Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
пречасни отац Лаврентије, госпођа њена мајка, мали Емилијан, драга рођака Шарлота и још неки чија имена нисам успео да попамтим! - рекао сам, а Рашида је почела да се смеје. - Он то мисли озбиљно! - окренула се Атаману.
Били су то стари људи кад сам се ја родио и помрли су пре него што сам успео да им попамтим лица. Отац је о њима говорио као што би неко ко је изашао из Матхаузена говорио о управницима конц-логора.