Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
prečasni otac Lavrentije, gospođa njena majka, mali Emilijan, draga rođaka Šarlota i još neki čija imena nisam uspeo da popamtim! - rekao sam, a Rašida je počela da se smeje. - On to misli ozbiljno! - okrenula se Atamanu.
Bili su to stari ljudi kad sam se ja rodio i pomrli su pre nego što sam uspeo da im popamtim lica. Otac je o njima govorio kao što bi neko ko je izašao iz Mathauzena govorio o upravnicima konc-logora.