem bili obuhvatili, pop je mrtav visio kao da ga nisu obesili,
Pomrčina je bila znojava i vrela a jednjak suv i čađav od žeđi. „Dovedite mi popa da se ispovedim. To mi po zakonu sleduje!
Popa, Vasko - KORA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vasko Popa KORA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vasko Popa KORA Sadržaj OPSEDNUTA VEDRINA 3 POZNANSTVO 4 RAZGOVOR 6 GVOZDENA
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No zato neće biti, kao njegov ujka, seoski popa, već će se popeti više nego ja“. „A šta fali tebi, dragi brate?“, zapita ga sestra. „Meni? - Hvala bogu, ništa.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Resimić se nalazio u privatnoj patroli) tj. u pljački, krenuo se ranije i pre svih stigao na “Parlog“, gde zateče popa nekog, iz obližnjeg sela, kako s dogledom na očima i popadijom na krilu posmatra borbu što se vodila na nekim daljim
On i to odbija: — Bolje stojim kod Boga, p... p... po... pope od tebe. I štricka pljuvačkom na popa. Pa se posle tri plotuna svi razilaze.
Tako je, dakle, Mitar na groblje svakoga dana odlazio, a u određeno vreme, u subotu, izdade i sedmicu i popa na grob izvede da pokojnici kratki pomen učini.
onoga istoga datuma kad Ilija Vasić, na svome alatu Cvetku, čiju je inteligenciju uvek nečuveno uznosio (pa čak nekoga popa u susednom selu ubedio kako je taj isti konj Cvetko toliko od prirode bistar i obdaren da je i sam časlovac naizust
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I na što bi se srozao Edip kad bi odmahnuo rukom „sve su to bulažnjenja jednog ishlapjelog pastira i jednog manijačkog popa”, Kreont kad bi rekao: „Neka joj bude!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako odeven dođe na krstonoše. Beše se iskupilo dosta naroda. Popa već pozvao odbornike u zasedanje, pa odlučuje sa njima ko će šta nositi.
Zato se i popov pogled zaustavi na njemu. — A gle Đurice! Bolan, kako si porastô — reče popa blago, pa se obrte knezu: — Šta veliš?
!... — Znam — odgovori mu popa. — I baš radi toga i velim... neka se dete popravi... — Jok, ne može! — odseče knez.
U drugoj prilici on bi znao šta bi radio, ali sad se uzdrža. Video je da se popa još rešava, pa stade da čeka. U tom knez progovori: — Evo Miloševa Srete. Šta velite ljudi? — Nek mu je srećno!
I taman Đurica planu i htede nešto krupno da kaže, a popa progovori: — E sad ja hoću da Đurica nosi crkvenu medenicu.
Posle već popa dade jednome kadionicu, jednome crkvenu ikonu, a kmet i odbornici izabraše jednoga da nosi opštinsku ikonu Spasovo
Razdadoše i druge, za litiju potrebne stvari; svrši se spomen pod opštinskim zapisom, pa se kretoše krstonoše. Kad popa očita poslednju jekteniju i Obrad mu tanko glasovito odgovori: amin, kmet povika: — Gospodajte, ljudi!
Pored krstonoša jaše na konju popa, a uz njega koračaju s jedne strane Obrad, s druge onaj što nosi kadionicu. Za popovim konjem, važno i dostojanstveno,
Krstonoše zastaju kod zapisa, popa i Obrad otpevaju što sleduje, urežu zapis i kreću se svi dalje. Đurica opet počinje mahati zvonom i — misliti...
I da ne bi ove medenice, kako se rodio plah i prek, bilo bi svačega. Ali popa mu razgali srce... I čudno je to srde, koje se raduje medenici na crkvenoj litiji, i u isto vreme misli o jalovicama!..
On, sa nekoliko vršnjaka, koji ne behu gladni te ne sedoše za sovru, stade da čeka dok popa napije u slavu, pa da počnu igrati. Čim narod zasede, pop se diže, a Obrad zazvoni medenicom.
Narod se diže, kao na komandu. Ljudi poskidaše kape i svaki u svojoj sovri stade se moliti Bogu. Utom popa otpeva tropar, ispi čašu vina i sede. Poče ručak. Svirala odjeknu...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
306 POP I PAROHIJANI 307 KUDROV I KUSOV 309 CRNOGORSKI POP 310 DVA POPA U CIJELOM SVIJETU 311 POMIRUCKA I — POMRIJE SVIJET 312 TESTAMENAT 313 UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO 314 PRAVOGA,
315 GRJEŠNIK I LUDI ISPOVJEDNIK 316 ČOBANČE PREVARILO POPA 317 SLIPAC I HADžIJA 318 GRADI KO IMA, A KRADE KO NEMA 319 KREPAO KOTAO 320 MUDRIJI JE MOJ MAGARAC NO VI SVA
digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu kod popa u najmu, kaže mu: — Ti, pobratime, prevari mene. A on mu odgovori: — Vala, pobratime, i ti si mene.
I ovaj pristane da valja platiti, ali se stane izgovarati da nema dva novca, „nego — veli — u moga popa za kućom ima velika jama u zemlji, u koju on često silazi, i po svoj prilici biće u njoj novaca ili kakvih drugih
pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od popa kad me nađe u jami?
Posle mnogo vremena ovaj što je bio u popa u najmu steče svoju kućicu i oženi se, i jedan dan, sedeći sa ženom pred kućom, opazi poizdaleka pobratima gde se
Evo ti najpotlje popa rišćanskoga te sve narode ukori govoreći: — Ma šta će vam više od jedne, crna vam pamet! Da li ne znate da sretnjemu
ZAŠTO LATINSKI POPOVI NOSE KLOBUK NA TRI ĆOŠE Pitao jedan seljak u Dalmaciji svoga popa: — Dum Ivane, ma kaži mi, mise ti, zašto vi naši popovi nosite klobuke na tri ćoše, a ne na dvije kao rišćanski?
POP I PAROHIJANI Bude jedne godine silna suša; zato sastanu se seljani pred crkvom po leturđiji, i ukore popa kako mu nijesu prijatne molitve k bogu, a u toliko je puta zalud molio za kišu.
DVA POPA U CIJELOM SVIJETU Bila su u neko vrijeme samo dva popa u svijetu, i bila je jednoga inorija jug i istok, a drugoga
DVA POPA U CIJELOM SVIJETU Bila su u neko vrijeme samo dva popa u svijetu, i bila je jednoga inorija jug i istok, a drugoga zapad i šjever.
Po sreći svi su znali plivati, do samoga popa; dok načnu se topiti, te se svaki od njih uhvati za čun i prepliju na drugu stranu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A majka plakala od radosti; učitelj je klimao glavom, a popa se našao u čudu i obojica se složiše da je seoska škola u Idvoru već suviše mala za mene.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Unutra nađoh tri poznata mi bogata trgovca, jednoga popa i dva stranca, po izgledu sigurno trgovačka putnika. Svi ćutimo iščekujući da oluja počne, pa da brzo oduši.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U srpskoj kulturi verovatno nema drugog mita koji bi je koliko kosovski mogao da zatvori u sebe samu, a Vasko Popa je upravo sa njim želeo pesnički da se ponese, da ga reartikuliše u njegovome ljudskom osnovu kao iskonski čovekov
vremenu, sve istaknutije mesto dobijaju pisci koji kao Rastko Petrović, Momčilo Nastasijević i, u naše dane, Vasko Popa književnim sredstvima aktiviraju sve starije slojeve kulturnog pamćenja.
Pesma na kojoj ćemo se zadržati, „Anđa kapidžija“, postala je poznatija tek kad ju je Vasko Popa uvrstio u svoju probranu „rukovet narodnih umotvorina“, koju je 1958.
toga, u poeziji Rastka Petrovića posebno je značajno povezivanje vučice i majke zemlje zato što će, mnogo docnije, Vasko Popa u Vučjoj soli (1975) upravo tu vezu široko razviti i dokraja je pesnički uobličiti.
(„Zvezdoznančeva ostavština“) Dakle, unutarnju dramu savremenog čoveka i realnost urbanotehničke civilizacije Popa daje kao dramu i realnost čovekovoga tela. To bi bilo prvo i gotov bukvalno čitanje njegove poezije.
Vasko Popa se među modernim pesnicima našega jezika izdvaja i po tome što se na izrazit i na izrazito osoben način koristi takvim
Otuda težnja ka formi koja bi imala objektivno važenje. Otuda je takođe i težnja ka epskom, pa i sam Popa govori o svojim ciklusima pesama kao o spevovima; otuda i ciklička organizacija strogo provedena u celome Sporednom
se uključuju u zbirku od sedam ciklusa, što bi trebalo da funkcioniše kao celovit ep; danas čak postaje jasno da Popa i svoje knjige želi da organizuje kao jedinice veće celine.
Obrazac iz bajke Popa neposredno ponavlja: Srebrna riba u duši U ribi malo slame Na slami šarena krpa Na krpi tri zvezde device („Riba
Ali nas svi ovi momenti opet vraćaju na one simboličke i mitske slike u prirodnojezičkome supstratu koje Popa izvlači na površinu današnjega jezičkoga stanja i izlaže ih duhovnoj svetlosti XX veka.
Daleka i zaboravljena čovekova iskustva, one duhovne vrednosti koje je on ugrađivao u svoj model kulture, Popa gotovo na demonstrativan način obnavlja u Uspravnoj zemlji, Sporednom nebu i Vučjoj soli.
i nalaze upravo u poetskoj upotrebi prirodnoga jezika i tumače se kao vid čisto jezičkoga stvaralaštva u poeziji. Popa je, naime, sačinio pre njega nepoznatu sintagmu i, kršeći određenu zabranu, proširio krug mogućih kombinacija u
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Za Srbe je imao samo prezrenje. Nečuveno i neviđeno, grubo i pogano. Prezirao je popa n učitelja, gadljivo okretao glavu od crkve.
ušeprtljao i zbunio: hoće da sačuva zakone gostoprimstva, hoće da zadovolji arnautske goste, a dobro zna ćud svoga popa-pobratima. Vidi da je ovome duša došla u podgrlac, da ništa ne vidi, no hoće da izazivlje bilo i puška da pukne.
Obuvajte se, đeco, i čizme ovamo!.. A vi, gosti, oprostite na zanovijetanja jednoga porobljenoga krmskoga popa!.. Zabezeknuti Arnauti tek po njegovu izlasku pomisliše da bi ga trebalo stići i ubiti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ej, vojnici, vežite toga tamo; to je veštac, ureče mi levču! U tome prođe pored ovoga šaljivčine vozara neki bataljoni popa, zakekečio bradu, natukao šajkaču pa nekud hita.
— Ne rugaj ce veri, bezbožniče — reče kroz nos popa, pa ode dalje. — Pa kako će tvoja molitva pomoći vojsci, kad ni mojoj levči ne može da pomogne.
E nema nigde našega popa Jove. Taj je ginuo za sirotinju. Sad nema takvih popova... — Govoreći ovo, jednako je opravljao kola.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
će nam se napuniti svi molski sokaci Devojčica i snašica, kićenih momaka, Posrnuće u kolo naherke i baka; Baciće i popa čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će povikati svi
Da što brže lipsa i da se zakopa, Nestrpljiva čeljad čine zvati popa. Ovaj kada spazi smrtnu mu tegobu, Misli: Zar ću sade okrenut ga Bogu?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ne vređaj i ne opadaj!...“ RADOŠ: E podla glumca, popa lažljiva? Al’ neka, idi, laži večito! Nego kad umreš, pope matori, Razmrskaću ti ovim prsima Hristove vere tvrdi
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
MRAČAJSKI PROTO Kad me baš toliko moliš, eto, hajdemo, pa šta nam Bog dadne! — poče Stevica, sin popa Jove, žilavo i okretno momče. — znaš ti još kakav je to čovjek, da Bog milostivi sačuva!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ali postoji izvesno pomeranje koje taj opis čini metaforičnim: izražava nelagodnost, strepnju, strah i ugroženost. Popa uobličava iskustvo savremenog gradskog čoveka.
I Popa je već za života postao ne samo najviše prevođeni srpski pesnik nego i jedan od najpoznatijih evropskih pesnika.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
isto vreme iz mehana, takođe iz kraja čaršije, neki njegovi vršnjaci odlaze, a uvek među njima Stojiljko, drug njegov, sin popa Koste, jedinac, toliko mažen.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
). Kad se prvi put okuse, treba da se kaže: »Na život i na zdravlje, na Turčina boleščina, na kaluđera grozničina, a na popa terlemčina«, ili slično (SEZ, 13, 414; 7, 133; Karadžić, 1. s.; upor. i Vuk, Posl., 4429 i 3613).
rukama i nogama do prve bukve, ispovedi joj sve svoje grehe kao i popu što bi, i zamoli je za oproštenje kao što bi i popa, i brzo ozdravi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ilija ode od popa Vrane zlovoljan. Što popu pada na um? Rade je uradio ono što i drugi rade od pamtivjeka; njegov otac i on ženili su se
Radi po svom ćeifu, ti si gospodar u kući ... Pusti popa neka goni svoj zakon! ... Ima izašto, a i dokon je! ...Ali nije vajde tajiti, korisna je blagajna, nije ni on u nju
— Što ne uze od popa Vrane sijena? On se sada za vas brine, — veli mu. —Što će meni pop kod tebe?. . —Pitao si. —Ko ti reče?
Ilija neće da zovne ljekara, strepi, mogao bi ga ozdraviti, a neće da zovne ni popa dok ne opremi svoj namišljeni posao.
Domalo prispije i Rade, sjede uz vatru i veli: — Ne bi đavo popa Vrana stigao! Bijesan, pa razigrao vranca... nije već božji vjetar... Ih!
I spojiše se pogledi i u slasti izgubiše se... — Što veliš, Mašo, za popa? — primirivši se pita je, a i ne čeka odgovora. — A što veliš za moga gospodara, gazda—Jovu?
Ha, ha! Ma čuj, Rade, — prevrne — stid me reći... —Zašto? Reci! —Putem mislila sam na popa Vranu: može biti da bi on... —i ustavi se na po riječi. —Što? —...Bio bolje za me.
neću da vam hatora štetim… Pa se okrene ženi: — Čuješ, Božica, zamjenićeš kovrljak s curskom kapom, hoćeš vala, jer popa—Vrani još ti nisi moja žena!.. . Hoćeš li, a? — Neću li... — nasmija se na nj žena mu.
isprati nevjestu s unučićem k njenoj kući u okrajni komšiluk, a kad se povrati, veli mu Rade naoko veseo: — U zdravlje popa—Vrane, čini mi se da sam se danas tek zamomčio!
premišljajući, dođe mu da ovaj isposnički posao i sitan je i neprirodan, nešto što nema druge svrhe već da udovolji volji popa Vrane.
A sluga, podučen, izlazi iz kuće. Ali Maša pođe za njim i, na polasku, glasno pozdravlja popa i umiljato se smije... Tpehe nedjelje napovjedi, iza velike mise, Rade se navrati popu Vrani po cedulju da pođe u grad
Radu prođe i divljenje i jeza; glas ne odgovara ugojenoj prilici: tanak je i nerazgovjetan i na mahove ga izdaje; u popa Vrana ljepši je i snažniji nego u starješine mu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi klisar crkveni. ARSENIJE KLISAR (Tašani): Gazdarice, poslao me deda-popa, i veli: ako je toliko prešno on će odmah, čim svrši večernju, doći; ali, ako nije prešno, onda drugog dana.
Za to ga zovi, pitaj. I njega, dedu, popa našega, duhovnika našeg, za svašta zovi, za svašta pitaj, jer on to sve zna. A sada i ja idem.
Čak se mislilo da je i umro, dok on, eto, otišao u kaluđere i posle dođe ovamo za popa i dedu. Pa sigurno sada, da ga ne bi svet ogovarao, kad ga vidi da dolazi ovamo, zbog toga ti i ne dolazi.
Što veće ispaštanje, mučenje, grehovi su manji. (Hadži-Risti): Ti ćeš odavde da odeš pravo do popa Manasija, kao najstarijeg i najpismenijeg, da uzme crkvene knjige i donese mi na groblje, da mu predam račune, jer
MIRON Svršeno je. Mrtav sam i idem među mrtve. Vi, tutori, čujte: Ja u ime duhovne vlasti koja mi je Bogom dana, popa Manasiju postavljam za starešinu vaše saborne crkve. Primate li?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Roditelji su mu bili: jedna suviše u godine zašla kćer seoskog popa koja je prešla u varošicu i tu se utešila udavši se za drevnog puškara; i taj puškar, nekada prvi momak, a na kraju
Šta ćete, uzela sam dete, pa sam se zakačila i za roditelje. I preko njih nekako i za onog njihovog popa. Jer taj župnik, neki rod i pomoz-bog im jeste, verujte. Čim se gde sastanu razgovoru kraja nema.
” — Kako Božje?! Da nećete od njega popa da načinite? — planem vam ja, gospodine pretsedniče. — To neću dati ja! Ne trpim popove, ni vaše ni naše!
” — Iz poštovanja prema Vlaovićima ktitorima Leksu opojaše tri popa. Nekadašnji čuvari nekada njenog zabrana odneli su je do obične sirotinjske rake na palanačkom groblju.
A već da će „popa doći da potseče jezik”, bila je koliko stara toliko uzaludna pretnja. Otac Sokin, gospodin-Vasa, bio je posednik
Dve starosti, dve svetinje. Posle osam dana brujalo je po Kašikari i Gornjoj Varoši da je popa ispitao drugobračnog Mirka Bajića, i blizu deset godina stariju prvobračnu Nataliju Rajić.
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat srpski.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vasko Popa USPRAVNA ZEMLjA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vasko Popa USPRAVNA ZEMLjA Sadržaj HODOČAŠĆA 3 HODOČAŠĆA 4 HILANDAR 5 KALENIĆ 6 ŽIČA 7 SOPOĆANI 8 MANASIJA 10 SENTANDREJA 12
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Dušan tada neprimetno gurnu Protića: — Zar ti mučenici ostavili zemlju, prešli hiljadama kilometara, pa ih pored živog popa zakopati kao mrcine... — Ama, to jest, ali... — Molim te, izvini, zavi me stomak.
Uostalom, ne košta te ništa. — U sanduku mi je... — Pa šta je s tim... Trajko! — viknu revnosno Luka posilnoga popa Momčila. — Neka, neka, ja ću ići sam — i on pođe svome šatoru. — E, nema smisla — veli kroza smeh poručnik Protić.
— A kada dođe ovde, objasnićemo mu da je ovo samo šala... — Eno ga! — reče neko. Prema svetlosti vatre ugledasmo popa Momčila sa čitom na glavi i u crnom kaputu. Išao je k nama.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U Marka su mloge uzavnice: dvjesta popa, trista kaluđera, i dvanaest srpskijeh vladika, i četiri stare patrijare, od ostalog ni broja ne ima.
kmete isjekoše: sedamdeset i četiri glave, što srbinjske isjekoše Turci; pa Iliju kneza uvatiše, i Vilipa, popa dobrićkoga, bijele im povezaše ruke; a sav Dobrić selo porobiše, porobiše, vatrom popališe, zarobiše trista robinjica,
Savezana i popa i kneza kad ordiji Turci doćeraše, obadva ih na kole nabiše i ružnom ih smrti pomoriše, pod čador’ma roblje pod’jeliše.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kade durma otkud kaplje vodena kaplja, ona i tvrdi kamen probuši. Čije nije bilo, čije li neće biti... Zar od popa đakonu biti, ja li od bega subaša?
Kakvo mu je srdce? Nije l' to božji mač! ... Veli gospod Bog do svetskoga popa skroz proroka Jezekilja: »Ja sam te metnuo stražu crkvi, da kad vidiš mač leteć na zemlju, da imaš mojim ljudma kazati
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zatim, kako je odmah odvedena i ispitana u nekom selu kod popa Zipe (koji je već poznat kao čovek koji lako sudeluje u takvim avanturama, pa zato je jednako na epitimiji po