Upotreba reči posla u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Šta li neće ovaj naš jadni narod prepatiti!... Pre perzekutori, pusta-komesari, sablje i nadžaci; a sad nam posla car komesare, džandare, vinance, policaje, rihtere i štulrihtere; pa nas svi ti globe i cede, svi otimaju...

On je očitao neku molitvu, žureći se da što pre iziđe iz kuće, brzo, onako otprilike kao kad čovek ima posla, a mora na ulici da se s nekim zdravi. Odnesmo mrtvaca...

Obradović, Dositej - BASNE

tiče, niko pametan neće drugomu za zlo primiti što se lasno u što ne upušta dok zdravo ne rasudi i sve okresnosti posla dobro ne pozna.

Laži, lukavstva i svakog nevaljala posla, koji biva sebi ili drugomu na vred i štetu, toga ih je potreba učiti da se i srame i boje.

Leži dokle ga rebra ne zabodu, i jedva čeka da mu dan prođe. Ženi i čoveku ružno je i sramotno bez posla stajati ako su i koliko imući.

Skotsko je, kad se najede, samo ležati ako ga puštaju, zašto on siromah s umom i s pameću nema nikakva posla. Bogat i blagorodni kad pozna pravu cenu i sposobnost svoje slovesne i razumne duše, ne sumnja da više posla u ovom

Bogat i blagorodni kad pozna pravu cenu i sposobnost svoje slovesne i razumne duše, ne sumnja da više posla u ovom kratkom životu imati može nego ikakov trudoljubivi težak, zanatlija i trgovac.

Vsegdašnje počivanje bez nikakva posla i truda ne samo što nejma u sebi nikakve prijatnosti, nego je i saviše smrdljiv ži|vot.

Čovek predostrožan i pametan više s dobrom srećom ima posla, zašto on kad pođe od kuće dobro veže vreću, i takova sredstva za svoje posle izbira kakova k dobrom koncu vode.

i najmudrije pravilo za dostignuti k velikom uspehu u budi kojem delu, nauci i zanatu: nijedan dan ne propustiti bez posla i polze. To je bezumije: danas preko mere mnogo činiti, a sutra sasvim ništa. To se zove „kαρκίνου βάδισμα račji hod”.

No koliko je zla i opaka, barem ovo dobro ima: što muči, rastrza i čini škripiti zubma onoga koji s njom ima posla. Slovesno stvoren človek, ako nizašto, barem za svoje isto dobro, mir i spokojstvo valjalo bi da očisti srce ovoje od

je prvo,” — odgovori — „u dobri čas, neka ide; ako li je ftoro, u trista zlih časa, to neka dobro znaš; ja imam toliko posla na glavi da mi svetinjičenje ni na um ne pada.

Druge vele: Mi jedemo gusenice i svakojake crve. Treće kažu da imadu i osim toga dosta posla na glavi gnjizda sebi praveći, jaja noseći i piliće izležujući i hraneći, i da im nije do kopanja i čeppkanja.

Gdi ona dođe da se pokaže pametnija i bolja od sviju ostalih ptica! Nemaš li ti nikakva drugog posla, nego hoćeš svet ramenom da ispravljaš?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Dođe i veče. Umorili se strelci. Odvezuju nas, psuju nam Boga i majku. Sa streljanja se vraćamo kući ko s posla, i dok se u kujni podgreva večera žene nam krpe rupe u odelu.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Tamo noćimo i rano ujutru u njegov dvor, gde nas gospođa uvede u jednu toplu sobu i kaže: „Gospodin jošte ima posla u drugoj sobi”.

A mnogi put po srpskom i turskom bairu po vas dan se tučemo, udari tane moga dobroga hata u nogu i oronu, posla̓ ga u Zabrežje kući.

Tako, i bez moje dobre volje, odem sa Čupićem na Drinu. Posla on svoje ljude, i dođoše ona četiri bega, koje kao reum (ili bošnjački: taoce) u naš logor pošljemo, a ja i Čupić sa

Milo je meni i Čupiću, i pišemo Jakovu na Šabac kako smo ugovorili. A i vezir posla buruntiju u Šabac, da Asan-paša ne izlazi napolje i ne zameće kavge, niti se više bije — mir je ugovoren, i da otpusti

— „To nije istina”, reče, „kod Jakova nema nikoga!” I on posla Stefana, svoga momka, da vidi; ode Stefan i dođe, i kaže: kod Jakova ima, i kod kneza Sime, 4.000 vojske.

— A, kojekuda, ko tebe posla u Turke? Ti ide po Petroburgu, ide po Beču, pak ode u Turke da sve tajne pokažeš”. — Ja kažem da ne bi nikakve tajne

— Ja kažem da ne bi nikakve tajne otkrio, makar poginuo. — „Enede! a kad Tura metne na muke, kako ne bi kazao? Ko te posla? Zar nisi imao koga poslati i zavaravati Turke, već sam sobom da ideš?

Rano ujutru posla gospodar Đorđe Milana sa njegovom vojskom i njegovim bratom Milošem Obrenovićem, Lazarom Mutapom, Jovanom Kursulom, i

A gde ti je otac?” Kažem da ja ne znam. Požalim se arambaši, da mi njegovi momci uzeše kesicu i prsten. On friško posla tri momka a ona trojica dođoše; uparadi i pita me koji je uzeo.

1. januara 1815. god. Nisam odlazio g. Nedobi. 2. januara takođe, imajući posla drugima odlaziti. 3. januara rano u 8 sati odem g.

januara. Otiđem g. Nedobi i kažem da sam odneo pismo u kancelariju i dao g. Bulgakovu. 21. januara. Nisam nikud imao posla otići. 22. januara. Primim pismo g. vojvode Molera, također drugo na g. Nedobu s potpisom g.

doznadu o kom delu ovde ste, pak će onda sultan reći: kad se vlaški kraljevi mešaju u moje države, ja ću njima načiniti posla. No do nekoliko dana, vi jedan možete doći ako bi Lord imao što da vam rekne” — i tako odemo.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Siromah Sima! Sad će imati posla! A to je jedan pošten čovek. Nije bogzna kakav gazda. Ima nešto baštine i mala, petla i radi kao mrav sa svojom

Taman beše iznela hleb da metne u peć, a sva se zapurila od posla i vatre te došla još rumenija dok eto ti Rake ozdo, gunđa nešto jednako.

— Ama, šta veliš, dok to pukne po selu, a? — More, gledaj ti samo posla... U tom razgovoru dođoše oba brata kući. Rogu ostaviše u Maričin vajat za vrata; spremiše i konopac.

Aj; nema nigde. Pipnem astal — vruć! O, anatema ga bilo!... đavolska posla! Napunim ti lulu, zapalio bih. Šta ću? Nema nigde vatre. Kao upitao bih onu gospođu, ama opet ne smem...

— A je li to staro, brale? — upita gospodin. Radan već vide s kim ima posla, pa da bi ga se otresao reče: — Odkako je boga i vola, od onda je i svrdo. — Zar tako staro? — začudi se gospodin.

»Ne diraj taj šećer!« izdera se na nj, a pomisli u sebi: »Ovo nisu čista posla!« Ono se trže i strpa glavu šećera u torbu. On se opet okrene napred i ošinu volove...

Načine od zdrava i čitava čoveka nakaradu! Da ga u snu usniš, bi se uplašio, a kamoli da imaš s njima kaka posla. Ono, doduše, ni ja ih toliko baš ne branim; ima ih i nakarada. Svet je ovaj ionako pun jada i nakarada.

po svih, na broju preko 54 sela u svojoj kapetaniji. Svuda je imao po nešto zvanična posla: negde izvidi kakav spor, negde naredi nešto, negde ispita da nema kakih burgijaša itd.

— Znam, pa i tu bi mogao privrediti. Kad sredi posla kod kuće, onda može otići te opravljati kome što. — Vi'š to bi sve trebalo nekako ugoditi s njim; ali lepo da se ne

— Sve je tako. Ama gazda-Milunova kuća je velika; tu ću ja imati dvaput više posla nego u drugoga. — Da ti dam trinaest — povisi malo Milun. — Ne mogu, gazda-Milune, vere mi!

— Ja ti opet velim: ne može biti! Onako veselje, onaki gazda, onaki ljudi. Nego batali ćorava posla, daj da vidimo račun. Sreji već prekipe, pa ne znajući šta da mu odgovori, uzviknu: — Ne dam! — Šta, šta! Ne daš?

— Da nosim ovu ploču. — Kaku ploču gospodine? Okan'te se vi ćorava posla!... Ne dirajte taj grob! — O ja ću to da nosim — to je starina. — Ama batalite vi tu vašu starinu!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— E, moj Mašo, moj dragi brate!... Nijesam ja za ova posla. Ovdje treba Mujo iz Bogatića, a jok ja! — Ti si dobar čovek, efendija! Ama ja bih rekao da treba biti malo oštriji.

Govorilo se o vršidbi, koju je trebalo sutra početi. — Bogami, deco, požurite. Ima se dosta posla ove jeceni... Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka.

Poslaću ga čim kući odem... — reče Ivan i diže se. — Sjedi, sjedi. Kud žuriš? — Nikud. Ja mislim ti imaš kakvog posla. — Nemam nikakvog. Sjedi. Željan sam, bolan, lijepe rječi s ljudma... Sjedi!... Ivan sede.

Znaš li šta reče harambaša?... — Znam. Ali harambaša nije znao za ove jade i čemere... Aja... — Ti mnogo imaš posla u Crnoj Bari — reče mu Deva. — Dok ti prečistiš račune sa svima koji ti duguju, mnogo će vode Drinom proteći!...

Ne potraja dugo, a eto ti i Kruške. — Pa, šta mi radiš, Lako? — Zlo, moj efendija! — A što?... — Od našega posla ništa! — Kako ništa? — Ništa. Devojka neće... — Ha-ha-ha! Pa ako neće neka je silom nagnaju. — Nju je otac oterao.

Turčin se nasmeja. — Ali, molim te! — Batali ćorava posla! — Ali... kad te molim!... — Neću! — reče on. Marinko se reši da ga natera. On pribeže lukavstvu: — Pa nemoj!...

Pop se zamisli. Njemu to nikako nije išlo u glavu... I dosad je bilo Turaka u Crnoj Bari, ali se nisu mešali u seoska posla... — Pa, neka bude, najposle. Ti nam vrati štap, a mi ćemo ga opet dati tebi. — Nemoj, more! Prođi ga se!

” — pomisli. I nešto ga ledeno prožma celim telom... „Njemu je lako!... On je iza grma. Nanišani, i onda gotova posla... Samo da povuče!...” On poče drhtati. Plašio se gotovo od svakoga panja. I stade goniti konja da odmiče...

Ilija... Stanko... Zeka... Jovan i Jovica... To će biti dosta... — Dosta! — jeknu Stanko. — Ja ću im sam dati posla! Poklaću ih kao jaganjce!... — Lakše, Stanko, lakše! — reče harambaša. — Ti zaboravljaš da sa ugursuzima posla imaš!...

Poklaću ih kao jaganjce!... — Lakše, Stanko, lakše! — reče harambaša. — Ti zaboravljaš da sa ugursuzima posla imaš!... Da su to junaci, ja bih poslao tebe i još dvojicu, ali to su ugursuzi... Surepe! Hodi ovamo!

Videći da od njegovog posla ništa nema, on se mane i prokopa i sestre. I dandanji stoje tu udoline, koje izgledaju kao vodeno korito, ali samo

Sutra će ih još dvadeset ovde osvanuti — reče Nogić. — Harambaša je podelio družinu: polovinu odvede on, a polovinu posla ovamo, tebi. Još će koja četa trebati... Srbija se pobunila, sad biju Turke.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nije trpeo ni da se ona što meša u trgovinu i u njegova posla. Kaže ona jedanput: — Mitre, što ne daš Stanoju rakiju? Skoro će i nova, pa gde ćeš je?

Obrecuje se. Ne trpi nikaka zapitkivanja, odmah se ispreči: „Gledaj svoja posla!”, ili: „Imaš li ti druge kake brige?” Nije vajde, kazao sam ja: video je on sam da ne valja šta radi; ali ga uzeo

Taj dan bio je subota. Kad iziđoh na ulicu, ide svet kao i obično; svaki gleda svoja posla. Silni seljaci doterali koješta na pijacu. Trgovci zaviruju u vreće i pipaju jagnjad.

Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere. Kažite, deco, gospodinu da Miša nije mogao pre doći — imao je posla. O, ova ruka! Da mi je da je se sit naljubim, kad ona spava, kad me ne vidi!

Najposlije mrdnu obrvama: — Znaš, snaho, sve je tako! Ama ja sam slušao od starih ljudi da ne valja deci kvariti taka posla. U nas je, hvala bogu, velika kuća. Ne verujem te nas neće biti osamdeset duša. — Ima, bogami, i više!

— Blagoslovi! — kaže kovač i ide ruci — a šta ću kad nemam posla? — A jesi li vidio crkvena kola i šinu na točkovima? — Nijesam, oče! — Nijesi, jabome, nemaš kad od mehane.

On vodi brigu o cijelom selu. Čas je u jednoj, čas u drugoj njivi, sada u školi, poslije u crkvi. Imao je svuda posla, svuda je i stizao, i svuda je trebala njegova pamet.

— reče učitelj. Pavao se ispriječi: — Nemoj-de mi pristajati na muku, kažem ti, već gledaj svoga posla! Znam ja tebe dobro koji si ti! Učitelj začkilji očima: — A koji sam ja? — Čivutin — reče Pavao.

Od to doba učitelj posta još veća ćutalica i još osamljeniji. Jedno veče pisao je nekom svome drugu: „... Boš posla! U narodu se ne može ništa učiniti.

Trpezarija je ta upravo naše internacionalno zemljište. Tu smo svi kao u svojoj sobi. Ko nema nikaka posla, sedi tu, čita novine, udara u klavir, zabavlja se s Anom, dobuje prstima u prozor ili se prisloni uz peć.

Međutim mirno i spokojno gledam svoja posla, i za dva-tri meseca uzdam se da ću postati doktor. — Ko će sa mnom! Pomisli šta je uradio ludi Nikola — obrijao

A šta sam ja i mogao misliti? Da me... Budalaštine... Celo veče sam proveo s njome, a posla pune šake. Bolje bi bilo da sam što pametno radio, nego što sam piljio njojzi u oči. Šta sam hteo time?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I oba gospodina popa imađahu dosta posla, a prema tome i prihoda, krštavajući novorođenu decu po selu. Malo koji dan da ne dođe gospodin-popi, jednome ili

— Sam samcit. — Pa to ste valjda u birtiji odseli? — Naravno. — Eh, »naravno«! Kakvo »naravno«!? A, taman posla! — Zašto, zaboga? — Pa tako eto, ne šikuje se to vama, kod nas tolikih...

A u popinoj vrednoj kući uvek je bilo posla i da se pomaže. Ili je trebalo pleviti baštu, ili kljukati gusku, ili čuvati od živine razastrtu taranu koja se sušila

— O, vrlo pažljivo... Vrlo, vrlo lepo. — Ja to tako počešće... Znate, kad se čovek primi nekoga posla, onda treba da ga svojski radi. Ako sam pastir pastvi, a ono treba da sam k’o što treba pastir...

Pop Spira je sutradan im’o posla u polju u vinogradu i po njivama, pa je sasvim zaboravio šta je juče bilo, jer kad je bilo posle večere, uze lulu i

od ljutine, i čekala samo da se pop Ćira vrati i da mu se potuži, jer, kako se izražavaše, nije bila rada »da ima posla sa jezičnim ženama«; a ne manje je u isto vreme bila zelena i gđa Sida što još niko od pop-Ćirinih ne protestira, a eto

onima vašima... da ostave moju kuću na miru. Znate, nisam rad ni da se svađam s vama, a ni da varmeđa ima posla. Eto, to sam želio da vam kažem.

) Opet će me zadržati od posla k’o i odonomadne, — veli gđa Soka, pred kojom stojaše jedna gomila starih plesnivih rukavica, koje je sekla i spremala

Molim vas, slatka, ja sad nemam kade, nego evo vam suknje, a ja ću poslati sutra moju malu. Uf, uf, kad ja najviše posla imam, onda mi baš pasira kakav maler. Izvolite, samo do ujutru. — Ne brin’te se ništa.

Ja poznajem tri gospodar-Jove u Karlovci, i nijedan nije im’o ćer Draginju. Sve koješta! Makar nije im’o druga posla. Et’ tako!

— veli zadovoljno birtašica. — A kakva kalabaluka? — pita je Pera. — Ta, eto... nismo imali drugoga posla! — veli stidljivo birtašica izlazeći. — Sad...

— Pomozi mi, vidiš da sama ovo dana ne znam ni di mi je glava od silna posla i peglanja sukanja. — Ehe — zaustavi se bojtar i uzdahnu — što kažu: Peglaj mi se, suknjo šlingovana, U subotu bić...

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Koji od slugu, da bi se udobrovoljio gazdi, potrčao bi Stevanu da ga otrgne od tog njegovog posla i kaže mu kako mu to gazda, hadžija govori. Ali bi slugu hadžija vraćao. — Ne diraj ga, ne diraj!

Stara majka se odmah diže. Nas, decu, pa n oca, preseli u drugu sobu a ona ode u gostinsku da je osvetli. Slugu posla da ide i javi po komšiluku ostalim starim, viđenijim ženama a sluškinji naredi da u kujni naloži vatru, u velikom kotlu

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ovo mu nikad ne gine, ma mu se sve žice pokidale. Ljuba bi rad u nečem većem sreću pokušati. Pored malo novaca, malo posla, a mnogo sreće — to se njemu u glavi vrzlo. Žitarska trgovina, to je dobra trgovina.

— Dakle, šta mislite, gospodar Peršunović? — Ja dobro mislim, al’ treba još da se promislim. Ja držim već je po posla gotovo, a i druga polovina mora nabrzo ići, jer ja oklevanje ne trpim. — Ni ja! Što ima biti neka bude na brzu ruku.

Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo imam napolju malo posla“. Nije dugo trajalo, eto đuvegije sa provodadžijom i tutorom. No nema Tatijane.

— Odma’ idi po nju! — viknu mati. — Molim vas, manite se tog posla. Kad je ona znala da ću ja ovamo doći, pa je otišla u trešnje, to je znak da nema vaspitanja, a treba da zna da sam ja

Devojka ima tri hiljade srebra. Ljuba je zadovoljan, već je po posla gotovo; no opet se nađu koji ga ogovore, i on se okrene na drugu stranu.

— Pa kad kao par izgledamo, gospođo Mokro, a ono da se uzmemo. Hajde, pođite za mene! — Manite se tog posla! Zašto bi’ ja za vas polazila? Tražite vi mlade! Niste me hteli ni kad sam mlada bila, što ću vam sad? — Ništa za to!

Tu uđe gospođa Gledićka. — Oprostite što ste nas ovako našli. Noćas smo imale dosta posla, pa legle da se malo odmorimo. — To smo mi onda rđavo došli. — Bože sačuvaj! Izvolite samo sesti.

To ovaj rado čini, jer može što i naučiti. Kad ima posla, ostane tu na ručku, pa i na večeri. Gospođa Mica već se brine da Svilokosić bude sa svime zadovoljan, da se ne potuži.

Na takav blagdan simidžija ima mnogo posla. Kad dođe u svoje doba, Rogozićkina sluškinja odnese kući pitu; tako isto i Ćirkovićkina svojoj kući.

Marko je promenom tom iznenađen. Pozove k sebi Svilokosića. Ovaj mu odgovori, ako ima s njim posla, pismeno nek raspravlja. Marko se čudi smelosti toj od Milivoja; ta od njega gotovo zavisi, bez njega nikud.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Nigde ona ne izlazi. Eto baš tu, preko puta, ima neka „depovska komanda“ što nikakva druga posla nema nego da vojne begunce osuđuje na smrt, pa tu rade puno nekih oficira, sve sami protekcionaši i svako veče šetaju

Dobro je reko', dečurlija k'o dečurlija, da idem ja da gledam svoja posla. Ja radim na mašini i lepo, da vidite, zarađujem.

E onda ja sebi kažem: 'ajde Mile, Boga ti, gl'aj tvoja posla pandurska i ne trabunjaj koješta. I tako lepo i bratski stignu natrag u Brusnicu i tu celoj čaršiji pričaju o knjazu i o

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Iziđi u pole, kad ti kažim Evo vako, ja! (Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sobu.) Prokleto posla! Sad da izborim novci... Oho, čekaj malo! (Zabravi brata kud je Juca izišla.) E, tako! (Otvori sanduk.

JUCA: Ima se šta raditi. JANjA: Da sediš ovde, da se ne makniš: da čuvaš tvoja kuća, znaiš? Kad muž idi po svoja posla, dobru gazdaricu treba da vodi viršoft... Razumiš što sum kazo? Da si ne makniš od tvoja soba. Sad ćim ja da dođim.

Da si ne makniš od tvoja soba. Sad ćim ja da dođim. POZORJE 6. MIŠIĆ i BIVŠI JANjA: (U! Prokleto posla! Sad ne smim da idim!) MIŠIĆ: Sluga sam, kir Janja! Kako se nahodite?

Ta s otim je prijatniji razgovor što je veće društvo. JANjA: (Prokleto posla!) MIŠIĆ: A gdi je gospodična? Ona se ne daje viditi. JUCA: Ona je... JANjA (preseče joj): Otišla j...

MIŠIĆ (nasmeje se): Sluga ponizni, kir Janja! JANjA: Sluga poniznu! MIŠIĆ (polazeći Juci): Oprostite što sam vas od posla zadržao. JUCA: O, molim, vi nama s otim čest ukazujete. JANjA: Veliko čest za moju Jucu.

JANjA: Što imam, anatemata, što imam? Oćiš da kažiš notariusu da sedi, kad čoveku ima svoja posla! Oćiš da mu kažiš: „Mene je drago, mene je čest!“ Da dođi opet? Prokleta! JUCA: Zaboga, ta to je učtivost.

On lep, Juca lepo; on migi, Juca migi; on si zaljubi, Juca si zaljubi, teće kir Janja u kupus. Prokleto posla! (Misli se.) Nek idi zbogom ova špekulacija... Ama deset hiljada forinta u strebro! Janja, bre, čuiš?

Ma tin timin mu!¹⁰ Da uzmim! Za Katica? E, Katicu je dete. Da uzmim za Jucu. A ono momak? Vraško posla! Zar ja nemam grčko glava da go prevarim?

) Timiotatos antropos. DIMA: E, esmo gotovi sos prva posla? JANjA: Doksa si, o teos. DIMA: E, da izvadimo druga. Kir Janja, ja sum došuo da mi dajš tvoga Katica. JANjA: Katica?

JANjA: (Hunsvutsko posla!) Ja imam moja jedna špekulacija. MIŠIĆ: O, izvolite vi, ja vas neću uznemiravati. JANjA: (Neći da ti čue, prokletu

JANjA: Šta mi jediš, jedili ti psi! Idi kaži ne treba mi špekulacija nikakva. (Oh, djavolska posla!) Gospodar notarius, oćite vi da se dugo bavite kod Jucu? MIŠIĆ: O, taki ću izići da vidim šupu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Mahali je Trifun poručivao da ne gubi nadeždu! Ta selidba u Rosiju nisu oficirska posla, nego spas za sve njih, iz bede, iz jada, iz nasilja, iz poniženja i muka. Neka ne psuju majku Isakovičima!

Gospodin Georgije nije o tome brinuo. Gospodin Georgije gledao je svoja posla. Ono, što je Pavla bilo opet rastužilo, to je bilo to, što je video u prolazu. I u Budimu.

Bila su to nečista posla Nečastivoga i kao neka mađija. One su imale isti, tamni, dim na crnim očima, ista uzvijena usta, iste čak i grudi, pa

Kad je Isakovič stiže, otvorila je oči, pa se smešila. Videvši da ima posla sa nekim, razmaženim, devojčetom, Isakovič joj onda, pošto je bila ćerka njegovog saputnika, reče: da će, kad odraste,

Senator mu onda posla samo jedna kola nameštaja u Varadin, ali je platio takve svatove, da se sa njima kalendar beležio.

komisija u Beču, koju su bili nazvali „Iliričeska Hofdeputacija“, imala je, dakle, tog leta, godine 1752, pune ruke posla, oko tih pobuna u slavonskom nacionu.

Poplaši ga Goša! Pa podaj ga njegovoj majci, kad ga je razbenavila! Neka se s njim nosi! A ti gledaj posla! Valja skoro večerati! Starac je zatim izvadio kesu, pa ga pozva: Odi dedi da ti dam para!

Ne treba, kaže, da se Isakovič ljuti na Kajzerlinga. Kajzerling je zatekao mnogo posla. A primio je neprijatne vesti iz Petersburga. Pavle treba da pazi šta radi i da ćuti o svom zadatku, kao grob.

Nikakav ljudski glas nije dopirao do lazareta. Na drugoj strani, reka se činila beskrajna. Isakovič posla prvo Jermenina, da ulaz opipa. On je ostao u kolima.

Isakovič mu doviknu iz kola da se ostavi toga i da se vraća. Vratili su se nesvršena posla. Po savetu Agagijanijanovom, Isakovič je, isto veče, imao sastanak sa pomenutim popom, Mikailom.

Čestnjejši Isakovič se trže na to, ali nije pitao slugu, ko je to bio, nego mu reče samo da ne brblja, i da gleda svoja posla. Pavle je, pognute glave, produžio, na sprat, i otišao u svoju sobu. Bila je velika zapara i sve je bliže grmelo.

Da familija bar zna, s kim ima posla. Ona, kaže, mni da za taj posao ne bi bilo dobro slati Đurđa, a Petar je nagao prema ženama.

Teodosije - ŽITIJA

Da bi uverio roditelje, posla u goru lovce, i sam opremljen da goni zveri, rekavši: — Čekam vas pod gorom do ujutro. A kada nasta noć, i blagorodni

Dozvavši i mnogo blagorodnih mladića, i sličnim nadama i njih ohrabrivši, posadi ih na silne (i brze) konje, i posla ih sa vojvodom. Zapovedi im da ga gone i do unutar Svete Gore.

“ I tako otpusti vojvodu. A posla s njima ljude koji će ih uz počast provesti do Svete Gore, davši im napisano pismo. Kada su ušli u Svetu Goru,

stope moje usmerene ka Gospodu i da će me od vašega u Gospodu srodstva otrgnuti, ali se pokaza posramljen i nesvršena posla, vašim ka Gospodu molitvama a ujedno i telesnom borbom za mene.

A iguman, žaleći ga da pešice putuje zbog bosote, jer na konja ne sedaše do dolaska očeva, posla s njime bratiju, i ukrcavši se u lađicu po moru putovahu.

“ Odmah iguman zbog njega posla k neprijateljima starca prepodobnoga i dobrorazumna, da utoli surovost njihovu. Ovaj došavši donese im pozdrav od

Savu mnogim počastima obdarivši, car ga tako otpusti i mnogo zlata na potrebu prepodobnome Simeonu ocu njegovu car posla s njim, i carsko pismo, mnoge mu pohvale zbog odricanja od sveta pletući i moleći ga da se moli za njega.

A ovaj blagočastivi i hristoljubivi veoma se obradova zbog ovoga, posla k njima veliku množinu zlata i mazge na posluženje im, kao što mu javiše, moleći ih da šalju i uzimaju što im je od

Pošto su sve ovo dobro imali, ushtedoše još bole utvrditi i rasprostraniti manastir. Prepodobni Simeon posla bogonosnoga Savu da sve javi njihovu prijatelju caru Aleksiju o utvrđenju manastira, da ga nazove carskim manastirom, te

Staklenicu pak mira od svetih moštiju prepodobnoga svoga oca, koju nošaše, posla ljubaznome svome bratu samodršcu Stefanu, i napisavši na hartiji sve što Bog učini sa prepodobnim, posla sa svetim

koju nošaše, posla ljubaznome svome bratu samodršcu Stefanu, i napisavši na hartiji sve što Bog učini sa prepodobnim, posla sa svetim mirom. I tako se opet vrati u Svetu Goru.

stenjanjem stade vikati na odru, jer Gospod koji je blizu pravedne molbe, da usliša molitvu onih koji ga se boje, posla anđela ljuta da ga ubode posred ljutoga srca njegova. Svi oko njega skočiše, i zapitaše ga za uzrok strašnoga krika njegova.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

ne zapaža nimalo one finoće u poznavanju ljudi, ne mogu odmah, kao što je to često slučaj sa rajom, da ocene s kim imaju posla.

ne zapaža nimalo one finoće u poznavanju ljudi, ne mogu odmah, kao što je to često slučaj sa rajom, da ocene s kim imaju posla.

Gotovo svakog leta oni dolaze na kraće vreme u svoja sela. U Beogradu imaju posla sa ljudima srednjih društvenih redova i sa svojim mnogobrojnim zemljacima, koji su istih ili sličnih zanimanja.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Evo ga, počeo je da grize džak, i to uprav uz moje lice. Sav se zadihao od posla, u samo mi uvo duva. Moram da zaustavim dah, jer... jer... Oho, evo ga, stao je.

jer... Oho, evo ga, stao je. Šapatom zove poljskog miša: — Rođače, popni se ovamo da pomirišeš. Ovde nisu čista posla! Osjećam u džaku nešto vrlo sumnjivo.

— Evo, ja ću se poduhvatiti toga posla. Bijeli miš poče marljivo da grize džak. Najprije načini toliku rupu da se mogao on sam izvući, a onda uze da dalje

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Ni pet para se ne daje za nas sirote aždaje. od akrepa nema ništa, Ni posla za čudovišta. Sva strašila ispod neba ostaće bez kore hleba.

BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ, DRVEĆE SE PRELILO ZELENIM KREMOM, BEZ POSLA JE OSTAO JEDAN ZMAJ SA VISOKOM ZMAJEVSKOM STRUČNOM SPREMOM, MOTAO SE MEKO VREME PO GRADU, ČITAO OGLASE I KONKURSE

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA (nestrpljivo): Da, samo sada ne, danas ne; imam preča posla, zajedničkih briga koje se tiču i vas. SPASOJE: Mene? RINA: Vi niste ništa čuli? SPASOJE: Ne znam šta bih imao čuti?

ANTA: Ama, kako ti to meni: robija? I to odmeravaš kao kilu šljiva ili luka. Robija, taman posla! SPASOJE: I gubitak građanske časti. ANTA: To već i ne marim, može se lepo živeti i bez građanske časti.

ANTA: A imaćete veliko činovništvo? SPASOJE: O, pa posao će biti ogroman. ANTA: Pa dobro, zar za mene nema tu posla? SPASOJE: Nemaš brate, pare, a tu su potrebne pare. Eto, da nisi zajeo onih 10.

ANTA (diže se i kao hteo bi da pođe): A ovaj... ono kod suda?... Ne volim nekako s tim sudom da imam posla. SPASOJE: Rekao sam ti, ono ću ja da guram i već sam preduzeo potrebne korake.

ANTA: Dobro, pristajem: nije imao; samo, molim vas, mene izvinite, nemam kad da razgovaramo, imam vrlo hitna posla. Je li Spasoje... da imam hitna posla? SPASOJE: Da, da! Idi odmah! ANTA (Agniji): Izvinite, molim vas! (Ode.

Je li Spasoje... da imam hitna posla? SPASOJE: Da, da! Idi odmah! ANTA (Agniji): Izvinite, molim vas! (Ode.) V AGNIJA i SPASOJE AGNIJA: A i s tobom

ŠVARC (klanja se). VUKICA: Tatice, ako bi se mi nešto duže zadržale? SPASOJE: Ništa, ništa ja i inače imam posla! (Švarcu, koji nestrpljivo čeka.) Dakle, tako, gospodine Švarc. ŠVARC: Hvala. Dozvolite!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- šapnu dok sam prolazio pored nje, a u glasu joj je bilo više strepnje nego radoznalosti, pa sam rekao da imam nekoga posla. - Nije potrebno da govoriš kod kuće o tome, znaš. - Znam. Tata će te ubiti kad dođe!

Ja se nikad nisam tukao zbog žena. Uostalom, one sa kojima sam imao posla nisu ni bile vredne da se čovek zbog njih tuče. Bile su, gotovo sve odreda, lakša roba.

”? - pogledala je zaglavlje i potpis, a onda počela da čita pismo naglas. To mi je ujedno bio i najmučniji deo posla, to čitanje pisama, mislim. Bila su glupa ali nisu ni mogla da budu drugačija.

- Ti nemaš posla s gramatikama i fizikama i šta se tebe tiče što je za četiri dana kraj godine! - govorio sam Greti, okrenuvši je na

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Fala bogu, jesam. Imao sam noćas i lađara dosta u meani, samo ta vraška deca dame slušaju, već sve od posla izmiču. — Pa kaži mi kog vraga već trguješ, zar još ti nije dosta, ta već si malim Ročildom postao!

— Ja sam već tako naučio, da bez posla živiti ne mogu. — Pa dokle ćeš tako živiti? — Dok mogu raditi; znaš ko je kako živio, tako mora i umreti.

— Al’ vraški je čovek taj Buniparta, taj će još načiniti posla, moj Sofro! — Može lako biti, da ga već ’oće u kavez, kao što sam čitao kako je Tamerlan Bajazita.

— Gospođa Tatijana reče kćeri: „Ostani, Sofija, u dućanu, ja imam sa gospodarom Kirićem posla“. Uđemo u sobu. — Je l’ to vaša kći, gospođo Tatijana? — Jeste. — Imate li već za nju kakvog đuvegiju?

— Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje. Pogled bacim još jedared na Sofiju, dobro je

sam ja čuo za to, samo pre neg’ što sâm ne ispriča, nisam ti ništa hteo govoriti; štaviše, i to sam čuo kako je mati posla imala dok joj je za tri dana Miloradovića iz glave istrebila. No, manimo se već toga, počnimo drugi razgovor.

Sad se birtaš i moler začude s kakvim čovekom imaju posla. Gospodar Sofra sad počasti i molera i birtaša. Kad moler ode, putničko društvo opet zapodene svoj stari običan

Gospodar Sofra ili je to primetio, ili ne, dosta to da je viknuo: „Zabavljajte se, Čaviću, malo, ja imam posla!” Možda je za oca ta prilika fino ispala da se Čavić sa Lenkom upozna, a „da se ne sećaju Vlasi”. No sve je badava.

Nije šala, bogatog oca sin pa jurista, kud ćeš lepšeg života! Kada je manje škole u okolini svršio, posla ga otac u Košicu, da tamo uči. Košica mu se dopada još od krakovskog puta, lepa čista varoš, prijatan svet.

Pa onda u ekonomiji, po školama, u podrumu. Gospodar Sofra imao je toliko mnogo posla u raznim strukama, da nije mogao baš svud na Peru paziti.

Šamika se izvini da mora ići. Gospođa Matilda ide zvati oba Polačeka, ovi dođu tako kao iz posla i srdačno oproste se, moleći ga i drugi put za posetu. Oprosti se, sedne na kola i vrati se.

naravno, gospodar Sofra pretstavi Krečara Polačekovima, no Polaček ga već poznaje i bez toga; imao je već s njim posla. — Nego znaš, Sofro, kakvu je komediju opet izredio Čamča? — Kakvu komediju?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

ona je tek sad bila lepa, upaljena, pri tom ugojena, bestidna, ali zar nisu takve i sve druge sa kojima je on imao posla?

U požudi koju je godinama gušio i sa kojom se tako dugo teturao, bio je navikao da kraj te svoje bolesti, i tog svog posla, zamišlja prijatnim, bez ikakve nesreće.

onako neobučen, sasluša izveštaj kapetana Antonoviča, koji je primao službu u logoru za tu noć, i parolu, što mu je posla Berenklau, koji ga je pozvao za sutra na ručak.

Tad, svom silinom nagrnuše na njega utisci i misli. Shvati da se vratio sa uzaludnog posla. Da je ratovao bog te pita gde i ni za šta. Oseti da ga je žena ostavila sa nejakom, bolesnom decom.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Zapravo, i u našem narodu smatra se da ako neko nema dece, tu „nisu čista posla“, odnosno to je neizostavno delo nekakvih vradžbina, uroka, veština, nečije kletve ili neke zle sile.

, ili šivenje, tkanje itd.), ali i za neke sakralne aktivnosti (svadba, krštenje i slično), kao i za početak nekog važnog posla (odlazak na put, prodaja itd.).

Prema nekim verovanjima, ona je srećan dan, odnosno ulazi u red onih dana koji su dobri za početak svakog posla, dok prema drugim shvatanjima sreda nije pogodna za početak poslova, odnosno ona je nesrećan dan.

U odnosu prema svojoj čeljadi, dobar domaćin je strog ali pravičan, razborit, valjan organizator posla i pošten nepristrasni sudija u međusobnim sporovima članova zadruge.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

29. XI 1972. Dvadeset i osmog u podne, probijajući se kroz pripite činovnike puštene dva sata ranije s posla, on će se iznenada setiti tek pomuženog mleka.

načine, ali našem sredovečnom muškarcu dogodilo se ovako: jednoga dana, kada nije znao kud pre da se okrene od posla u kancelariji, neki prijatelj mu je poslao jednu devojku da moli za zaposlenje. »Samo mi je još ona danas trebala!

—Pustite malu! — viknu neko. — Nova godina je! —Gledaj svoja posla! — preseče ga revizor. — Platite kaznu, molim! Ali ona nije imala novaca. — Onda ličnu kartu . . . Ni lične karte!

Nikada. Ali ne mogu se vratiti neobavljena posla. Najzad, čovek se pokazao blagonaklon i primio je da učestvuje u takmičenju. Sve je uređeno.

Onda si pospremila sto, oprala tanjire, tavu, šerpu, obrisala mrve... Ima li besmislenijeg posla od ovog? Radila si čitavo prepodne, a od svega nema ni traga. Sve je pojedeno.

da je uhoda u ovom ukletom Zamku i da ovamo nije došla radi jela, kao ostali pošten narod, već radi nekog nedozvoljenog posla.

Matavulj, Simo - USKOK

Jedan od trgovaca opazi: — A, jesu goropadni ovi Tudeški! Eto, imađasmo posla s Francuzima, Rusima, Inglezima i Crnogorcima, i svi bjehu pitomiji!

Malo bi, istijem putem dođoše Rusi za nama. Tada mi odosmo dalje k Risnu i uhvatismo klance. Vladika posla kneza Draga s pismom ruskom đeneralu, koji bješe na Mokrinu. Taj se zanago zvaše smiješno: Popovdopola!

! Napojali smo se boga od prije zore dosad! — Bjehu li u crkvi svi iz kuće? — Niko osim kneza. Pristav je imao posla oko peciva. Ja sam im ove godine polažajnik. Sutra idu ženske. Hajd sad umij se. Ja ću ti posuti!

„Šta ti je to?“ pita ga Ćeklić. Primorac, videći s kim ima posla, odgovori: „Vaistinu, nijesi slijep! vidiš da je jaje!“ Ćeklić reče: „Nikada tako jaje vidio nijesam!

Doduše prijedmeti su bili slični. Ali već prvijeh dana imao je i krupnijeg posla, dva dugačka napisa u dva jezika, njemački za ministarstvo spoljnijeh poslova u Beču i francuski za Rusiju.

mu stanu sa strane na četiri-pet koraka razmaka; Markiši i Peri dade znak da budu na krajevima krila; Labuda i Grubana posla nalijevo, a Jola nadesno, do Janka. Nečujno, kao sijenke, momci zapadoše — polijegaše ničice.

Odatle ih četnici preniješe sami do njeguške granice, gdje stigoše oko dva časa po podne. Odatle posla Marko svoga sina Labuda u brastvo. Oko zaranaka dođoše svi brastvenici, na čelu im knez.

? — viknu Drago. — Eto to! Pošao nam i on bješe kao zvanica, pa kad razabra šta bi, nemade kad pričekati, no posla sestru, Stamenu Mirkovu iz Kustudića, s ovom porukom.

Stariji ljudi sijeku drva za zimnicu ili tešu građu. Domaćice po gladama imaju pune ruke posla; treba njiviti djecu, treba siriti, skorup odvajati, gotoviti jelo i svršavati sve ostale domaće poslove, jer im je do

“ Na to Cuca omeča i stade govoriti kako nije sumao da mi prijeti, jer on dobro zna s kim ima posla, nego mu je žao da se omrznu dvije kuće, kao što su naše, koje su se od starine pazile!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Ako se nigdi ne pazi, to se pazi kod nas, i ja, i moj muž neprestano kod mlađi; a sirota devojka i ne vidi nam se od posla. Čudim se kako se ne razboli. PROVODADžIJA: Mladi, to jest, mogu da podnesu više. (Mladoženji.

MLADOŽENjA: Vidite kakvi ste, a kako vas ja rado imam! DEVOJKA (ustane): Oprostite, imam posla. MLADOŽENjA: Tu ne treba mlogo vremena, jedan poljubac! DEVOJKA: Vi me vređate time.

TETKA: Jeste, Jovo! OTAC: No, sad mir, jer ako spopadnem toljagu biće vama obadvema dosta. Gledaj im ti posla; Najpre da me proteraju iz kuće: „E, pa ostade nam dete, pa sramota od sveta, pa ovo, pa ono,“ a sad, kad se kako tako

MUŽ: Ima čitavo po sâta. ŽENA (zagrli ga): Slatki moj Svetozare! MUŽ: Beži, vidiš da imam posla. ŽENA: Ti si moj medeni Svetozar. MUŽ: Odlazi, kad ti kažem. ŽENA: Milo mi je kad sam kod tebe, znaš?

(Poljubi ga.) MUŽ: Ali, molim te i s tim tvojim ljubljenjem. ŽENA: Ja te milujem. MUŽ: Sad ja nemam druga posla nego da stojim da me miluješ. ŽENA: Ti si moja sva radost na svetu.

ŽENA: Zašto si tako ladan sproću mene? MUŽ: Molim te idi u kujnu, vidiš da imam posla. ŽENA: Makar ako se na mene srdiš, opet ću da te poljubim. (Ljubi ga.) MUŽ (udara je lagano prstima): Ajde, ajd’, ajd’?

ŽENA: Misliš ne znam ja kud ti tumaraš! Pa onda čovek je srdit, čovek ima posla, samo da ga ne pitam! MUŽ: Ti sve znaš.

MUŽ: Šta ćete vi, mamo, ovde? MATI: Šta ću? Oće da mi ubije dete, pa jošt ima obraza pitati, gledajder mu ti posla. MUŽ: Vi nemate ovde ništa zapovedati. MATI: Da šta, da mi izeš dete? Sram te bilo!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Pravo govoreći, bilo mi je donekle i drago što su me, makar i zabunom, umešali u zečja posla; a s druge strane, ne volim da se kitim tuđim perjem, pogotovo kad je perje ofucano.

Počeh praviti ispise, i ubrzo uvideh da me oni zabode na bespuće, pa se manuh ćorava posla. To nije bilo to! Primera radi, evo nekoliko bibliografskih jedinica koji ne obećavaju uživanje: Glodari Berberije

fikcija, drugo ime književnog posla — izgleda suvišno. On je, davno, u nekom prethodnom životu, u drugom svetu, bio pesnik; književno stvaranje se svodi na

(Priča o dobroj kuji) Nema te situacije seljačkog života, tog posla, tog trenutka svakidašnjice, o kojima naš pesnik ne bi znao da kaže proživljenu, tačnu reč.

Sad blesne dobro uočen karakter, sad zasja opis posla ili zanimanja, ili se istakne pojedinost koju niko pre njega nije uhvatio i zabeležio.

skromnošću pristali da se s tog područja ne miču neizbežno se, s vremenom, pretvaraju u stihoklepce i otaljavače posla. Njegove su pesme, često, nešto razvijenije metafore, građene po obrascu „šta-na-šta-liči”.

O majci, ocu, dedi, babi, sestrama i braći Lukić peva kao dete koje poetizuje svet: Svakoga dana kad s posla dođe moj tata meni kosu čupne, moj tata mene šakom lupne, i kaže: - Jak si kao gvožđe.

ne smeta da u sebi i u svojoj okolini razvijaju osećaj samovažnosti i misionarstva, ukletosti i tragičnog značaja posla kojim se bave. Radovićev pristup iz osnove je drukčiji: ironičan i bezbožan.

Imao je starinsku predstavu o moralnosti valjano urađenog posla: što je ispod njegove ruke izlazilo, moralo je biti dobro izvedeno. Radeći, poput svog velikog prethodnika J. J.

– budaka , probali – obali , ledine – sredine , planove – dlanove , kuda i kamo – budakamo , pučini – učini , Osla – posla , Brisla – smisla , misle – kapisle , dušicu – mušicu , Kosta – mosta , Slovac – lovac , kerove – zverove , jelen –

Urednik Gojko Janjušević je otpušten s posla, dok je drugom uredniku i recenzentu Milanu Pražiću oduzet poslanički mandat u Saveznoj narodnoj skupštini.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: Gospodin Lepršić, to ćete zadržati kad bude crkvena skupština. Sad imamo posla sa praznovanjem slobode. LEPRŠIĆ: Zar vi mislite da Srbin nije sazreo za slobodu?

MILČIKA: Nije. Zašto tako hitno? ŠERBULIĆ: Imamo važna posla. MILČIKA: Vi ste se pri cepanju protokola baš pokazali. ŠERBULIĆ: Da, protokola, protokola. Oće li skoro doći?

MILČIKA: Gledala sam kako vam je čisto milo bilo gdi s vama onako učtivo govori. NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da glediš? MILČIKA: Nisam vas skoro tako raspoloženu vidila.

Danas nemam kad s njima govoriti. NANČIKA: Neka dođu predveče, onda si sâm. (Odlazi.) ŽUTILOV: Gledaj im ti posla! Predsedatelju odbora sto forinti! NANČIKA (vrati se): Snuždili se kad sam im novce vratila.

ŠERBULIĆ: Eno ga gdi se razgovara s nekim stranim. SMRDIĆ: Ajdemo. ŠERBULIĆ: Već mi se dosadilo bez posla biti. (Odlaze.) 4. ŽUTILOV I NANČIKA STUPE ŽUTILOV: No, šta si htela otoič kazati? NANČIKA: Ovu našu prose.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

«) Kada je Karadžić izdao ovu prvu zbirku narodnih pesama, još nije bio načisto o pravoj prirodi i značaju ovoga posla.

u Lajpcigu. Karadžić, uvređen i oštećen, nije dizao ruke od svoga prevoda. 1824. štampao je u Lajpcigu jedan deo svoga posla pod naslovom Ogledi Svetog pisma na srpskom jeziku. Tek 1847.

Najveći deo njegova posla to je pribiranje narodnih umotvorina i opisivanje narodnoga života. U taj posao on je uneo ne samo svoju veliku radnu

bio lak i ugodan, i on je mogao pevati samo onda kada mu je ostajalo slobodno vreme od zamornog lekarskog i uredničkog posla. On je, kako je sam pisao, poznao »avet« što se zove »staranje za svakidašnji kruh«.

Pored toga, Žila Verna Doktor Oks i njegova posla (1878). Od njega ima niz manjih prevoda iz Puškina, Gogolja, Tarasa Ševčenka, Marka Vovčoka, Ščedrina, Čehova, Garšina,

U poslednje vreme, Pavle Popović, kao profesor jugoslovenskih književnosti, po prirodi svoga posla sve se više okreće istoriji književnosti.

Milićević, Vuk - Bespuće

iz kojih diše bijeda i sirotinja; zatalasa se ponekad u njima nešto mučno što davi; radnici u tuđini javljaju da nema posla: rad stao, glad pritisla; zapomažu da im se od kuće štogod pošalje, dok gladna kuća iščekuje pomoći od njih; zamre i ono

— zapitala je ona plašljivo jednog dana, prije nego što će da pođe, pošto je dvaput duže ostala nego što je imala posla; na svaki način, to je već toliko puta mislila da zapita i, ne usuđavajući se, ostavljala za sutra.

prolažaše jedna gomila zidarskih radnika punih kreča po odijelu i po izobličenim, rđavim šeširima, vraćajući se sa posla teškim i umornim koracima, i zadirkujući se među se.

— Bože moj, šta hoće ovaj čovjek od mene? — pitaše se očajno Gavre Đaković koji se dosađivao. I on posla u sebi do đavola i Jana Husa, i Žišku, i slovensku solidarnost, zajedno sa gospodinom inžinjerom i njegovim Zlatnim

Iz šikare, na trnju, plave se njihovih prsluci. Čitavo polje ispod njih odjekuje od njihovog posla, njihove vreve i eksplozije dinamita.

Sremac, Stevan - PROZA

bili su činovnici jednog tunavog nadleštva u jednom istom mestu, ali u kom, to vam neću kazati, jer nisam rad da imam posla sa sudovima, niti da vređam otačastvene poštare. Dakle, prvo ćemo početi sa domaćinom.

Žestoka posla, priko; samo ne smem od žene da pričam moja đavolstva, jer, eno već se ljuti! A tek kad prođem, čujem iz avlije kako

I ja ti, priko — ti znaš mene! — ne marim za to trčkaranje i prolongiranje. More, žebračka posla! — A nisam ti, priko, ni od onih što samo traže potpis, a posle im ni brige, nego ispadne na ono što se peva u

Obično bi jedan po jedan od slušalaca ustajao izvinjavajući se da ima posla, a Maksim bi ga samo prekorio i molećim pogledom zadržavao rečima: »Ta sedi, čoveče! Ih, kakav si!

Došavši u školu, latio bi se posla, a posao mu se delio u tri dela: administrativni, poučni i zabavni, i tako bi dnevni red bio iscrpen.

Radičević, Branko - PESME

Ujedanput — nuto posla kleta! Prodera se ona vreća sveta, Ispadoše brda svekolika, Načini se jedina gomila, Načini se ona srpska dika,

Oj detići, reko, zdravo, zdravo! Kaki amo vas postavi đavo? Silna posla — o da sreće klete — Čuvajte se da s' ne pretrgnete.

Oj sokole, živ i zdrav nam bio, Ali nešto da ti kažem tio: Idi zbogom, prođ' se posla toga, Veruj, krasni, to je za drugoga; Al' kad žito vežu u snopove, I u vence kad sviju cvetove, Onda dođi nek te

po gizdavu Fatu, Da je vodi sebi za ljubovcu, Za vidjela rekao je doći, Sunce zađe, a Mehmed ne dođe, Niti jednog posla glasonošu, Da doznadu što je odocnio.

42. I veće posla vidi mog svršetak, Ka milom domu taki ja pojezdi; I veće vidi mileni vrletak, Di lepa tica moga srca gnjezdi, Već

Ti si, ago, bio turska dika, Al' zemljica tebi neprilika, Zato Srbin vatru ti ukresa, Pa te posla gore na nebesa, Ta da pušiš ukraj Muameda, Jer te jedva sa zemlje izgleda.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ako si rođen za to, ti ćeš tu rabotu i naučiti, ako pak nisi, džabe ti je. Da žene ne znaju u sat i da to nisu ženska posla, to je za djeda bilo nešto što se samo po sebi razumije. Jedne godine i naša kuća dobi sat.

Poče najmenik zalaziti i u djedov sobičak, iako je to bio kutak gdje je maloko imao posla i gdje se bez velike potrebe nije zavirivalo.

Da nije sveti Vratolomije, bog ti ga pomogao? Taj ima posla s drvećem i visinom, pa, evo, spuznuo s oraha i našao se ...Jest, vraga, otkud sad on!

On je jedino zazirao od vučjih svetaca i u njihove dane nije se nipošto laćao svoga posla. Šta bi radio, grešnik, da se zbog njegove krivice čopor šumskih razbojnika okomi na konje?

Kud ga, ovako živ, teglim na leđima po ovoj grešnoj zemlji, tud mi je već i kao svecu odmah našao posla, sram ga bilo. Baš je njega briga što ću ja umrijeti.

— Vidi, vidi, kažem li ja da tu nešto ima dok se ovako kasno dolazi — otegnu samardžija. — Konjokradička posla, pa to ti je. Šta će tebi, na priliku, jedan taki ...

Ja ponekad od muke i zapjevam, a dorat ćuti, nije ti on od toga posla. Na kraju Zekan priznade još nešto što je čitavu kuću ožalostilo: dorat je u ratu oslijepio.

— Bojo sam se da ću biti strijeljat — zatrepta brkica. — A ti misliš da vojska nema pametnijeg posla nego da troši metke na vaše kucaljke oko rakijskog kotla, a?

Komanda pozadine i jest i nije nekakva garancija da se čovjek seljak može mirno prihvatiti svoga posla, ali kad proradi „realna“, okreći se za plugom i motikom.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Zakiti se! Kad je već neće, što da joj staje na put? Neka se udaje, ako hoće. I to ti je sve! Kvit! Čista posla! Šteta samo opake žene! Ko da se na mesečini sunčala... MUSA: Ama baš i nije toliko kvit! Čista posla?

Čista posla! Šteta samo opake žene! Ko da se na mesečini sunčala... MUSA: Ama baš i nije toliko kvit! Čista posla? Međ njima nikad nisu čista posla, to ti ja kažem, a ti, ako hoćeš, proveri!

Ko da se na mesečini sunčala... MUSA: Ama baš i nije toliko kvit! Čista posla? Međ njima nikad nisu čista posla, to ti ja kažem, a ti, ako hoćeš, proveri! I to sa Hasanaginicom kanda je neka politika!

JUSUF: Nije reč samo o njemu. Reč je o onom koga on traži za zeta. Ko zna s kim ćeš imati posla. HASANAGA: Ništa on meni ne može. Dosta je da se granica malo uznemiri, pa da se begovi smire... ko bele lale!

Svak od njih misli da mu je Alah sluga, da Alah nema drugog posla nego da njega opravdava, da njemu daje za pravo. Oni ti kroje Alaha prema sebi, ko da je Alah košulja.

BEG PINTOROVIĆ: Šta ima da je gleda? Neće dugo čekati da je vidi. Rekoh da je svadba za nedelju dana. Biće posla preko glave, treba ujutru sve to odma pokrenuti. Ja ću prvo da s ispavam. Mrtav sam umoran.

A i ti ispade slab prorok! Pade u vodu i tvoje prognoziranje! A ču li šta reče: kadija pristo od prve! Imaćemo posla sa papučićem, videćeš! Onaj konj za sandžakbega, i one sablje i dukati, neka to zasad pričeka! Nije zaoglavu!

A mogli bi da kažu i da sam lud, i to s punim pravom. A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da ja gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan!

BEG PINTOROVIĆ: Šta će ti sad on? Njega nismo ni ugovorili. Ovde on nema nikakva posla; ama baš nikakva. HASANAGA: Ma šta mi kaza? Mladoženja na svojoj svadbi nema nikakva posla? Čudna stvar...

Ovde on nema nikakva posla; ama baš nikakva. HASANAGA: Ma šta mi kaza? Mladoženja na svojoj svadbi nema nikakva posla? Čudna stvar... BEG PINTOROVIĆ: Ne znam zbog čega otežemo! Šta si sad zapeo? Dosad je moglo da bude gotovo!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A i glas ti doš’o mekši, topliji. I tada sam se zaklinjao da više neću s tobom imati posla. Zato sam danju bivao onako ponosit.

Cela je kuća na njoj. Niko vode da joj donese, a kamo li što drugo pomogne. Rastrgla se od posla. Kukovi joj izišli, šalvare se smakle, učkur otpasao.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

sam vreme čekao da ti veseo, veselo, veselom pišem, javljajući ti da se zdravo nahodim i mirno živim ne imajući nikakva posla s Fruškogorci nit’ sa Svetogorci, kanoti vi tamo.

Kostić, Laza - PESME

” Htede starac dale kleti, al' u grlu stade kletva: evo s' onaj sluga vraća što ga posla kruna svetla. Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Žao čovjeku krave, a teško mu opet imati s vragom posla, stoga ode najprije sam da se osvjedoči i da vidi šta je. Mali, kad je vidio oca da pazi hoće li posati kravu, nije

I dok ja sve to potrošim, ti ćeš biti gore. Naš Marko lati se sad posla, i bome spremi sve onako kao što mu je orletica rekla, pa ode k njoj i reče joj, ako ostaje pri svom obećanju, da se

Bi mu krivo da mu se sve suze zavrtješe u očima. Dugo se kolebao šta da učini, dok se napošljetku ne riješi te posla caru pismo, kaza mu sve šta je i kako je, i zamoli ga da mu vrati maramu. Ali car ni da čuje.

Vojnici nemadoše kad ni dahnuti, za tren oka biše svi povezani. On ih tako povezane posla caru i poruči mu da pošalje maramu ili da izvede svu vojsku.

Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetoga Save, a što je u zemlji to da

Šta radiš o'đe? Ovaj mu oštro odgovori: — Evo šjedim na svome, a što imaš posla? — Pa zar se ti ne bojiš mene? — zapita ga nepozvati.

Hamaleći tako nekoliko vremena, čuje on da u Stambolu ima mnogo posla, te da se može prilično novca zaslužiti, stoga se on najposlije odluči te pođe u Stambol.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SVETOZAR: Prilično. Već Kata ne zna šta će. SOFIJA: E, devojka je, pa joj se mili. MAKSIM: Zar devojka nema druga posla? SOFIJA: Njojzi je ovo sad najmilije. A, Svetozare? SVETOZAR: Tako je.

MAGA: O teško si ga meni! Toliko sirće! NIKOLA: Idi, idi, ne stoj! Dok tandrčeš i teškaš se, mogla bi polak posla svršiti. MAGA: Eto, žao mi je, gdi se ljutiš. NIKOLA: Ta idi samo, nit mi pomaže ljutiti se, ni pevati.

ŠALjIVAC: Srećna zemlja, kad i vodenice imaju posla s dragim kamenjem. No poslušajte! Ta je čaša, kao što se izvjesno zna, od Aristotela filosofa, koju mu je Aleksander

DOKTOR: Ja bi volio obitavati S. Bartelemu, ili Nikomediju ili Betlehem, nego s kojekakim pokvarenim ljudma imati posla. (Isajlu) Gdi si našo ovo?

Ali ono drvo, ono, šta je imalo s njime posla? Jesen nije, da nadgleda voće. (Približi se.) Aha, nova zemlja, nešto zakopano!

DAMJAN: E, komšo, znaš, kuća je briga. Čovek valja da ne izbiva iz posla, ako oće da zavredi što deci. KUZMAN: E, fala bogu, sad ćemo mi trokatne kuće zidati! Koliko se može!

Ja da sam išo u čkolu, kako su me zvali, eto Vučko gospodin; a ćirica, rđava posla. (Izvadi jednu knjigu iz nedara.) Valja da se uči. (Počne čitati.) 2.

Niti mogu ići u vizite, Nit se s Milanom razgovarati. I moj baba nije imao drugog posla, nego da je dovodi. Vučko (koji jednako čita): Ja! LjUBA (okrene se): A šta ti tu radiš? VUČKO: Čitam.

VELIMIR: Zašto se ne bi jele žabe? STANIJA (lupa se u prsi): Ej kuku! Proklet bio, koji posla decu u crni Pariz, te da opogane svet. LjUBA: A kakvo je konjsko meso, Velimire?

VELIMIR: Jok! Ja sam već poručio da ne dolaze. LjUBA: A što?, VELIMIR: Imam važna posla. LjUBA: Ala Bože, ti uvek moraš da kvariš društvo. VELIMIR: Bolje uči, i tako si pre podne propustila.

STANIJA: Kad je lud, neka se stara, a vi da prekrstite ruke. PIJADA: E, imamo i mi dosta posla: da slingujemo, da stikujemo, da heklujemo. STANIJA: Tako, tako, samo lakrdije. i bezobrazluk, a nemojte posla.

STANIJA: Tako, tako, samo lakrdije. i bezobrazluk, a nemojte posla. PIJADA: Pa to je posao. STANIJA: Kakav poso? Šta je to?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Misliš da sam ti ja vincilirka, da se kriviš na mene? Šta si stala? Nemaš nikakva posla? PERSIDA (pođe). SULTANA: Tako, sad mi počni jošt inat terati. Samo ti meni uz nos, pak ćeš dobro proći.

PERSIDA (O, bože, bože!) SULTANA: Šta mumlaš, nemaš svoga posla? Sestro Luciferova, ti ćeš mene u grob oterati. Šta si stala kao proštac nasred sobe? PERSIDA (pođe).

PERSIDA: Biće sve po vašoj zapovesti... Oće li se i onaj zec peći? PELA: Uh, uh, Perso, kako ne bi zeca? Gledaj joj posla! PERSIDA: Šta ćemo sa srnećim čerekom? PELA: Srneći čerek? Ju, Perso, nek se i taj uredi.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Kod nas, u stvari, niko i ne lovi ribu — imaju Ijudi preča posla; rešavaju rusko-kineske granične probleme. Eto nam naše razuđenosti!

Shvataš? — Shvatam. — Bilo je to, dakle, u Buhari ... reče Mišelino. — Jedan trgovac posla svog slugu na pijacu da kupi voće. Sluga uzme korpe i ode tamo, shvataš? — U redu. Da kupi voće.

Moja varoš vam je, znate, načisto poludela za tim fazonima. Grnčari su imali pune ruke posla da snabdeju sva izafektirana mesta seljačkom atmosferom.

napadača, a čitavu stvar mu je spakovao — ko, njegov rođeni otac, pukovnik, da bi ga najzad opametio i okanio ćorava posla, to jest mene i slikanja! Sistem: „Srećnu Novu godinu, a možda i godinu i po, žele ti tata i mama ...

Kao, oni će ih izvući iz čabra jednoga dana! Hoće, cvrc! Maman opet kaže: — Taman posla! Da idem tamo i da crvenim zbog tebe? Ma, ne pada mi na pamet! Bakuta, naravski, nije upotrebljiva.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Göttlіch, ah! Ѕehr göttlich! MARKO: Hm! Što su ti sadanje devojke — dva posla rade! JELICA: Ah, tatice, škoda, škoda što ne znate nemecki!

MARKO: Svuda, svuda, samo ne ovde. Slušaj moju reč. Jer da su mi kakve knjige, nego kako treba ljubiti. Gledajder im posla! I zato da moramo oči kvariti! JELICA: Ah, tatice, vi ne razumete... MARKO: Dosta!...

Znam da će moj tatica imati dosta posla, jer su vam ovde ljudi odveć pebelhaft. ALEKSA: O, molim, oni i ne mogu ljubov blagorodno čuvstvovati.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Pomeljar Ćosa uzima torbu i brašno sipa, kući se sprema. Divu je Brki skuvao čorbu, pa više posla u šumi nema. Ide i pjeva: „Evo me živa, odsad se, ljudi, ne bojte diva.

U ćošku mreže pauci šire, iz crna lonca kašike vire. Marljiva Rada posla se hvata, pod njenom rukom sve će da blista, briše i radi četiri sata, postade kuća ko labud čista.

CENTRALE Moj tata, ložač u elektrani, čarobnjak to je pravi, večeri svake, sa prvom zvijezdom, on mi se s posla javi. Ubaci ugalj u ždrijelo peći, pokrene moćan stroj, a meni sine veselo svjetlo: javlja se tata moj.

„Idite, kume, vi s milim bogom zajedno s kućom i vašom nogom. Bolje je konjskim repom cimati, negoli s vama posla imati. Il ste filozof il sasvim lud! Takav sam stekȏ o vama sud.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

To je prvo dete što čekaju. — Zidate nešto? — Ja sam po zanatu zidar. — Imate posla? — Koliko da se živi. Zatim, tražim posla u svim selima na jezeru.

— Zidate nešto? — Ja sam po zanatu zidar. — Imate posla? — Koliko da se živi. Zatim, tražim posla u svim selima na jezeru. Inače kada markiz dođe na letovanje ima uvek ponešto da se popravi u zamku.

3atim skoro istoga dana svi odu; ali za to vreme imamo posla od ujutru do uveče. — Retko je odakle ovako divan izgled na jezero. — Vidite tamo onu kulu na obali, sa vrteškom?

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Taj narod što lebdi u gunju il zbijen pod zemljom grli pčele! Ja treba da se vratim gradu koji me posla, koji vidim kad sunce provuče ruku kroz krzno oblaka i na brdu mi se pričini osvetljen dvor ili na kraju padine

nek se okoristim onim što nigda ne napisah (pometnja među profesorima te knjige:) on je bez pamćenja i opet odlazi na posla zemaljska oslonjen o jatake mnoge svi slušaju poslednje džeferdare zatim novinare kako pitaju šta je to pesnik rekao o

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

VIŠE NjIH: Tako je! AGATON: Pa tako je, dabome, ali on, znaš kako je, advokatska posla, poče i tu da mi vrda, dok ja ne podviknuh, ja se ne selim iz kuće i nema te sile koja će me izbaciti. PROKA: Sasvim!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Znaš kako je... rat je, možda mi komanda krene, pa ne volim da imam posla sa ratni paragrafi — objašnjavao je neko pored mene. — Gde bismo već sad bili, da smo još jutros krenuli!

Čak mi se i Tanasije žali: — Mršava posla, gospodine naredniče... Po tri sata maršujemo, dok naiđemo na selo. Stigli smo u Lazarevac.

Vojnici za momenat zastanu, pogledaju na tu stranu... Onda se još žurnije prihvataju posla, i puk je za kratko vreme bio spreman za polazak. Pešadija je već izlazila na drum i hvatala desnu stranu puta.

A neka crna slutnja i nespokojstvo ovlada ljudima. Gospodari su oni na suvu... Ali neugodno je imati posla sa vodom... Bojažljivo se raspituju koji ume dobro da pliva... Onda ležu pored puta i zure u noć. — Pazi, mesec!

Sada gotovo niko i ne opaža da pada kiša. Samo kada se ne čuje više fijuk kuršuma i frktanje granata. — Ovo su božja posla, ali ne valja ono što ljudi rade! — veli Petar nišandžija, kvaseći dlanove, pa posle prevlači preko lica da bi se osvežio.

— Niko da me se seti i prati neku kokošku. Ovde mršava posla, gospodin narednik. Pešaci kad krenu napred, onda su gazde; ali ovako, u rovu, puka sirotinja.

Prilikom borbi poslednjih dana, pre nego što se i došlo na ovo mesto, on nije imao druga posla nego da pretresa mrtve, i kao iskusan ratnik, između ostaloga, kupio je i duvan.

— Hoćete li da gađate? — zapita nestrpljivo Aleksandar. — Mislim nisu dalje od pet kilometara. — Sitna posla — odgovori komandir. — Čekamo glavninu. Ove ostavljamo pešacima. Na početku ravnice vidimo naše pešačke rovove.

Gađala nas je samo jedna poljska baterija, „sitna posla“ — što rekli vojnici. Gledajući one crveno-žute dimove u velikoj visini, imali smo utisak kao da posmatramo neki

— Čekaj... polako! — umeša se kapetan Jovan. — Vikni, zovni: hej, domaćine! da vide ljudi s kime imaju posla. Ako se uverimo da namerno neće da otvore, ne samo da ćemo razvaliti vrata, nego ćemo kuću zapaliti.

— Da nisu poginuli, oni bi pomrli. Danas, sutra, prekosutra. A i onda bi žene isto ovako kukale. Gl’aj si posla, Učo! — ide Aleksandar za svojom logikom. — Vidi ga sad! — ljutnu se Milutin. Zatim poče živo: — E, molim lepo.

“ — A na tome mestu uvek ima posla za revnosnog baterijskog narednika i razloga za kažnjavanje. Uputi se u tom pravcu. Prolazeći pored furažnih kola,

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Čestitam, gospođice, novo drustvo, viknu neko iza njenih leđa. A, žestoka posla ! Mladić i po! Ona se osvrte i spazi ćatu gde joj se primiče.

pa ne može da se načudi, a Ljubica oštro odgovori : — Školski odbor ima svoga delovođu, a vi u školi nemate nikakva posla. — Molim oprostite... Ja, znate, ’nako... stade mucati preneražen ćato. Jadno njegovo ranjeno srce!...

Ovo mi je treće mesto, nego otkud ti ovde, kad si bio u Podrinju ? Kad se pre oženi i čak steče kozu! — Znaš... naša posla ! I meni je ovo treće mesto.

A kad sam se oženio? — Usput, brate, brodeći s Drine na Timok, ugrabih jedno devojče... Naša učiteljska posla! Sve radimo uzgred: i ženimo se, i saranjujemo decu, i kućimo, i raskućavamo, i umiremo, sve onako uzgred, usput...

— Kamo vam onaj kolega, reče on, dižući se. Baš će sit da se naradi. Ho-ho-ho... Ljubica se sad tek seti posla, seti se da je još davno decu ostavila iza škole, pa o njima niko ne vodi računa.

Nego izvolite meni, u naš dom... Ljubica i Gojko izjaviše želju da slušaju dalje rad, pa po svršetku posla da pređu u stan. Velja pozva decu, pa nastavi rad. Uze da pregleda izrađene zadatke na tablicama.

Reče joj da svakog dana očekuje nekakav akt, koji će pokazati Gojku s kim ima posla. »Nek vidi šta mi možemo«, reče on Ljubici, gledajući je značajno...

»Otpušten... premešten (kamo sreće!)... kažnjen platom... ko zna!... Ali šta će ona ovde, kakva posla ima ona? Biće to drugo: jamačno me ona tužila, pa sad da nas saslušaju oboje. To će i biti! Ali zašto ?«...

— More mahni se šale, nego šta misliš? — Hm... šta mislim ? Sedi, ćuti i gledaj svoja posla, to ti je zasad, a posle... videćemo. Zasad, upamti dobro, da nisi ni prstom mrdnuo. Ćuti i čini se nevešt svemu.

Gojko ga pogleda plašljivo, a on hodaše po sobi, mršteći se i misleći. — Đavola posla! nastavi Velja. I kako ih ne bi sramota, makar one tamo u Ministarstvu!... Tri razreda, toliki rad...

Pa kad se on sit načudi, a ti onda okreni: što posla onoga paksijana da me ubije, i mene i mog vamilijaza?... Baš mu reci i za mene, neka zna... što ?

Velja vide da ovde nema više nikakva posla, pa se spremi za odlazak. — Nikud nemoj iz sobe izlaziti, dok god ti to ne prođe, reče on Gojku.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 103. Prele su prelje s večera. Koja je više naprela? Majkina Ruža najviše; Stigla je vala do cara, Posla joj care povesmo: “Naj tebi, Ružo, povesmo, Opredi meni šatore, Što od tog tebi ostane, Opredi sebi darove, U mom

Ljubi oči željno momče. 140. Oj ti Cveto, lepo cveće, Bog ubio majku tvoju! Koja tebe tak’ u rodi, I posla te nasred sela, Gde junaci vino piju, Mladi momci kamen meću, A devojke pesme poju — Te ja tebe onde vide, Da me

“Nevolja mi je pelin brati, perin divoj, Mimohodit drobnu ružu, ah jadi moj’, Imala sam moga draga, perin divoj, I posla’ ga na vojnicu, ah jadi moj’, Na vojnicu, na daleko, perin divoj, Na daleko, u Kandiju, ah jadi moj’, Svi se hrabri

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Pa valjda i mi od nečega treba da živimo! DARA: Ako ćete da živite, kopajte grobove! Bar tog posla ima danas na pretek! JELISAVETA: Nećeš ti da me učiš šta da radim! SOFIJA: Jelisaveta!

a da znaš da zato moreš golokur da visiš na pijaci... Kaži, bi li puco? VASILIJE: Nisu to moja posla. Ja sam glumac. DROBAC: Kad neđe pođeš, a znaš da moreš da pogineš, razmislićeš bar dvaput pre no pođeš!

VASILIJE: Pakujem i uvezujem neke kofere... Odmah ću! MILUN: Nemo da čekam, imam i druga posla! (Vasilije i Simka ulaze u kuću) GINA: Da mu odneseš samo ćebe i leb!

) JELISAVETA: Veštica, ne prestaje da se svađa! Kako se samo ne umori! VASILIJE: Gledaj ti svoja posla! JELISAVETA: Šta misliš o ovim krvavim tragovima? VASILIJE: Kažem ti, da gledaš svoja posla!

JELISAVETA: Šta misliš o ovim krvavim tragovima? VASILIJE: Kažem ti, da gledaš svoja posla! JELISAVETA: Smem li da pitam šta misliš kud ćemo sutra? VASILIJE: Smeš. JELISAVETA: Pa... šta misliš?

VASILIJE: Nemamo mi zašta da vam praštamo! Sve što se desilo, sve je to deo našeg posla i naše sudbine! SOFIJA: Svima bih mogla da oprostim, al Blagoju nikad! SIMKA: Blagoje se ponovo propio, propašće!..

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Imam posla sa jednim od onih oficira, u Komandi mesta, za koje je Uskoković napisao, u jednoj svojoj noveli, da sav sretan nosi u

Ipak sam pred zoru zaspao. Šta još da javim o Austriji? To je sve. Sutra odlazim dalje. Šta ću tu? Nemamo više posla sa ovim gradom. Uostalom, sve je po starom.

Neka nestane ona životinjska „slovenska“ žeđ za obožavanjem. Ja, prečanin, izučen, vrlo dobro znam sa kim imamo posla. Dobili smo olupane čamce, mesto flote. Pokušavaju da naprave dunavsku federaciju.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

I on posla velikog anđela svoga Gavrila da Mu donese jednu grudvu zemlje. Zemlja se plačući molila anđelu da je ne dira.

I bogato obdari slugu. NOĆ U PUSTINjI „Tada Irod... razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže...“ Mat. II., 16.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Uzgred budi rečeno, to je lep običaj. Postave se ludi koji moraju misliti po zvaničnoj dužnosti, pa kvit posla, i svi ostali serbes)...

Ja, znate, htedoh da legnem da malo prospavam... Šta bi' drugo?... Nemam posla, pa od duga vremena prosto ne znam šta ću.

jer zavoda nije ni bilo, stajali su pod upravom ministra pravde, jer je ministar prosvete izjavio da neće da ima posla „s kojekakvim gluvaćima”.

— Ta ostavite, molim vas, zanesenjaka. Voli da gladuje s porodicom nego da, kao svi drugi pametni, gleda svoja posla. Koga god bih upitao, dobijem tako isto mišljenje o takvim ludima, pa čak ih svet gleda sa sažaljenjem, ali i prezrenjem.

odobriše svi izdaci koje će vlada učiniti preko budžeta, i onda se skupština raspusti, i poslanici, umorni od državnog posla, odoše kućama da se odmore, a članovi kabineta, pošto srećno prebrodiše sve prepone, i zadovoljni punim narodnim

Zaista primetim jednog stranca koji je molio i zapomagao da ga puste jer ima žurna posla. Jedva čovek govori, stenje upravo, potisnut i zgnječen radoznalom svetinom.

I baš sad, kada padosmo na tako srećnu misao, kao da se i Bog smilova na nas, te nam posla tebe, mudri i vrli stranče, da nas povedeš i spaseš bede.

Čas posla, a toga, ako niste znali, ima u drugom svetu. Za vođu krajnje i oštre opozicije protiv današnjeg režima postavlja se taj

— Pa onda? — Onda iziđe mirno iz svoje kuće i ide pravo na svoj posao, a ako nema posla, onda ide u mehanu, gde čeka vreme ručku. u podne tačno dolazi opet mirno svojoj kući i ruča.

Hapsiše ga, kažnjavaše, proterivaše. Kažem mu ja jednom: „Što se zanosiš kao derište, te ne gledaš svog posla? Vidiš da si lud čovek?!” — Šta mu drugi vele? — Pukoše ludi od smeja.

Neki krasni ludi. Mirni, tihi, krotki, kao golubovi. Jedu, piju, dremaju, pomalo nešto posla gledaju. Jednim slovom: srećni ludi.

— Nisam znao da je toliko lud? — razgovaraju ludi. — Ja sam, pravo da ti kažem, uvek primećavao da s njim nisu čista posla. — i ja, ali nije ovoliko bilo. — E, sad je već sasvim.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

prođe svaka opasnost i ne dirnu mu ovu plodnu goru, i on se sad, srećan i zadovoljan, laća najmilijeg i najlepšeg posla: bere plod trudova svojih... Evo nas u njivi. Kola stadoše pod veliki brest.

Malo pomalo doznade za sve to i Zorka. Otpočeše neki pregovori, neka provodadžijska posla i odredi se dan, kad je trebalo Zorka da dođe u varoš radi ličnog sastanka i definitivnog rešenja... Bila je subota.

Nikako nije mogao da razume kako se to drugi svet ženi: dok dlan o dlan — i gotova posla!... Nit' misli, nit' pita, nit' izučava: — gurne u gomilu, pa što Bog dâ... A on tako ne može.

Ko zna koga: ženu ili dete?... »Eto, došao čovek da se odmori posle mučnoga posla, da otpočine, pa mu preseda. Badava, opet ovako bolje: sam si gosa i kadija; što ne voliš da trpiš — ne moraš...

— Ovosreskoj vlasti, kažem ja, poznati su oni... kako 'no beše... a ja... oni svetski izrodi, što nemaju druga posla no piskaraju po novinama, te misle da okaljaju besporočno ime jednoga dugogodišnjeg činovnika... hm...

Ali, kad se posejalo, mora se i žnjeti, a već u buduće dobro će otvorati oči s kim ima posla. Kad izgreja sunce, radnici stigoše na njivu.

— Kakav voz!... Zar nisu poginuli ? Živi ?... Čuvar se otimaše, misleći da ima posla s nekim ludakom, ali kad spazi oficirsku kapu, umiri se. — Pirotski voz, gospodine... šta vam je ?... — Pirotski!...

Ženska posla! Meni dosadi ležati samom, a, pravo da kažem, zagolica me i neka radoznalost: šta li žene govore kad su same.

– Kako da me se ne seća... He vraga, a ja ti poslao pozivnicu u Beograd. Ne mari... evo sad lično... Batali ta bapska posla, pa sutra da mi dođeš na svadbu. –I on mu opet protrese ruku živo, plahovito.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka! Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to! DANICA: Učinilo mi se da je pala saksija. PAVKA: Pala saksija, hm! Nije nego još nešto!

Umem da se razgovaram, umem da se nađem, imao sam, hvala bogu, posla i sa vlastima, pa znaš, nisam baš ćutao a on da mi zapisuje šta hoće, nego sam i sam govorio. Pa velim...

I ako te pripita ko: šta misliš, ko da bude poslanik, a ti da mu kažeš: šta se to mene tiče, ja gledam svoja posla a kog narod hoće taj neka ide! Je l' tako? JOVICA: Tako je! JEVREM: I tako ćeš da radiš?

(Zbuni se i sam.) Ovaj. (Ivkoviću.) Idi da probaš slatko od ruža... IVKOVIĆ: Docnije... Ja bih još imao nešto posla u varoši. JEVREM (Danici poverljivo): Odvedi ga, odvedi ga! DANICA (Ivkoviću): Ispratiću vas!

novine. SRETA: More jok, kakve novine! U novine dođe ono što je pečeno već. A dok se to ispeče, ima vazdan posla. Treba da se zamesi u naćve, da se posoli, da naraste, da se metne u kalupe; pa na lopatu, pa u peć.

JEVREM: Pa šta ćeš, prijo, i to je posao! MARINA: Ono, i jeste posao, kako da nije! A zbog toga sam posla, ako hoćete, i došla da razgovaramo. JEVREM: Pa ako, prijo, da razgovaramo. Izvol'te, sedi!

SPIRA: Znam, al' kad zineš, a ti ne znaš da se zaustaviš. JEVREM: Dosta, čekajte! Imamo mi, brate, i druga posla, a ne vas da slušamo! (Mladenu.) Na sad, da nosiš ovu depešu na telegraf! MLADEN: E, pa ne mogu sad to.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ti nisi parlamentaran, bojiš se javnog mnjenja!« Ali kad ovaj produži deljanje i Sreta vide s kim ima posla, on okrete leđa vičući: »Ja ustupam sili!« i bega koliko ga noge donose.

— Ama ko si ti, ko tebe posla da me pratiš i motriš?! Ko si ti! — Je l’ ja? — Ti, ti, da! — Ja sam vamulus u ovoj školi odvajkada.

Slobodno, vala, ja sam ti tu; i tako, znaš, sad nemam baš posla!« A pravo je i rekao. Bio je vazda besposlen. Gotov na »potpis«, ka’ bos u baru, a apse se nije bojao.

nami budi rečeno, tamo prilično odvikao od težačkih radova, te se i ovde u selu nikako nije prihvatao skoro nikakva posla. A ostalo mu od oca lepo imanje, pa braća radila a on leventovao. Leventovao je tako sve po mehanama.

Ode da se malo prođe jer ga nije držalo mesto. Nešto mu tesno u selu, pa bi ostavio Miću da posvršuje posla, a on bi, kako je veseo, uhvatio put, pa kud ga noge odnesu! Ne bi se blizu zaustavio.

— Hehe! Dvesta šeset i šest dinara! Malko pare! što je toj za ćir-Đorđeva kuća!! Ćorava posla! — Ama, pa ti si čovek bogat — veli Sreta. — E, dobro, eto, daj ti sto pedest dinara, a resto ćemo pokupiti.

Dozva Vujicu »predstavnika«, dâ mu dobar bakšiš i posla ga u srez, naznačivši mu sva sela gde ima škola i u koja će da svrati.

! Zar mi, koji smo najbliži narodu, mi, njegova najbliža njemu inteligencija, zar mi nemamo preča i pametnija posla? Zar nije bolje da ga učimo kako se racionalnije radi zemlja, kako se podiže voćarstvo, pčelarstvo, svilodelje; da ga

— reče Sreta. — A ti znaš kako je prošao stari čiča Milisav; a ja i ’nako nemam druga posla! Ali se ćir Đorđe džapa, ne da nikako. — Ja sum pare, bre, dao za to; men’ me neje to za džabe došlo.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Pogleda me odozdo, iskosa: — Kad već nemaš pametnija posla, I pošto smo sami, i udvoje, Reći ću ti osećanje svoje...

Zato se nikad ne ljuti Kad dunu sumanuti Vetrovi, il kada mraz Zatvori rečni gaz: Godina katkad zakasni, al posla svog se seti Pa još pokoja pahulja u aprilu nam sleti.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

rasvetliti, od vajkada je privlačio pažnju ne samo prirodnjaka, već i mnogih koji sa proučavanjem prirode nemaju nikakva posla. Jegulja se od vajkada smatrala kao živi stvor kome niko ne zna ni početka ni kraj.

upotrebljuju se sprave koje nisu ništa drugo do običan ribarski alat prilagođen cilju i prilikama sa kojima se ima posla. To su: usavršene gvozdene vrške, razne vrste kesastih mreža i obične udice.

On će tu stajati duže vreme, u koliko ne bude potrebno da se kreće radi posla ekspedicije. No i kad mašine ne rade, struje i vetrovi će ga lagano goniti i premeštati, jer se na takvim dubinama ne

Njih je te godine otpočeo pomorski inženjer Viljemson, koji i danas radi na usavršavanju toga posla, i to baš u blizini svetskog plodišta jegulja.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Već je u krv ona prekupata stoput tvoju, a stotinu našu! Viđi posla cara opakoga, koga đavo o svačemu uči: „Crnu Goru pokorit ne mogu ma nikako da je sasvim moja; s njima treba ovako

To je tamjan sveti junacima, to gvozdeni srca u momcima! Turi takve razgovore crne! Ljudi trpe, a žene nariču; nema posla u plaha glavara!

Ne smijemo činit što činimo, ne smijemo javit što je javno; neke misli na vrat tovarimo kâ da posla do mislit nemamo, kâ da činit što treba ne znamo. Kad sam gode mnogo razmišljavâ, vazda mi se posâ povukovâ.

Vezir bješe čuo što se radi, da dogovor među se imate na domaće udariti Turke, pa me posla da vas ja pomutim, da se o zlu svome zabavite.

Blago tome koga srce služi i ko nije sasma ostario, dosta će se posla nagledati! SERDAR JANKO Izdati se nećemo, ama treba da se utvrdimo kletvom; zdravi je posao.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplašen. Mati ga mimikom posla da ide u čaršiju i zove joj Toneta. Vanko sve trčeći ode. Malo posle dođe i Tone.

Tone, ma da je bio uveren da je sve obratno, ipak se činio nevešt. Brzo ode, i po šegrtu posla joj unapred za celu godinu kiriju za te dve bačve, a docnije će on već i sve bačve da zauzme, pa i ceo podrum.

Samo oko jeleka je imala mnogo posla. On joj je bio mnogo otvoren i mnogo tesan. Jedva ga bila zakopčala, te je posle morala jednako da izvija plećima i

svi su govorili da je zdrav, dok je međutim ona znala da ih je on naučio da tako navlaš govore, — krišom i od Sofke, posla naročitog čoveka, nekog seljaka, koga joj je Magda našla.

Sutra, gotovo ona probudi tetku, toliko se žurila sa tom svojom žrtvom, i, posla je ocu sa porukom: da pristaje. Ne samo tetka, mati joj, nego i sam efendi Mita bi time iznenađen.

Trebalo je samo jedan dan, pa da se kuća sva ispuni. Ali ona, uvek tobož kao od velikog posla, nije mogla. Sve se kao kanila.

je to sigurno, da đe ove subote ko od njih doći, zna i po tome što je on tobož čuo kako su ovih dana imali tamo mnogo posla, mnoge mušterije, i sve su istrošili od espapa.

Podbratci i vratovi bili su sasvim otkriveni. I to tobož zbog posla, trčkaranja po kući, a najviše i zbog toga što su znale da za sada, ovoga večera, neće dolaziti nijedan stranac, tuđ

I to je uvek bivalo, kada bi on ostajao nasamo bez nje, onda, kada bi ga ona, ili usled posla, ili usled zamorenosti i zasićenosti njime, dva i više dana kao odstranila od sebe, osamila ga, te on već počeo da i ne

— Sad ću, sad, Sofke! Nego nešto u štali imala sam posla, pa me ovaj prokleti smrad uhvati. XXX Beše praznik, sveta nedelja, i to davno posle službe božje, jer beše prestao

I Sofkin otac, efendi Mita, opet, da bi sebi dao ugled a Tomči zadao strah, samoga navodadžiju posla k njemu s porukom: da ili dolazi kući i ne sramoti ga, ili će on svoju kćer natrag uzeti.

Tomča navodadžije dočeka ne može biti bolje. Ali tastu, efendi-Miti, posla „lakat“ i sa njim i taku neku | sramotnu reč, psovku, da se po tome videlo, kako se on sasvim okrenuo od njih, sasvim

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Tako je to bivalo s koljena na koljeno u Janovome domu i taj red zateče i njega kad ga Bog posla na svijet. Grof Vencel, otac mu, bijaše jedino dijete svojijeh roditelja, koji ga ne htješe morodoviti naukama niti ga

Cura je, međutim, imala pune šake posla. Imala je da gotovi objed, ranjenika da nadgleda, da donosi vodu itd. Sve je to ona činila lako i živo, kao od šale.

Joka potičući oganj, smijaše se tome. Serdar, izmaknuvši se zovnu je, a djevojku posla k ranjeniku. Domaćica mu se primače, te počeše šapatom da se razgovaraju o domaćim potrebama što ih dan donosi.

mnogo u ono vrijeme, u svakome brastvu bilo ih je po nekoliko i to bjehu po izbor ljudi, a opet svaki je imao dosta posla u toj prilici. — Re ći ćeš: zar nije i danas tako? Pop očati slavu, pa svršeno! — Ne, danas je malo drukčije.

Stariji ljudi sjeku drva za zimu, sjeku lišnjake, tešu građu. Domaćice po gladama imaju pune šake posla; treba siriti, skorup odvajati, gotoviti jelo ljudima, kad uveče navale; pa sve ostale domaće poslove, jer im je dom

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dva kraja i srijeda. — Odgovori se u šali kad ko zapita: ima li još mnogo neurađeno od kakva posla. Evo me na dvije noge kao kokot. — Odgovori se onome koji pita: gde si ili kako si? Eto, ne mogu dalje od kape!

— Ako pravda ne pomože, krivda neće pomoći. — Kad klin klin potera, onda pravda iziđe na sredu. — I bog bi imao posla, kad bi sve stavljao na kantar. — Da je pamet do kadije kao što je od kadije, drugojače bi bilo.

ili drugova kakova pogana životinja, zato poslije ostane nesrećan, te ne može imati nikakoga zanata niti postojanoga posla, nego se smuca kojekuda, i svojom majstorijom, igrom i šalom ljude zabavlja i vara i novce od njih mami, ali mu ni ovi

4 Kad se ženi koji kuće nema, Curu prosi koja sreće nema, Svate kupi koji posla nema — Sve pandure i vodeničare; Na njima je divno odijelo: Sve u čosi a goli trbusi, Dva pešaka, treći konja nema;

mojega prijatelja i pobratima, kuma i druga koji se ovđe namjerio i koji nije mogao prispjeti od duga puta ali posla kruta, da ih pomože bog i Bogorodica, koja može i hoće, ako bog da!

(Dan i noć) 246 — Uz brdo leti, niz brdo ne može? (Dan i noć) 247 — Car posla carici 12 jabuka, u svakoj po 4 cvijeta? (Dvanaeet meseci i u svakom po četiri nedelje) 248 — Čuješ ga, a ne vidiš ga?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kovač se primi toga posla, ali mu se učini da je gvožđa mnogo, pa ga sakrije gotovo pola, a od ostaloga buzdovan slupa kojekako.

Sad pošto je prošlo dvadeset godina, zmija dođe k meni i posla me k tebi da prosim u tebe za nju devojku.” Car se na to nasmeja pa joj reče: „Daću ja za tvoga sina devojku, ako

pošlje sluge po onome gradu da obiduju sve đevojke hoće li kojoj oni prsten dobro ići, ali kad u gradu ne nađoše, posla ih po bijelome svijetu da traže eda bi se po sreći koja našla, ali sve zaludu.

Kad se dete dobro uhrani i ugoji, Čivuti polazeći na posao nekakav zapovede materi da ga ispeče pa kad dođu doveče s posla da ga pojedu.

Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu, te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetog Save, a što je u zemlji to da

Sveti Sava - SABRANA DELA

Jer znam da je milost tvoja velika na meni i sada molim te, Vladiko, daj mi ovaj put okončati! I ovo rekavši, posla po bogodarovane mu sinove.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Drži se ti malo dalje od njega. Da l on nekog cinkari, il ne cinkari, ja lično ne znam, gledam ja svoja posla! ANĐELKO: Misliš da ja ne kapiram? Kad sam pošo iz one samoposluge, smaterijalom, preda me patrola!

A, vala, i ti... Da, kojom srećom, imaš porodicu... ANĐELKO: Gledaj ti svoja posla! STAVRA: Zamisli, da imaš veliko imanje, veliku kuću, veliku porodicu!

JAGODA: To sam tek sinoć otkrila, kad sam otišla. Otvorim vrata, kad imam šta i videti! Na krevetu, i to u jeku posla, a kraj kreveta flaša vinjaka dopola... CMILjA: A da ti znaš za moju tragediju!

Takvo čudo može i berberin kleštima! MANOJLO: Dok čoveku ne vidiš ranu, ne znaš s kim imaš posla! TANASKO: Goskapetane, nemote da se kidate toliko!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

S kim človek najviše živi i s kim ima najveće posla ovde na zemlji nego s podobnima sebi ljudma? A kako ćemo jedan s drugim prebivati, ako jedan drugoga ne poznamo?

Ne znam je li to njegova milost k meni bila ili majstorija moje slatke matere, koja je dva posla s ovim izmišljenjem ispravila: mene sireč u veće poznanstvo i ljubov s[a] starcem mešterom dovela i mom bratu Iliji uzrok

moj tetak, namesto sebe, metnuo bio mojega vrednoga magistera Stefana da me on posavetuje, čini mi se da bi mnogo više posla opravio. Iz ove male istorije, koja sleduje, to će se poznati.

zlo slutiti; no, s druge strane, ne obličujući me moja savest da sam što zlo učinio, niti znajući šta ću od sveg tog posla misliti, uzmem moj katihisis, otarem ga od praha, pođem i dođem u moju staru školu.

Ali, što ćeš, taki su stari ljudi, a navlastito pri vinu; kad šta počnu, ne umedu svršiti. Nuto moga posla! Za čast i goštenje činim ljude nevesele!

| Ovi, dakle, samci, u prvo vreme toliko siromasi, kad su postali silni i bogati, ne imajući nikakva posla, počeli su svakojako živiti.

da kaluđeri nisu od potrebe, učinite s njima kako je arhimandrit odsudio lekaru i terziji; narod u tom nema nikakva posla. Episkop: „Nije tako, moj Malenica, nije! Ne valja tako s narodom misliti, jer je naroda mlogo, a nas je malo.

„Idi kud ti drago, i čini šta ti drago. Zar ti misliš da ja nemam drugoga posla u Beču nego da sam tebe radi ovde došao?” I tako ti me otera. Iziđem iz sale i iz Marienhilfa bez obzira.

Što sam ja kriv što oni neće ovako da sude: da bez posla [h]oditi, to se zove skitanje (ako će biti samo po jednom selu); a s poslom [h]oditi, to ljudi pametni drugojače zovu.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

“) i dva tovarna konja. Samo fra-Pinjata Ćuk, stric Čimavičin, ne prista u revenu, no još posla pismo, puno grdnje novome gvardijanu, kriveći braću da ne paze kako valja imovinu sv. Frane.

To mu je bilo zagonetno i to ga jeđaše, te će jednom Tetki: — Koga đavla ima posla iće sa stopama, ne razumim! Jeto razumim da kad je štumak pun da je onda teži i da je oslabilim nogama teža cila

Novi đakon Mačak imađaše težega posla sa ujakom Duvalom, koji je, dva časa poslije večere, za dugo „kiselio“ noge u mlakoj vodi sa mekinjama, pa onda mu

Stani! Šta ćeš u ovo doba u kužini? — Imam posla! — reče Bakonja ne ustavljajući se, pa se pope u trpezariju. Tetka, Srdar, Blitvar i Duvalo izađoše iz ćelija.

— Jesi čuja, Bare! — viknu Srdarina, gužvajući pokoljenik. — Ja sam ti već rekâ, da ćeš sa mnom imati posla, ako budeš prilazija granice! Svi zagrajaše.

Oni ga uvjeravahu da je to snio, a da se kandilo ugasilo kad otvoriše vrata. Tetka posla sve, pa osta s njim dokle ovaj ne zaspa. Drugi pokušaj Tetkin i Srdarov ispade smiješan. Bilo je početkom septembra.

sad žalio za kojekakvim sitnicama, ali je tek žalio za slobodom, te zavidio Bujasu i Butri, koji, istina, imaju mnogo posla po crkvi, ali tek u tišmi nalaze promajne, a njemu se noge ukočanjiše stražeći iza vrata. Pa onda to ga je i ponižavalo.

Prid refertorijem čeka me prava vojska. Svi smo u velikom poslu. Da je još deset misnika, svi bi imali pune ruke posla. Dakle, možeš misliti je li velika priša, kad sam ja k tebi sadak došâ... — Ma to baš ne razumim. Šta to može biti?

Fra-Brne je imao povazdan službenoga posla, pišući inventar crkvenih i parohijskih stvari. Pakosni Pinjata navlaš je odugovlačio i cjepidlačio, ali fra-Brne ne

Na Velikoj oštariji osta dva dana, pa ode u Zvrljevo opet na dva dana, jer se Galica udavala. U povratku je opet imao posla na Velikoj oštariji za jedan dan, pa se vrati u svoju parohiju, i smjesta se uvjeri da je Srdar već omiljen među

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Opet pod nebom, a sâm: zuje pčele. Iz stajskog đubrišta: perunike bele. Umoran od posla — već, a tek — sviće! Od rose — zemlja se za noge lepi, puši. Ja dižem pali list: u ruci — puca!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ne zna. Otkud bi znao? Još kad je bio dete...) Nisam hteo da vas mučim na Badnji dan, mnogo je posla. Dobro me Vozio. (Samo s ocem sada da se ne sretnem. Kasnije. dok se sredim. Kasnije. Moram tiše da govorim.

— Tebe mora da posluša. — Što mora? Neću da se mešam u medveđa posla. Ja hoću da umrem u ovoj jazbini. Meni je ovde dobro. Gubi se odavde! — Pomozi joj.

— Misli: mogao bi za trice da kupi sve te čaršijske sitne dućandžije, bojadžije, opančare i terzije bez posla, seljake koje je poziv sreskog kapetana i suda dovukao u čaršiju, penzionere što počinju dan srčući kod „Orača“ prvu

Prinese sviralu ustima, pisnu kratko i vrati je na kolena. od posla nije mogao da vidi petog. Mućak liči na Đorđa! Kako može da liči na Đorđa? Milunka laže. Mora daje na mene.

Tako sam ti ja bio prvi rudar Srbijice, ali blago ne nađoh. Manuh se luda posla i potražih drugo zanimanje. Mladost minu. Ostadoh siromah. Od bruke se više nikad u selo ne vratih.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Majka će se tek pred veče vratiti s posla. Kad bi bar imala psa ili mačku? Ah, koješta! Gde u njen tesni kavez da stanu pas i mačka?

Gde ih sve nisu tražili? Koga sve nisu pitali? Ali niko ništa da kaže. Neobavljena posla vrati se četa vojnika u dvor. Pomodre od ljutnje car Žuto Uho, a carica se upita: kako će im sada prijati torte i račići!

S vremenom priča o srebrnim orasima pođe po svetu, pa stiže i do cara Zemlje Bisernih Čaplji? Posla car izaslanika da vidi šta je u tome istina, a ovaj stiže baš kad su plodovi počeli opadati.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

„Srpska posla“, mrmlja Gospodar Jevrem i nastavlja pored kuća koje ne prepoznaje a, pravi Obrenović, ne priznaje da je ojađen.

Aganlijinu glavu odneo je Dunav, ali je ćurak ostao, pokriven misirskim zlatnicima.) Umalo da Uzun Mirko od tog posla ne izgubi vid: dim sa ognjišta i sitan rad, više u mraku no pri svetlosti, zapalili su mu i kapke i zenice i da nije

Karađorđe se čudio otkuda Dobrači, još mladom, takva želja kad nisu, u prosveščeniju, njegova posla i nije, u tome, njegova slava.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Koliko sam ja posla imao dok sam vreme oteo mrakama iz njinoga lanca i tavnice, puštio ga da leti svobodno po opširnoj državi vječnosti

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Takav dokaz je, kao što većina od vas već zna, naročito jednostavan kad imamo posla sa ravnokrakim pravouglim trouglom.

Oba senatora se pogledaše, blaženo se osmejkujući. „Hoćemo li krenuti dalje?“, upita Hipokrates. „Taman posla!“, odgovori mu nomofilaks. „Sada dolazi na red najvažnije: jagnje!

On im ponudi da svu njihovu robu natovari na svog sivonju. Nomofilaks prihvati taj predlog. Roba sa teletom posla kući, a sva ostala roba bi natovarena na magarca, jagnje položeno preko samara, a obe korpe obešene s jedne i druge

Tog dana, već od ranog jutra, imađahu svi članovi slavnog aleksandrijskog Muzeiona i sva njegova služinčad pune ruke posla da veliki park i mnogobrojne zgrade doma urede i dostojno pripreme za doček vladaočev.

Glavni teret toga posla pao je na leđa upravnika muzejske biblioteke, mudrog Zenodota, jer u velikoj dvorani nove zgrade te biblioteke imala

je Arhimedes mnogo saradnika, od običnog rabotara pa do vajarskog umetnika, ali je on snosio svu odgovornost za uspeh posla. Bezbroj pitanja lične i materijalne prirode moralo se uzimati u obzir, raspre utišavati, trvenja izbegavati.

se Arhimedes na uzvišicu varoši gde se nalazio kraljev dvor da vrati svom vladaru krunu i da mu prizna neuspeh svoga posla. „Teško meni!“, zakuka kralj.

Šta bi od nje bilo bez Mardohaja? Izvan toledskih gradskih zidova ne bi niko za nju ni doznao. Ja sam joj pribavio posla i para i razneo njenu slavu po celome svetu, ja i moji splemenici“. „A gde nađoste kupaca za svoje knjige?“ „Svugde!

Hiljade prepisivača koji su se zanimali umnožavanjem knjiga ostadoše, tim prokletim pronalaskom, bez posla i hleba. A kako su bili divni njihovi rukopisi sa svojim ukrasima i sličicama! Svega toga će nestati“.

On dodade svom prevodu toga dela i svoj vlastiti komentar, ali se pokaza da to beše običan plagijat. Onda ga papa posla u izgnanstvo.

To je bio pukovnik Ditrih od Falkenberga, rođeni Nemac, no u službi švedskog kralja Gustava Adolfa, koji ga posla u Magdeburg za savetnika administratoru, a uprava varoši imenova ga za komandanta svoje vojske. On se diže sa sedišta.

U tom položaju, zadržanom tridesetak godina, imao je i drugog posla: da kao diplomata puna dva decenija zastupa svoju varoš na mirovnim pregovorima u Minsteru, Osnabriku, Regensburgu i u

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Nikakva posla nisam imao. I tako očajno besposlen toga dana pokušavao sam da razmišljam o svojoj nervozi i svojim čudnim posleratnim

Ali kad je sve bilo spremno odustao sam, mada nikakva posla nisam imao. Međutim docnije svratiću, o razume se. Moram, života mi, videti kako stoji duboka crnina mojoj dvostruko

Komandant kao priseća se nekog važnijeg posla, rasejano sluša vojnike, i onda nervozno prelazi na četvrtog da bi prekratio raport.

— Pa onda? — Pa jedan vojnik, znaš prevari me da je doktor. — Pa posle? Govori, molim te. Imam ja i druga posla. — Pa dođe da je pregleda; pa je pipa, pipa...

Svakoga dana kad se vratim, posle zamornoga posla, meni se srce cepa kad te gledam utučenu, slomljenu, snuždenu, kao da i nemaš više volje da živiš. Tako više ne sme biti.

“ — „E, jesam, veli, baš sam zdrav zdravcit izvadila, ali šta se tebe tiče, gledaj ti svoja posla.“ Uz Mitra do samoga prozora zauzeo je mesto starac jedan izmučenoga lika.

“ „Kako“, kažem ja, „dužnost partijsku da ispunimo, kad je ovo tuđ zbor, protivnika vaših partijskih, nemamo mi tu ni posla, a ni prava da učestvujemo.

Zar nisam imao prava? Manite se ćorave politike, gledajte svoja posla, ostavite taj guravi narod neka sam trlja glavu.“ Ćuti Ilija Ilić, ćuti, ali vidim ja da se ne slaže on sa mnom.

Ta prestonica sa betonskim gorostasima, šumna i vrtoglava, nije ga ni uplašila, ni oturila. On je u njoj zatražio posla i dobio ga.

A Sima, koji je tih dana ostao bez posla, pa mu se ovim ostvaruju najidealnije geometarske nadežde, guta svaku reč one značajne polemike, i već nema kud, oseća

kako je on baš od te struke i branše, i odličan uvek bio iz geodezije, ali pri sebi nema svedodžbu, a momentalno je bez posla, pa „učtivo“ moli za bliže informacije o preduzeću u reči i o tome kako bi što pre došao u vezu sa njegovim šefom, čije

šalje, niti koga šalje, ni zašto, i zatvara važno pismo i daje Simi, te ovaj, sav radostan što će najzad doći do nekoga posla, uzima ga, blagodari, i još sutradan prvom lađom putuje u Šabac Lazi Brkiću.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Djedov mudro-dinastički eugenetski račun bio je jedna od koristi tog posla. Druga je bila glas širine i demokratičnosti koji je time zadobivao.

pa makar u najmanjoj meri, biva kod poezije), već s punom ozbiljnošću i s punim uvjerenjem u presudnu važnost svog posla. Pjesnik je uvijek pomalo u zloj vjeri, a njegova je naivnost uvijek pomalo uslovna. To je naivnost svjesna sebe.

kad je govorio s djedom: u svakoj njegovoj riječi bila je prisutna težnja da ugodi i stalna unutrašnja samoopomena da ima posla s naglim čovjekom.

Pa glas da je djed udaren od kapi i da su rođaci preuzeli vođenje pomorskog posla i upravu imovine. A ubrzo zatim njihov iscrpan izvještaj o stanju poslova, s čituljom neuspjeha i udaraca koje je firma

Ili bar zabavno, kao dječja bajka. Pogriješio si put: mjesto violine, morao si uzeti u ruke pero. Taman posla! — mislio sam u sebi. Da sam uzeo pero, danas bi mi isto tako govorili: „pogriješio si, za tebe je bila violina”.

Neka vrsta istočnjačke Tantalove muke i Sizifova posla u isti mah. A možda bi se o tome mogla lijepo napisati i sasvim moderna priča.

— Kad putuješ? — Sutra u podne, brzom prugom. — Kuda? — Prema jugu... Imam nekog posla u Grčkoj. Taj „posao u Grčkoj” bilo je sviranje u jednoj lučkoj noćnoj kafanici u Pireju. Ustadoh. Ustade i starac.

ne analizira radi zanimljivosti analizirane stvari, radi rezultata analize, već zbog zanimljivosti samog analizatorskog posla. On ti, čovječe božji, ne demonstrira materiju koju ima pred sobom, nego svoju demonstratorsku sposobnost!

To, uostalom, slijedi iz same prirode posla: ako je loš pisac napisao „soba” ili „naslonjač” ili „žena sugestivna pogleda“ ili „čovjek srednjih godina”, a da nije

Partija koja se zove politička povijest narodâ. (Države, pored toga, kad nemaju pametnijeg posla, i presudnijih historijskih misija, štampaju marke i fabrikuju cigare.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Dole nož, kad ti kažem! — ponovi kmet i pogleda Obrada značajno. — Noža ne dam, a ti gledaj svoja posla... — promuca Đurica jetko i pođe još korak natrag, ali ga odjednom dočepaše mnoge ruke, odvukoše u brvnaricu ispod

kad je gospođica kuvarica vašega doma nosila ovome Miti Strižibrku dva guščeta na zaklanje, a miledi Soja baš sad posla pandura u Tanasijevu bašču za salatu. Dakle, prijatelju, kucnimo se! — iščita apotekar čitavu deklamaciju.

Uostalom on se i ne nadaše da što čuje, ali mu je bilo veoma potrebno da se ma čim zabavi, da nađe ma kakva posla umu, samo da ne misli o onome što je od jutros preko glave preturio.

pobegne kad se već odlučio da bega, Iz toga što su drugi provalili zid, te izveli Đuricu, on odmah zaključi da će imati posla sa velikom, organizovanom družinom, kojoj je dosad bio potreban javan odmetnik od zakona, i ona ga je našla u Đurici.

— Hoćeš i ti, Kojo, sa nama? — Pa... moram... Vujo tako reče, a baš sam imao neka posla — poče ovaj otezati. Pantovac ga preseče očima, te on ućuta. Kad svi posedaše, Vujo poče govoriti.

— Bi ono što ne valja. Ako si ti svakad tako junačan, onda je bolje da se vratiš kući, pa da gledaš svoja posla — odgovori mu Radovan ljutito, pa se okrete i ode uz potok.

— Dobro je. Ovi će sad, znam, odmah u poteru, a njemu je bolje da bude u drugom okrugu. — Hoćemo li imati skoro posla ? — Moraćemo, ja kako. Svi smo se dobro istanjili. Ja sam već promerio i našô sam priliku, samo čekam zgodno vreme.

Miloš stade da se osvrće oko sebe, a birov se sakri iza kmetovih leđa. — Ništa, Đuro... eto malko... vršimo posla — promuca kmet, pošto se pribra od prvog utiska. — Jovane — obrte se Đurica onom siromašku — koliko ste struka našli?

— Šta ćemo meriti, kad se to zna: nek’ mu vrati stotinu klipova, kad ubere njivu, pa kvit posla — reče kmet. — Je l’ tako, Jovane? — zapita Đurica. — Tako je, brate; to je ljudski, a ono ’nako... budi Bog s nama.

Bilo je u kući još dosta sitne dece, Đorđeve i Miletine, pa njihove žene i dvojica slugu. Ovoga dana Đorđe posla Miletu u drugo selo, da obiđe neke šljivare, koje je zakupio za zeleno, i da posvršava neke druge poslove, a Miloš je,

— Zar nećeš čekati, tajo, da se ispeče pogača? — More, daj što bilo. Imamo posla. Žene se požuriše, a Miloš ode u podrum, te donese ocu pljosku s rakijom.

— reče mu ona slobodno, smejući se kao za sebe. — Što ću, kad nemam druga posla? — Nego da vrebaš devojke po virovima! — E, đavoli!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Starac na to pristane, a vrag mu reče: — Posla nikakva nećeš imati, nego ćeš samo vatru ložiti pod ovaj kotao. — I s tim vrag otide.

Evo ložim vatru — izadre se starac onako ljutito, a sveti Ilija mu reče: — Nemoj se ljutiti, jer ti ne znaš s kim imaš posla. Ti služiš vraga; on je otimao i neće doći dok ti ne prođe godina, a ti ne znaš kad ti je godina.

Carski ga aščibaša spazi, pomisli da je gladan, te ga upita: — Šta ti tu čekaš? — Nemam posla, pa bih rad da me primite u tu aščinicu makar i za hranu, a mogao bih vi, ako ništa, sude prati.

— Dobro, dobro, — reče mu aščibaša — hajde unutra, dobićeš posla. Tu ti se on sada kurisa i namjesti i za nekoliko mjeseci nauči zanat, i postade prvi aščija iza aščibaše.

Car odmah viknu dva stara miša, te ih posla, i ne potraja dugo a oni donesoše preko pedeset prstenova razne veličine, a to je sve što su od iste badže pokupili.

Kad to čuju divovi, u strahu da ne izgube vrelo, kažu mu da se ostavi ćorava posla. A on im reče: — Kad neću ̓vako, neću nikako. Divovi mu priznaju da je bolji junak od njih i puste ga na miru.

Žao čovjeku krave, a teško mu opet imati s vragom posla, stoga ode najprije sam da se osvjedoči i da vidi šta je. Mali, kad je vidno oca da pazi hoće li posati kravu, nije

I dok ja sve to potrošim, ti ćeš biti gore. Naš Marko lati se sad posla, i bome spremi sve onako kao što mu je orletica rekla, pa ode k njoj i reče joj, ako ostaje pri svom obećanju, da se

Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetog Save, a što je u zemlji to da

Sad nije dugo morô trčati, pa se višnjovcu opet našlo posla. Došô on u jedan lip veliki salaš, a Tu ti prid volaricom gazda i sin, malo dalje opet jedna mlâda kupa dite u svinjskom

Od krčme pođu svi, ali putem sve jedan po jedan zaostaje i viče: — Idite vi, eto mene sad ću ja, imam nešto posla. Kad su bili prema gradu, okrene se siromašak, a ono nema nego samo šest ljudi za njim, pa i oni svi idu lagano i nešto

Car ga namjesti u jedan han, i reče mu da tu čeka dok ga on opet zovne. Radi toga posla car tevtiša u Bosnu da izvidi je li mu Bošnjo pravo kazao.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

U znak priznanja za moju efikasnu pomoć, organizator poduhvata gospodin Puškaš (Puskas), posle završetka svoga posla u Budimpešti, ponudio mi je mesto u Parizu, koje sam rado prihvatio.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Jedna od mazgi mi je zadavala dosta posla. Što me je više mučila, izgledalo je da to pričinjava sve više zabavu ostalim radnicima, grubim doseljenicima rođenim u

Hteo sam da od jednog posla napravim dva. - Čini mi se da će tu biti više poslova - rekao je Kristijanov otac - jer je sutradan posle pisanja

Kako se bližila zima, posla je bilo sve manje, a moja ušteđevina brzo se topila. Moja sobica u Norfolk Strit ulici bila je tužna i hladna, gora

Kada je već nostalo jasno da je traženje posla beznadežno, pala mi je na pamet jedna nova ideja. Umesto da se krećem manje-više bez cilja, da bih se ugrejao i izbliže

Dobri stari ”Neptun” imao je posla da sakupi svoje ”nimfe” u sitne večernje sate i da ih natera da zamene veselje napornog dana odmorom blagoslovene noći.

To je ono čime oni najviše privlače Ali zašto vi, naturalizovani Amerikanci ne gledate svoja posla kada nam dođete u posetu? Kadaje ovo rekao izgledao je mnogo manje ozbiljan i strog.

To je ono čime oni najviše privlače Ali zašto vi, naturalizovani Amerikanci ne gledate svoja posla kada nam dođete u posetu? Kadaje ovo rekao izgledao je mnogo manje ozbiljan i strog.

Kada je u leto 1891. godine umro profesor tehnike, deo njegovog posla (teorija toplote i hidraulika), bio je dodeljen meni, Malo kasnije umro je i profesor dinamike pa sam dobio i njegov

Naravno da je posao oko kupovine masti sa Svift i Armurom mnogo jednostavnija stvar od ugovaranja posla oko starih pronalazaka za električno podešavanje i ispravljanje, za koje još nije postojala neka hitna potreba.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

U podne radnici su otpušteni s posla da se založe. Braća su kupila za objed, kao i obično, hleba; njima je dosta njime se založiti do večere.

Sada će banuti žandarska patrola, pa će oni za njim .. A vi idite s ostalima na radnju! Braća, umirena, prihvatiše se posla. Kod mora u punom podzimnjem danu sunce ih lijepo grije; toplo im, pa zadovoljno rade.

Pa nanovo prihvati se posla po kući. Radi kao i obično, ali uzbuđenje jednako se javlja, izdvaja se i ne da joj da se u mislima smiri.

Uto dođe Lazo, — 'Ajdemo! — reče joj, uvijek u hitnji, pa, pogledav je, nadoda: — Ostavi se tuđega posla! Ulaze uporedo u gradske ulice, u vrevu svijeta.

— 'Ajdemo! — veli Spasoje zabrinutim glasom. —Sutra valja uraniti: svaki dan ima posla! — Lazo, sutra ćemo razgovarati, veli njemu i gasi pocrnjele, žmirave lampe.

— Uvijek je bolje amo nego kod nas... Vidiš, dobiva se prilično... Da bog pomože! A i tebi ću lako naći posla. Dosta da imaš volje za radnju i da si zdrava... Ma što ti je to po licu? — prevrne razgovor. — Biće ti bile ospice?....

Uto uniđe Lazo: — Da se pije! — veli odmah s vrata. Od sutra prihvatiću se posla u staroga gospodara... Biće dobića! — i tare veselo ruke. —A što je tebi? — reče Cvijeti i sjede do nje.

—Ne znam ni sam, javi se mjesto nje Spasoje i priđe k njima. — Nešto joj krivo... Ali ne smeta, naći ćemo joj posla... —E, da, — veli Lazo, — biće ona tvoja desna ruka! —Nije ona za me, — govori Spasoje kao u šali.

—Što govoriš? — začudi se Lazo. —Čuo si... Ma neću da me niko kune. Naći ću joj posla... Biće joj bolje no otkud je došla... — Meni je dobro bilo gdje sam bila, — veli djevojka zamišljeno.

Ovaj odmah nađe posla curici. Imao je dosta svojih zemalja na školju što je bio usred mora, nekoliko milja dalje od obale.

Ali Ilija uvek, dok je na dogledu varoši, i kad ima s drugim posla, o nečem sumnja, boji se da ga ne bi ko u čemu prevario, a kamoli da ne sumnja sada, kad ono „Trčalo” Toma oko njega vrze

— Neka ih,— odgovori Marko, ne ispustvši cure iz ruke, mi gledamo našega posla! — Ne, Marko, —moli stara Stana. — Ja ih poznam, starija sam... Ljuti su kao ljuti psi... Lako kavgu zametnu...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Kultura bi onda morala imati neka sredstva kojima čitaocu/slušaocu signalizuje s kojom vrstom teksta ima posla. Da li, recimo, jedna zamisliva čisto usmena kultura ima takva sredstva koja idu uz književne tekstove?

Petković je, za svoje pune snage, imao prečeg posla nego da sabira ove, nimalo uzgredne, uzgredice. Znači, reč je o tekstovima, po pravilu, nešto „književnijim“ nego što

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Teško je danas o plati živeti, ali ovaj moj ne ume. Ne gleda svoja posla i svoju kuću, nego se zaneo u politiku. SAVKA: Pa jest!

ŽIVKA: Moram triput da molim za jednu kafu. ANKA (bezobrazno): Pa nisam sedela na kanabetu, imala sam posla. (Odlazi.) III ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA (pošto je Anka otišla): Eto, vidiš li je!

RAKA: Kažu mi deca i mene su odmah prozvali ministarsko prase. ŽIVKA: Mangupska posla. Više se nećeš družiti sa tim mangupima. RAKA: Nego s kim ću? ŽIVKA: Družićeš se odsad s decom engleskog konzula.

ŽIVKA: Ama, zar ceo taj spisak da primim? Pa to mi treba deset dana samo na to, a imam toliko posla da nemam kad ni čestito da ručam. VASA: A trebalo bi da ih primiš.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

analitički postuliraju, Stanković ih je zapravo ne samo morao svesno da preduzima - već i zbog prirode romanopiščevog posla - nego bi bilo pravo čudo da ih duž celog teksta nije neprestano obavljao.

ponašanje: čas se zatvara u sebe, prepušta slikama što joj promiču u premišljanju o sebi samoj, čas se prihvata nekog posla, zamršenog veza, predaje mu se sva, s poletom, ali i od toga brzo posustaje, dolaze nesanice, bol joj lomi telo i ona

Kada bi ga, pri povratku s posla, primetio da tamo sedi, Mladen bi se odmah dosetio šta je posredi, ali tamo nije ulazio, gosta nije pozdravljao, nego

njegovoga tela, redovnije povezuje na pokazani način sa njegovom književnom sudbinom, onda je van svake sumnje da imamo posla sa strukturnim svojstvom koje je od prvorazrednog značaja za razumevanje tog romana.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Sad se valjda želje vaše već umirile.“ — Ali žena, al’ boljarka kâ da ne čuje: Ona posla svojeg muža u konjušnice, — Posô će mu od sad biti konje timarit’.

Prošlo opet pet-šest dana (sad će biti kraj). Posla opet bab’-Anuška, to jest carica, Posla gardu da dovedu dedu ribara.

Prošlo opet pet-šest dana (sad će biti kraj). Posla opet bab’-Anuška, to jest carica, Posla gardu da dovedu dedu ribara. „Još jedared moraš ići zlatnoj ribici (Ako nećeš, odmah ću ti glavu poseći).

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Tako svaki magarac radi da ga viče milostiva gospoja po tri sata. JOVAN: E, šta mogu ja zato, kad sam imao posla. FEMA: Ti nemaš nikakva posla, nego da sediš tu, da slušaš zapovest.

JOVAN: E, šta mogu ja zato, kad sam imao posla. FEMA: Ti nemaš nikakva posla, nego da sediš tu, da slušaš zapovest. JOVAN: A krava da crkne od gladi; zar joj ne treba dati sena?

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Kako da ćutim, bre? (dolaze obojica blizu vatre.) RADAK: Sad se ogrejte, Isuš’te malo mokre haljine. Noćas će biti posla ozbilja! Biće: potegni, vuci, nastavi, Sa jednim bregom drugi sastavi! JANjA: O, teško meni!... Pa kakva crna noć!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

na kancelarije, protokole, registre, numere I ostale formalnosti i sad baš meni palo y deo da sa tim stvarima imam posla! O slepa sudbino!... II Deligrad, 6 avgusta u četvrtak, 1876 god. ...

Đeneral je đipao od muke. Brže bolje dozva kapetana Cvetka Pavlovića i posla ga sa još dva Rusa i dva eskadrona da zaustavljaju i teraju napred begunce.

ura! To puca bataljon kneginje Natalije — ali na koga? Ura! ura! pr.. pr.. pr.. pr... Komarov posla jednoga konjanika da vidi šta je.

Baterija potporučnika Đoke htede s aleksinačkog visa da pomogne naše čarkaše oko Glogovice i posla nekoliko metaka. Poslala bi još i više da otuda ne javiše: »ili bite dalje, ako možete, ili ne udrite nikako, jep

Tražio sam od majora Petrovića pomoć, pa da branim šanac. On mi potporu ne posla, no šta više naredi da napustimo šanac.

Kad su se Turci u rovu već spremali da grunu, naša teška baterija s Rujevice posla jednu granatu u streljački rov, gde su bili Turci. Metak je upravila srećna i vešta ruka prostoga narodnog vojnika.

Šta da se radi? Kirilov posla dvojicu da dovedu ostrag i ostatak Koletove čete i da prikupe sve raštrkane ljude po šumi pa da učinimo juriš.

Činilo se da svakom od njih zamiru na usnama ove reči: — »Ono vajde nema od celoga ovog našeg posla. Možemo mi i svi izginuti, pa opet ništa neće pomoći. Ali ipak trapuljaj napred!

— Dobro bar da znam da ti noćas na spavanju — ukradem. — Ta znam ja da si ti kesaroš, otkad te je. — A ti si imao posla s kesom pre no što te je i bilo na ovom svetu.

Trčite. Sa jedno dvaestak konjanika potečem niz potok. Jedna turska baterija s Bujimira opazi nas i odmah nam posla nekoliko granata.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Trebalo je da to bude kao neki pozdrav Bugarima. Po živosti vatre neprijatelj je mogao odmah uvideti da ima posla sa nekom novom trupom. Izgledalo nam je kao da su se zbunili, jer su najednom zamukli, i na frontu zavlada tišina.

Onda u tom pravcu pucaju... Vi večeras nemate nikakva naročita posla, sem ako hoćete sami da vidite kako izgleda kad se bacaju bombe.

— Sve je gotovo. — U redu. Neka tako ostane. Ali pošto ćete vi svakako iduće noći imati pune ruke posla, to vas za noćas oslobađam svakoga rada i sad možete leći. Ali tako kako ste. — Sa sve šlem — upade jedan.

Vratio se i Dragan. Na njegovom licu ogledala se detinjska radoznalost i neki ponos zbog važnosti posla. — Da li je potrebno da ih nadgledamo? — zapita Dragan. — Nema potrebe.

— dobacuje Radoslav, pa se obrati veterinaru: — Ćuti, bogati, neka idu! Za vino ne govori. — Taman posla! — Njih dvojica ne znaju za meru. Imali bismo muke sa njima i sutra... Ali izgovorismo se da ne pijemo...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ljubve bogu, za opkladu, tu bi bio zamor, Nit' je posla težeg im'o otkako je Amor. Da ti pojem o ljubovi, njoj su mize blage, Al' izberi od pjesana što su tebi drage.

Vižd i Feb k nam sklonan, Slavu Petropolju davšeg pevca K nam daljnim posla. Potpora druga on! Kak venusinski labud, on leti gord, I hitroletne strele k meti Kao ispolin tivijski baca. 25.

nisi, Prepeku sunca, ni znoj, Od svake svetske oprošten bure Život je bio tvoj, Dve grozne, pune godine beda, Što posla ljudma Bog, Bez straha ti si prespavao tiho Zabludom uma tvog.

Muž je boje mrke Nosi paleto, Rado suče brke Kad pun vidi sto, O lutriji sneva, Svaku igru zna, A kod posla zeva Od teškoga sna.

Ona k njemu došla, I kaže: — Šarmant, Okani se posla, Budi špekulant; Tek onda ćeš biti Pravi pevidrug, Dobro jesti, piti I — steći na dug.

1841. Jovan Subotić EMBRIONU Otkuda tako, ti mili putniče, U život ovaj posla l’ život tebe? Je li to život, je l’ to pravo biće? Kad svet ne vidiš, vidiš li sam sebe?

pesma u Ilirskoj Danici čita; premda ja sam od svega toga do danas jošt ni jedne reči čitao nisam, a to radi velikog posla s kojim sam za sada opterećen: tako imam čest moliti Vas da bi pod onu moju Vami poslanu pesmu „Svanutak“ ovo

Tako je Ante Kuzmanić pisao iz Zadra 31. marta 1841. Gaju: „Onomadne posla sam vam jedan moj članak protiv Boroeviću, moleći vas da mi ga što berže na svetlo iznesete.

nađe koi bi ju prosto i razgovetno tako sastavio, da je i prevoda u druge jezike dostojna; ja mislim da bi se tog posla naš Stojačković poželjenim uspehom poduvatiti mogao. NEMARNOM ČOVEKU (str. 215).

veselja učinili, ne štedeći velikog troška, držali su u njegovom prostranom kvartiru dva bala, gdi muzikanti nisu toliko posla imali koliko svirac, okol’ kojeg je do 30 maska u srpsko-narodnom odelu igralo.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

BOGDAN: Brzo, boga mi, Na našu grdnu nesreću. VUJO: Ali ni Mlječići ne ostaše u dugu. — Dužde nam posla te kakve darove: pušaka, noževa, džebane — i još nešto su čime se knjige štampaju...

— BOŠKO: E, bruke! Muške ruke — ženske belenzuke. BOGDAN: P’ onda, Boško, šta mu posla tast? BOŠKO: Štamparu — A za svako slovce to Po mušku glavu traži nagrade. E bruke, ljudi, bruke, grdila!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Ama, kô ja velim... Nema tuj: „Ama, k'o ja velim!...“ Man' se ti ćorava posla; jer, ovog mi carskog mura i carske mi službe, staćemo barabar pred gospodina prijestolnika, te ćemo se poroškati, pa

E, čekaj, blentavi Davide! Što si posrljô kô prase u surutku? Zar ne vidiš da gospodini imaju posla? Osloni se na zid, pa malo pričekaj. (Jazavcu) A Ti, lopove jedak, došô si đe treba!

Bojić, Milutin - PESME

II David posla da propitaju za ženu i rekoše: Nije li to Vitsaveja kći Elijamova, žena Urije Hetejina? (II knjiga Samuilova, XI, 2,

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Traži se lice i traže spisi, a ne... (Spazi Miladina.) Je l' ovaj gazda Miladin ima neka važna posla kod tebe, gospodin-Žiko? ŽIKA: Nema, može i da pričeka. (Miladinu.

) SPASA: Ako, da postojimo, gospodin-Vićo! VIĆA: Ne biva, nije to za malo. Ima tu sat i više posla. (Josa je doneo i namestio stolice.) MILADIN (sedajući rikne i ripne, prihvatajući se rukama za zadnjicu).

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U filologiji, gde je njegov rad najveći, obavio je četiri temeljna posla: napisao prvu gramatiku, prvi rečnik (Srpski rječnik, 1818), reformom tradicionalne ćirilice stvorio modernu srpsku

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Možda to njena snaja, mati Mladenova, ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je da se ima, da slučajno, ko zna, ne ukaže se kakva prilika te

kući a ona, ne smejući ponova svaki čas da ga za to opominje, bojeći se da ga time kao ne naljuti, uvredi (zar on malo posla i brige ima tamo u dućanu i čaršiji?

— Jedi, sinko! — poče ga nuditi baba. — Neka, dosta. A imam posla, pa teško će mi biti. — Kusni, kusni ti, a posao imaćeš kada.

— Kusni, kusni ti, a posao imaćeš kada. Prvi put od očeve smrti bilo je tada što ga je baba od posla, rada odstranjivala. I odjednom, naprečac, kao samu sebe goneći, upita ga: — A je li bio prijatelj Marko? — Bio!

Da bez njega večeraju, legnu, a on će ostati u dućanu jer ima posla, veresiju da pregleda. Znao je da će se baba dosetiti da je to izgovor, a da je u stvari drugo: Jovanka i njegov

Dokle će ona njega tako, i dokle će on sa njom da ima posla! Ali, ipak, trže se. Produžio je dalje, poslavši č̓a Marka da ide kući i umirivši ga da će on danas doći i svršiti sa

Selo je blizu. Odmah iza doline. Kad je muž gledaričin vide, pozna, on od iznenađenja, radosti, pobeže. Posla svoga brata iz obližnje avlije, s kojim se odskora odelio, otkad mu žena postala gledarica i počela naglo da se bogati

u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki gost koji prvi put dolazi, sama pozva slugu i posla ga da ide i poruči za nju iz kafane rakiju i kafu, što, na veliko iznenađenje Mladenovo, u slast sve popi i posrka.

Da nema ko da ih dočeka... vino, rakiju... da ih ugosti?... I oni odoše, on osta. Zaista ne ode. S ostalima posla i svoje. [Materi veli:] — Hajde ti! Dosta. Ne možeš sve da poneseš. Ali ona nije nosila ništa.

Posle bi odlazio. I, kad posle podne ne bi imao kakva posla, pred veče, uvek bi izlazio izvan varoši, u Tekiju, da tamo ispod redova gustih i visokih topola sedi, puši, pušta

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Sa brašnom ima jednako posla, po ceo dan ga seje i mesi, i »divija baba« u svojoj jami (SEZ, 32, 1925, 378, № 112). Upor. i činjenicu da je p.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—A kud ti je čovjek? — upita je. —Pošao je u varoš. —Mora da je budala. —Nije, već gleda svoga posla. —Iziđimo, nešto ću te pitati! — I za sobom povuče vrata od kolibe. Uporedo upute se planinom.

Poslije nekoliko dana posla gazda svoga nadstojnika Vasu neka selom pronese glas da bi gazda kupljeni dio pokojnoga Nike prodao, da ispita što će

— Pusti me, majko, ovako ... Sjutradan u kući je kao da se nije ništa dogodilo. Cvijeta prihvatila se posla kao kad je cura bila, i da joj nije na glavi, mjesto curske kape, kovrljaka, ne bi niko posumnjao da je Radivojeva žena.

sve seoski momci, težačke ruke, čak oženjeni: potrošiše u ništa krunu, i ljute se i vele: „Pusti, bolan, lacmanska posla!” I jedan od njih pljunu preda se.

—Neka, bolan, pusti.. .. platiće ludi vlaho... A da, što bi oni bez nas? Pusti kraju, biće njima još posla... —Radi kako znaš, ali moga ne puštam! — istrča se Ilija. — Ne puštam ni pare!

Radin advokat opominje svoga kolegu da se drži stvari. U ovome poslu nema posla pop Vrana kao pastir povjerenih mu ovaca, već smatra se od suda kao svaki drugi smrtnik.

—Ne ulazi ga ovdje gospodin načelnik ... —Da ko? A što ne dođe on glavom ovdje, nego vas posla? .... — A da znate vi — uspali se Rade —koliko ova ograda dala je dobra gospodinu načelniku!

sve, i neki dan poručio mu po nadstojniku Vasi da kroz četrnaest dana podmiri ga posve, jer s njime već neće da ima posla; dogodiće mu se što i ostalim okorjelim dužnicima.

— Kud ćeš, sine, ranije? — upita stara suvim glasom, kašljucajući. — Imam posla u selu, — odgovori Rade i iziđe. Zimnji dan rađa se bistar, čist i leden.

Ta ga vijest ljuto žacnu: — I ti? — reče suho. — E, da ča ćemo ovdje?! Brzo će nam sve odnit', a brat piše da je posla' pineze. — A ono dvoje starih? — izmače se Ivu. — Ostaće... Ako nam bog providi, nećemo ih zapustit'.

Ivo ga pozdravi. Pri večeri slušao je njihove razgovore. Žandar se tužio na silu posla. — Vidite, — govorio je, — sad je sve na nama... Došle su naredbe i radi đubrišta i zagona... — Pa di ćemo s gnojem?

I selo je sve to zapuštenije. Zabrinuti ljudi nemaju posla ni dobiti , pa, spustivši ruke hodaju amotamo; kapci na prozorčićima neredno vise i u okrenutome loncu vene mažurana...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Čovek izgubi volju da s njom ima posla. Dok je oslobodi one ljuske, žela ga ostavi. Hteo sam da kažem: Pa, zaboga, Kirča, danas je barem bila lako obučena.

Episkop je bio star čovek slabog vida, pa nije ni primetio traljavost posla, a oni koji su došli na osvećenje: kraljevska porodica i njena pratnja, arhijereji i vlastela, bili su više zauzeti sobom

Ne, ja se ovim što sam sada rekao nikako ne pridružujem zlobnim glasinama koje inače svakodnevno slušam. Taman posla.

svoje misli kako bi trebalo braniti Kulu, Vasilije mi je odvratio da bi najpametnije za mene bilo da gledam svoja posla i da ne turam nos onde gde mi nije mesto. Mi smo monasi, rekao je.

Nikanor Onaj izlapeli starac Makarije naredio je monasima da skinu mantije i da se late, kako kaže, nekog korisnog posla. Rekao je: „Nije vreme za metanisanje. Ovo je rat.

Skinem li mantije i latimo li se kakvog prostog posla, sva će se uzvišenost našega staleža istopiti, ljudi će namah razumeti kako smo svi mi upravo tako obični i da je

tvrdi kako se to dogodilo samo zbog toga što sam ja naredio monasima da skinu mantije i da se prihvate kakvog korisnog posla. U svojoj zaslepljenosti ne vide da ja nisam ni mogao drukčije postupiti.

“ Morao sam da vidim tog bezobraznika. Sudarim se sa četiri iscerene mesnate njuške. „Gledajte svoja posla.“ Mogao sam da budem oštriji. To „gledajte svoja posla“ je dva sam procedio kroz zube.

Sudarim se sa četiri iscerene mesnate njuške. „Gledajte svoja posla.“ Mogao sam da budem oštriji. To „gledajte svoja posla“ je dva sam procedio kroz zube. „Može te uhvatiti vrtoglavica pa ćeš zalepršati dole kao ptić poletarac.

Ono što je hteo da napravi, napravio je. Nikakvog daljeg doterivanja i udešavanja. Taman posla. Sve je ovde jasno. Jahač i njegov konj su tamni, a aždaja je bela. E nećemo, Prohore, da se žestimo.

I kad saznade da pripada pod Herodovu vlast, posla ga k Herodu, koji i sam onih dana bijaše u Jerusalimu.“ Poturio si mi pod nos uglačanu bakarnu tepsiju i rekao: „De,

Kao i ranijih godina na mene se svalio sav teret posla. Pred početak rada okupio sam u Kuli sve glavare sela. Oni su po običaju stali da zanovetaju i da kukumavče govoreći

Ilić, Vojislav J. - PESME

Slatko je kroz život proći i nebu vratiti ono Što duši darova nebo kad na svet posla nas, I vedro, spokojne duše slušati smrtno zvono I s uzvišenom nadom čekati krajnji čas.

I svinjar će možda znati Odgovora mudrog dati; Budi samo na to sklon, A poznati neće on.“ „Čudna posla, smešno delo! Uzmi svitu i odelo, Jer smo, zbilja, slični mi, Jer na mene ličiš ti.

Već dve noći kako peva Don Nunec od Alkantara, Al' kad pade treće veče Smilova se dona Klara. Ona posla sedog Mavra, Da provede mladog dona Kroz odaje njenih dvora I redove od kolona.

Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog stranca posla kuli u dubinu. Al' on gordo digô glavu, a s nje pada kosa duga, Na licu mu težak umor a u oku plamen juga.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Poduhvatiti se takvog posla, značilo bi precenjivati i sebe i čitaoca. U pretsoblju mog kabineta na Univerzitetu stoji, pokriven slojem prašine,

Ona zahteva dva posla: prvi, pročitati sa neba momentani položaj zvezda, i drugi, izvesti iz toga položaja zaključke o sudbini.

Pri takvim sastancima ne želim pratioca; zato sam morao Grke da prevarim da imam u poslanstvu posla, a naše diplomate obmanem da sam kod Grka pozvan.

jaspisa i granata, rezao je on umetnički izrađene geme, kameje i pečatne prstene; sada živi i ishranjuje se od toga posla. Ta je umetnost bila dostigla za vreme aleksandriskog doba svoj vrhunac.

Nisam bio malo začuđen kada sam ispod toga grba pročitao naslov Ministarstvo vera, sa kojim u životu nisam imao posla; a tek koliko je bilo moje iznenađenje kada sam u pismu pročitao da me gospodin Ministar poziva na vrlo hitan i važan

Onda nas ispisa - pošto se pri svakom početku posla tri put prekrstio - novim tekstom jednog hrišćanskog molitvenika.

Rezultat njegovog geološkog posla na terenu i rezultat moga računskog posla za pisaćim stolom, izvedeni nezavisono jedan od drugog, slagali su se da ne

Rezultat njegovog geološkog posla na terenu i rezultat moga računskog posla za pisaćim stolom, izvedeni nezavisono jedan od drugog, slagali su se da ne može biti bolje.

Preko Eskima koji su se vraćali u zapadnu stanicu, posla onamo vest da će se, čim donese svojim drugovima što im je potrebno, vratiti sa Leve-om natrag.

Tako sam mu mogao usmeno da referišem o uspehu svoga posla. Početkom septembra posetio sam i Kepena. Saslušavši moj izveštaj, rekao je: „Siroma Alfred, kako bi se obradovao da

To staro pitanje ostalo je, do danas, nerešeno, pa svaki naučnik, kad nema drugog posla, sme o njemu da razmišlja na svoj način.

Ovde provodim moje dane u jednoj čudnoj smesi odmora i posla. Do podne lutam po šumi, gde tražim pečurke i ideje, pa kada ne nađem ni jedno ni drugo, ja sednem na klupu ili se

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

– Ko urani ugrabiće Svakim danom po dve sreće, Jednu sreću zdravlja radi Drugu sreću posla radi. Zato rani zorom rano Dok još nije danak svan'o! KOVAČU STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Hej kovaču!

Stanković, Borisav - TAŠANA

KATA Ama, ne velim da deda zbog toga neće da dođe, nego tek onako... Možda zbog nečeg drugog ne dolazi. Sigurno ima posla. Jer njega svuda traže, pa možda nema kada...

TAŠANA (zastiđeno): A, to su naša ženska posla. Znaš, mi žene, i kad umremo, hoćemo da smo lepe. Ali to je drugo. (Kao uvređena na Mironovu sestru zbog njenog

(Sarošu): Sag, sag, pile moje. Sal lampa dok zapalam. Oh, srećo moja! Ispolaj na gospoda da mi te posla! (Otvori): Izvolevaj, dušice slatka. Ot tebete pobolji seftedžija nema. SAROŠ (mračno): Daj dva momka.

Zatoj ti ovo kazujem, da posle nemaš zla volja na menme za tija šamari što si gi od mene izručaja. Sag brgo na posla! (Ugura ga u podrum i gviri.) Ulazi Saroš. SAROŠ Zar još nikoga? Ah, sada! (Poteže jatagan, hoće da se ubije.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ali sve nekako zgodno, i u formi koja se njegovoj ženi svidi. Tek mu sune u gladu da u dan najvećeg posla stavi na sebe praznično odelo; i iskvari ga.

Jedino je naš Toša mogao to da sastavi, da bude i koza i kupus. — Dupli pretsednik imao je vazdan posla. Ideju o zaposlenju žena preuzeo je doduše odmah potpredsednik, ali je ostalo i za gos-Tošu.

Srba zauzima pozu svirača pod prozorom, poljubi tamburicu, i po tamburici i okinutom jednom zveku posla poljubac Julici. Tamburica Srbina je bila lepa, sedefom išarana. Kupio ju je on sam, od ušteđenog džeparca.

To je Ljubin pronalazak. Bajagi sitan, ali čest i sladak, da ga živog jedeš. Baš da vidimo i ta švapska posla. Kad se gospa Nola po rđavu vremenu vraća kući, na stepenicama je dočeka Julica sa suvim sobnim cipelama.

Stali bi na noge u poslu svom. A zbog posla nekog smo se svi i rodili. I ja sam se udala za posao, i da njega nije, recite sami, ko bi bila gospa Nola!...

Pogrbila se, propala u licu, kosa njena od pečenog zlata potamnela i dosta ispala, ruke ogrubele od teškog posla i večite vlage. Čim sedne, zadrema. Ispražnjenu sobu, uostalom, celu kuću, opravili su, da bi je izdali.

I nikad ne fantazira o budućnosti! Kao pravi radnik, odvali svoj deo posla za danas, i slava Bogu... Vrlo volim da radim s vašim zemljakom.

Voleo ju je, ali se nikada s njom nije savetovao ni o čemu. — Imaš ti dosta i suviše posla u našoj kući, i kad čuješ drukčiji razgovor, bolje sama izađi, jer ti se i od slušanja može zabuniti glava.

Lekari oko njega nisu imali mnogo posla. — Ovakvog pacienta sigurno neću više nikada dobiti. Ona dvojica tamo na selu, i pored muzike, prosto se vaspitavaju

— Moj tata ne voli mene da vidi svaki dan, jer ima mnogo posla i mnogo da čita, ali u neku subotu... subota je, znaš, moj najsrećniji dan za sve, on meni priča, priča, ne znam kako

Živa, lepuškasta, vredna, nalazila je i posla i prijatelja. Ali je mnogo napuštala kuću i decu. Uvek je teško bilo, i ostalo, složiti domazluk i posao van kuće, a u

Mija je oduvek rado šetkao po razredima, a sada naročito po četvrtom. Imao je doduše svaki čas posla: da spremi slike, modele, globus, neke spravice za proste opite iz fizike.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— U toj misli potrči na njega, a naš divlji mačak tako se uplaši da je smesta na zemlju pao i Romanu tri sata posla učinio da ga k sebi povrati. »Tko si ti?« rekne mu na to Roman.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

To su sitna posla; kilo pirinča četiri groša, zakineš mušteriji na meri nekoliko grama, pa šta, jedva mu zakineš deset i dvadeset para.

Moj najstariji brat, koji je već bio u starijim razredima, izgleda da se provukao i nije u životu imao posla sa tom imenicom; moj mlađi brat mi reče da je od imenice pas peti padež: kuče.

Stoga je najbolje nemati posla ni sa nevinima ni sa krivima, utoliko pre što je vrlo teško znati ko je nevin a ko kriv pa se baviti samo prodavanjem

Sve su to sitna posla. Drugo je to da ti padnu šaka braća koja su nasledila bogatog oca, pa još da uspeš da ih zavadiš.

školi se zna, na primer, koliko godina imaš da učiš, i ti zapneš pa je svršiš, a kad se dočepaš diplome, ti nemaš više posla sa školom.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Po razbacanim stvarima vidimo da je neko pokušao da ih opravi, pa najzad digao ruke od toga posla, ispregao konje i otišao. Iza jedne okuke ugledasmo opet vatru, oko koje su posedale žene i podbrađena deca.

Onda uhvati našeg komandanta za ruku, i privede ga svome mestu... — Šjedi na moje mjesto... — Hvala, imam posla, ja sam samo hteo... — Kakva posla, kad je moja momčad na frontu. Uživaj samo.

— Šjedi na moje mjesto... — Hvala, imam posla, ja sam samo hteo... — Kakva posla, kad je moja momčad na frontu. Uživaj samo. — On se spusti prekrštenih nogu, vukući i našega komandanta.

Oni koji se vraćaju iz Soluna govore da pristižu topovi i konji za našu artiljeriju. Iako će nam sve to zadati više posla, ipak bismo želeli da se jednoga dana osetimo kao prava vojska.

— Na koji bre jezik govori? — pitao sam onoga pešaka. — More, gledaj si posla, vodi je u sobu, pa ćete se lako razumeti. Dao sam joj očima znak i digosmo se odmah.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Nikako lice izvora da zablista. Mesec već tri puta nebo obišao, porasla mlada šuma, a dečak se od početka posla ne odmiče. Ko zna koliko će služba Majci Voda potrajati? Zamorio se Vedran, rastužio.

Naredi zato Carica da graditelji ubrzaju rad. Ali, nadzornik gradnje posla poruku da već i dosadašnji način gradnje prevazilazi snage graditelja. — Šta misli nadzornik gradnje? — reče Carica.

— Dokle carevi dopuštaju nečiju drskost? Uvek je bilo i biće da veliki ciljevi zahtevaju velike žrtve! — posla Carica poruku da se glava nadzornika uzida u temelje, ali tek kad pade desetak nadzorničkih glava posao poteče brže.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U stalnoj borbi na život i smrt hajduci su često bili vrlo okrutni. Ali drukčiji nisu ni mogli biti, jer su imali posla sa bezdušnim neprijateljem. Prema nasilnicima oni su morali biti nasilnici.

sa strane turske kao i s crnogorske; gde su vlasti turske (spuški kapetan, nikšićki čuveni kapetan Hamza) imale vazda posla, organizovale celu policiju, gradile kule i stražare zbog toga.

7 MILOŠ U LATINIMA Bože mili, čuda velikoga! Kada slavni srpski knez Lazare posla zeta Miloš-Obilića u Latine da kupi harače, Latini ga divno dočekaše, i gosposkom časti ugostiše, pa ga vode pred

Od ina se caru ne mogaše, veće posla Kraljevića Marka da on slavi svoje krsno ime, i dade mu pobra Alil-agu. Ode Marko u goru zelenu podaleko od vojske

Car se maši rukom u džepove, te mu daje hiljadu dukata da on ide grdne rane vidat, za njim posla dvije vjerne sluge — da gledaju da ne umre Marko; ali Marko ne traži ećima, već on ide iz krčme u krčmu.

— valja sablja tri careva grada; još ću carev pečat udariti: da te vezir pogubit ne može dok čestitog cara ne zapita“. Posla Marku knjigu po tataru.

Kada caru tužbe dodijaše, posla na njga Ćuprilić-vezira i sa njime tri hiljade vojske. Kad dođoše u ravno primorje, sve polomi Musa po primorju i uhvati

polomi Musa po primorju i uhvati Ćuprilić-vezira, saveza mu ruke naopako, a sveza mu noge ispod konja, pa ga posla caru u Stambola. Stade care mejdandžije tražit, obećava nebrojeno blago, tko pogubi Musu Kesedžiju.

i leba bijeloga i napoji vina crvenoga, pa pokroji na nji čisti skerlet, čisti skerlet i zelenu svilu, pa i onda posla dvoru tvome, a ja, beže, gledim iz prikrajka kako ćeš i onda dočekati; a ti uze jedno siročadi, uze njega na lijevu

“ Kralj ga ne sme otpraviti sama, već s njim posla Oblačića Rada; obe ljute zmije od krajine. Vojvode se međ' Madžare šeću, a Madžari igru započeše, prvu igru, trka

A četvrtu knjigu opravio, posla knjigu u tursku Udbinu, na sestrića Tanković-Osmana: „O sestriću, Tanković-Osmane, pokupi mi po vašoj

“ Janko bješe junačko koljeno, posla Muja u kršnu Kladušu, i ovako njemu govoraše: „Idi, Mujo, u kršnu Kladušu, — lagat nemoj, veće pravo kaži, a džaba ti

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

nosi biser od peska A na zelenoj planini Tari Miriše smreka i pupi leska Usled proleća u Novom Sadu Izgleda nisu posla čista Jedan je platan pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo je ovih dana loma

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Boko zagrize i jedno i drugo i razroko se zagleda u mališana. — Taman posla, Nikolice, da ovo žvaćem i nešto smišljam, niko mi ni riječ ne bi razumio. Pomiješao bih buve i slonove.

— Lunjo, kćerko šume, kako si to tako iznenada iznikla ?! Lunja se prihvaća najobičnijeg svakodnevnog posla: krpi dječacima košulje, čarape, kape, prišiva dugmad.

Vazdan se tu ima posla jer od pentranja, skakanja, valjanja i trke po logoru teško da bi izdržalo i krzno divlje mačke, a kamoli odjeća naših

— Možda je neko prolazio kakvim drugim poslom pa slučajno upao — reče Đoko Potrk. — Obnoć niko nema posla u Prokinu gaju — trezveno dočeka Nik Ćulibrk.

— Šta ću kad mi je srce uz ove dječake — iskreno priznade starac. — E, onda će sutra žandari imati posla i s tobom i s Nikoletinom! — ljutito puhnu knez i dunu mimo Nikolu u pravcu škole.

— Pa deder Jovanče, junače, prihvati se toga posla — nastavi Nikoletina. — Ti si prošle jeseni čitavu družinu imao, logor ste napravili, Paprici prkosili.

Ehe, nema ništa od toga vašeg posla. Već sam ja spavao na štali koja se obnoć zapalila, pa sam živ izmakao. Naletio sam samo u mraku na pčelinjak pa sam

— Kako ste, dječaci, šta radite? — pitao ih je on i praveći se važan dodavao. — Mi u radionici ne dižemo glave s posla. Međutim, jednog dana dočekaše ga Stric i Potrk nemarno i naduveno.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

što u čemu leži; mnogo je i prevarno; dosta mnogi uzalud i troše se i kopaju, al’ i opet ne odstaju se toga im zametna posla, nego jošte većma prianju podublje dućati, e da, e da štogod namere!

I onde je video neopalimu kupinu i iz one kupine progovori mu Bog kroz angela, učini mu čudotvornu onu tačku i posla ga da ima š njome izvesti od faraonova ropstva izrailjski narod u obećanu im od Boga jošte Avramu zemlju leporodnu,

A od Izrailja niko ni kolenom ne štuknu: odoše s golemim dojinlukom veseli s dikom natrag u svoje gradove. So toga posla na golemu i čestitu glasu osta Gedeon.

Indikt kazuje se — poveljivanje, rimska zapovest od ćesara njihovih. I zaradi ovakvoga posla to se je pronašlo onda, kade su Rimljani svim ovim svetom vladali; to meseca septemvrija prvoga dna početak novom letu

Toga rad, Espisijan, rimski cesar, s tuštenom vojskom pod Jerusalim posla svoga sina Tita, kralja spanjorskoga, te popali, pohara svu im zemlju, više iseče, nego što porobi, Jerusalim do korena i

I on, što da joj naprkosi, ubi svoga sina, odseče mu glavu, ruke, noge, — stovari ga u sanduk, — tako posla ga k materi mu na peškeš!

jer kad su je iznova pravili, kopajući u zemlju joj temelj, nađoše dole u dnu neku veliku čoveču glavurdu — so toga posla imenovaše je Kapitula, to jest poglavarnica; pak rimski cesari s velikom tafrom vozeći se na hintovi, do nje bi hodili.

Na snu se caru ukaziva govoreći mu da se odstane toga posla što je naumio. »Nije, reče, to lepo ni ugodno, onu, što se je nedavno i doskora u carstvu bašila rashaljeno i dičila se

Slišav že sija brat, pokloni se starcu do zemlje i paki glagola jemu starac: — Svakome človeku polza jest s posla zlopatljiva. LAV I PUSTINjAK Bijaše tamo, za morom, u pustinji neki prepodobni otac imenom Sava.

nam dobi dade: leto za staranje svoje hrane poljsko rađenje, a zimu za huzurenje u toplih soba nam sedeti i ko što ima posla sedeći raditi. Dan za posao, a noć pak za spavanje i otpočinak telu i očima...

Biser pade u blato! A krošto to bi? Zašto izađe iz pameti. Štono se piše: svaki se čovek u tri posla i mami i besi se. Kad se razljuti i opije i kad se raspali na ženu. Ta i on tadar bio se je onesvestio s pogledom.

Prepade se i za ženu, jer će od gospodara joj poginuti; vrlo uzševrda. Što da čini, brže po njega posla da doma dođe. Kad dođe, pita cara koji je posao.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Svakoga dana imaju dosta posla devojke dok sve to izribaju, pa se sija po čorbadži-Zamfirovoj avliji kao da su se sunca spustila i poređala dole po

Dvared je tako toga dana prolazio sokake, dvared se vraćao u dućan, ali se posla nije laćao, nego je samo pravio cigare, pušio, puštao kolute dima i zadovoljno gledao u njih.

Ja mislešem nešto će bidne pocvrsta posla, a za ovaj što mi kazaste, — kolaj rabota!... Ugovoriše sve šta će i kako će, gde će ko nabaviti ono što treba i gde

Što iskube, mori, kurjuci? Koj će te takvu, bez kurjuci uzne?!— A Zona joj odgovara: „Mori, glaj si posla, nane, — ja li ću se zar udam?! Ba! Meni mi stiga i ovako!