Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Хтео га је и попа Танасије отети, да њиме водицу свети, ха, ха!... Какви сам качамак кувао у њему! Баш би га и господин прото могао
Људи завиде веселом осмеху, а сузама се смеју... Ми одосмо кући. У њој је све мирисало на тамјан што га је попа у кадионици потрошио. Тетка се наслонила на прозор и гледаше замишљено у залазеће сунце, а низ лице јој текоше сузе...
Е, баш сте чудни људи! Па ви бар знате да се сви еснафи један с другим могу посвађати, штавише и попа с попадијом, — али лажа с лажовом никад!
до записа; јер у оно време не беше у Планинцу цркве, него, лепо, у сенци некога стародревног храста скупе се људи, попа очита две-три молитвице, људи целивају крст, нешто мало поручају, па се онда разиђу својим кућама.
нису пропустили да тога дана у Планинац не дођу; а сваки се, опет, домаћин отима како ће лепше и боље госта дочекати. Попа довео свога нећака чак из Старе Србије.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
из Брисла, крај трулог Шпанца Норвежанин труне, - та гомила је цело лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи светкују победници и црви. 2.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
која је била удата за Живка Дабића у Јаутину, Марицу за Јованом Вилотијевићем у Ваљеву, и Марију удату у Таково за попа-Павлова брата Матију.
Хајде да вам најпре кажем како сам књигу учио. Отац ме даде јошт врло малена да код попа Станоја, нашег пароха, који је близу наше куће седио, учим.
Од оно доба до данас јошт нигде нисам видио онаквог буквара. Мој сирома попа, Бог да му душу прости, како је он сам учио, онако је и мени показивао.
месту служити и попине и игуманове коње седлати и раседлавати, опет је сваки радо сносио, који је желио што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији није онда било другога господства, кроме бити кнез, поп или калуђер,
Ја код попа Станоја изучим тај врлетни буквар, и почнем часловац, и у месецослову научим свеце казивати, а то ми је врло лако било
Но та школа слабо је боља била од школе мога попа Станоја. Кожа ми се и сада јежи, кад се опоменем онога народњег преселенија, јер се још добро опомињем како је народ
и запита ме брат Игњат (он се није дао друкчије звати, и љутио се кад му когод рекне да је старац, он је био отац попа Николе из Купинова): „Шта си учио и шта знаш?” Ја му одговорим, да сам све што треба изучио, и да све знам.
” и мени се онда учинило да ћу свет да променим. Но после видим како је то лепо бити попа. Кад сам вам казао кратко владичино слово, да вам кажем како ме и отац саветовао: „Сине, — рекне ми он кад сам први
ти себи да увртиш у главу да они тебе зато слушају што ти најмудрије говориш; они ће те зато слушати што си њи̓ов попа, и што си мој син, и кад што погрешиш, нико ти неће казати: није тако, али сваки ће помислити.
и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће говорити: наш попа ништа не пије.
У то време (1793. године) био је парох стари мој учитељ попа Станоје и поп Никола из Кршне Главе, оба стари и не велике науке, но што се тиче крстити и венчати и друге обреде
После смрти попа Станоја отац мој запони брата његовог Пантелију, који је учио мало у манастиру Студеници, и попа Мату, који је учио
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села. Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан. — Добар вече вам, браћо!
— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа. — А њему скоту — ја! — Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!
— Даде, не дао му бог весела дана! — А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа. — О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез
— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа. — Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда. Хоћаше све град потући у корен...
— Вала и јес̓ ружно место. Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа. — Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које
« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође. Попа нестаде. Нити се знаде куд оде ни шта би од њега. Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!
»Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако. Салета тако, салета... Док запева петао негде у селу... Нестаде попа. — Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте. — Не пушта он њих шале... Донесе их тако кући.
— Нема ти данас ни берићета — ништа! Изопачио се и овај свет. Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога... Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву... — Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.
У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду,
По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.
— Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом. Поћута мало, па тек упита попа: — Ама, попо, он чини ми се служи сад код Станоја. — Јест' код Станоја. Биће још ово до Ђурђевадне код њега!
Напослетку, шта се то њега, попа, тиче? Нека их пек хватају, ако хоће, и пијавице — њему баш ни из кесе ни у кесу! Зна само да је то, ваљда, лепо и да
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И... ејвала његовом „Требнику”!... Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...
Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља. Везали га, јер се збесио. Попа рече да га одреше. — Не смемо, попо! - рекоште луди.
И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан! — Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. — Хоћу - вели он. Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.
— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. — Хоћу - вели он. Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне. Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе
Они су били свима углед. У сваком су послу предњачили. Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима. Зато их је чешће и призивао и договарао се. А било је и људи паметних!...
Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски. Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.
Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега. Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... Овако је он опаснији. То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.
Маринку се и нехотице отеше речи: — Мој добри ефендија!... И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека!
У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега... Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава... Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима...
— Симо! — рече он брзо. – Чујем! И Сима скочи као опрљен. — Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог.
Па поче дрхтати од жестина... И сузе му ударише... У тај пар уђе попа. — Добро јутро! — Зло, мој попо! — рече Јова. — Што, Јово? — Крађа! — Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме...
— Мени — рече Иван. Кмет једва дође до речи. Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. — На кога сумњаш? — запита га. Иван опет ником пониче. — Не знаш ко је? — упита поп опет.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Јес', богами! На Нову годину 1881. ШКОЛСКА ИКОНА И Наше село имало је цркву, а црква је имала попа. Поп је, опет, имао цркву, село и попадију. То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.
Заповиједао је кмету, а кмет селу. Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни сањао да његова ријеч најалово прође, или да он узима власт која му не приличи.
Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право. Код куће је живио скромно и по старински.
Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи. Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некака страшљива спокојност. Онда болови наново учесташе.
Он клече на траву и узе се молити богу. Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете. Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви. Љубе попа у руку и честитају.
Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви. Љубе попа у руку и честитају. А он се чисто подмладио. Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и
Тек он се трудио што је боље могао. Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао. Управо се ни жив није чуо. Ми смо били њиме задовољни; какав је, такав је — наш је!
Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари. Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку. Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.
Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дану школи „на приват”. Тако она пође учити и четврти разред.
Тако она пође учити и четврти разред. Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама који су у војсци. И попа она одмењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо, и таке ствари.
сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.
За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ. Веле, кад је наш попа дошао у варош да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стојао на раскршћу, кад угледа попа у оној
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме ујаку Јовану Ђорђевићу професору Велике школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни да су бадава млели
Била два попа, — али не она два попа што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било
Била два попа, — али не она два попа што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема
па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живели су у једном селу у Банату.
Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати, заједно са њиховим попадијама и ћеркама.
па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову, и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: »Триста, без
кога нарочито зову, и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: »Триста, без попа ништа«. А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно »Глас господен на водах«, а затим само захтева и изволева.
А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно »Глас господен на водах«, а затим само захтева и изволева. Једе ревносно и залива
« пита жена, докле га не нађе под столом. »Јао, терету мој!« виче жена и диже га. А господин попа само седи. У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају
И то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша да га прати до куће.
И оба господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода, крштавајући новорођену децу по селу. Мало који дан да не дође
Господин попа оде у цркву да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак. На вратима га дочекује Неца
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И зато, чим се служба сврши, попа изиђе из цркве, зацрни се његова мантија преко гробова, тада све узаври од плача. Полете крици, праштање, љубљење
— Ете... — почела да муца. — Па шта? — храбрио је попа. — Хоћу да се удадем. — За кога? — строго запитао је поп а већ љут што му се још и тиме досађује. — За Љубу...
Али Наза још збуњеније наставила: — Е, али ја искам да се венчам. Хоћу у цркву као и сви други. Попа се, одједном, збунио и унезверио, али опет окренуо на шалу. — Е, па добро, добро. Али знаш, да за то треба пара.
— Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи.
Али чим се измакао од ње опет је почео да виче: — Умреће, умреће... И попу, за сина му, предсказао. — На попа! — опет једнога дана исто тако почео да се дере. — На попа, сина, по глави — пуп!
И попу, за сина му, предсказао. — На попа! — опет једнога дана исто тако почео да се дере. — На попа, сина, по глави — пуп! — И рукама је показивао како ће га каменом ударити.
И ко зна докле би тако, да се сам попа није умешао. Силом отерао варошанку те Таја опет могао сам, у тој својој соби да седи, ноћева.
А он једнако нуди, плаче и моли пролазнике: — За њину душицу, за њину душицу узмите... Ни попа не сме да зове. Већ кад би се гробље почело да празни и попа почео да залази по крајевима гробља и кад би тад наишао
Ни попа не сме да зове. Већ кад би се гробље почело да празни и попа почео да залази по крајевима гробља и кад би тад наишао на њ, он би га молио: — Дêдо, препој и ове моје...
и попа почео да залази по крајевима гробља и кад би тад наишао на њ, он би га молио: — Дêдо, препој и ове моје... Попа, ако је добре воље, пришао би, препојао би му их, он би га тад љубио у руку, метанисао за њим; а ако није добре воље,
целе ноћи преседеле око њега мртвог, осветљеног, пазећи, чувајући га и чекајући да дан осване, да дођу мушки, доведу попа да га очита, опоје и после да га у цркву однесу и саране као сваког другог човека — домаћина.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Не знам ништа о томе. Попа зове попадију. — Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила? — Не знам ништа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај човек мора да је имао гладног оца, па је сав саздан у зависти. Мора да су га родитељи спремали за попа, па говори кроз нос, а само је случајно залутао у војску и дочепао се Двора.
сиси, а које је сад, у колима, била узела дадиља Трифунове деце, Стаменка, жена Цветка Вуцанича, црквењака Трифуновог попа, Тодора.
Једино га моли да му шизматичког попа не доводи у кућу. То није дозволио, ни кад је ћерку удавао. А Павлу до тог није било ни стало.
А кривица је и до неког попа Микаила, који је, пре, одлазио Чрногорцима, а који има уво росијског посланства. Каже, да се тај свет отео, и од
Не би требало дозволити да наставе пут до Кијева. Копша није волео попа Микаила и говорио је да тај поп не зна ни да се прекрсти како треба, а дели нафору болесницима.
То је, каже, страшан човек. Змија! Павле се онда, пред одлазак да види лазарет, био решио да упозна тог попа Микаила. Агагијанијан му обећа да ће удесити, то, још истог вечера.
У том извештају, Имбриани пише да је добио, за паре, и лепа обећања, и женску, нове, брзе, податке, од попа Микаила, о Чрногорцима, и неком официру, росијског, посола, који одлази Чрногорцима.
Ући ће они, сутра, наксутра, у лазарет, ако Павле буде потрошио мало. Исакович му онда рече да су Чрногорци, за попа Микаила, спремили шкопицу, па би он радије да уђе, тамо, без њега. Поп Микаило, кад то чу, благо се смешкао.
Владика има за собом само мањину, а Сава, већину. Исакович није, ни владику, ни Чрну Гору знао, него се трудио да попа Микаила наведе да му што више каже, о тим Чрногорцима у лазарету.
Учини му се као да поп Микаило оде некуд у Висину. Помоћу тог попа, то јест апотекара, који је, раније, у лазарет одлазио, а који се звао Игнац Штенгл, Исакович је заиста добио дозволу
Је ли се несретни национ њихов дигао из оног јада и мрака, или је утонуо у она блатишта у Бачкој, у Сирк-бари, куд су попа Тодора населили?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Попови су се нешто мало издизали изнад народа. Због тога је сваки желео да има попа у породици. Изузевши демократских тежњи ниједна друга тежња није могла наћи основа у народним предањима.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа НЕПОЧИН - ПОЉЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа НЕПОЧИН - ПОЉЕ Садржај ИГРЕ 4 ПРЕ ИГРЕ 5 КЛИНА 6 ЖМУРЕ 7 ЗАВОДНИКА 8 СВАДБЕ 9 РУЖОКРАДИЦЕ 10 ИЗМЕЂУ
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кроз Три минута то исто ће учинити и православна, доводећи во искушеније попа Доментјана да Луки Црквењаку скреше све по списку десет колена уназад због нетачности.
Моји су строго свесни. Сада сам био ту, окружен мрмором старица изнад кога се чуо пискутав глас попа. Говорио је о нашој будућности иза смрти, о свему што ћемо имати кад умремо.
а он рече да нема времена за празне приче: њему је јасно који је мене ђаво одвео да слушам трабуњања оног шашавог попа, а и звоно за улазак професора у учионице већ избија, он мора да се чисти, све што имамо расправићемо код куће.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господа се удаље. Господар Софра зове свећеника. — Дозовите ми попа да се причестим. Малочас дође свећеник и причести га. Господар Софра заспи, фантазира. Баш је девети дан.
Црњански, Милош - Сеобе 1
“ На збабаном лицу фелдмаршал‑лајтнанта барона Беренклау, као у старог попа, било је вечито бледило. То лице се није никада смешило, на њему је био остао траг свега што је својим очима видео,
врућину око куће, ни прашину, није више знала ни где су напољу брда, врбаци, острва и није више чула шум воде, као ни попа на дну избе, који је, непрекидно, мрмљао грчке молитве.
Аранђел Исакович био је уверен, и у то, да о разводу брака не може бити ни речи и да нема тога попа, ни патријарха, који ће је узети од његовог брата да је преда њему.
У Карловце је пошао тек да би се смирили у кући и да би јој учинио по вољи и довео попа. Јурећи преко њива, баруштина и прокрчених шума, он је знао да се вози узалуд, али је ипак хитао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
истог дана (или сутрадан) неко од укућана (муж или нека старија жена) иде са судом и струком босиљка у цркву код попа да узме „водицу“. Вода се узме са текућег извора, а поп је освети.
⁶⁷ Кум, у сагласности са родитељима или без ње, даје име кумчету на крштењу. Ово име, осим попа, не сме да чује нико други.
, чека велика срећа, а ако, пак, сретне зеца, попа, бабу, жену са празним судовима, онда га чека несрећа.³ Ово противречно схватање дечје природе можемо донекле
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дванаест сати удара, Тамница се отвара, У тамници никог нема, Само један попа дрема; Хајмо, попо, напоље, Да видимо како је, Како војска маршира, Подигла се прашина, Како војска ступа, Подигла се
Одлазио је и код адвоката, ветеринара, па чак и код попа и командира милиције. Често би остајао и на спавању код својих доконих домаћина, који му нису дозвољавали да се враћа
Матавуљ, Симо - УСКОК
За њим се упути бркати Рако Мргудов, помлађи од попа, а обојица „печена чела“ и „добре пушке“, како се у Црној Гори каже за небојше, који су у рату још издржљиви.
— Хајд, напријед, у име божје! — викну кнез и поворка се упути истим редом, само што ускок иђаше одмах иза попа. Сви једва дођоше к себи од чуда, Крцун потоњи; али како се морало ходити кроз невидјелицу и како им ноге клизаху по
Милица се најприје збуни и порумени, па му на прекид поче одговарати. Каза му да је то попадија Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом из Приморја, најдушевнија, вели, жена у браству, права задушна мајка, а и међу људима цијењена
Тада му изиде пред очи поп Марко. Насмија се замишљајући га у одежди и с кадионицом у руци, тога попа који је ко ти га зна колико глава одсјекао!
Јанку се наметну поређење тога попа са свјема осталијема, које је познавао, почињући од свога домаћега патера. Каква голема, управо невјеројатна разлика!
Турска је земља остала!... А сада да ти покажем наше куће. Ова прва је старог Мргуда Шутова; она друга попа Марка Пунишина; за њом је најближа Стева Бајова; па је Крцунова; па Пура Перова; па Стијепа Мркова; па Мирка Јокашева;
Код попа Марка нађе Јанко више реда и чистоте. Попадија Гојача скува му каву, те, иако бјеше зачињена медом, бјеше прва добра
Само ме ти сачекај код Пура, док ја часком обиђем дједа Мргуда, стрика попа и стрика Стева Бајова. Изидоше заједно, па се расташе.
Крцун, сједнув до Јанка, пришапта му: — Овако ти ми радимо! Данас ћемо оглодати Мргуда, сутра попа, па мене, па све редом, осим Стијепа Мркова, који се не би могао ни омрсити да се сви не поревенамо.
Па посједаше. На ходнику момци служаху напитком војнике. Игуман Ђорђе започе: — Поздрав ти, господару, од попа Милутина из Тушине, па онда од свијех Морачана. Бјеше их много код мене о божићњим покладама.
Као што знамо, требало му је проћи поред куће Стева Бојова, попа Марка и Мргуда Шутова, гдје је била удавача. У дворишту Стевову, Маркиша, син, му, такође дераше овна.
Браство је захватало средину присоја, мјеста травна и пуна извора. Осим попа Марка Пунишина, који имађаше мало стоке, и Стијепа Мркова, који је немађаше, сви остали бјеху ту, седам кућа, душа
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Дете је учило основну школу у месној српској школи, и како се одликовало љубављу за књигу, тетак науми да га спреми за попа.
Он зна за Бекона, Попа, Свифта, Честерфилда, Дефоа и његова Робинзона, Ричардсона, али нарочито цени и воли благог и озбиљног Адисона, из
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Она јади: „Ох мој Боже!“ Па га малко потпоможе. 44. Свршен посо, те на кратко, А благослов дође с неба, И без попа беше слатко, Ал' што попа ту и треба? Попи само жене граде — Вако цура још остаде. 45.
44. Свршен посо, те на кратко, А благослов дође с неба, И без попа беше слатко, Ал' што попа ту и треба? Попи само жене граде — Вако цура још остаде. 45.
Тамо, тамо, крај врлети, Окле скок га уби клети, Тамо лежи он и спава, А над њиме само трава. Без попа је, без опела Он са света очо бела; Само једна што проплака Нада њиме стара бака, Зваше Бога од жалости, Да му
Младожења војвода Милета, А младица, то је дивна Цвета... Црква, попа, причест и венчање, Коло, шала, винце и играње... Сунце јарко зашло за горицу, Ајд' младенци, ајте у ложницу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
су они, а кад би му испричали какав свој нов хајдучки подвиг, осјећали су се олакшани и чисти, као да су били код попа на исповиједи. Чуо Раде, насмијао се и опростио, као што би, ваљда, и драги бог учинио.
За кратко вријеме стигао је да се попсује с кнезом, запео се за попа, дигао тољагу на изненађеног лугара и баш из чиста мира напао пред школом учитеља, и свашта изговорио и њему и „ономе
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Најзад попа, у споразуму са виђенијим људима из комшилука, договори се, те му одреди као неку плату, којом му се куповаше одело.
— Зар истина, да ти волиш Тоду? Димитрија би га погледао забленуто, па би брзо оборио главу и побег’о. А и сам попа томе се слатко смејао.
Ма да беше тек у шеснајестој години, ипак се јављаху просиоци. Попа их избираше. Тода справљаше дарове, а попадија гледаше и посматраше куће, фамилије и свекрве оних момака који се
— — — И то би! Запроси је учитељ са села. Човек млад, самац, а господин, па шта ће боље? Попа је даде, а Тоду већ нису ни питали. Такав је обичај.
и ту пију и веселе се; а женске у кућу код Тоде н попадије, те им помажу да што пре и лепше наспремају дарове. Попа, човек висок, кошчат, широка лица и уста, обуко нову, за сад начињену мантију, па се само шета, смешка, надгледа и
Димитрија обуко ново одело, (ма да га је попа грдио па хтео и да бије за то) закитио се цвећем, чак и перуником, па сав црвен, ознојен од силна рада, трчи, смеје се
И све би добро било, да га попа уторак не позва и нареди му да преже кола. — Кола, Димитријо! — рече попа кад га овај зачуђено погледа.
И све би добро било, да га попа уторак не позва и нареди му да преже кола. — Кола, Димитријо! — рече попа кад га овај зачуђено погледа. — Зар не знаш да Тода треба да иде у село? — Хајд, спреми!
Све је то било своје, блиско, рођено... Један другога пецка, нуде се дуваном. Разговарају се, чекају попа да пресече колач. Дође и поп. Сви стоје гологлави, он чита, кади, они метанишу, крсте се.
А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа. Чак ни јело. Да није морала за њега да готови, за себе никад не би. Само би сува хлеба јела.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Доследно томе, расла је и оригиналност народног уметника. За односе раје и бега, човека и попа, трудбеника и шпекуланта, и т. сл., није имало разлога позајмљивати фабулу са стране; она се налазила на дохвату руке.
дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу код попа у најму каже му: — Ти, побратиме, превари ме. А он му одговори: — Вала, побратиме, и ти си мене.
И овај пристане да ваља платити, али се стане изговарати да нема два новца, „него“, вели, „у мога попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази и по свој прилици биће у њој новаца или каких других
помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
После много времена овај што је био у попа у најму стече своју кућицу и ожени се, и један дан седећи са женом пред кућом опази поиздалека побратима где се упутио
По срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.
селу једном љети велика суша, колико икад, те један дан по летурђији заустави се све село пред црквом да нагнају попа да се моли богу за кишу, и ако га не умоли, да ће другога добавит' попа, којега ће бог послушат'.
заустави се све село пред црквом да нагнају попа да се моли богу за кишу, и ако га не умоли, да ће другога добавит' попа, којега ће бог послушат'.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Лопта је округла, никад се не зна, срећа је промењива, победиће бољи, све је релативно, неко воли попа, а неко попадију ...
не лези враже — Суле са Аде је син свештеника и уз то бивши бас-баритон у хору цркве Светог Марка, па је лично натерао попа да отпева све и да не забушава кад су већ пљунули толику лову за концерт.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СЕНТАНДРЕЈА, ІРІЅ ФЛОРЕНТІНА Помирисала си цвет перунике Затворила се у небеску круницу И заћутала В. Попа: Сентандреја Гледам ли те зракопловну, валну, у гирланди јесенске фасаде, или слику раскриљујем жалну у матрицу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— запита неко из мрака поручника Луку. — Ја мислим — вели Лука озбиљно — да замолимо попа Момчила за једно молепствије, да Бог подари свакоме од нас по три живота.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери. И попа и учитељ згледаше се после његова одговора.
— Извол’те, извол’те, говораше попа, идући уз њих. И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви. Па да се упознамо...
Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек... — Јесте ли богослов или преперанд ? запита га попа кад седоше у соби — Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући.
— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа. У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро
некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио. И господин попа вели то исто. Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Иланча је горела, и кућа попина је горела. Попа су спасли наши кумови, Ђуђини, који су га бацили у шарагље и прошли кроз Иланчу, са људским главама, на вилама.
Трећи син Јованов, Јања, напустио је сво ју веру и био је после тога као мртав у породици Путника. У породици попа Ненада, најмлађег сина Јована Путника, нарочито су се поносили братанцем моје бабе, Пајом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
онде и не разумемо, али сви видимо да нам капетана зорли резиле; кад дође каква крупнија реч, учитељ викне јаче, а попа се намршти и прекине га. — Не мораш, брате, да узвикујеш толико: чујемо сви добро. Као да и ти грдиш...
Поп се намршти. Овај истинити, али незгодан листак из капетанове прошлости не беше подесан за овај тренутак, стога попа стаде да заговара. — »Јà, јà, брате, ко то не зна. Него шта ћемо, људи са овом незгодом?...
« Капетану као да не би право што му се прекиде сећање на његове драге успомене, па журно прекиде попа: — Ја знам, попо, шта ћу чинити. Мени.., онога... то није ваше. А ја сам само хтео.. како ћу рећи...
За њим одмах оде и попа, који се после кратког времена врати и каза нам, да се господин капетан помео кад је слао писмо у новине: место
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. То је све што се сме тврдити.
— запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. — Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ ЈАНКО Чудна попа, јади га не били, у свијет га оваквога нема! СВЕ У СМИЈЕХ И У ГРАЈУ. СЕРДАР ВУКОТА Дану причај који што сте
КНЕЗ ЈАНКО Нема, бабо, овде духовника, нâко ћемо послат попа Мића, а он књиге уза себе нема. Него кажуј, ал' ћеш под гомилу; не варај се, друго бит не може!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Што се тиче учења, учили су заједно с прва, код домаћега попа, док научише читати и писати, а по томе отац их опрости даљега терета, оставивши попу само старијега — који, узгред
“ „Мило свима, богме!“ прихватише остали. „Дај, жено,... камо то? Даруј ми попа!“ Јока предаде већ приручени дар, назунке једне. „А сад збогом!“ рече поп.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
као што је он изражен у онима: о свештеним лицима, нарочито о попу, који, кад се понуди да одржи „летурђију“ наместо попа који је остарио, одговара: „Бих, али моје књиге немам при себи, а из туђе не знам!
“ Или — одговор попа на питање сељана да ли зна писати: — „Знам, али пошто се осуши не знам читати,“ итд. Кроз питалице је спроведен и
да му га да у залогу), а трговац му (то) рекао. Мируцају! — Кад је некакав велики помор био, запита неко попа мру ли људи, а он ну одговори да мируцају; али кад послије неколико дана умре и попадија, одговори поп на таково
По пустој цркви и пси лају. — Овако је рекла попадија кад је видјела да други једу без њена попа поскурице у олтару. Село Рибарица, писала Ришћаница, трубу сира и чабар сукна.
Штође, штође! — Некаквога попа, који је рђаво читао и прескакао ријечи, запитао неко гдје је учио књигу а он одговори: „Штође, штође“; онда му онај,
— Промишљам колико их овђе без памети и без лијека лежи. 9. О СВЕШТЕНИЦИМА 1 Питао неки сељанин попа дубровачкога: — Дум-Ловре, у којој се цркви бог моли а ништа не плаћа? — У оној, синко, у којој се миса не служи.
— У оној, синко, у којој се миса не служи. 2 Питали сељани попа: — Зашто нам, попо, што не проповедаш? — Не смем криво од бога, ни право од кадије.
— Не смем криво од бога, ни право од кадије. 3 Питао хоџа попа: — Може ли се икад десити да у један дан дође Бајрам и Божић? — Могло би али нећемо ја и ти.
— Могло би али нећемо ја и ти. 4 Питали црногорскога попа, кад је дошао у Бањане: — Би ли нам, попе, служио шјутра летурђију, јер је наш остарио?
— Бих, али моје књиге немам при себи, а из туђе не знам. 5 Питали латински попови попа црногорскога: — Ко је Мелхиседека родио? — Кажите ви мене најприје: које мене родио? — Ми не знамо.
— Ми не знамо. — Ну, стид вас било, а све бабе у моме селу знаду. 6 Питали попа црногорскога: — Кад ће, попе, ово Божић доћи? — Како ми је виђет на фаџолу (граху), ове га године не долази.
— Како ми је виђет на фаџолу (граху), ове га године не долази. 7 Питали сељани попа: — Знаш ли писати? — Знам, али пошто се осуши не знам читати. 8 Питали калуђера: — Какво ти је најтеже бреме?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Краљ и чобанин) и 46. (Ко умије, њему двије) писало ми је 1835 године по наредби поменутога попа Вука у Рисну једно ђаче из Српске школе; 11. (Коме Бог помаже, нико му наудити не може), 12. (Златоруни ован), 17.
Пошто се мало разгрију, почне их дивљан пипати иза врата, да види који је претљи да га закоље и испече, и напипље попа претљега, спопане га и убије, наврти на ражањ и метне крај огња да се пече.
Онда ђак с миром и с Богом оћера стоку и дође здраво кући, али без попа. 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. Био један цар који се звао Тројан.
дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу код попа у најму каже му: „Ти, побратиме, превари мене.” А он му одговори: „Вала, побратиме, и ти си мене.
И овај пристане да ваља платити, али се стане изговарати да нема два новца, „него” вели „у мо | га попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каких других
помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
После много времена овај што је био у попа у најму стече своју кућицу и ожени се, и један дан седећи са женом пред кућом опази поиздалека побратима где се упутио
По том зовну попа да дијете крсти по закону, а за кума ону исту рибу. Кад сврши поп крштење, крену сви дома да пију и на честито, а кума
6. ПОП И ПАРОХИЈАНИ. Буде једне године силна суша, за то састану се сељани пред црквом по летурђији, и укоре попа како му нијесу пријатне молитве к Богу, а у толико је пута залуд молио за кишу.
“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу. Кнез помисли | да је кафа највиша част, и науми кад се крсно име служи,
По срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Свештенство да ти узму — и тако кажеш да у твом отечеству не примају те за попа, јербо си се у Црној Гори запопио. Шта ће ти друго узети ван да те раскалуђере?
Но, игуман Теодосије, будући особити пријатељ протопопе Јоана Новаковића у Книнском Пољу и његовога комшије попа Марка Бједова с Пађена, пошље ме к њима.
близу Босне, окуже се неке куће у Голубићу; онда ти, куд који може, бежи, и ја пређем у Косово, гди пребудем у дому попа Аврама Симића један месец.
Из Косова пређем у манастир Драговић, гди сам два цела месеца некога попа Лазу чекао да с њим у Приморје дођем, зашто, како сам рекао, будући у неки мести кужни мор, сâм нисам смео путовати; а
био ови свештеник) да ме узме у свој дом; пробеседи нешто с њим гречески, пак онда мени рече: „Можете стајати у дому попа Марка, ако вам буде по вољи) месец или два, док што мало гречески научите, зашто ћете доћи у такова места гди се
” Призове попа Антима Атинејца и рече му да ме прими у своју собу, која је за две персоне, а он је у њој сам. Ево, љубими мој,
Десет дана по нашем пришествију, старешине места определе послати некога попа Ђику у Примет и у друга неколика места к неким албанеским агама ради општи[х] своји[х] дела, ибо Хормовити имаду своје
Ја сам наблизо две године после тога у Венецији познао некога попа Теодора, учитеља мосхополскога, који је и на штампу издао био нешто албанески с греческими словами; али с овима не
Фторо писмо било је попа Ђике од стране Хормовита, који ми то исто јављају. Назначују ми на кога да им управим писмо у Јоанину; веле ми да
„Шта? Ми отићи, док си ти онде! Нипошто.” Обештам се и дам руку. Пролазећи, пођем на Косово поздравити попа Аврама Симића с фамилијом, које с великом радостију нађем све у здрављу.
ученога медика господина Скилици, старога Инглеза Самуела Брецбриџ, који од много година ту живљаше, љубимога попа Агапија, учитеља господина Николаја Аргентија, и први | марта пређем у корабаљ за Цариград.
Ништа ти не дам потрошити до Галаца и до Јаша, само да ми помажеш с овим људма беседише.” Овај је млађега свога попа с откупљени робови оправио био по суву, и, за убећи великог труда, вознамери до Молдавије морем доћи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћког попа и момка пред њим. Бакоња ободе бијелца и стиже га. Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.
Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика. Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.
Не само што нестаде веселости која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.
Четири дана непрекидно трајаше гозба. Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили попа Илију. Онда би сви у шетњу на коњима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Леви“ неће да сиса. Главица му се млитаво клати. — Од подне му није Добро. Зови сутра попа да му очита молитву. — Не треба њему молитва. Спава му се. Дај ми га.
— Питај попа — тише рече Аћим, помало се и гадећи болесног, јектичавог изгледа капетана, на чијим је шиљатим раменима и смешно и
Али зашто је баш у сутон дошао, кад он иначе ретко долази у њихову кућу? Никола је мотрио на попа и испричао му све што је видео и чуо. Рекао му је да га је Симка истерала из кухиње.
Здраво је, крупно и лепо, уверавао је себе. Даће му своје презиме. Потплатиће попа. Симка мора да пристане. Малим прстом миловао је дете по образу.
Свуда је он. И у ветру. Иако је последњих месеци сваке недеље по целу службу одстајао у манастиру, не у цркви попа Величка, и то је светогрђе, и по динар стављао на издужене Христове слабине, ноћас је почело извршење оне велике казне
Зариче се да ће пазити како му замку конопца намичу око врата. Слушао је причу како су попа Милоја вешали после Тимочке буне, и браду су му конопцем били обухватили, поп је мртав висио као да га нису обесили,
Помрчина је била знојава и врела а једњак сув и чађав од жеђи. „Доведите ми попа да се исповедим. То ми по закону следује!
Попа, Васко - КОРА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа КОРА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа КОРА Садржај ОПСЕДНУТА ВЕДРИНА 3 ПОЗНАНСТВО 4 РАЗГОВОР 6 ГВОЗДЕНА
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но зато неће бити, као његов ујка, сеоски попа, већ ће се попети више него ја“. „А шта фали теби, драги брате?“, запита га сестра. „Мени? - Хвала богу, ништа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ресимић се налазио у приватној патроли) тј. у пљачки, кренуо се раније и пре свих стигао на “Парлог“, где затече попа неког, из оближњег села, како с догледом на очима и попадијом на крилу посматра борбу што се водила на неким даљим
Он и то одбија: — Боље стојим код Бога, п... п... по... попе од тебе. И штрицка пљувачком на попа. Па се после три плотуна сви разилазе.
Тако је, дакле, Митар на гробље свакога дана одлазио, а у одређено време, у суботу, издаде и седмицу и попа на гроб изведе да покојници кратки помен учини.
онога истога датума кад Илија Васић, на своме алату Цветку, чију је интелигенцију увек нечувено узносио (па чак некога попа у суседном селу убедио како је тај исти коњ Цветко толико од природе бистар и обдарен да је и сам часловац наизуст
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И на што би се срозао Едип кад би одмахнуо руком „све су то булажњења једног исхлапјелог пастира и једног манијачког попа”, Креонт кад би рекао: „Нека јој буде!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако одевен дође на крстоноше. Беше се искупило доста народа. Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.
Зато се и попов поглед заустави на њему. — А гле Ђурице! Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш?
!... — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... — Јок, не може! — одсече кнез.
У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа. Видео је да се попа још решава, па стаде да чека. У том кнез проговори: — Ево Милошева Срете. Шта велите људи? — Нек му је срећно!
И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: — Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу.
После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово
Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше. Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: — Господајте, људи!
Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу. За поповим коњем, важно и достојанствено,
Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље. Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити...
И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега. Али попа му разгали срце... И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!..
Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти. Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.
Народ се диже, као на команду. Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу. Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак. Свирала одјекну...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
306 ПОП И ПАРОХИЈАНИ 307 КУДРОВ И КУСОВ 309 ЦРНОГОРСКИ ПОП 310 ДВА ПОПА У ЦИЈЕЛОМ СВИЈЕТУ 311 ПОМИРУЦКА И — ПОМРИЈЕ СВИЈЕТ 312 ТЕСТАМЕНАТ 313 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 314 ПРАВОГА,
315 ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК 316 ЧОБАНЧЕ ПРЕВАРИЛО ПОПА 317 СЛИПАЦ И ХАЏИЈА 318 ГРАДИ КО ИМА, А КРАДЕ КО НЕМА 319 КРЕПАО КОТАО 320 МУДРИЈИ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ СВА
дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу код попа у најму, каже му: — Ти, побратиме, превари мене. А он му одговори: — Вала, побратиме, и ти си мене.
И овај пристане да ваља платити, али се стане изговарати да нема два новца, „него — вели — у мога попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каквих других
помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
После много времена овај што је био у попа у најму стече своју кућицу и ожени се, и један дан, седећи са женом пред кућом, опази поиздалека побратима где се
Ево ти најпотље попа ришћанскога те све народе укори говорећи: — Ма шта ће вам више од једне, црна вам памет! Да ли не знате да сретњему
ЗАШТО ЛАТИНСКИ ПОПОВИ НОСЕ КЛОБУК НА ТРИ ЋОШЕ Питао један сељак у Далмацији свога попа: — Дум Иване, ма кажи ми, мисе ти, зашто ви наши попови носите клобуке на три ћоше, а не на двије као ришћански?
ПОП И ПАРОХИЈАНИ Буде једне године силна суша; зато састану се сељани пред црквом по летурђији, и укоре попа како му нијесу пријатне молитве к богу, а у толико је пута залуд молио за кишу.
ДВА ПОПА У ЦИЈЕЛОМ СВИЈЕТУ Била су у неко вријеме само два попа у свијету, и била је једнога инорија југ и исток, а другога
ДВА ПОПА У ЦИЈЕЛОМ СВИЈЕТУ Била су у неко вријеме само два попа у свијету, и била је једнога инорија југ и исток, а другога запад и шјевер.
По срећи сви су знали пливати, до самога попа; док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А мајка плакала од радости; учитељ је климао главом, а попа се нашао у чуду и обојица се сложише да је сеоска школа у Идвору већ сувише мала за мене.
Ћипико, Иво - Приповетке
Унутра нађох три позната ми богата трговца, једнога попа и два странца, по изгледу сигурно трговачка путника. Сви ћутимо ишчекујући да олуја почне, па да брзо одуши.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У српској култури вероватно нема другог мита који би је колико косовски могао да затвори у себе саму, а Васко Попа је управо са њим желео песнички да се понесе, да га реартикулише у његовоме људском основу као исконски човеков
времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко Попа књижевним средствима активирају све старије слојеве културног памћења.
Песма на којој ћемо се задржати, „Анђа капиџија“, постала је познатија тек кад ју је Васко Попа уврстио у своју пробрану „руковет народних умотворина“, коју је 1958.
тога, у поезији Растка Петровића посебно је значајно повезивање вучице и мајке земље зато што ће, много доцније, Васко Попа у Вучјој соли (1975) управо ту везу широко развити и докраја је песнички уобличити.
(„Звездознанчева оставштина“) Дакле, унутарњу драму савременог човека и реалност урбанотехничке цивилизације Попа даје као драму и реалност човековога тела. То би било прво и готов буквално читање његове поезије.
Васко Попа се међу модерним песницима нашега језика издваја и по томе што се на изразит и на изразито особен начин користи таквим
Отуда тежња ка форми која би имала објективно важење. Отуда је такође и тежња ка епском, па и сам Попа говори о својим циклусима песама као о спевовима; отуда и цикличка организација строго проведена у целоме Споредном
се укључују у збирку од седам циклуса, што би требало да функционише као целовит еп; данас чак постаје јасно да Попа и своје књиге жели да организује као јединице веће целине.
Образац из бајке Попа непосредно понавља: Сребрна риба у души У риби мало сламе На слами шарена крпа На крпи три звезде девице („Риба
Али нас сви ови моменти опет враћају на оне симболичке и митске слике у природнојезичкоме супстрату које Попа извлачи на површину данашњега језичкога стања и излаже их духовној светлости XX века.
Далека и заборављена човекова искуства, оне духовне вредности које је он уграђивао у свој модел културе, Попа готово на демонстративан начин обнавља у Усправној земљи, Споредном небу и Вучјој соли.
и налазе управо у поетској употреби природнога језика и тумаче се као вид чисто језичкога стваралаштва у поезији. Попа је, наиме, сачинио пре њега непознату синтагму и, кршећи одређену забрану, проширио круг могућих комбинација у
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За Србе је имао само презрење. Нечувено и невиђено, грубо и погано. Презирао је попа н учитеља, гадљиво окретао главу од цркве.
ушепртљао и збунио: хоће да сачува законе гостопримства, хоће да задовољи арнаутске госте, а добро зна ћуд свога попа-побратима. Види да је овоме душа дошла у подгрлац, да ништа не види, но хоће да изазивље било и пушка да пукне.
Обувајте се, ђецо, и чизме овамо!.. А ви, гости, опростите на зановијетања једнога поробљенога крмскога попа!.. Забезекнути Арнаути тек по његову изласку помислише да би га требало стићи и убити.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Еј, војници, вежите тога тамо; то је вештац, урече ми левчу! У томе прође поред овога шаљивчине возара неки батаљони попа, закекечио браду, натукао шајкачу па некуд хита.
— Не ругај це вери, безбожниче — рече кроз нос попа, па оде даље. — Па како ће твоја молитва помоћи војсци, кад ни мојој левчи не може да помогне.
Е нема нигде нашега попа Јове. Тај је гинуо за сиротињу. Сад нема таквих попова... — Говорећи ово, једнако је оправљао кола.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ће нам се напунити сви молски сокаци Девојчица и снашица, кићених момака, Посрнуће у коло нахерке и бака; Бациће и попа читуљицу хартију, Високо ће за појас он задјети мантију, И коло ће на авлији завести широко, Сватови ће повикати сви
Да што брже липса и да се закопа, Нестрпљива чељад чине звати попа. Овај када спази смртну му тегобу, Мисли: Зар ћу саде окренут га Богу?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не вређај и не опадај!...“ РАДОШ: Е подла глумца, попа лажљива? Ал’ нека, иди, лажи вечито! Него кад умреш, попе матори, Размрскаћу ти овим прсима Христове вере тврди
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
МРАЧАЈСКИ ПРОТО Кад ме баш толико молиш, ето, хајдемо, па шта нам Бог дадне! — поче Стевица, син попа Јове, жилаво и окретно момче. — знаш ти још какав је то човјек, да Бог милостиви сачува!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Али постоји извесно померање које тај опис чини метафоричним: изражава нелагодност, стрепњу, страх и угроженост. Попа уобличава искуство савременог градског човека.
И Попа је већ за живота постао не само највише превођени српски песник него и један од најпознатијих европских песника.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
). Кад се први пут окусе, треба да се каже: »На живот и на здравље, на Турчина болешчина, на калуђера грозничина, а на попа терлемчина«, или слично (СЕЗ, 13, 414; 7, 133; Караџић, 1. с.; упор. и Вук, Посл., 4429 и 3613).
рукама и ногама до прве букве, исповеди јој све своје грехе као и попу што би, и замоли је за опроштење као што би и попа, и брзо оздрави.
Ћипико, Иво - Пауци
Илија оде од попа Вране зловољан. Што попу пада на ум? Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека; његов отац и он женили су се
Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући ... Пусти попа нека гони свој закон! ... Има изашто, а и докон је! ...Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу
— Што не узе од попа Вране сијена? Он се сада за вас брине, — вели му. —Што ће мени поп код тебе?. . —Питао си. —Ко ти рече?
Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га оздравити, а неће да зовне ни попа док не опреми свој намишљени посао.
Домало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели: — Не би ђаво попа Врана стигао! Бијесан, па разиграо вранца... није већ божји вјетар... Их!
И спојише се погледи и у сласти изгубише се... — Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?
Ха, ха! Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи... —Зашто? Реци! —Путем мислила сам на попа Врану: може бити да би он... —и устави се на по ријечи. —Што? —...Био боље за ме.
нећу да вам хатора штетим… Па се окрене жени: — Чујеш, Божица, замјенићеш коврљак с цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!.. . Хоћеш ли, а? — Нећу ли... — насмија се на њ жена му.
испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео: — У здравље попа—Вране, чини ми се да сам се данас тек замомчио!
премишљајући, дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе већ да удовољи вољи попа Вране.
А слуга, подучен, излази из куће. Али Маша пође за њим и, на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије... Тпехе недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу да пође у град
Раду прође и дивљење и језа; глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговјетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази клисар црквени. АРСЕНИЈЕ КЛИСАР (Ташани): Газдарице, послао ме деда-попа, и вели: ако је толико прешно он ће одмах, чим сврши вечерњу, доћи; али, ако није прешно, онда другог дана.
За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то све зна. А сада и ја идем.
Чак се мислило да је и умро, док он, ето, отишао у калуђере и после дође овамо за попа и деду. Па сигурно сада, да га не би свет оговарао, кад га види да долази овамо, због тога ти и не долази.
Што веће испаштање, мучење, грехови су мањи. (Хаџи-Ристи): Ти ћеш одавде да одеш право до попа Манасија, као најстаријег и најписменијег, да узме црквене књиге и донесе ми на гробље, да му предам рачуне, јер
МИРОН Свршено је. Мртав сам и идем међу мртве. Ви, тутори, чујте: Ја у име духовне власти која ми је Богом дана, попа Манасију постављам за старешину ваше саборне цркве. Примате ли?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Родитељи су му били: једна сувише у године зашла кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара; и тај пушкар, некада први момак, а на крају
Шта ћете, узела сам дете, па сам се закачила и за родитеље. И преко њих некако и за оног њиховог попа. Јер тај жупник, неки род и помоз-бог им јесте, верујте. Чим се где састану разговору краја нема.
” — Како Божје?! Да нећете од њега попа да начините? — планем вам ја, господине претседниче. — То нећу дати ја! Не трпим попове, ни ваше ни наше!
” — Из поштовања према Влаовићима ктиторима Лексу опојаше три попа. Некадашњи чувари некада њеног забрана однели су је до обичне сиротињске раке на паланачком гробљу.
А већ да ће „попа доћи да потсече језик”, била је колико стара толико узалудна претња. Отац Сокин, господин-Васа, био је поседник
Две старости, две светиње. После осам дана брујало је по Кашикари и Горњој Вароши да је попа испитао другобрачног Мирка Бајића, и близу десет година старију првобрачну Наталију Рајић.
Црква је српска, школа српска, Божић и Ускрс српски, свештеник српски попа, литија српска, календар српски, кујна српска, пост српски, сплетке и инат српски.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа УСПРАВНА ЗЕМЉА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа УСПРАВНА ЗЕМЉА Садржај ХОДОЧАШЋА 3 ХОДОЧАШЋА 4 ХИЛАНДАР 5 КАЛЕНИЋ 6 ЖИЧА 7 СОПОЋАНИ 8 МАНАСИЈА 10 СЕНТАНДРЕЈА 12
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Душан тада неприметно гурну Протића: — Зар ти мученици оставили земљу, прешли хиљадама километара, па их поред живог попа закопати као мрцине... — Ама, то јест, али... — Молим те, извини, зави ме стомак.
Уосталом, не кошта те ништа. — У сандуку ми је... — Па шта је с тим... Трајко! — викну ревносно Лука посилнога попа Момчила. — Нека, нека, ја ћу ићи сам — и он пође своме шатору. — Е, нема смисла — вели кроза смех поручник Протић.
— А када дође овде, објаснићемо му да је ово само шала... — Ено га! — рече неко. Према светлости ватре угледасмо попа Момчила са читом на глави и у црном капуту. Ишао је к нама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Марка су млоге узавнице: двјеста попа, триста калуђера, и дванаест српскијех владика, и четири старе патријаре, од осталог ни броја не има.
кмете исјекоше: седамдесет и четири главе, што србињске исјекоше Турци; па Илију кнеза уватише, и Вилипа, попа добрићкога, бијеле им повезаше руке; а сав Добрић село поробише, поробише, ватром попалише, заробише триста робињица,
Савезана и попа и кнеза кад ордији Турци доћераше, обадва их на коле набише и ружном их смрти поморише, под чадор’ма робље под’јелише.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде дурма откуд капље водена капља, она и тврди камен пробуши. Чије није било, чије ли неће бити... Зар од попа ђакону бити, ја ли од бега субаша?
Какво му је срдце? Није л' то божји мач! ... Вели господ Бог до светскога попа скроз пророка Језекиља: »Ја сам те метнуо стражу цркви, да кад видиш мач летећ на земљу, да имаш мојим људма казати
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по