Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Baci tu maljicu!... Opali sad! Dokopa ti ono čakanac, pa onako ludo i pijano — sve poskoči i udri što može više u bubanj. — Ne, nesrećo! — diči Sreja i tuče ga gudalom po leđima. Ono još gore.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U ime mojih trideset drugova velim ti: dobro mi došao!... Jovica!... Daj hlebac i so! Jovica Ninković poskoči lako, dohvati jednu torbu, izvadi iz nje čitav hlebac i drven zastrug sa solju pa pruži harambaši.
Stade onako divan i ponosit, pa viknu: — Dobro veče!... Sve poskoči na noge lagane i otpozdraviše junaka, koji se sa svima mirbožaše kao da iz tuđine dolazi.
I onda oboje stadoše dvoriti svatove. Dovršiše ručak i starojko zapovedi da se opremaju... Hitra mladež poskoči od sovre i poče uprezati i zauzdavati dobre konje. Puška pušci nije dala izdušiti; s pucnjavom se mešao konjski vrisak...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U taj par gologlav Blagoje istrča iz mehane. Kapetan poskoči i dohvati ga za ruku: — Stani! On je teško ranjen! Zdravo teško! — Kako teško? Ko to kaže?... Evo, evo pisma!...
Šta ti je učinio Vilip? — E, a hoće da uzme Anoku! — Pa? Neka uzme! — E, al' ja ne dam! On poskoči malo napred i htede se dići, ali leđima beše sasvim prijatno susedstvo od bureta, i ona se uporno vratiše u svoj
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Bijeli miš omače se iz svog sanduka i upade u sam džak! — U pomoć! — dreknu njegov gazda i poskoči pola metra uvis, a okolni radoznalci pomisliše da se to lav izvlači iz džaka i začas prsnuše na sve strane dernjajući
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Levču i Temniću nevesta koja ne želi nekoliko godina da ima dece, toliko puta poskoči. Neka mlada zaveže onoliko čvorova na pojasu koliko godina želi da ne bude trudna, ili — metne toliko novaca u džep.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Postavši, najednom, svestan svoje izuzetnosti, Zajac-hvalisavac jednog dana radosno poskoči I celom svetu objavi što ne reče dotle nikada: Među zverima prvo mesto meni pripada!
Radičević, Branko - PESME
De poskoči, ne luduj, Ko bi jako momak bio Pa se ne bi pomamio! Ao sele bosonoga, Zla ti maja dozlaboga, Ne dala ti čarapica
“ Pa s' pomami, pa silno poskoči, Zasjaše mu s' kâ u mačka oči, Diže ruku pa se razbaruši, Pa zaurla, još mi pište uši: „Amo gledaj, amo, svete
Dok ponekom bruka ne dodija, Te poskoči i hvati se gore, Pa se sveti, i junački gine, Gine sretan, al' mu ime neće, Za dovijek u pjesmama traje — A od
I na noge on poskoči, Tamo-amo baca oči, Pa opazi vernu drugu, Ta baš onu pušku dugu, A pored nje te male, Što mu nikad ne slagale, I
Beži, beži, silan Bože! Promili mu ispod kože; Zatrepeta, planu okom, A poskoči lakim skokom, Ona za njim, no zaludu, Već na stenu pope s' udu; „Uroš! Uroš!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iziđoh i ja za vama. Uzalud me mati zaustavljaše mimikom. Čim se on vide u dvorištu, okrenu se, i kad me ne spazi, on poskoči, dođe do tebe i stisnu te za kose. — Dom!
Majka ulazi i u prolazu šane: „Kaži: Đul miriše, đul se rascvetao!“ Kažem ja to Ciganima. — A! aferim! — Poskoči č’a Jovan od zadovoljstva, sam mu pogodio baš tu, njegovu pesmu. — De sad! To da svirite...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— Dodade zatim, zlovoljan vrlo: „Jutros mi nešto promuklo grlo.“ Poskoči Mačak od vjetra brži, umiva lice, brkove gladi, priprema pušku, fišeke vadi, a onda Pijetlu pridiku drži: „Kad u
— miševa more! Poskoči mačak brže od žapca: „Ovo je zemlja Crvenog Vrapca!“ Vazdan je mačak mjerio polje, sve mu se lice u sreći kupa:
“ Poskoči mačak čilo i vedro, na maloj barci podiže jedro i skide šešir svoj: „Naći ću gdje se ribica krije, donijeti mladost
„Hr-nji, junaci, sumnjiva trka, negde se valjda, bogovski krka?!“ — poskoči svinja, lavina prava, a vuk joj nato objašnjava: „Tražimo razlog, blatnjava zvezdo, zašto jež voli rođeno
„Pomagaj, stari, ako si drugar, dolazi, evo, najezda pseća!“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas!
Rekneš li samo da hoćeš društva, miševa evo, dolaze trkom.“ Poskoči Žuća i gromko lanu: „Živele zeke, miševe briši!“ A mačak nato žestoko dreknu: „Nećemo zeke, živeli miši!
na točku topi, sa streha kaplja za kapljom škropi, ojača sunce, dani se duže, odjednom žrvanj — poče da struže. Poskoči Žuća, povika: „Ljudi, gledajte mlina, evo se budi!“ I Toša đipi iz loga uska: „Čuješ li vodu, po točku pljuska!
oči: stolica igra, vrte se čaše, riba iz lonca skoči, ljulja se zemlja kao da brodi, kupa se Mesec u Japri vodi. Poskoči deda, prstima pucnu, vrti se poput tigra: „U kolo, ljudi, drveće, zvezde, počinje svetska igra!
Istoga trena provali voda, veselo točak poče da igra, poskoči Žuća, pobeže Toša, oba ih zali nestašna čigra. A mlin zabruja ko nikad prije, polete žrvanj ko konjic propet.
Eh to je muka i maler pravi, jure ga pisci u snu, na javi! Poskoči Mirko brže od zeca, zbuni ga nezvan gost: „Sigurno i on kradljivca peca, njemu sam smakao most!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Talas divnog svežeg vazduha probi se do nas. Ali mlađi brat poskoči: — Tata, zašto otvaraš prozor, kad može nazepsti? — Ali malo čistog vazduha mu treba. — Sad će noć.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Za jedan blagi stas, što, prvi put, zaljulja višnje i trešnje, poljupcem, kod nas i poskoči, vidikom, sa ritova i mulja. Za društvo mu, što po vinskom mehu svelo lišće rasu, sa osmehom mutnim, preskačući, prvi
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pera čisto poskoči od radosti, pa poče da proslavlja Justinijana, a profesor se zacenio od smeha, i što se više smeje i glava mu postaje
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A baš taj šapat njega, Marka, toliko prenerazi. — Sviri! — poskoči on uplašeno i viknu tako silno da cela kuća pretrnu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kolo: Na čije će dvore pasti? Čiju l’ ljubu obljubiti? Paun: (Tada poskoči: zagrli u kolu koga hoće i poljubi se s njime, pa se onda on uhvati u kolo, a ono drugo ostane „paun“). KOŠNICE Svi...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sad vidješe drugo čudo. Kad je konj dopro do njeke vrbe, preplaši se, pak poskoči malko nastranu, a u taj mah Bukar mu uplete prste u grivu, pa skoči na nj, polegnu se i potjera ga u sav trk krajem
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Drhteći, ona je proguta i istoga trena poskoči na krevetu. — Ja hodam! Ja trčim! — uzviknu sva van sebe i htede da izleti napolje, kad je prenu nečiji slabašni
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Momci čili podvikuju; „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice! Dede, brate, ijujuj, De poskoči, ne luduj! Ko bi jako momak bio, Pa se ne bi pomamio!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ne — reče hladno student, čije me smelo držane zadivi. — Nikom ne dopuštam da me prekida. Tada mršavi praktikant poskoči sa svoga mesta, potraži olovku i beležnik i sede do studenta: — Monѕіeur, cher monѕіeur, — reče afektirajući —
Jeste li vi čovek? Ja ne znam kako sam ovo izgovorio i kako je to moglo toliko uticati na njega da on poskoči sa svoga sedišta i ščepa me besomučno za ruku.
“ Baš kod ovih reči predsednik se zacrvene, pa sa one svoje stolice poskoči i prosto kao pomaman dreknu na Đorđa: „Ti“, veli, „ovde sa sudom komendiju teraš, je li?
Ćipiko, Ivo - Pauci
— i, kretom glave, pokaza na svjedoke varošane. — Vojkan, dirnut, od srca zahvaljuje gospodaru i poskoči da mu poljubi ruku, veseo što će sobom kući povesti svoja dva vola.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na tebe su pobolje haljine, s tebe ću ih na sebe obući“. Tad Latinče na note poskoči, pak posjede pomamna dorata, odmah ode poljem razigravat; Miloš njemu stade na biljezi.
Kad pogleda Kraljeviću Marko, al' katane njega opkolile; on poskoči na noge lagane, pa se maši Šarcu na ramena. Da je kome sjesti te viđeti kad poćera po polju katane!
“ Ja kad začu Ture Vlah-Alija, kako li se Ture pridrnulo, te poskoči na lagane noge, opasuje mukadem-pojasa, a pinjale ostre za pojasa, i tu britku sablju pripasuje, a sve vrana konja
sitna knjiga dođe, namah viknu u svoju družinu; skupi mu se tridest mladih druga, svaki bješe lepši od đevojke; a poskoči čelebija Grujo, pa dovati laka dževerdana, ode pravo na Grahovo ravno.
ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, kako trava na uvojke raste kao dojke u mlade đevojke; ne poniče Daničiću Vide, već poskoči na noge lagane, a dovati laka dževerdana, raskaka se s njime niz planinu kao jelen od sedam godina, ode pravo ka Lijevnu
“ Pa poskoči na noge lagane, ode pravo niz goru zelenu, a za njime trideset hajduka. Taman Turci Vida da svladaju, a dopade trideset
Kad to viđe beže Ljuboviću, on poskoči na noge lagane, dovati se sablje okovane: „Ao Bajo, pivljansko kopile, što će meni rišćanski mačevi ta kod moje sablje
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
! — u trku dopade Đoko i radoznalo užiži očima. — E, za tu nam rabotu treba i jedno magare. — Šta tu treba magare! — poskoči Đoko. — Evo mene. O-op, ja sam brži od svakog magareta.
Ubaciše unutra komad kukuruze, ali Žuja ni da pogleda. — Šta da radimo? — zabrinu se Jovanče. Odjednom Nikolica poskoči i viknu: — Aha, sad sam se dosjetio! On se četveronoške uvuče u kućicu i pruži se po šuštavoj prostirci.
— Pa jesam li ti već kazao: došao naš Nikoletina i donio pušku! Razumiješ li sad? — Pa tako reci, budalo! — poskoči Jovanče. — Kad je došao? Jesi li baš ti pušku vidio? — Jesam, vidio sam, i pušku i njega. — Kako, kad? Hajde pričaj.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Done! Done, mori! Done, nesrećo selska! — viknu Jevda i zovnu izmećarku. — Što iskaš, strinke? — Poskoči, dete, do čorbadži-Tasu i rekni: „Vika te strinka Jevda; iskočila, rekni, golema rabota! Ama brgo, rekni, da dođeš!...
— Idi si, dete, poskoči i rekni si po jedno kafence. Iska teta i majka ti da popiju po jedno kafe, — veli Taska Zoni — pa gi prati, ete po