Употреба речи посла у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Шта ли неће овај наш јадни народ препатити!... Пре перзекутори, пуста-комесари, сабље и наџаци; а сад нам посла цар комесаре, џандаре, винанце, полицаје, рихтере и штулрихтере; па нас сви ти глобе и цеде, сви отимају...

Он је очитао неку молитву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприлике као кад човек има посла, а мора на улици да се с неким здрави. Однесмо мртваца...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

тиче, нико паметан неће другому за зло примити што се ласно у што не упушта док здраво не расуди и све окресности посла добро не позна.

Лажи, лукавства и сваког неваљала посла, који бива себи или другому на вред и штету, тога их је потреба учити да се и сраме и боје.

Лежи докле га ребра не забоду, и једва чека да му дан прође. Жени и човеку ружно је и срамотно без посла стајати ако су и колико имући.

Скотско је, кад се наједе, само лежати ако га пуштају, зашто он сиромах с умом и с памећу нема никаква посла. Богат и благородни кад позна праву цену и способност своје словесне и разумне душе, не сумња да више посла у овом

Богат и благородни кад позна праву цену и способност своје словесне и разумне душе, не сумња да више посла у овом кратком животу имати може него икаков трудољубиви тежак, занатлија и трговац.

Всегдашње почивање без никаква посла и труда не само што нејма у себи никакве пријатности, него је и савише смрдљив жи|вот.

Човек предострожан и паметан више с добром срећом има посла, зашто он кад пође од куће добро веже врећу, и такова средства за своје после избира какова к добром концу воде.

и најмудрије правило за достигнути к великом успеху у буди којем делу, науци и занату: ниједан дан не пропустити без посла и ползе. То је безумије: данас преко мере много чинити, а сутра сасвим ништа. То се зове „кαρκίνου βάδισμα рачји ход”.

Но колико је зла и опака, барем ово добро има: што мучи, растрза и чини шкрипити зубма онога који с њом има посла. Словесно створен чловек, ако низашто, барем за своје исто добро, мир и спокојство ваљало би да очисти срце овоје од

је прво,” — одговори — „у добри час, нека иде; ако ли је фторо, у триста злих часа, то нека добро знаш; ја имам толико посла на глави да ми светињичење ни на ум не пада.

Друге веле: Ми једемо гусенице и свакојаке црве. Треће кажу да имаду и осим тога доста посла на глави гњизда себи правећи, јаја носећи и пилиће излежујући и хранећи, и да им није до копања и чеппкања.

Гди она дође да се покаже паметнија и боља од свију осталих птица! Немаш ли ти никаква другог посла, него хоћеш свет раменом да исправљаш?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Дође и вече. Уморили се стрелци. Одвезују нас, псују нам Бога и мајку. Са стрељања се враћамо кући ко с посла, и док се у кујни подгрева вечера жене нам крпе рупе у оделу.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Тамо ноћимо и рано ујутру у његов двор, где нас госпођа уведе у једну топлу собу и каже: „Господин јоште има посла у другој соби”.

А многи пут по српском и турском баиру по вас дан се тучемо, удари тане мога доброга хата у ногу и орону, посла̓ га у Забрежје кући.

Тако, и без моје добре воље, одем са Чупићем на Дрину. Посла он своје људе, и дођоше она четири бега, које као реум (или бошњачки: таоце) у наш логор пошљемо, а ја и Чупић са

Мило је мени и Чупићу, и пишемо Јакову на Шабац како смо уговорили. А и везир посла бурунтију у Шабац, да Асан-паша не излази напоље и не замеће кавге, нити се више бије — мир је уговорен, и да отпусти

— „То није истина”, рече, „код Јакова нема никога!” И он посла Стефана, свога момка, да види; оде Стефан и дође, и каже: код Јакова има, и код кнеза Симе, 4.000 војске.

— А, којекуда, ко тебе посла у Турке? Ти иде по Петробургу, иде по Бечу, пак оде у Турке да све тајне покажеш”. — Ја кажем да не би никакве тајне

— Ја кажем да не би никакве тајне открио, макар погинуо. — „Енеде! а кад Тура метне на муке, како не би казао? Ко те посла? Зар ниси имао кога послати и заваравати Турке, већ сам собом да идеш?

Рано ујутру посла господар Ђорђе Милана са његовом војском и његовим братом Милошем Обреновићем, Лазаром Мутапом, Јованом Курсулом, и

А где ти је отац?” Кажем да ја не знам. Пожалим се арамбаши, да ми његови момци узеше кесицу и прстен. Он фришко посла три момка а она тројица дођоше; упаради и пита ме који је узео.

1. јануара 1815. год. Нисам одлазио г. Недоби. 2. јануара такође, имајући посла другима одлазити. 3. јануара рано у 8 сати одем г.

јануара. Отиђем г. Недоби и кажем да сам однео писмо у канцеларију и дао г. Булгакову. 21. јануара. Нисам никуд имао посла отићи. 22. јануара. Примим писмо г. војводе Молера, такођер друго на г. Недобу с потписом г.

дознаду о ком делу овде сте, пак ће онда султан рећи: кад се влашки краљеви мешају у моје државе, ја ћу њима начинити посла. Но до неколико дана, ви један можете доћи ако би Лорд имао што да вам рекне” — и тако одемо.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сиромах Сима! Сад ће имати посла! А то је један поштен човек. Није богзна какав газда. Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом

Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.

— Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? — Море, гледај ти само посла... У том разговору дођоше оба брата кући. Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише и конопац.

Ај; нема нигде. Пипнем астал — врућ! О, анатема га било!... ђаволска посла! Напуним ти лулу, запалио бих. Шта ћу? Нема нигде ватре. Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем...

— А је ли то старо, брале? — упита господин. Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече: — Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо. — Зар тако старо? — зачуди се господин.

»Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу. Он се опет окрене напред и ошину волове...

Начине од здрава и читава човека накараду! Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла. Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада. Свет је овај ионако пун јада и накарада.

по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији. Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша итд.

— Знам, па и ту би могао привредити. Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати коме што. — Ви'ш то би све требало некако угодити с њим; али лепо да се не

— Све је тако. Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. — Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. — Не могу, газда-Милуне, вере ми!

— Ја ти опет велим: не може бити! Онако весеље, онаки газда, онаки људи. Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: — Не дам! — Шта, шта! Не даш?

— Да носим ову плочу. — Каку плочу господине? Окан'те се ви ћорава посла!... Не дирајте тај гроб! — О ја ћу то да носим — то је старина. — Ама баталите ви ту вашу старину!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Е, мој Машо, мој драги брате!... Нијесам ја за ова посла. Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! — Ти си добар човек, ефендија! Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији.

Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. — Богами, децо, пожурите. Има се доста посла ове јецени... Ето, морамо и овога женити... И показа руком на Станка.

Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. — Сједи, сједи. Куд журиш? — Никуд. Ја мислим ти имаш каквог посла. — Немам никаквог. Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!... Иван седе.

Знаш ли шта рече харамбаша?... — Знам. Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере... Аја... — Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...

Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. — Па, шта ми радиш, Лако? — Зло, мој ефендија! — А што?... — Од нашега посла ништа! — Како ништа? — Ништа. Девојка неће... — Ха-ха-ха! Па ако неће нека је силом нагнају. — Њу је отац отерао.

Турчин се насмеја. — Али, молим те! — Батали ћорава посла! — Али... кад те молим!... — Нећу! — рече он. Маринко се реши да га натера. Он прибеже лукавству: — Па немој!...

Поп се замисли. Њему то никако није ишло у главу... И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... — Па, нека буде, најпосле. Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. — Немој, море! Прођи га се!

” — помисли. И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!... Он је иза грма. Нанишани, и онда готова посла... Само да повуче!...” Он поче дрхтати. Плашио се готово од свакога пања. И стаде гонити коња да одмиче...

Илија... Станко... Зека... Јован и Јовица... То ће бити доста... — Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла! Поклаћу их као јагањце!... — Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...

Поклаћу их као јагањце!... — Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!... Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи... Сурепе! Ходи овамо!

Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре. И дандањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само

Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби. Још ће која чета требати... Србија се побунила, сад бију Турке.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није трпео ни да се она што меша у трговину и у његова посла. Каже она једанпут: — Митре, што не даш Станоју ракију? Скоро ће и нова, па где ћеш је?

Обрецује се. Не трпи никака запиткивања, одмах се испречи: „Гледај своја посла!”, или: „Имаш ли ти друге каке бриге?” Није вајде, казао сам ја: видео је он сам да не ваља шта ради; али га узео

Тај дан био је субота. Кад изиђох на улицу, иде свет као и обично; сваки гледа своја посла. Силни сељаци дотерали којешта на пијацу. Трговци завирују у вреће и пипају јагњад.

Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере. Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи — имао је посла. О, ова рука! Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види!

Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако! Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла. У нас је, хвала богу, велика кућа. Не верујем те нас неће бити осамдесет душа. — Има, богами, и више!

— Благослови! — каже ковач и иде руци — а шта ћу кад немам посла? — А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима? — Нијесам, оче! — Нијеси, јабоме, немаш кад од механе.

Он води бригу о цијелом селу. Час је у једној, час у другој њиви, сада у школи, послије у цркви. Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.

— рече учитељ. Павао се испријечи: — Немој-де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла! Знам ја тебе добро који си ти! Учитељ зачкиљи очима: — А који сам ја? — Чивутин — рече Павао.

Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији. Једно вече писао је неком своме другу: „... Бош посла! У народу се не може ништа учинити.

Трпезарија је та управо наше интернационално земљиште. Ту смо сви као у својој соби. Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ.

Међутим мирно и спокојно гледам своја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном! Помисли шта је урадио луди Никола — обријао

А шта сам ја и могао мислити? Да ме... Будалаштине... Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке. Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи. Шта сам хтео тиме?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И оба господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода, крштавајући новорођену децу по селу. Мало који дан да не дође господин-попи, једноме или

— Сам самцит. — Па то сте ваљда у биртији одсели? — Наравно. — Ех, »наравно«! Какво »наравно«!? А, таман посла! — Зашто, забога? — Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких...

А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже. Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила

— О, врло пажљиво... Врло, врло лепо. — Ја то тако почешће... Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га својски ради. Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир...

Поп Спира је сутрадан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је сасвим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и

од љутине, и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада »да има посла са језичним женама«; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето

онима вашима... да оставе моју кућу на миру. Знате, нисам рад ни да се свађам с вама, а ни да вармеђа има посла. Ето, то сам желио да вам кажем.

) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала

Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу. Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми баш пасира какав малер. Изволите, само до ујутру. — Не брин’те се ништа.

Ја познајем три господар-Јове у Карловци, и ниједан није им’о ћер Драгињу. Све којешта! Макар није им’о друга посла. Ет’ тако!

— вели задовољно бирташица. — А каква калабалука? — пита је Пера. — Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи. — Сад...

— Помози ми, видиш да сама ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања. — Ехе — заустави се бојтар и уздахну — што кажу: Пеглај ми се, сукњо шлингована, У суботу бић...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Који од слугу, да би се удобровољио газди, потрчао би Стевану да га отргне од тог његовог посла и каже му како му то газда, хаџија говори. Али би слугу хаџија враћао. — Не дирај га, не дирај!

Стара мајка се одмах диже. Нас, децу, па н оца, пресели у другу собу а она оде у гостинску да је осветли. Слугу посла да иде и јави по комшилуку осталим старим, виђенијим женама а слушкињи нареди да у кујни наложи ватру, у великом котлу

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале. Љуба би рад у нечем већем срећу покушати. Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло. Житарска трговина, то је добра трговина.

— Дакле, шта мислите, господар Першуновић? — Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим. Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора набрзо ићи, јер ја оклевање не трпим. — Ни ја! Што има бити нека буде на брзу руку.

Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла“. Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором. Но нема Татијане.

— Одма’ иди по њу! — викну мати. — Молим вас, маните се тог посла. Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је отишла у трешње, то је знак да нема васпитања, а треба да зна да сам ја

Девојка има три хиљаде сребра. Љуба је задовољан, већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.

— Па кад као пар изгледамо, госпођо Мокро, а оно да се узмемо. Хајде, пођите за мене! — Маните се тог посла! Зашто би’ ја за вас полазила? Тражите ви младе! Нисте ме хтели ни кад сам млада била, што ћу вам сад? — Ништа за то!

Ту уђе госпођа Гледићка. — Опростите што сте нас овако нашли. Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо. — То смо ми онда рђаво дошли. — Боже сачувај! Изволите само сести.

То овај радо чини, јер може што и научити. Кад има посла, остане ту на ручку, па и на вечери. Госпођа Мица већ се брине да Свилокосић буде са свиме задовољан, да се не потужи.

На такав благдан симиџија има много посла. Кад дође у своје доба, Рогозићкина слушкиња однесе кући питу; тако исто и Ћирковићкина својој кући.

Марко је променом том изненађен. Позове к себи Свилокосића. Овај му одговори, ако има с њим посла, писмено нек расправља. Марко се чуди смелости тој од Миливоја; та од њега готово зависи, без њега никуд.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Нигде она не излази. Ето баш ту, преко пута, има нека „деповска команда“ што никаква друга посла нема него да војне бегунце осуђује на смрт, па ту раде пуно неких официра, све сами протекционаши и свако вече шетају

Добро је реко', дечурлија к'о дечурлија, да идем ја да гледам своја посла. Ја радим на машини и лепо, да видите, зарађујем.

Е онда ја себи кажем: 'ајде Миле, Бога ти, гл'ај твоја посла пандурска и не трабуњај којешта. И тако лепо и братски стигну натраг у Брусницу и ту целој чаршији причају о књазу и о

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Изиђи у поле, кад ти кажим Ево вако, ја! (Узме га за руку, па га изведе напоље и забрави собу.) Проклето посла! Сад да изборим новци... Охо, чекај мало! (Забрави брата куд је Јуца изишла.) Е, тако! (Отвори сандук.

ЈУЦА: Има се шта радити. ЈАЊА: Да седиш овде, да се не макниш: да чуваш твоја кућа, знаиш? Кад муж иди по своја посла, добру газдарицу треба да води виршофт... Разумиш што сум казо? Да си не макниш од твоја соба. Сад ћим ја да дођим.

Да си не макниш од твоја соба. Сад ћим ја да дођим. ПОЗОРЈЕ 6. МИШИЋ и БИВШИ ЈАЊА: (У! Проклето посла! Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите?

Та с отим је пријатнији разговор што је веће друштво. ЈАЊА: (Проклето посла!) МИШИЋ: А гди је господична? Она се не даје видити. ЈУЦА: Она је... ЈАЊА (пресече јој): Отишла ј...

МИШИЋ (насмеје се): Слуга понизни, кир Јања! ЈАЊА: Слуга понизну! МИШИЋ (полазећи Јуци): Опростите што сам вас од посла задржао. ЈУЦА: О, молим, ви нама с отим чест указујете. ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу.

ЈАЊА: Што имам, анатемата, што имам? Оћиш да кажиш нотариусу да седи, кад човеку има своја посла! Оћиш да му кажиш: „Мене је драго, мене је чест!“ Да дођи опет? Проклета! ЈУЦА: Забога, та то је учтивост.

Он леп, Јуца лепо; он миги, Јуца миги; он си заљуби, Јуца си заљуби, теће кир Јања у купус. Проклето посла! (Мисли се.) Нек иди збогом ова шпекулација... Ама десет хиљада форинта у стребро! Јања, бре, чуиш?

Ма тин тимин му!¹⁰ Да узмим! За Катица? Е, Катицу је дете. Да узмим за Јуцу. А оно момак? Врашко посла! Зар ја немам грчко глава да го преварим?

) Тимиотатос антропос. ДИМА: Е, есмо готови сос прва посла? ЈАЊА: Докса си, о теос. ДИМА: Е, да извадимо друга. Кир Јања, ја сум дошуо да ми дајш твога Катица. ЈАЊА: Катица?

ЈАЊА: (Хунсвутско посла!) Ја имам моја једна шпекулација. МИШИЋ: О, изволите ви, ја вас нећу узнемиравати. ЈАЊА: (Нећи да ти чуе, проклету

ЈАЊА: Шта ми једиш, једили ти пси! Иди кажи не треба ми шпекулација никаква. (Ох, дјаволска посла!) Господар нотариус, оћите ви да се дуго бавите код Јуцу? МИШИЋ: О, таки ћу изићи да видим шупу.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Махали је Трифун поручивао да не губи надежду! Та селидба у Росију нису официрска посла, него спас за све њих, из беде, из јада, из насиља, из понижења и мука. Нека не псују мајку Исаковичима!

Господин Георгије није о томе бринуо. Господин Георгије гледао је своја посла. Оно, што је Павла било опет растужило, то је било то, што је видео у пролазу. И у Будиму.

Била су то нечиста посла Нечастивога и као нека мађија. Оне су имале исти, тамни, дим на црним очима, иста узвијена уста, исте чак и груди, па

Кад је Исакович стиже, отворила је очи, па се смешила. Видевши да има посла са неким, размаженим, девојчетом, Исакович јој онда, пошто је била ћерка његовог сапутника, рече: да ће, кад одрасте,

Сенатор му онда посла само једна кола намештаја у Варадин, али је платио такве сватове, да се са њима календар бележио.

комисија у Бечу, коју су били назвали „Илирическа Хофдепутација“, имала је, дакле, тог лета, године 1752, пуне руке посла, око тих побуна у славонском национу.

Поплаши га Гоша! Па подај га његовој мајци, кад га је разбенавила! Нека се с њим носи! А ти гледај посла! Ваља скоро вечерати! Старац је затим извадио кесу, па га позва: Оди деди да ти дам пара!

Не треба, каже, да се Исакович љути на Кајзерлинга. Кајзерлинг је затекао много посла. А примио је непријатне вести из Петерсбурга. Павле треба да пази шта ради и да ћути о свом задатку, као гроб.

Никакав људски глас није допирао до лазарета. На другој страни, река се чинила бескрајна. Исакович посла прво Јерменина, да улаз опипа. Он је остао у колима.

Исакович му довикну из кола да се остави тога и да се враћа. Вратили су се несвршена посла. По савету Агагијанијановом, Исакович је, исто вече, имао састанак са поменутим попом, Микаилом.

Честњејши Исакович се трже на то, али није питао слугу, ко је то био, него му рече само да не брбља, и да гледа своја посла. Павле је, погнуте главе, продужио, на спрат, и отишао у своју собу. Била је велика запара и све је ближе грмело.

Да фамилија бар зна, с ким има посла. Она, каже, мни да за тај посао не би било добро слати Ђурђа, а Петар је нагао према женама.

Теодосије - ЖИТИЈА

Да би уверио родитеље, посла у гору ловце, и сам опремљен да гони звери, рекавши: — Чекам вас под гором до ујутро. А када наста ноћ, и благородни

Дозвавши и много благородних младића, и сличним надама и њих охрабривши, посади их на силне (и брзе) коње, и посла их са војводом. Заповеди им да га гоне и до унутар Свете Горе.

“ И тако отпусти војводу. А посла с њима људе који ће их уз почаст провести до Свете Горе, давши им написано писмо. Када су ушли у Свету Гору,

стопе моје усмерене ка Господу и да ће ме од вашега у Господу сродства отргнути, али се показа посрамљен и несвршена посла, вашим ка Господу молитвама а уједно и телесном борбом за мене.

А игуман, жалећи га да пешице путује због босоте, јер на коња не седаше до доласка очева, посла с њиме братију, и укрцавши се у лађицу по мору путоваху.

“ Одмах игуман због њега посла к непријатељима старца преподобнога и доброразумна, да утоли суровост њихову. Овај дошавши донесе им поздрав од

Саву многим почастима обдаривши, цар га тако отпусти и много злата на потребу преподобноме Симеону оцу његову цар посла с њим, и царско писмо, многе му похвале због одрицања од света плетући и молећи га да се моли за њега.

А овај благочастиви и христољубиви веома се обрадова због овога, посла к њима велику множину злата и мазге на послужење им, као што му јавише, молећи их да шаљу и узимају што им је од

Пошто су све ово добро имали, усхтедоше још боле утврдити и распространити манастир. Преподобни Симеон посла богоноснога Саву да све јави њихову пријатељу цару Алексију о утврђењу манастира, да га назове царским манастиром, те

Стакленицу пак мира од светих моштију преподобнога свога оца, коју ношаше, посла љубазноме своме брату самодршцу Стефану, и написавши на хартији све што Бог учини са преподобним, посла са светим

коју ношаше, посла љубазноме своме брату самодршцу Стефану, и написавши на хартији све што Бог учини са преподобним, посла са светим миром. И тако се опет врати у Свету Гору.

стењањем стаде викати на одру, јер Господ који је близу праведне молбе, да услиша молитву оних који га се боје, посла анђела љута да га убоде посред љутога срца његова. Сви око њега скочише, и запиташе га за узрок страшнога крика његова.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

не запажа нимало оне финоће у познавању људи, не могу одмах, као што је то често случај са рајом, да оцене с ким имају посла.

не запажа нимало оне финоће у познавању људи, не могу одмах, као што је то често случај са рајом, да оцене с ким имају посла.

Готово сваког лета они долазе на краће време у своја села. У Београду имају посла са људима средњих друштвених редова и са својим многобројним земљацима, који су истих или сличних занимања.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ево га, почео је да гризе џак, и то управ уз моје лице. Сав се задихао од посла, у само ми уво дува. Морам да зауставим дах, јер... јер... Охо, ево га, стао је.

јер... Охо, ево га, стао је. Шапатом зове пољског миша: — Рођаче, попни се овамо да помиришеш. Овде нису чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво.

— Ево, ја ћу се подухватити тога посла. Бијели миш поче марљиво да гризе џак. Најприје начини толику рупу да се могао он сам извући, а онда узе да даље

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Ни пет пара се не даје за нас сироте аждаје. од акрепа нема ништа, Ни посла за чудовишта. Сва страшила испод неба остаће без коре хлеба.

БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ, МОТАО СЕ МЕКО ВРЕМЕ ПО ГРАДУ, ЧИТАО ОГЛАСЕ И КОНКУРСЕ

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (нестрпљиво): Да, само сада не, данас не; имам преча посла, заједничких брига које се тичу и вас. СПАСОЈЕ: Мене? РИНА: Ви нисте ништа чули? СПАСОЈЕ: Не знам шта бих имао чути?

АНТА: Ама, како ти то мени: робија? И то одмераваш као килу шљива или лука. Робија, таман посла! СПАСОЈЕ: И губитак грађанске части. АНТА: То већ и не марим, може се лепо живети и без грађанске части.

АНТА: А имаћете велико чиновништво? СПАСОЈЕ: О, па посао ће бити огроман. АНТА: Па добро, зар за мене нема ту посла? СПАСОЈЕ: Немаш брате, паре, а ту су потребне паре. Ето, да ниси зајео оних 10.

АНТА (диже се и као хтео би да пође): А овај... оно код суда?... Не волим некако с тим судом да имам посла. СПАСОЈЕ: Рекао сам ти, оно ћу ја да гурам и већ сам предузео потребне кораке.

АНТА: Добро, пристајем: није имао; само, молим вас, мене извините, немам кад да разговарамо, имам врло хитна посла. Је ли Спасоје... да имам хитна посла? СПАСОЈЕ: Да, да! Иди одмах! АНТА (Агнији): Извините, молим вас! (Оде.

Је ли Спасоје... да имам хитна посла? СПАСОЈЕ: Да, да! Иди одмах! АНТА (Агнији): Извините, молим вас! (Оде.) В АГНИЈА и СПАСОЈЕ АГНИЈА: А и с тобом

ШВАРЦ (клања се). ВУКИЦА: Татице, ако би се ми нешто дуже задржале? СПАСОЈЕ: Ништа, ништа ја и иначе имам посла! (Шварцу, који нестрпљиво чека.) Дакле, тако, господине Шварц. ШВАРЦ: Хвала. Дозволите!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- шапну док сам пролазио поред ње, а у гласу јој је било више стрепње него радозналости, па сам рекао да имам некога посла. - Није потребно да говориш код куће о томе, знаш. - Знам. Тата ће те убити кад дође!

Ја се никад нисам тукао због жена. Уосталом, оне са којима сам имао посла нису ни биле вредне да се човек због њих туче. Биле су, готово све одреда, лакша роба.

”? - погледала је заглавље и потпис, а онда почела да чита писмо наглас. То ми је уједно био и најмучнији део посла, то читање писама, мислим. Била су глупа али нису ни могла да буду другачија.

- Ти немаш посла с граматикама и физикама и шта се тебе тиче што је за четири дана крај године! - говорио сам Грети, окренувши је на

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Фала богу, јесам. Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. — Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!

— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. — Па докле ћеш тако живити? — Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети.

— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! — Може лако бити, да га већ ’оће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита.

— Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. Уђемо у собу. — Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? — Јесте. — Имате ли већ за њу каквог ђувегију?

— Нек’ буде три дана. Сад збогом! Имам посла. После три дана поручите ми. — Збогом. Ја ћу опет кроз дућан напоље. Поглед бацим још једаред на Софију, добро је

сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила. Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.

Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла. Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан

Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”. Но све је бадава.

Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота! Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи. Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет.

Па онда у економији, по школама, у подруму. Господар Софра имао је толико много посла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити.

Шамика се извини да мора ићи. Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету. Опрости се, седне на кола и врати се.

наравно, господар Софра претстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. — Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? — Какву комедију?

Црњански, Милош - Сеобе 1

она је тек сад била лепа, упаљена, при том угојена, бестидна, али зар нису такве и све друге са којима је он имао посла?

У пожуди коју је годинама гушио и са којом се тако дуго тетурао, био је навикао да крај те своје болести, и тог свог посла, замишља пријатним, без икакве несреће.

онако необучен, саслуша извештај капетана Антоновича, који је примао службу у логору за ту ноћ, и паролу, што му је посла Беренклау, који га је позвао за сутра на ручак.

Тад, свом силином нагрнуше на њега утисци и мисли. Схвати да се вратио са узалудног посла. Да је ратовао бог те пита где и ни за шта. Осети да га је жена оставила са нејаком, болесном децом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Заправо, и у нашем народу сматра се да ако неко нема деце, ту „нису чиста посла“, односно то је неизоставно дело некаквих враџбина, урока, вештина, нечије клетве или неке зле силе.

, или шивење, ткање итд.), али и за неке сакралне активности (свадба, крштење и слично), као и за почетак неког важног посла (одлазак на пут, продаја итд.).

Према неким веровањима, она је срећан дан, односно улази у ред оних дана који су добри за почетак сваког посла, док према другим схватањима среда није погодна за почетак послова, односно она је несрећан дан.

У односу према својој чељади, добар домаћин је строг али правичан, разборит, ваљан организатор посла и поштен непристрасни судија у међусобним споровима чланова задруге.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

29. XИ 1972. Двадесет и осмог у подне, пробијајући се кроз припите чиновнике пуштене два сата раније с посла, он ће се изненада сетити тек помуженог млека.

начине, али нашем средовечном мушкарцу догодило се овако: једнога дана, када није знао куд пре да се окрене од посла у канцеларији, неки пријатељ му је послао једну девојку да моли за запослење. »Само ми је још она данас требала!

—Пустите малу! — викну неко. — Нова година је! —Гледај своја посла! — пресече га ревизор. — Платите казну, молим! Али она није имала новаца. — Онда личну карту . . . Ни личне карте!

Никада. Али не могу се вратити необављена посла. Најзад, човек се показао благонаклон и примио је да учествује у такмичењу. Све је уређено.

Онда си поспремила сто, опрала тањире, таву, шерпу, обрисала мрве... Има ли бесмисленијег посла од овог? Радила си читаво преподне, а од свега нема ни трага. Све је поједено.

да је ухода у овом уклетом Замку и да овамо није дошла ради јела, као остали поштен народ, већ ради неког недозвољеног посла.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Један од трговаца опази: — А, јесу горопадни ови Тудешки! Ето, имађасмо посла с Французима, Русима, Инглезима и Црногорцима, и сви бјеху питомији!

Мало би, истијем путем дођоше Руси за нама. Тада ми одосмо даље к Рисну и ухватисмо кланце. Владика посла кнеза Драга с писмом руском ђенералу, који бјеше на Мокрину. Тај се занаго зваше смијешно: Поповдопола!

! Напојали смо се бога од прије зоре досад! — Бјеху ли у цркви сви из куће? — Нико осим кнеза. Пристав је имао посла око пецива. Ја сам им ове године полажајник. Сутра иду женске. Хајд сад умиј се. Ја ћу ти посути!

„Шта ти је то?“ пита га Ћеклић. Приморац, видећи с ким има посла, одговори: „Ваистину, нијеси слијеп! видиш да је јаје!“ Ћеклић рече: „Никада тако јаје видио нијесам!

Додуше приједмети су били слични. Али већ првијех дана имао је и крупнијег посла, два дугачка написа у два језика, њемачки за министарство спољнијех послова у Бечу и француски за Русију.

му стану са стране на четири-пет корака размака; Маркиши и Пери даде знак да буду на крајевима крила; Лабуда и Грубана посла налијево, а Јола надесно, до Јанка. Нечујно, као сијенке, момци западоше — полијегаше ничице.

Одатле их четници пренијеше сами до његушке границе, гдје стигоше око два часа по подне. Одатле посла Марко свога сина Лабуда у браство. Око заранака дођоше сви браственици, на челу им кнез.

? — викну Драго. — Ето то! Пошао нам и он бјеше као званица, па кад разабра шта би, немаде кад причекати, но посла сестру, Стамену Миркову из Кустудића, с овом поруком.

Старији људи сијеку дрва за зимницу или тешу грађу. Домаћице по гладама имају пуне руке посла; треба њивити дјецу, треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело и свршавати све остале домаће послове, јер им је до

“ На то Цуца омеча и стаде говорити како није сумао да ми пријети, јер он добро зна с ким има посла, него му је жао да се омрзну двије куће, као што су наше, које су се од старине пазиле!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Ако се нигди не пази, то се пази код нас, и ја, и мој муж непрестано код млађи; а сирота девојка и не види нам се од посла. Чудим се како се не разболи. ПРОВОДАЏИЈА: Млади, то јест, могу да поднесу више. (Младожењи.

МЛАДОЖЕЊА: Видите какви сте, а како вас ја радо имам! ДЕВОЈКА (устане): Опростите, имам посла. МЛАДОЖЕЊА: Ту не треба млого времена, један пољубац! ДЕВОЈКА: Ви ме вређате тиме.

ТЕТКА: Јесте, Јово! ОТАЦ: Но, сад мир, јер ако спопаднем тољагу биће вама обадвема доста. Гледај им ти посла; Најпре да ме протерају из куће: „Е, па остаде нам дете, па срамота од света, па ово, па оно,“ а сад, кад се како тако

МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла. ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар. МУЖ: Одлази, кад ти кажем. ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш?

(Пољуби га.) МУЖ: Али, молим те и с тим твојим љубљењем. ЖЕНА: Ја те милујем. МУЖ: Сад ја немам друга посла него да стојим да ме милујеш. ЖЕНА: Ти си моја сва радост на свету.

ЖЕНА: Зашто си тако ладан спроћу мене? МУЖ: Молим те иди у кујну, видиш да имам посла. ЖЕНА: Макар ако се на мене срдиш, опет ћу да те пољубим. (Љуби га.) МУЖ (удара је лагано прстима): Ајде, ајд’, ајд’?

ЖЕНА: Мислиш не знам ја куд ти тумараш! Па онда човек је срдит, човек има посла, само да га не питам! МУЖ: Ти све знаш.

МУЖ: Шта ћете ви, мамо, овде? МАТИ: Шта ћу? Оће да ми убије дете, па јошт има образа питати, гледајдер му ти посла. МУЖ: Ви немате овде ништа заповедати. МАТИ: Да шта, да ми изеш дете? Срам те било!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Право говорећи, било ми је донекле и драго што су ме, макар и забуном, умешали у зечја посла; а с друге стране, не волим да се китим туђим перјем, поготово кад је перје офуцано.

Почех правити исписе, и убрзо увидех да ме они забоде на беспуће, па се манух ћорава посла. То није било то! Примера ради, ево неколико библиографских јединица који не обећавају уживање: Глодари Берберије

фикција, друго име књижевног посла — изгледа сувишно. Он је, давно, у неком претходном животу, у другом свету, био песник; књижевно стварање се своди на

(Прича о доброј куји) Нема те ситуације сељачког живота, тог посла, тог тренутка свакидашњице, о којима наш песник не би знао да каже проживљену, тачну реч.

Сад блесне добро уочен карактер, сад засја опис посла или занимања, или се истакне појединост коју нико пре њега није ухватио и забележио.

скромношћу пристали да се с тог подручја не мичу неизбежно се, с временом, претварају у стихоклепце и отаљаваче посла. Његове су песме, често, нешто развијеније метафоре, грађене по обрасцу „шта-на-шта-личи”.

О мајци, оцу, деди, баби, сестрама и браћи Лукић пева као дете које поетизује свет: Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне, мој тата мене шаком лупне, и каже: - Јак си као гвожђе.

не смета да у себи и у својој околини развијају осећај самоважности и мисионарства, уклетости и трагичног значаја посла којим се баве. Радовићев приступ из основе је друкчији: ироничан и безбожан.

Имао је старинску представу о моралности ваљано урађеног посла: што је испод његове руке излазило, морало је бити добро изведено. Радећи, попут свог великог претходника Ј. Ј.

– будака , пробали – обали , ледине – средине , планове – дланове , куда и камо – будакамо , пучини – учини , Осла – посла , Брисла – смисла , мисле – каписле , душицу – мушицу , Коста – моста , Словац – ловац , керове – зверове , јелен –

Уредник Гојко Јањушевић је отпуштен с посла, док је другом уреднику и рецензенту Милану Пражићу одузет посланички мандат у Савезној народној скупштини.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Господин Лепршић, то ћете задржати кад буде црквена скупштина. Сад имамо посла са празновањем слободе. ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу?

МИЛЧИКА: Није. Зашто тако хитно? ШЕРБУЛИЋ: Имамо важна посла. МИЛЧИКА: Ви сте се при цепању протокола баш показали. ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола. Оће ли скоро доћи?

МИЛЧИКА: Гледала сам како вам је чисто мило било гди с вама онако учтиво говори. НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледиш? МИЛЧИКА: Нисам вас скоро тако расположену видила.

Данас немам кад с њима говорити. НАНЧИКА: Нека дођу предвече, онда си сâм. (Одлази.) ЖУТИЛОВ: Гледај им ти посла! Председатељу одбора сто форинти! НАНЧИКА (врати се): Снуждили се кад сам им новце вратила.

ШЕРБУЛИЋ: Ено га гди се разговара с неким страним. СМРДИЋ: Ајдемо. ШЕРБУЛИЋ: Већ ми се досадило без посла бити. (Одлазе.) 4. ЖУТИЛОВ И НАНЧИКА СТУПЕ ЖУТИЛОВ: Но, шта си хтела отоич казати? НАНЧИКА: Ову нашу просе.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

«) Када је Караџић издао ову прву збирку народних песама, још није био начисто о правој природи и значају овога посла.

у Лајпцигу. Караџић, увређен и оштећен, није дизао руке од свога превода. 1824. штампао је у Лајпцигу један део свога посла под насловом Огледи Светог писма на српском језику. Тек 1847.

Највећи део његова посла то је прибирање народних умотворина и описивање народнога живота. У тај посао он је унео не само своју велику радну

био лак и угодан, и он је могао певати само онда када му је остајало слободно време од заморног лекарског и уредничког посла. Он је, како је сам писао, познао »авет« што се зове »старање за свакидашњи крух«.

Поред тога, Жила Верна Доктор Окс и његова посла (1878). Од њега има низ мањих превода из Пушкина, Гогоља, Тараса Шевченка, Марка Вовчока, Шчедрина, Чехова, Гаршина,

У последње време, Павле Поповић, као професор југословенских књижевности, по природи свога посла све се више окреће историји књижевности.

Милићевић, Вук - Беспуће

из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно

— запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.

пролажаше једна гомила зидарских радника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширима, враћајући се са посла тешким и уморним корацима, и задиркујући се међу се.

— Боже мој, шта хоће овај човјек од мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађивао. И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, заједно са господином инжињером и његовим Златним

Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци. Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима, нити да вређам отачаствене поштаре. Дакле, прво ћемо почети са домаћином.

Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства, јер, ено већ се љути! А тек кад прођем, чујем из авлије како

И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање. Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у

Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече! Их, какав си!

Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Уједанпут — нуто посла клета! Продера се она врећа света, Испадоше брда свеколика, Начини се једина гомила, Начини се она српска дика,

Ој детићи, реко, здраво, здраво! Каки амо вас постави ђаво? Силна посла — о да среће клете — Чувајте се да с' не претргнете.

Ој соколе, жив и здрав нам био, Али нешто да ти кажем тио: Иди збогом, прођ' се посла тога, Веруј, красни, то је за другога; Ал' кад жито вежу у снопове, И у венце кад свију цветове, Онда дођи нек те

по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела рекао је доћи, Сунце зађе, а Мехмед не дође, Нити једног посла гласоношу, Да дознаду што је одоцнио.

42. И веће посла види мог свршетак, Ка милом дому таки ја појезди; И веће види милени врлетак, Ди лепа тица мога срца гњезди, Већ

Ти си, аго, био турска дика, Ал' земљица теби неприлика, Зато Србин ватру ти укреса, Па те посла горе на небеса, Та да пушиш украј Муамеда, Јер те једва са земље изгледа.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и научити, ако пак ниси, џабе ти је. Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи разумије. Једне године и наша кућа доби сат.

Поче најменик залазити и у дједов собичак, иако је то био кутак гдје је малоко имао посла и гдје се без велике потребе није завиривало.

Да није свети Вратоломије, бог ти га помогао? Тај има посла с дрвећем и висином, па, ево, спузнуо с ораха и нашао се ...Јест, врага, откуд сад он!

Он је једино зазирао од вучјих светаца и у њихове дане није се нипошто лаћао свога посла. Шта би радио, грешник, да се због његове кривице чопор шумских разбојника окоми на коње?

Куд га, овако жив, теглим на леђима по овој грешној земљи, туд ми је већ и као свецу одмах нашао посла, срам га било. Баш је њега брига што ћу ја умријети.

— Види, види, кажем ли ја да ту нешто има док се овако касно долази — отегну самарџија. — Коњокрадичка посла, па то ти је. Шта ће теби, на прилику, један таки ...

Ја понекад од муке и запјевам, а дорат ћути, није ти он од тога посла. На крају Зекан признаде још нешто што је читаву кућу ожалостило: дорат је у рату ослијепио.

— Бојо сам се да ћу бити стријељат — затрепта бркица. — А ти мислиш да војска нема паметнијег посла него да троши метке на ваше куцаљке око ракијског котла, а?

Команда позадине и јест и није некаква гаранција да се човјек сељак може мирно прихватити свога посла, али кад проради „реална“, окрећи се за плугом и мотиком.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Закити се! Кад је већ неће, што да јој стаје на пут? Нека се удаје, ако хоће. И то ти је све! Квит! Чиста посла! Штета само опаке жене! Ко да се на месечини сунчала... МУСА: Ама баш и није толико квит! Чиста посла?

Чиста посла! Штета само опаке жене! Ко да се на месечини сунчала... МУСА: Ама баш и није толико квит! Чиста посла? Међ њима никад нису чиста посла, то ти ја кажем, а ти, ако хоћеш, провери!

Ко да се на месечини сунчала... МУСА: Ама баш и није толико квит! Чиста посла? Међ њима никад нису чиста посла, то ти ја кажем, а ти, ако хоћеш, провери! И то са Хасанагиницом канда је нека политика!

ЈУСУФ: Није реч само о њему. Реч је о оном кога он тражи за зета. Ко зна с ким ћеш имати посла. ХАСАНАГА: Ништа он мени не може. Доста је да се граница мало узнемири, па да се бегови смире... ко беле лале!

Свак од њих мисли да му је Алах слуга, да Алах нема другог посла него да њега оправдава, да њему даје за право. Они ти кроје Алаха према себи, ко да је Алах кошуља.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта има да је гледа? Неће дуго чекати да је види. Рекох да је свадба за недељу дана. Биће посла преко главе, треба ујутру све то одма покренути. Ја ћу прво да с испавам. Мртав сам уморан.

А и ти испаде слаб пророк! Паде у воду и твоје прогнозирање! А чу ли шта рече: кадија присто од прве! Имаћемо посла са папучићем, видећеш! Онај коњ за санџакбега, и оне сабље и дукати, нека то засад причека! Није заоглаву!

А могли би да кажу и да сам луд, и то с пуним правом. А ни Имотски није далеко, чуће се. Боље да ја гледам своја посла. Нико ме не вуче за језик. Мој Ахмеде, прави се ти луд, ако си паметан!

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта ће ти сад он? Њега нисмо ни уговорили. Овде он нема никаква посла; ама баш никаква. ХАСАНАГА: Ма шта ми каза? Младожења на својој свадби нема никаква посла? Чудна ствар...

Овде он нема никаква посла; ама баш никаква. ХАСАНАГА: Ма шта ми каза? Младожења на својој свадби нема никаква посла? Чудна ствар... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не знам због чега отежемо! Шта си сад запео? Досад је могло да буде готово!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А и глас ти дош’о мекши, топлији. И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла. Зато сам дању бивао онако поносит.

Цела је кућа на њој. Нико воде да јој донесе, а камо ли што друго помогне. Растргла се од посла. Кукови јој изишли, шалваре се смакле, учкур отпасао.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

сам време чекао да ти весео, весело, веселом пишем, јављајући ти да се здраво находим и мирно живим не имајући никаква посла с Фрушкогорци нит’ са Светогорци, каноти ви тамо.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

” Хтеде старац дале клети, ал' у грлу стаде клетва: ево с' онај слуга враћа што га посла круна светла. Послани се враћа слуга, за њим воде једног слепца, стаде дрека Филишћана: „Убијте га, једног штенца!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Жао човјеку краве, а тешко му опет имати с врагом посла, стога оде најприје сам да се освједочи и да види шта је. Мали, кад је видио оца да пази хоће ли посати краву, није

И док ја све то потрошим, ти ћеш бити горе. Наш Марко лати се сад посла, и боме спреми све онако као што му је орлетица рекла, па оде к њој и рече јој, ако остаје при свом обећању, да се

Би му криво да му се све сузе завртјеше у очима. Дуго се колебао шта да учини, док се напошљетку не ријеши те посла цару писмо, каза му све шта је и како је, и замоли га да му врати мараму. Али цар ни да чује.

Војници немадоше кад ни дахнути, за трен ока бише сви повезани. Он их тако повезане посла цару и поручи му да пошаље мараму или да изведе сву војску.

Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светога Саве, а што је у земљи то да

Шта радиш о'ђе? Овај му оштро одговори: — Ево шједим на своме, а што имаш посла? — Па зар се ти не бојиш мене? — запита га непозвати.

Хамалећи тако неколико времена, чује он да у Стамболу има много посла, те да се може прилично новца заслужити, стога се он најпослије одлучи те пође у Стамбол.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: Прилично. Већ Ката не зна шта ће. СОФИЈА: Е, девојка је, па јој се мили. МАКСИМ: Зар девојка нема друга посла? СОФИЈА: Њојзи је ово сад најмилије. А, Светозаре? СВЕТОЗАР: Тако је.

МАГА: О тешко си га мени! Толико сирће! НИКОЛА: Иди, иди, не стој! Док тандрчеш и тешкаш се, могла би полак посла свршити. МАГА: Ето, жао ми је, гди се љутиш. НИКОЛА: Та иди само, нит ми помаже љутити се, ни певати.

ШАЉИВАЦ: Срећна земља, кад и воденице имају посла с драгим камењем. Но послушајте! Та је чаша, као што се извјесно зна, од Аристотела философа, коју му је Александер

ДОКТОР: Ја би волио обитавати С. Бартелему, или Никомедију или Бетлехем, него с којекаким поквареним људма имати посла. (Исајлу) Гди си нашо ово?

Али оно дрво, оно, шта је имало с њиме посла? Јесен није, да надгледа воће. (Приближи се.) Аха, нова земља, нешто закопано!

ДАМЈАН: Е, комшо, знаш, кућа је брига. Човек ваља да не избива из посла, ако оће да завреди што деци. КУЗМАН: Е, фала богу, сад ћемо ми трокатне куће зидати! Колико се може!

Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето Вучко господин; а ћирица, рђава посла. (Извади једну књигу из недара.) Ваља да се учи. (Почне читати.) 2.

Нити могу ићи у визите, Нит се с Миланом разговарати. И мој баба није имао другог посла, него да је доводи. Вучко (који једнако чита): Ја! ЉУБА (окрене се): А шта ти ту радиш? ВУЧКО: Читам.

ВЕЛИМИР: Зашто се не би јеле жабе? СТАНИЈА (лупа се у прси): Еј куку! Проклет био, који посла децу у црни Париз, те да опогане свет. ЉУБА: А какво је коњско месо, Велимире?

ВЕЛИМИР: Јок! Ја сам већ поручио да не долазе. ЉУБА: А што?, ВЕЛИМИР: Имам важна посла. ЉУБА: Ала Боже, ти увек мораш да квариш друштво. ВЕЛИМИР: Боље учи, и тако си пре подне пропустила.

СТАНИЈА: Кад је луд, нека се стара, а ви да прекрстите руке. ПИЈАДА: Е, имамо и ми доста посла: да слингујемо, да стикујемо, да хеклујемо. СТАНИЈА: Тако, тако, само лакрдије. и безобразлук, а немојте посла.

СТАНИЈА: Тако, тако, само лакрдије. и безобразлук, а немојте посла. ПИЈАДА: Па то је посао. СТАНИЈА: Какав посо? Шта је то?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Мислиш да сам ти ја винцилирка, да се кривиш на мене? Шта си стала? Немаш никаква посла? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Тако, сад ми почни јошт инат терати. Само ти мени уз нос, пак ћеш добро проћи.

ПЕРСИДА (О, боже, боже!) СУЛТАНА: Шта мумлаш, немаш свога посла? Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати. Шта си стала као проштац насред собе? ПЕРСИДА (пође).

ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести... Оће ли се и онај зец пећи? ПЕЛА: Ух, ух, Персо, како не би зеца? Гледај јој посла! ПЕРСИДА: Шта ћемо са срнећим череком? ПЕЛА: Срнећи черек? Ју, Персо, нек се и тај уреди.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Код нас, у ствари, нико и не лови рибу — имају Ијуди преча посла; решавају руско-кинеске граничне проблеме. Ето нам наше разуђености!

Схваташ? — Схватам. — Било је то, дакле, у Бухари ... рече Мишелино. — Један трговац посла свог слугу на пијацу да купи воће. Слуга узме корпе и оде тамо, схваташ? — У реду. Да купи воће.

Моја варош вам је, знате, начисто полудела за тим фазонима. Грнчари су имали пуне руке посла да снабдеју сва изафектирана места сељачком атмосфером.

нападача, а читаву ствар му је спаковао — ко, његов рођени отац, пуковник, да би га најзад опаметио и оканио ћорава посла, то јест мене и сликања! Систем: „Срећну Нову годину, а можда и годину и по, желе ти тата и мама ...

Као, они ће их извући из чабра једнога дана! Хоће, цврц! Маман опет каже: — Таман посла! Да идем тамо и да црвеним због тебе? Ма, не пада ми на памет! Бакута, наравски, није употребљива.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Гöттліцх, ах! Ѕехр гöттлицх! МАРКО: Хм! Што су ти садање девојке — два посла раде! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, шкода, шкода што не знате немецки!

МАРКО: Свуда, свуда, само не овде. Слушај моју реч. Јер да су ми какве књиге, него како треба љубити. Гледајдер им посла! И зато да морамо очи кварити! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви не разумете... МАРКО: Доста!...

Знам да ће мој татица имати доста посла, јер су вам овде људи одвећ пебелхафт. АЛЕКСА: О, молим, они и не могу љубов благородно чувствовати.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Помељар Ћоса узима торбу и брашно сипа, кући се спрема. Диву је Брки скувао чорбу, па више посла у шуми нема. Иде и пјева: „Ево ме жива, одсад се, људи, не бојте дива.

У ћошку мреже пауци шире, из црна лонца кашике вире. Марљива Рада посла се хвата, под њеном руком све ће да блиста, брише и ради четири сата, постаде кућа ко лабуд чиста.

ЦЕНТРАЛЕ Мој тата, ложач у електрани, чаробњак то је прави, вечери сваке, са првом звијездом, он ми се с посла јави. Убаци угаљ у ждријело пећи, покрене моћан строј, а мени сине весело свјетло: јавља се тата мој.

„Идите, куме, ви с милим богом заједно с кућом и вашом ногом. Боље је коњским репом цимати, неголи с вама посла имати. Ил сте филозоф ил сасвим луд! Такав сам стекȏ о вама суд.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

То је прво дете што чекају. — Зидате нешто? — Ја сам по занату зидар. — Имате посла? — Колико да се живи. Затим, тражим посла у свим селима на језеру.

— Зидате нешто? — Ја сам по занату зидар. — Имате посла? — Колико да се живи. Затим, тражим посла у свим селима на језеру. Иначе када маркиз дође на летовање има увек понешто да се поправи у замку.

3атим скоро истога дана сви оду; али за то време имамо посла од ујутру до увече. — Ретко је одакле овако диван изглед на језеро. — Видите тамо ону кулу на обали, са вртешком?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Тај народ што лебди у гуњу ил збијен под земљом грли пчеле! Ја треба да се вратим граду који ме посла, који видим кад сунце провуче руку кроз крзно облака и на брду ми се причини осветљен двор или на крају падине

нек се окористим оним што нигда не написах (пометња међу професорима те књиге:) он је без памћења и опет одлази на посла земаљска ослоњен о јатаке многе сви слушају последње џефердаре затим новинаре како питају шта је то песник рекао о

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ВИШЕ ЊИХ: Тако је! АГАТОН: Па тако је, дабоме, али он, знаш како је, адвокатска посла, поче и ту да ми врда, док ја не подвикнух, ја се не селим из куће и нема те силе која ће ме избацити. ПРОКА: Сасвим!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Знаш како је... рат је, можда ми команда крене, па не волим да имам посла са ратни параграфи — објашњавао је неко поред мене. — Где бисмо већ сад били, да смо још јутрос кренули!

Чак ми се и Танасије жали: — Мршава посла, господине наредниче... По три сата маршујемо, док наиђемо на село. Стигли смо у Лазаревац.

Војници за моменат застану, погледају на ту страну... Онда се још журније прихватају посла, и пук је за кратко време био спреман за полазак. Пешадија је већ излазила на друм и хватала десну страну пута.

А нека црна слутња и неспокојство овлада људима. Господари су они на суву... Али неугодно је имати посла са водом... Бојажљиво се распитују који уме добро да плива... Онда лежу поред пута и зуре у ноћ. — Пази, месец!

Сада готово нико и не опажа да пада киша. Само када се не чује више фијук куршума и фрктање граната. — Ово су божја посла, али не ваља оно што људи раде! — вели Петар нишанџија, квасећи дланове, па после превлачи преко лица да би се освежио.

— Нико да ме се сети и прати неку кокошку. Овде мршава посла, господин наредник. Пешаци кад крену напред, онда су газде; али овако, у рову, пука сиротиња.

Приликом борби последњих дана, пре него што се и дошло на ово место, он није имао друга посла него да претреса мртве, и као искусан ратник, између осталога, купио је и дуван.

— Хоћете ли да гађате? — запита нестрпљиво Александар. — Мислим нису даље од пет километара. — Ситна посла — одговори командир. — Чекамо главнину. Ове остављамо пешацима. На почетку равнице видимо наше пешачке ровове.

Гађала нас је само једна пољска батерија, „ситна посла“ — што рекли војници. Гледајући оне црвено-жуте димове у великој висини, имали смо утисак као да посматрамо неки

— Чекај... полако! — умеша се капетан Јован. — Викни, зовни: хеј, домаћине! да виде људи с киме имају посла. Ако се уверимо да намерно неће да отворе, не само да ћемо развалити врата, него ћемо кућу запалити.

— Да нису погинули, они би помрли. Данас, сутра, прекосутра. А и онда би жене исто овако кукале. Гл’ај си посла, Учо! — иде Александар за својом логиком. — Види га сад! — љутну се Милутин. Затим поче живо: — Е, молим лепо.

“ — А на томе месту увек има посла за ревносног батеријског наредника и разлога за кажњавање. Упути се у том правцу. Пролазећи поред фуражних кола,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа. А, жестока посла ! Младић и по! Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.

па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори : — Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла. — Молим опростите... Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато. Јадно његово рањено срце!...

Ово ми је треће место, него откуд ти овде, кад си био у Подрињу ? Кад се пре ожени и чак стече козу! — Знаш... наша посла ! И мени је ово треће место.

А кад сам се оженио? — Успут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче... Наша учитељска посла! Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, успут...

— Камо вам онај колега, рече он, дижући се. Баш ће сит да се наради. Хо-хо-хо... Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставила иза школе, па о њима нико не води рачуна.

Него изволите мени, у наш дом... Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан. Веља позва децу, па настави рад. Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.

Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо«, рече он Љубици, гледајући је значајно...

»Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!... Али шта ће она овде, каква посла има она? Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје. То ће и бити! Али зашто ?«...

— Море махни се шале, него шта мислиш? — Хм... шта мислим ? Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је засад, а после... видећемо. Засад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо. Ћути и чини се невешт свему.

Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. — Ђавола посла! настави Веља. И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!... Три разреда, толики рад...

Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?... Баш му реци и за мене, нека зна... што ?

Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак. — Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 103. Преле су преље с вечера. Која је више напрела? Мајкина Ружа највише; Стигла је вала до цара, Посла јој царе повесмо: “Нај теби, Ружо, повесмо, Опреди мени шаторе, Што од тог теби остане, Опреди себи дарове, У мом

Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју! Која тебе так’ у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А девојке песме поју — Те ја тебе онде виде, Да ме

“Невоља ми је пелин брати, перин дивој, Мимоходит дробну ружу, ах јади мој’, Имала сам мога драга, перин дивој, И посла’ га на војницу, ах јади мој’, На војницу, на далеко, перин дивој, На далеко, у Кандију, ах јади мој’, Сви се храбри

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Па ваљда и ми од нечега треба да живимо! ДАРА: Ако ћете да живите, копајте гробове! Бар тог посла има данас на претек! ЈЕЛИСАВЕТА: Нећеш ти да ме учиш шта да радим! СОФИЈА: Јелисавета!

а да знаш да зато мореш голокур да висиш на пијаци... Кажи, би ли пуцо? ВАСИЛИЈЕ: Нису то моја посла. Ја сам глумац. ДРОБАЦ: Кад неђе пођеш, а знаш да мореш да погинеш, размислићеш бар двапут пре но пођеш!

ВАСИЛИЈЕ: Пакујем и увезујем неке кофере... Одмах ћу! МИЛУН: Немо да чекам, имам и друга посла! (Василије и Симка улазе у кућу) ГИНА: Да му однесеш само ћебе и леб!

) ЈЕЛИСАВЕТА: Вештица, не престаје да се свађа! Како се само не умори! ВАСИЛИЈЕ: Гледај ти своја посла! ЈЕЛИСАВЕТА: Шта мислиш о овим крвавим траговима? ВАСИЛИЈЕ: Кажем ти, да гледаш своја посла!

ЈЕЛИСАВЕТА: Шта мислиш о овим крвавим траговима? ВАСИЛИЈЕ: Кажем ти, да гледаш своја посла! ЈЕЛИСАВЕТА: Смем ли да питам шта мислиш куд ћемо сутра? ВАСИЛИЈЕ: Смеш. ЈЕЛИСАВЕТА: Па... шта мислиш?

ВАСИЛИЈЕ: Немамо ми зашта да вам праштамо! Све што се десило, све је то део нашег посла и наше судбине! СОФИЈА: Свима бих могла да опростим, ал Благоју никад! СИМКА: Благоје се поново пропио, пропашће!..

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Имам посла са једним од оних официра, у Команди места, за које је Ускоковић написао, у једној својој новели, да сав сретан носи у

Ипак сам пред зору заспао. Шта још да јавим о Аустрији? То је све. Сутра одлазим даље. Шта ћу ту? Немамо више посла са овим градом. Уосталом, све је по старом.

Нека нестане она животињска „словенска“ жеђ за обожавањем. Ја, пречанин, изучен, врло добро знам са ким имамо посла. Добили смо олупане чамце, место флоте. Покушавају да направе дунавску федерацију.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

И он посла великог анђела свога Гаврила да Му донесе једну грудву земље. Земља се плачући молила анђелу да је не дира.

И богато обдари слугу. НОЋ У ПУСТИЊИ „Тада Ирод... разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже...“ Мат. ИИ., 16.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Узгред буди речено, то је леп обичај. Поставе се луди који морају мислити по званичној дужности, па квит посла, и сви остали сербес)...

Ја, знате, хтедох да легнем да мало проспавам... Шта би' друго?... Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.

јер завода није ни било, стајали су под управом министра правде, јер је министар просвете изјавио да неће да има посла „с којекаквим глуваћима”.

— Та оставите, молим вас, занесењака. Воли да гладује с породицом него да, као сви други паметни, гледа своја посла. Кога год бих упитао, добијем тако исто мишљење о таквим лудима, па чак их свет гледа са сажаљењем, али и презрењем.

одобрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета, и онда се скупштина распусти, и посланици, уморни од државног посла, одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише све препоне, и задовољни пуним народним

Заиста приметим једног странца који је молио и запомагао да га пусте јер има журна посла. Једва човек говори, стење управо, потиснут и згњечен радозналом светином.

И баш сад, када падосмо на тако срећну мисао, као да се и Бог смилова на нас, те нам посла тебе, мудри и врли странче, да нас поведеш и спасеш беде.

Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету. За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај

— Па онда? — Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.

Хапсише га, кажњаваше, протериваше. Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла? Видиш да си луд човек?!” — Шта му други веле? — Пукоше луди од смеја.

Неки красни луди. Мирни, тихи, кротки, као голубови. Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају. Једним словом: срећни луди.

— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. — Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. — и ја, али није оволико било. — Е, сад је већ сасвим.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... Ево нас у њиви. Кола стадоше под велики брест.

Мало помало дознаде за све то и Зорка. Отпочеше неки преговори, нека проводаџијска посла и одреди се дан, кад је требало Зорка да дође у варош ради личног састанка и дефинитивног решења... Била је субота.

Никако није могао да разуме како се то други свет жени: док длан о длан — и готова посла!... Нит' мисли, нит' пита, нит' изучава: — гурне у гомилу, па што Бог дâ... А он тако не може.

Ко зна кога: жену или дете?... »Ето, дошао човек да се одмори после мучнога посла, да отпочине, па му преседа. Бадава, опет овако боље: сам си госа и кадија; што не волиш да трпиш — не мораш...

— Овосреској власти, кажем ја, познати су они... како 'но беше... а ја... они светски изроди, што немају друга посла но пискарају по новинама, те мисле да окаљају беспорочно име једнога дугогодишњег чиновника... хм...

Али, кад се посејало, мора се и жњети, а већ у будуће добро ће отворати очи с ким има посла. Кад изгреја сунце, радници стигоше на њиву.

— Какав воз!... Зар нису погинули ? Живи ?... Чувар се отимаше, мислећи да има посла с неким лудаком, али кад спази официрску капу, умири се. — Пиротски воз, господине... шта вам је ?... — Пиротски!...

Женска посла! Мени досади лежати самом, а, право да кажем, заголица ме и нека радозналост: шта ли жене говоре кад су саме.

– Како да ме се не сећа... Хе врага, а ја ти послао позивницу у Београд. Не мари... ево сад лично... Батали та бапска посла, па сутра да ми дођеш на свадбу. –И он му опет протресе руку живо, плаховито.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Боже, мајка! ПАВКА: Ама, немој ти мени: „Боже, мајка! Нећу да те видим тамо кад немаш посла, па то! ДАНИЦА: Учинило ми се да је пала саксија. ПАВКА: Пала саксија, хм! Није него још нешто!

Умем да се разговарам, умем да се нађем, имао сам, хвала богу, посла и са властима, па знаш, нисам баш ћутао а он да ми записује шта хоће, него сам и сам говорио. Па велим...

И ако те припита ко: шта мислиш, ко да буде посланик, а ти да му кажеш: шта се то мене тиче, ја гледам своја посла а ког народ хоће тај нека иде! Је л' тако? ЈОВИЦА: Тако је! ЈЕВРЕМ: И тако ћеш да радиш?

(Збуни се и сам.) Овај. (Ивковићу.) Иди да пробаш слатко од ружа... ИВКОВИЋ: Доцније... Ја бих још имао нешто посла у вароши. ЈЕВРЕМ (Даници поверљиво): Одведи га, одведи га! ДАНИЦА (Ивковићу): Испратићу вас!

новине. СРЕТА: Море јок, какве новине! У новине дође оно што је печено већ. А док се то испече, има ваздан посла. Треба да се замеси у наћве, да се посоли, да нарасте, да се метне у калупе; па на лопату, па у пећ.

ЈЕВРЕМ: Па шта ћеш, пријо, и то је посао! МАРИНА: Оно, и јесте посао, како да није! А због тога сам посла, ако хоћете, и дошла да разговарамо. ЈЕВРЕМ: Па ако, пријо, да разговарамо. Извол'те, седи!

СПИРА: Знам, ал' кад зинеш, а ти не знаш да се зауставиш. ЈЕВРЕМ: Доста, чекајте! Имамо ми, брате, и друга посла, а не вас да слушамо! (Младену.) На сад, да носиш ову депешу на телеграф! МЛАДЕН: Е, па не могу сад то.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе.

— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?! Ко си ти! — Је л’ ја? — Ти, ти, да! — Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.

Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« А право је и рекао. Био је вазда беспослен. Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.

нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла. А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао. Левентовао је тако све по механама.

Оде да се мало прође јер га није држало место. Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу! Не би се близу зауставио.

— Хехе! Двеста шесет и шест динара! Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!! Ћорава посла! — Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити.

Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.

! Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла? Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га

— рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. — Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Погледа ме одоздо, искоса: — Кад већ немаш паметнија посла, И пошто смо сами, и удвоје, Рећи ћу ти осећање своје...

Зато се никад не љути Кад дуну суманути Ветрови, ил када мраз Затвори речни газ: Година каткад закасни, ал посла свог се сети Па још покоја пахуља у априлу нам слети.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

расветлити, од вајкада је привлачио пажњу не само природњака, већ и многих који са проучавањем природе немају никаква посла. Јегуља се од вајкада сматрала као живи створ коме нико не зна ни почетка ни крај.

употребљују се справе које нису ништа друго до обичан рибарски алат прилагођен циљу и приликама са којима се има посла. То су: усавршене гвоздене вршке, разне врсте кесастих мрежа и обичне удице.

Он ће ту стајати дуже време, у колико не буде потребно да се креће ради посла експедиције. Но и кад машине не раде, струје и ветрови ће га лагано гонити и премештати, јер се на таквим дубинама не

Њих је те године отпочео поморски инжењер Виљемсон, који и данас ради на усавршавању тога посла, и то баш у близини светског плодишта јегуља.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Већ је у крв она прекупата стопут твоју, а стотину нашу! Виђи посла цара опакога, кога ђаво о свачему учи: „Црну Гору покорит не могу ма никако да је сасвим моја; с њима треба овако

То је тамјан свети јунацима, то гвоздени срца у момцима! Тури такве разговоре црне! Људи трпе, а жене наричу; нема посла у плаха главара!

Не смијемо чинит што чинимо, не смијемо јавит што је јавно; неке мисли на врат товаримо кâ да посла до мислит немамо, кâ да чинит што треба не знамо. Кад сам годе много размишљавâ, вазда ми се посâ повуковâ.

Везир бјеше чуо што се ради, да договор међу се имате на домаће ударити Турке, па ме посла да вас ја помутим, да се о злу своме забавите.

Благо томе кога срце служи и ко није сасма остарио, доста ће се посла нагледати! СЕРДАР ЈАНКО Издати се нећемо, ама треба да се утврдимо клетвом; здрави је посао.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен. Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета. Ванко све трчећи оде. Мало после дође и Тоне.

Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт. Брзо оде, и по шегрту посла јој унапред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.

Само око јелека је имала много посла. Он јој је био много отворен и много тесан. Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и

сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.

Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и, посла је оцу са поруком: да пристаје. Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди Мита би тиме изненађен.

Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни. Али она, увек тобож као од великог посла, није могла. Све се као канила.

је то сигурно, да ђе ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе што је он тобож чуо како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.

Подбратци и вратови били су сасвим откривени. И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан странац, туђ

И то је увек бивало, када би он остајао насамо без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не

— Сад ћу, сад, Софке! Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати. XXX Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао

И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.

Томча наводаџије дочека не може бити боље. Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку | срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Тако је то бивало с кољена на кољено у Јановоме дому и тај ред затече и њега кад га Бог посла на свијет. Гроф Венцел, отац му, бијаше једино дијете својијех родитеља, који га не хтјеше мородовити наукама нити га

Цура је, међутим, имала пуне шаке посла. Имала је да готови објед, рањеника да надгледа, да доноси воду итд. Све је то она чинила лако и живо, као од шале.

Јока потичући огањ, смијаше се томе. Сердар, измакнувши се зовну је, а дјевојку посла к рањенику. Домаћица му се примаче, те почеше шапатом да се разговарају о домаћим потребама што их дан доноси.

много у оно вријеме, у свакоме браству било их је по неколико и то бјеху по избор људи, а опет сваки је имао доста посла у тој прилици. — Ре ћи ћеш: зар није и данас тако? Поп очати славу, па свршено! — Не, данас је мало друкчије.

Старији људи сјеку дрва за зиму, сјеку лишњаке, тешу грађу. Домаћице по гладама имају пуне шаке посла; треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело људима, кад увече навале; па све остале домаће послове, јер им је дом

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Два краја и сриједа. — Одговори се у шали кад ко запита: има ли још много неурађено од каква посла. Ево ме на двије ноге као кокот. — Одговори се ономе који пита: где си или како си? Ето, не могу даље од капе!

— Ако правда не поможе, кривда неће помоћи. — Кад клин клин потера, онда правда изиђе на среду. — И бог би имао посла, кад би све стављао на кантар. — Да је памет до кадије као што је од кадије, другојаче би било.

или другова какова погана животиња, зато послије остане несрећан, те не може имати никакога заната нити постојанога посла, него се смуца којекуда, и својом мајсторијом, игром и шалом људе забавља и вара и новце од њих мами, али му ни ови

4 Кад се жени који куће нема, Цуру проси која среће нема, Свате купи који посла нема — Све пандуре и воденичаре; На њима је дивно одијело: Све у чоси а голи трбуси, Два пешака, трећи коња нема;

мојега пријатеља и побратима, кума и друга који се овђе намјерио и који није могао приспјети од дуга пута али посла крута, да их поможе бог и Богородица, која може и хоће, ако бог да!

(Дан и ноћ) 246 — Уз брдо лети, низ брдо не може? (Дан и ноћ) 247 — Цар посла царици 12 јабука, у свакој по 4 цвијета? (Дванаеет месеци и у сваком по четири недеље) 248 — Чујеш га, а не видиш га?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Ковач се прими тога посла, али му се учини да је гвожђа много, па га сакрије готово пола, а од осталога буздован слупа којекако.

Сад пошто је прошло двадесет година, змија дође к мени и посла ме к теби да просим у тебе за њу девојку.” Цар се на то насмеја па јој рече: „Даћу ја за твога сина девојку, ако

пошље слуге по ономе граду да обидују све ђевојке хоће ли којој они прстен добро ићи, али кад у граду не нађоше, посла их по бијеломе свијету да траже еда би се по срећи која нашла, али све залуду.

Кад се дете добро ухрани и угоји, Чивути полазећи на посао некакав заповеде матери да га испече па кад дођу довече с посла да га поједу.

Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву, те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светог Саве, а што је у земљи то да

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Јер знам да је милост твоја велика на мени и сада молим те, Владико, дај ми овај пут окончати! И ово рекавши, посла по богодароване му синове.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Држи се ти мало даље од њега. Да л он неког цинкари, ил не цинкари, ја лично не знам, гледам ја своја посла! АНЂЕЛКО: Мислиш да ја не капирам? Кад сам пошо из оне самопослуге, сматеријалом, преда ме патрола!

А, вала, и ти... Да, којом срећом, имаш породицу... АНЂЕЛКО: Гледај ти своја посла! СТАВРА: Замисли, да имаш велико имање, велику кућу, велику породицу!

ЈАГОДА: То сам тек синоћ открила, кад сам отишла. Отворим врата, кад имам шта и видети! На кревету, и то у јеку посла, а крај кревета флаша вињака допола... ЦМИЉА: А да ти знаш за моју трагедију!

Такво чудо може и берберин клештима! МАНОЈЛО: Док човеку не видиш рану, не знаш с ким имаш посла! ТАНАСКО: Госкапетане, немоте да се кидате толико!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

С ким чловек највише живи и с ким има највеће посла овде на земљи него с подобнима себи људма? А како ћемо један с другим пребивати, ако један другога не познамо?

Не знам је ли то његова милост к мени била или мајсторија моје слатке матере, која је два посла с овим измишљењем исправила: мене сиреч у веће познанство и љубов с[а] старцем мештером довела и мом брату Илији узрок

мој тетак, наместо себе, метнуо био мојега вреднога магистера Стефана да ме он посаветује, чини ми се да би много више посла оправио. Из ове мале историје, која следује, то ће се познати.

зло слутити; но, с друге стране, не обличујући ме моја савест да сам што зло учинио, нити знајући шта ћу од свег тог посла мислити, узмем мој катихисис, отарем га од праха, пођем и дођем у моју стару школу.

Али, што ћеш, таки су стари људи, а навластито при вину; кад шта почну, не умеду свршити. Нуто мога посла! За част и гоштење чиним људе невеселе!

| Ови, дакле, самци, у прво време толико сиромаси, кад су постали силни и богати, не имајући никаква посла, почели су свакојако живити.

да калуђери нису од потребе, учините с њима како је архимандрит одсудио лекару и терзији; народ у том нема никаква посла. Епископ: „Није тако, мој Маленица, није! Не ваља тако с народом мислити, јер је народа млого, а нас је мало.

„Иди куд ти драго, и чини шта ти драго. Зар ти мислиш да ја немам другога посла у Бечу него да сам тебе ради овде дошао?” И тако ти ме отера. Изиђем из сале и из Мариенхилфа без обзира.

Што сам ја крив што они неће овако да суде: да без посла [х]одити, то се зове скитање (ако ће бити само по једном селу); а с послом [х]одити, то људи паметни другојаче зову.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“) и два товарна коња. Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.

То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки: — Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим! Јето разумим да кад је штумак пун да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила

Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му

Стани! Шта ћеш у ово доба у кужини? — Имам посла! — рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију. Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.

— Јеси чуја, Баре! — викну Срдарина, гужвајући покољеник. — Ја сам ти већ рекâ, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе! Сви заграјаше.

Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата. Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа. Други покушај Теткин и Срдаров испаде смијешан. Било је почетком септембра.

сад жалио за којекаквим ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви, али тек у тишми налазе промајне, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата. Па онда то га је и понижавало.

Прид реферторијем чека ме права војска. Сви смо у великом послу. Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла. Дакле, можеш мислити је ли велика приша, кад сам ја к теби садак дошâ... — Ма то баш не разумим. Шта то може бити?

Фра-Брне је имао поваздан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохијских ствари. Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не

На Великој оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана, јер се Галица удавала. У повратку је опет имао посла на Великој оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и смјеста се увјери да је Срдар већ омиљен међу

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Опет под небом, а сâм: зује пчеле. Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не зна. Откуд би знао? Још кад је био дете...) Нисам хтео да вас мучим на Бадњи дан, много је посла. Добро ме Возио. (Само с оцем сада да се не сретнем. Касније. док се средим. Касније. Морам тише да говорим.

— Тебе мора да послуша. — Што мора? Нећу да се мешам у медвеђа посла. Ја хоћу да умрем у овој јазбини. Мени је овде добро. Губи се одавде! — Помози јој.

— Мисли: могао би за трице да купи све те чаршијске ситне дућанџије, бојаџије, опанчаре и терзије без посла, сељаке које је позив среског капетана и суда довукао у чаршију, пензионере што почињу дан срчући код „Орача“ прву

Принесе свиралу устима, писну кратко и врати је на колена. од посла није могао да види петог. Мућак личи на Ђорђа! Како може да личи на Ђорђа? Милунка лаже. Мора даје на мене.

Тако сам ти ја био први рудар Србијице, али благо не нађох. Манух се луда посла и потражих друго занимање. Младост мину. Остадох сиромах. Од бруке се више никад у село не вратих.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Мајка ће се тек пред вече вратити с посла. Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта! Где у њен тесни кавез да стану пас и мачка?

Где их све нису тражили? Кога све нису питали? Али нико ништа да каже. Необављена посла врати се чета војника у двор. Помодре од љутње цар Жуто Ухо, а царица се упита: како ће им сада пријати торте и рачићи!

С временом прича о сребрним орасима пође по свету, па стиже и до цара Земље Бисерних Чапљи? Посла цар изасланика да види шта је у томе истина, а овај стиже баш кад су плодови почели опадати.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

„Српска посла“, мрмља Господар Јеврем и наставља поред кућа које не препознаје а, прави Обреновић, не признаје да је ојађен.

Аганлијину главу однео је Дунав, али је ћурак остао, покривен мисирским златницима.) Умало да Узун Мирко од тог посла не изгуби вид: дим са огњишта и ситан рад, више у мраку но при светлости, запалили су му и капке и зенице и да није

Карађорђе се чудио откуда Добрачи, још младом, таква жеља кад нису, у просвешченију, његова посла и није, у томе, његова слава.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Колико сам ја посла имао док сам време отео мракама из њинога ланца и тавнице, пуштио га да лети свободно по опширној држави вјечности

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Такав доказ је, као што већина од вас већ зна, нарочито једноставан кад имамо посла са равнокраким правоуглим троуглом.

Оба сенатора се погледаше, блажено се осмејкујући. „Хоћемо ли кренути даље?“, упита Хипократес. „Таман посла!“, одговори му номофилакс. „Сада долази на ред најважније: јагње!

Он им понуди да сву њихову робу натовари на свог сивоњу. Номофилакс прихвати тај предлог. Роба са телетом посла кући, а сва остала роба би натоварена на магарца, јагње положено преко самара, а обе корпе обешене с једне и друге

Тог дана, већ од раног јутра, имађаху сви чланови славног александријског Музеиона и сва његова служинчад пуне руке посла да велики парк и многобројне зграде дома уреде и достојно припреме за дочек владаочев.

Главни терет тога посла пао је на леђа управника музејске библиотеке, мудрог Зенодота, јер у великој дворани нове зграде те библиотеке имала

је Архимедес много сарадника, од обичног работара па до вајарског уметника, али је он сносио сву одговорност за успех посла. Безброј питања личне и материјалне природе морало се узимати у обзир, распре утишавати, трвења избегавати.

се Архимедес на узвишицу вароши где се налазио краљев двор да врати свом владару круну и да му призна неуспех свога посла. „Тешко мени!“, закука краљ.

Шта би од ње било без Мардохаја? Изван толедских градских зидова не би нико за њу ни дознао. Ја сам јој прибавио посла и пара и разнео њену славу по целоме свету, ја и моји сплеменици“. „А где нађосте купаца за своје књиге?“ „Свугде!

Хиљаде преписивача који су се занимали умножавањем књига остадоше, тим проклетим проналаском, без посла и хлеба. А како су били дивни њихови рукописи са својим украсима и сличицама! Свега тога ће нестати“.

Он додаде свом преводу тога дела и свој властити коментар, али се показа да то беше обичан плагијат. Онда га папа посла у изгнанство.

То је био пуковник Дитрих од Фалкенберга, рођени Немац, но у служби шведског краља Густава Адолфа, који га посла у Магдебург за саветника администратору, а управа вароши именова га за команданта своје војске. Он се диже са седишта.

У том положају, задржаном тридесетак година, имао је и другог посла: да као дипломата пуна два деценија заступа своју варош на мировним преговорима у Минстеру, Оснабрику, Регенсбургу и у

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Никаква посла нисам имао. И тако очајно беспослен тога дана покушавао сам да размишљам о својој нервози и својим чудним послератним

Али кад је све било спремно одустао сам, мада никаква посла нисам имао. Међутим доцније свратићу, о разуме се. Морам, живота ми, видети како стоји дубока црнина мојој двоструко

Командант као присећа се неког важнијег посла, расејано слуша војнике, и онда нервозно прелази на четвртог да би прекратио рапорт.

— Па онда? — Па један војник, знаш превари ме да је доктор. — Па после? Говори, молим те. Имам ја и друга посла. — Па дође да је прегледа; па је пипа, пипа...

Свакога дана кад се вратим, после заморнога посла, мени се срце цепа кад те гледам утучену, сломљену, снуждену, као да и немаш више воље да живиш. Тако више не сме бити.

“ — „Е, јесам, вели, баш сам здрав здравцит извадила, али шта се тебе тиче, гледај ти своја посла.“ Уз Митра до самога прозора заузео је место старац један измученога лика.

“ „Како“, кажем ја, „дужност партијску да испунимо, кад је ово туђ збор, противника ваших партијских, немамо ми ту ни посла, а ни права да учествујемо.

Зар нисам имао права? Маните се ћораве политике, гледајте своја посла, оставите тај гурави народ нека сам трља главу.“ Ћути Илија Илић, ћути, али видим ја да се не слаже он са мном.

Та престоница са бетонским горостасима, шумна и вртоглава, није га ни уплашила, ни отурила. Он је у њој затражио посла и добио га.

А Сима, који је тих дана остао без посла, па му се овим остварују најидеалније геометарске надежде, гута сваку реч оне значајне полемике, и већ нема куд, осећа

како је он баш од те струке и бранше, и одличан увек био из геодезије, али при себи нема сведоџбу, а моментално је без посла, па „учтиво“ моли за ближе информације о предузећу у речи и о томе како би што пре дошао у везу са његовим шефом, чије

шаље, нити кога шаље, ни зашто, и затвара важно писмо и даје Сими, те овај, сав радостан што ће најзад доћи до некога посла, узима га, благодари, и још сутрадан првом лађом путује у Шабац Лази Бркићу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Дједов мудро-династички еугенетски рачун био је једна од користи тог посла. Друга је била глас ширине и демократичности који је тиме задобивао.

па макар у најмањој мери, бива код поезије), већ с пуном озбиљношћу и с пуним увјерењем у пресудну важност свог посла. Пјесник је увијек помало у злој вјери, а његова је наивност увијек помало условна. То је наивност свјесна себе.

кад је говорио с дједом: у свакој његовој ријечи била је присутна тежња да угоди и стална унутрашња самоопомена да има посла с наглим човјеком.

Па глас да је дјед ударен од капи и да су рођаци преузели вођење поморског посла и управу имовине. А убрзо затим њихов исцрпан извјештај о стању послова, с читуљом неуспјеха и удараца које је фирма

Или бар забавно, као дјечја бајка. Погријешио си пут: мјесто виолине, морао си узети у руке перо. Таман посла! — мислио сам у себи. Да сам узео перо, данас би ми исто тако говорили: „погријешио си, за тебе је била виолина”.

Нека врста источњачке Танталове муке и Сизифова посла у исти мах. А можда би се о томе могла лијепо написати и сасвим модерна прича.

— Кад путујеш? — Сутра у подне, брзом пругом. — Куда? — Према југу... Имам неког посла у Грчкој. Тај „посао у Грчкој” било је свирање у једној лучкој ноћној кафаници у Пиреју. Устадох. Устаде и старац.

не анализира ради занимљивости анализиране ствари, ради резултата анализе, већ због занимљивости самог анализаторског посла. Он ти, човјече божји, не демонстрира материју коју има пред собом, него своју демонстраторску способност!

То, уосталом, слиједи из саме природе посла: ако је лош писац написао „соба” или „наслоњач” или „жена сугестивна погледа“ или „човјек средњих година”, а да није

Партија која се зове политичка повијест народâ. (Државе, поред тога, кад немају паметнијег посла, и пресуднијих хисторијских мисија, штампају марке и фабрикују цигаре.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. — Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод

кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату. Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију.

Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.

побегне кад се већ одлучио да бега, Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.

— Хоћеш и ти, Којо, са нама? — Па... морам... Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. Пантовац га пресече очима, те он ућута. Кад сви поседаше, Вујо поче говорити.

— Би оно што не ваља. Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.

— Добро је. Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. — Хоћемо ли имати скоро посла ? — Мораћемо, ја како. Сви смо се добро истањили. Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време.

Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. — Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. — Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли?

— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. — Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. — Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама.

Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је,

— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? — Море, дај што било. Имамо посла. Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом.

— рече му она слободно, смејући се као за себе. — Што ћу, кад немам друга посла? — Него да вребаш девојке по вировима! — Е, ђаволи!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Старац на то пристане, а враг му рече: — Посла никаква нећеш имати, него ћеш само ватру ложити под овај котао. — И с тим враг отиде.

Ево ложим ватру — изадре се старац онако љутито, а свети Илија му рече: — Немој се љутити, јер ти не знаш с ким имаш посла. Ти служиш врага; он је отимао и неће доћи док ти не прође година, а ти не знаш кад ти је година.

Царски га ашчибаша спази, помисли да је гладан, те га упита: — Шта ти ту чекаш? — Немам посла, па бих рад да ме примите у ту ашчиницу макар и за храну, а могао бих ви, ако ништа, суде прати.

— Добро, добро, — рече му ашчибаша — хајде унутра, добићеш посла. Ту ти се он сада куриса и намјести и за неколико мјесеци научи занат, и постаде први ашчија иза ашчибаше.

Цар одмах викну два стара миша, те их посла, и не потраја дуго а они донесоше преко педесет прстенова разне величине, а то је све што су од исте баџе покупили.

Кад то чују дивови, у страху да не изгубе врело, кажу му да се остави ћорава посла. А он им рече: — Кад нећу ̓вако, нећу никако. Дивови му признају да је бољи јунак од њих и пусте га на миру.

Жао човјеку краве, а тешко му опет имати с врагом посла, стога оде најприје сам да се освједочи и да види шта је. Мали, кад је видно оца да пази хоће ли посати краву, није

И док ја све то потрошим, ти ћеш бити горе. Наш Марко лати се сад посла, и боме спреми све онако као што му је орлетица рекла, па оде к њој и рече јој, ако остаје при свом обећању, да се

Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светог Саве, а што је у земљи то да

Сад није дуго морô трчати, па се вишњовцу опет нашло посла. Дошô он у један лип велики салаш, а Ту ти прид воларицом газда и син, мало даље опет једна млâда купа дите у свињском

Од крчме пођу сви, али путем све један по један заостаје и виче: — Идите ви, ето мене сад ћу ја, имам нешто посла. Кад су били према граду, окрене се сиромашак, а оно нема него само шест људи за њим, па и они сви иду лагано и нешто

Цар га намјести у један хан, и рече му да ту чека док га он опет зовне. Ради тога посла цар тевтиша у Босну да извиди је ли му Бошњо право казао.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

У знак признања за моју ефикасну помоћ, организатор подухвата господин Пушкаш (Пускас), после завршетка свога посла у Будимпешти, понудио ми је место у Паризу, које сам радо прихватио.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Једна од мазги ми је задавала доста посла. Што ме је више мучила, изгледало је да то причињава све више забаву осталим радницима, грубим досељеницима рођеним у

Хтео сам да од једног посла направим два. - Чини ми се да ће ту бити више послова - рекао је Кристијанов отац - јер је сутрадан после писања

Како се ближила зима, посла је било све мање, а моја уштеђевина брзо се топила. Моја собица у Норфолк Стрит улици била је тужна и хладна, гора

Када је већ ностало јасно да је тражење посла безнадежно, пала ми је на памет једна нова идеја. Уместо да се крећем мање-више без циља, да бих се угрејао и изближе

Добри стари ”Нептун” имао је посла да сакупи своје ”нимфе” у ситне вечерње сате и да их натера да замене весеље напорног дана одмором благословене ноћи.

То је оно чиме они највише привлаче Али зашто ви, натурализовани Американци не гледате своја посла када нам дођете у посету? Кадаје ово рекао изгледао је много мање озбиљан и строг.

То је оно чиме они највише привлаче Али зашто ви, натурализовани Американци не гледате своја посла када нам дођете у посету? Кадаје ово рекао изгледао је много мање озбиљан и строг.

Када је у лето 1891. године умро професор технике, део његовог посла (теорија топлоте и хидраулика), био је додељен мени, Мало касније умро је и професор динамике па сам добио и његов

Наравно да је посао око куповине масти са Свифт и Армуром много једноставнија ствар од уговарања посла око старих проналазака за електрично подешавање и исправљање, за које још није постојала нека хитна потреба.

Ћипико, Иво - Приповетке

У подне радници су отпуштени с посла да се заложе. Браћа су купила за објед, као и обично, хлеба; њима је доста њиме се заложити до вечере.

Сада ће банути жандарска патрола, па ће они за њим .. А ви идите с осталима на радњу! Браћа, умирена, прихватише се посла. Код мора у пуном подзимњем дану сунце их лијепо грије; топло им, па задовољно раде.

Па наново прихвати се посла по кући. Ради као и обично, али узбуђење једнако се јавља, издваја се и не да јој да се у мислима смири.

Уто дође Лазо, — 'Ајдемо! — рече јој, увијек у хитњи, па, погледав је, надода: — Остави се туђега посла! Улазе упоредо у градске улице, у вреву свијета.

— 'Ајдемо! — вели Спасоје забринутим гласом. —Сутра ваља уранити: сваки дан има посла! — Лазо, сутра ћемо разговарати, вели њему и гаси поцрњеле, жмираве лампе.

— Увијек је боље амо него код нас... Видиш, добива се прилично... Да бог поможе! А и теби ћу лако наћи посла. Доста да имаш воље за радњу и да си здрава... Ма што ти је то по лицу? — преврне разговор. — Биће ти биле оспице?....

Уто униђе Лазо: — Да се пије! — вели одмах с врата. Од сутра прихватићу се посла у старога господара... Биће добића! — и таре весело руке. —А што је теби? — рече Цвијети и сједе до ње.

—Не знам ни сам, јави се мјесто ње Спасоје и приђе к њима. — Нешто јој криво... Али не смета, наћи ћемо јој посла... —Е, да, — вели Лазо, — биће она твоја десна рука! —Није она за ме, — говори Спасоје као у шали.

—Што говориш? — зачуди се Лазо. —Чуо си... Ма нећу да ме нико куне. Наћи ћу јој посла... Биће јој боље но откуд је дошла... — Мени је добро било гдје сам била, — вели дјевојка замишљено.

Овај одмах нађе посла цурици. Имао је доста својих земаља на шкољу што је био усред мора, неколико миља даље од обале.

Али Илија увек, док је на догледу вароши, и кад има с другим посла, о нечем сумња, боји се да га не би ко у чему преварио, а камоли да не сумња сада, кад оно „Трчало” Тома око њега врзе

— Нека их,— одговори Марко, не испуствши цуре из руке, ми гледамо нашега посла! — Не, Марко, —моли стара Стана. — Ја их познам, старија сам... Љути су као љути пси... Лако кавгу заметну...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Култура би онда морала имати нека средства којима читаоцу/слушаоцу сигнализује с којом врстом текста има посла. Да ли, рецимо, једна замислива чисто усмена култура има таква средства која иду уз књижевне текстове?

Петковић је, за своје пуне снаге, имао пречег посла него да сабира ове, нимало узгредне, узгредице. Значи, реч је о текстовима, по правилу, нешто „књижевнијим“ него што

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Тешко је данас о плати живети, али овај мој не уме. Не гледа своја посла и своју кућу, него се занео у политику. САВКА: Па јест!

ЖИВКА: Морам трипут да молим за једну кафу. АНКА (безобразно): Па нисам седела на канабету, имала сам посла. (Одлази.) ИИИ ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (пошто је Анка отишла): Ето, видиш ли је!

РАКА: Кажу ми деца и мене су одмах прозвали министарско прасе. ЖИВКА: Мангупска посла. Више се нећеш дружити са тим мангупима. РАКА: Него с ким ћу? ЖИВКА: Дружићеш се одсад с децом енглеског конзула.

ЖИВКА: Ама, зар цео тај списак да примим? Па то ми треба десет дана само на то, а имам толико посла да немам кад ни честито да ручам. ВАСА: А требало би да их примиш.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

аналитички постулирају, Станковић их је заправо не само морао свесно да предузима - већ и због природе романопишчевог посла - него би било право чудо да их дуж целог текста није непрестано обављао.

понашање: час се затвара у себе, препушта сликама што јој промичу у премишљању о себи самој, час се прихвата неког посла, замршеног веза, предаје му се сва, с полетом, али и од тога брзо посустаје, долазе несанице, бол јој ломи тело и она

Када би га, при повратку с посла, приметио да тамо седи, Младен би се одмах досетио шта је посреди, али тамо није улазио, госта није поздрављао, него

његовога тела, редовније повезује на показани начин са његовом књижевном судбином, онда је ван сваке сумње да имамо посла са структурним својством које је од прворазредног значаја за разумевање тог романа.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не чује: Она посла својег мужа у коњушнице, — Посô ће му од сад бити коње тимарит’.

Прошло опет пет-шест дана (сад ће бити крај). Посла опет баб’-Анушка, то јест царица, Посла гарду да доведу деду рибара.

Прошло опет пет-шест дана (сад ће бити крај). Посла опет баб’-Анушка, то јест царица, Посла гарду да доведу деду рибара. „Још једаред мораш ићи златној рибици (Ако нећеш, одмах ћу ти главу посећи).

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Тако сваки магарац ради да га виче милостива госпоја по три сата. ЈОВАН: Е, шта могу ја зато, кад сам имао посла. ФЕМА: Ти немаш никаква посла, него да седиш ту, да слушаш заповест.

ЈОВАН: Е, шта могу ја зато, кад сам имао посла. ФЕМА: Ти немаш никаква посла, него да седиш ту, да слушаш заповест. ЈОВАН: А крава да цркне од глади; зар јој не треба дати сена?

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Како да ћутим, бре? (долазе обојица близу ватре.) РАДАК: Сад се огрејте, Исуш’те мало мокре хаљине. Ноћас ће бити посла озбиља! Биће: потегни, вуци, настави, Са једним брегом други састави! ЈАЊА: О, тешко мени!... Па каква црна ноћ!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

на канцеларије, протоколе, регистре, нумере И остале формалности и сад баш мени пало y део да са тим стварима имам посла! О слепа судбино!... ИИ Делиград, 6 августа у четвртак, 1876 год. ...

Ђенерал је ђипао од муке. Брже боље дозва капетана Цветка Павловића и посла га са још два Руса и два ескадрона да заустављају и терају напред бегунце.

ура! То пуца батаљон кнегиње Наталије — али на кога? Ура! ура! пр.. пр.. пр.. пр... Комаров посла једнога коњаника да види шта је.

Батерија потпоручника Ђоке хтеде с алексиначког виса да помогне наше чаркаше око Глоговице и посла неколико метака. Послала би још и више да отуда не јавише: »или бите даље, ако можете, или не удрите никако, јеп

Тражио сам од мајора Петровића помоћ, па да браним шанац. Он ми потпору не посла, но шта више нареди да напустимо шанац.

Кад су се Турци у рову већ спремали да груну, наша тешка батерија с Рујевице посла једну гранату у стрељачки ров, где су били Турци. Метак је управила срећна и вешта рука простога народног војника.

Шта да се ради? Кирилов посла двојицу да доведу остраг и остатак Колетове чете и да прикупе све раштркане људе по шуми па да учинимо јуриш.

Чинило се да сваком од њих замиру на уснама ове речи: — »Оно вајде нема од целога овог нашег посла. Можемо ми и сви изгинути, па опет ништа неће помоћи. Али ипак трапуљај напред!

— Добро бар да знам да ти ноћас на спавању — украдем. — Та знам ја да си ти кесарош, откад те је. — А ти си имао посла с кесом пре но што те је и било на овом свету.

Трчите. Са једно дваестак коњаника потечем низ поток. Једна турска батерија с Бујимира опази нас и одмах нам посла неколико граната.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Требало је да то буде као неки поздрав Бугарима. По живости ватре непријатељ је могао одмах увидети да има посла са неком новом трупом. Изгледало нам је као да су се збунили, јер су наједном замукли, и на фронту завлада тишина.

Онда у том правцу пуцају... Ви вечерас немате никаква нарочита посла, сем ако хоћете сами да видите како изгледа кад се бацају бомбе.

— Све је готово. — У реду. Нека тако остане. Али пошто ћете ви свакако идуће ноћи имати пуне руке посла, то вас за ноћас ослобађам свакога рада и сад можете лећи. Али тако како сте. — Са све шлем — упаде један.

Вратио се и Драган. На његовом лицу огледала се детињска радозналост и неки понос због важности посла. — Да ли је потребно да их надгледамо? — запита Драган. — Нема потребе.

— добацује Радослав, па се обрати ветеринару: — Ћути, богати, нека иду! За вино не говори. — Таман посла! — Њих двојица не знају за меру. Имали бисмо муке са њима и сутра... Али изговорисмо се да не пијемо...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Љубве богу, за опкладу, ту би био замор, Нит' је посла тежег им'о откако је Амор. Да ти појем о љубови, њој су мизе благе, Ал' избери од пјесана што су теби драге.

Вижд и Феб к нам склонан, Славу Петропољу давшег певца К нам даљним посла. Потпора друга он! Как венусински лабуд, он лети горд, И хитролетне стреле к мети Као исполин тивијски баца. 25.

ниси, Препеку сунца, ни зној, Од сваке светске опроштен буре Живот је био твој, Две грозне, пуне године беда, Што посла људма Бог, Без страха ти си преспавао тихо Заблудом ума твог.

Муж је боје мрке Носи палето, Радо суче брке Кад пун види сто, О лутрији снева, Сваку игру зна, А код посла зева Од тешкога сна.

Она к њему дошла, И каже: — Шармант, Окани се посла, Буди шпекулант; Тек онда ћеш бити Прави певидруг, Добро јести, пити И — стећи на дуг.

1841. Јован Суботић ЕМБРИОНУ Откуда тако, ти мили путниче, У живот овај посла л’ живот тебе? Је ли то живот, је л’ то право биће? Кад свет не видиш, видиш ли сам себе?

песма у Илирској Даници чита; премда ја сам од свега тога до данас јошт ни једне речи читао нисам, а то ради великог посла с којим сам за сада оптерећен: тако имам чест молити Вас да би под ону моју Вами послану песму „Сванутак“ ово

Тако је Анте Кузманић писао из Задра 31. марта 1841. Гају: „Ономадне посла сам вам један мој чланак против Бороевићу, молећи вас да ми га што берже на светло изнесете.

нађе кои би ју просто и разговетно тако саставио, да је и превода у друге језике достојна; ја мислим да би се тог посла наш Стојачковић пожељеним успехом подуватити могао. НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ (стр. 215).

весеља учинили, не штедећи великог трошка, држали су у његовом пространом квартиру два бала, гди музиканти нису толико посла имали колико свирац, окол’ којег је до 30 маска у српско-народном оделу играло.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОГДАН: Брзо, бога ми, На нашу грдну несрећу. ВУЈО: Али ни Мљечићи не осташе у дугу. — Дужде нам посла те какве дарове: пушака, ножева, џебане — и још нешто су чиме се књиге штампају...

— БОШКО: Е, бруке! Мушке руке — женске белензуке. БОГДАН: П’ онда, Бошко, шта му посла таст? БОШКО: Штампару — А за свако словце то По мушку главу тражи награде. Е бруке, људи, бруке, грдила!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Ама, кô ја велим... Нема туј: „Ама, к'о ја велим!...“ Ман' се ти ћорава посла; јер, овог ми царског мура и царске ми службе, стаћемо барабар пред господина пријестолника, те ћемо се порошкати, па

Е, чекај, блентави Давиде! Што си посрљô кô прасе у сурутку? Зар не видиш да господини имају посла? Ослони се на зид, па мало причекај. (Јазавцу) А Ти, лопове једак, дошô си ђе треба!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

ИИ Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина? (ИИ књига Самуилова, XИ, 2,

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Тражи се лице и траже списи, а не... (Спази Миладина.) Је л' овај газда Миладин има нека важна посла код тебе, господин-Жико? ЖИКА: Нема, може и да причека. (Миладину.

) СПАСА: Ако, да постојимо, господин-Вићо! ВИЋА: Не бива, није то за мало. Има ту сат и више посла. (Јоса је донео и наместио столице.) МИЛАДИН (седајући рикне и рипне, прихватајући се рукама за задњицу).

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У филологији, где је његов рад највећи, обавио је четири темељна посла: написао прву граматику, први речник (Српски рјечник, 1818), реформом традиционалне ћирилице створио модерну српску

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те

кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?

— Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити. — Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када.

— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала. И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: — А је ли био пријатељ Марко? — Био!

Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа. Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго: Јованка и његов

Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла! Али, ипак, трже се. Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са

Село је близу. Одмах иза долине. Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже. Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати

у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка.

Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... И они одоше, он оста. Заиста не оде. С осталима посла и своје. [Матери вели:] — Хајде ти! Доста. Не можеш све да понесеш. Али она није носила ништа.

После би одлазио. И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Са брашном има једнако посла, по цео дан га сеје и меси, и »дивија баба« у својој јами (СЕЗ, 32, 1925, 378, № 112). Упор. и чињеницу да је п.

Ћипико, Иво - Пауци

—А куд ти је човјек? — упита је. —Пошао је у варош. —Мора да је будала. —Није, већ гледа свога посла. —Изиђимо, нешто ћу те питати! — И за собом повуче врата од колибе. Упоредо упуте се планином.

Послије неколико дана посла газда свога надстојника Васу нека селом пронесе глас да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће

— Пусти ме, мајко, овако ... Сјутрадан у кући је као да се није ништа догодило. Цвијета прихватила се посла као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.

све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!” И један од њих пљуну преда се.

—Нека, болан, пусти.. .. платиће луди влахо... А да, што би они без нас? Пусти крају, биће њима још посла... —Ради како знаш, али мога не пуштам! — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!

Радин адвокат опомиње свога колегу да се држи ствари. У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.

—Не улази га овдје господин начелник ... —Да ко? А што не дође он главом овдје, него вас посла? .... — А да знате ви — успали се Раде —колико ова ограда дала је добра господину начелнику!

све, и неки дан поручио му по надстојнику Васи да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.

— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући. — Имам посла у селу, — одговори Раде и изиђе. Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.

Та га вијест љуто жацну: — И ти? — рече сухо. — Е, да ча ћемо овдје?! Брзо ће нам све однит', а брат пише да је посла' пинезе. — А оно двоје старих? — измаче се Иву. — Остаће... Ако нам бог провиди, нећемо их запустит'.

Иво га поздрави. При вечери слушао је њихове разговоре. Жандар се тужио на силу посла. — Видите, — говорио је, — сад је све на нама... Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... — Па ди ћемо с гнојем?

И село је све то запуштеније. Забринути људи немају посла ни добити , па, спустивши руке ходају амотамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Човек изгуби вољу да с њом има посла. Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем била лако обучена.

Епископ је био стар човек слабог вида, па није ни приметио траљавост посла, а они који су дошли на освећење: краљевска породица и њена пратња, архијереји и властела, били су више заузети собом

Не, ја се овим што сам сада рекао никако не придружујем злобним гласинама које иначе свакодневно слушам. Таман посла.

своје мисли како би требало бранити Кулу, Василије ми је одвратио да би најпаметније за мене било да гледам своја посла и да не турам нос онде где ми није место. Ми смо монаси, рекао је.

Никанор Онај излапели старац Макарије наредио је монасима да скину мантије и да се лате, како каже, неког корисног посла. Рекао је: „Није време за метанисање. Ово је рат.

Скинем ли мантије и латимо ли се каквог простог посла, сва ће се узвишеност нашега сталежа истопити, људи ће намах разумети како смо сви ми управо тако обични и да је

тврди како се то догодило само због тога што сам ја наредио монасима да скину мантије и да се прихвате каквог корисног посла. У својој заслепљености не виде да ја нисам ни могао друкчије поступити.

“ Морао сам да видим тог безобразника. Сударим се са четири исцерене меснате њушке. „Гледајте своја посла.“ Могао сам да будем оштрији. То „гледајте своја посла“ је два сам процедио кроз зубе.

Сударим се са четири исцерене меснате њушке. „Гледајте своја посла.“ Могао сам да будем оштрији. То „гледајте своја посла“ је два сам процедио кроз зубе. „Може те ухватити вртоглавица па ћеш залепршати доле као птић полетарац.

Оно што је хтео да направи, направио је. Никаквог даљег дотеривања и удешавања. Таман посла. Све је овде јасно. Јахач и његов коњ су тамни, а аждаја је бела. Е нећемо, Прохоре, да се жестимо.

И кад сазнаде да припада под Херодову власт, посла га к Хероду, који и сам оних дана бијаше у Јерусалиму.“ Потурио си ми под нос углачану бакарну тепсију и рекао: „Де,

Као и ранијих година на мене се свалио сав терет посла. Пред почетак рада окупио сам у Кули све главаре села. Они су по обичају стали да зановетају и да кукумавче говорећи

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Слатко је кроз живот проћи и небу вратити оно Што души дарова небо кад на свет посла нас, И ведро, спокојне душе слушати смртно звоно И с узвишеном надом чекати крајњи час.

И свињар ће можда знати Одговора мудрог дати; Буди само на то склон, А познати неће он.“ „Чудна посла, смешно дело! Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.

Већ две ноћи како пева Дон Нунец од Алкантара, Ал' кад паде треће вече Смилова се дона Клара. Она посла седог Мавра, Да проведе младог дона Кроз одаје њених двора И редове од колона.

Једног дана, доста давно, тешка њена брава шкрину И тавничар бледог странца посла кули у дубину. Ал' он гордо дигô главу, а с ње пада коса дуга, На лицу му тежак умор а у оку пламен југа.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Подухватити се таквог посла, значило би прецењивати и себе и читаоца. У претсобљу мог кабинета на Универзитету стоји, покривен слојем прашине,

Она захтева два посла: први, прочитати са неба моментани положај звезда, и други, извести из тога положаја закључке о судбини.

При таквим састанцима не желим пратиоца; зато сам морао Грке да преварим да имам у посланству посла, а наше дипломате обманем да сам код Грка позван.

јасписа и граната, резао је он уметнички израђене геме, камеје и печатне прстене; сада живи и исхрањује се од тога посла. Та је уметност била достигла за време александриског доба свој врхунац.

Нисам био мало зачуђен када сам испод тога грба прочитао наслов Министарство вера, са којим у животу нисам имао посла; а тек колико је било моје изненађење када сам у писму прочитао да ме господин Министар позива на врло хитан и важан

Онда нас исписа - пошто се при сваком почетку посла три пут прекрстио - новим текстом једног хришћанског молитвеника.

Резултат његовог геолошког посла на терену и резултат мога рачунског посла за писаћим столом, изведени независоно један од другог, слагали су се да не

Резултат његовог геолошког посла на терену и резултат мога рачунског посла за писаћим столом, изведени независоно један од другог, слагали су се да не може бити боље.

Преко Ескима који су се враћали у западну станицу, посла онамо вест да ће се, чим донесе својим друговима што им је потребно, вратити са Леве-ом натраг.

Тако сам му могао усмено да реферишем о успеху свога посла. Почетком септембра посетио сам и Кепена. Саслушавши мој извештај, рекао је: „Сирома Алфред, како би се обрадовао да

То старо питање остало је, до данас, нерешено, па сваки научник, кад нема другог посла, сме о њему да размишља на свој начин.

Овде проводим моје дане у једној чудној смеси одмора и посла. До подне лутам по шуми, где тражим печурке и идеје, па када не нађем ни једно ни друго, ја седнем на клупу или се

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

– Ко урани уграбиће Сваким даном по две среће, Једну срећу здравља ради Другу срећу посла ради. Зато рани зором рано Док још није данак сван'о! КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако... Можда због нечег другог не долази. Сигурно има посла. Јер њега свуда траже, па можда нема када...

ТАШАНА (застиђено): А, то су наша женска посла. Знаш, ми жене, и кад умремо, хоћемо да смо лепе. Али то је друго. (Као увређена на Миронову сестру због њеног

(Сарошу): Саг, саг, пиле моје. Сал лампа док запалам. Ох, срећо моја! Исполај на господа да ми те посла! (Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема. САРОШ (мрачно): Дај два момка.

Затој ти ово казујем, да после немаш зла воља на менме за тија шамари што си ги од мене изручаја. Саг брго на посла! (Угура га у подрум и гвири.) Улази Сарош. САРОШ Зар још никога? Ах, сада! (Потеже јатаган, хоће да се убије.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али све некако згодно, и у форми која се његовој жени свиди. Тек му суне у гладу да у дан највећег посла стави на себе празнично одело; и исквари га.

Једино је наш Тоша могао то да састави, да буде и коза и купус. — Дупли претседник имао је ваздан посла. Идеју о запослењу жена преузео је додуше одмах потпредседник, али је остало и за гос-Тошу.

Срба заузима позу свирача под прозором, пољуби тамбурицу, и по тамбурици и окинутом једном звеку посла пољубац Јулици. Тамбурица Србина је била лепа, седефом ишарана. Купио ју је он сам, од уштеђеног џепарца.

То је Љубин проналазак. Бајаги ситан, али чест и сладак, да га живог једеш. Баш да видимо и та швапска посла. Кад се госпа Нола по рђаву времену враћа кући, на степеницама је дочека Јулица са сувим собним ципелама.

Стали би на ноге у послу свом. А због посла неког смо се сви и родили. И ја сам се удала за посао, и да њега није, реците сами, ко би била госпа Нола!...

Погрбила се, пропала у лицу, коса њена од печеног злата потамнела и доста испала, руке огрубеле од тешког посла и вечите влаге. Чим седне, задрема. Испражњену собу, уосталом, целу кућу, оправили су, да би је издали.

И никад не фантазира о будућности! Као прави радник, одвали свој део посла за данас, и слава Богу... Врло волим да радим с вашим земљаком.

Волео ју је, али се никада с њом није саветовао ни о чему. — Имаш ти доста и сувише посла у нашој кући, и кад чујеш друкчији разговор, боље сама изађи, јер ти се и од слушања може забунити глава.

Лекари око њега нису имали много посла. — Оваквог пациента сигурно нећу више никада добити. Она двојица тамо на селу, и поред музике, просто се васпитавају

— Мој тата не воли мене да види сваки дан, јер има много посла и много да чита, али у неку суботу... субота је, знаш, мој најсрећнији дан за све, он мени прича, прича, не знам како

Жива, лепушкаста, вредна, налазила је и посла и пријатеља. Али је много напуштала кућу и децу. Увек је тешко било, и остало, сложити домазлук и посао ван куће, а у

Мија је одувек радо шеткао по разредима, а сада нарочито по четвртом. Имао је додуше сваки час посла: да спреми слике, моделе, глобус, неке справице за просте опите из физике.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— У тој мисли потрчи на њега, а наш дивљи мачак тако се уплаши да је сместа на земљу пао и Роману три сата посла учинио да га к себи поврати. »Тко си ти?« рекне му на то Роман.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

То су ситна посла; кило пиринча четири гроша, закинеш муштерији на мери неколико грама, па шта, једва му закинеш десет и двадесет пара.

Мој најстарији брат, који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла са том именицом; мој млађи брат ми рече да је од именице пас пети падеж: куче.

Стога је најбоље немати посла ни са невинима ни са кривима, утолико пре што је врло тешко знати ко је невин а ко крив па се бавити само продавањем

Све су то ситна посла. Друго је то да ти падну шака браћа која су наследила богатог оца, па још да успеш да их завадиш.

школи се зна, на пример, колико година имаш да учиш, и ти запнеш па је свршиш, а кад се дочепаш дипломе, ти немаш више посла са школом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

По разбацаним стварима видимо да је неко покушао да их оправи, па најзад дигао руке од тога посла, испрегао коње и отишао. Иза једне окуке угледасмо опет ватру, око које су поседале жене и подбрађена деца.

Онда ухвати нашег команданта за руку, и приведе га своме месту... — Шједи на моје мјесто... — Хвала, имам посла, ја сам само хтео... — Каква посла, кад је моја момчад на фронту. Уживај само.

— Шједи на моје мјесто... — Хвала, имам посла, ја сам само хтео... — Каква посла, кад је моја момчад на фронту. Уживај само. — Он се спусти прекрштених ногу, вукући и нашега команданта.

Они који се враћају из Солуна говоре да пристижу топови и коњи за нашу артиљерију. Иако ће нам све то задати више посла, ипак бисмо желели да се једнога дана осетимо као права војска.

— На који бре језик говори? — питао сам онога пешака. — Море, гледај си посла, води је у собу, па ћете се лако разумети. Дао сам јој очима знак и дигосмо се одмах.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Никако лице извора да заблиста. Месец већ три пута небо обишао, порасла млада шума, а дечак се од почетка посла не одмиче. Ко зна колико ће служба Мајци Вода потрајати? Заморио се Ведран, растужио.

Нареди зато Царица да градитељи убрзају рад. Али, надзорник градње посла поруку да већ и досадашњи начин градње превазилази снаге градитеља. — Шта мисли надзорник градње? — рече Царица.

— Докле цареви допуштају нечију дрскост? Увек је било и биће да велики циљеви захтевају велике жртве! — посла Царица поруку да се глава надзорника узида у темеље, али тек кад паде десетак надзорничких глава посао потече брже.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У сталној борби на живот и смрт хајдуци су често били врло окрутни. Али друкчији нису ни могли бити, јер су имали посла са бездушним непријатељем. Према насилницима они су морали бити насилници.

са стране турске као и с црногорске; где су власти турске (спушки капетан, никшићки чувени капетан Хамза) имале вазда посла, организовале целу полицију, градиле куле и стражаре због тога.

7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА Боже мили, чуда великога! Када славни српски кнез Лазаре посла зета Милош-Обилића у Латине да купи хараче, Латини га дивно дочекаше, и госпоском части угостише, па га воде пред

Од ина се цару не могаше, веће посла Краљевића Марка да он слави своје крсно име, и даде му побра Алил-агу. Оде Марко у гору зелену подалеко од војске

Цар се маши руком у џепове, те му даје хиљаду дуката да он иде грдне ране видат, за њим посла двије вјерне слуге — да гледају да не умре Марко; али Марко не тражи ећима, већ он иде из крчме у крчму.

— ваља сабља три царева града; још ћу царев печат ударити: да те везир погубит не може док честитог цара не запита“. Посла Марку књигу по татару.

Када цару тужбе додијаше, посла на њга Ћуприлић-везира и са њиме три хиљаде војске. Кад дођоше у равно приморје, све поломи Муса по приморју и ухвати

поломи Муса по приморју и ухвати Ћуприлић-везира, савеза му руке наопако, а свеза му ноге испод коња, па га посла цару у Стамбола. Стаде царе мејданџије тражит, обећава небројено благо, тко погуби Мусу Кесеџију.

и леба бијелога и напоји вина црвенога, па покроји на њи чисти скерлет, чисти скерлет и зелену свилу, па и онда посла двору твоме, а ја, беже, гледим из прикрајка како ћеш и онда дочекати; а ти узе једно сирочади, узе њега на лијеву

“ Краљ га не сме отправити сама, већ с њим посла Облачића Рада; обе љуте змије од крајине. Војводе се међ' Маџаре шећу, а Маџари игру започеше, прву игру, трка

А четврту књигу оправио, посла књигу у турску Удбину, на сестрића Танковић-Османа: „О сестрићу, Танковић-Османе, покупи ми по вашој

“ Јанко бјеше јуначко кољено, посла Муја у кршну Кладушу, и овако њему говораше: „Иди, Мујо, у кршну Кладушу, — лагат немој, веће право кажи, а џаба ти

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

носи бисер од песка А на зеленој планини Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било је ових дана лома

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Боко загризе и једно и друго и разроко се загледа у малишана. — Таман посла, Николице, да ово жваћем и нешто смишљам, нико ми ни ријеч не би разумио. Помијешао бих буве и слонове.

— Луњо, кћерко шуме, како си то тако изненада изникла ?! Луња се прихваћа најобичнијег свакодневног посла: крпи дјечацима кошуље, чарапе, капе, пришива дугмад.

Ваздан се ту има посла јер од пентрања, скакања, ваљања и трке по логору тешко да би издржало и крзно дивље мачке, а камоли одјећа наших

— Можда је неко пролазио каквим другим послом па случајно упао — рече Ђоко Потрк. — Обноћ нико нема посла у Прокину гају — трезвено дочека Ник Ћулибрк.

— Шта ћу кад ми је срце уз ове дјечаке — искрено признаде старац. — Е, онда ће сутра жандари имати посла и с тобом и с Николетином! — љутито пухну кнез и дуну мимо Николу у правцу школе.

— Па дедер Јованче, јуначе, прихвати се тога посла — настави Николетина. — Ти си прошле јесени читаву дружину имао, логор сте направили, Паприци пркосили.

Ехе, нема ништа од тога вашег посла. Већ сам ја спавао на штали која се обноћ запалила, па сам жив измакао. Налетио сам само у мраку на пчелињак па сам

— Како сте, дјечаци, шта радите? — питао их је он и правећи се важан додавао. — Ми у радионици не дижемо главе с посла. Међутим, једног дана дочекаше га Стриц и Потрк немарно и надувено.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

што у чему лежи; много је и преварно; доста многи узалуд и троше се и копају, ал’ и опет не одстају се тога им заметна посла, него јоште већма приању подубље дућати, е да, е да штогод намере!

И онде је видео неопалиму купину и из оне купине проговори му Бог кроз ангела, учини му чудотворну ону тачку и посла га да има ш њоме извести од фараонова ропства израиљски народ у обећану им од Бога јоште Авраму земљу лепородну,

А од Израиља нико ни коленом не штукну: одоше с големим дојинлуком весели с диком натраг у своје градове. Со тога посла на голему и честиту гласу оста Гедеон.

Индикт казује се — повељивање, римска заповест од ћесара њихових. И заради оваквога посла то се је пронашло онда, каде су Римљани свим овим светом владали; то месеца септемврија првога дна почетак новом лету

Тога рад, Есписијан, римски цесар, с туштеном војском под Јерусалим посла свога сина Тита, краља спањорскога, те попали, похара сву им земљу, више исече, него што пороби, Јерусалим до корена и

И он, што да јој напркоси, уби свога сина, одсече му главу, руке, ноге, — стовари га у сандук, — тако посла га к матери му на пешкеш!

јер кад су је изнова правили, копајући у земљу јој темељ, нађоше доле у дну неку велику човечу главурду — со тога посла именоваше је Капитула, то јест поглаварница; пак римски цесари с великом тафром возећи се на хинтови, до ње би ходили.

На сну се цару указива говорећи му да се одстане тога посла што је наумио. »Није, рече, то лепо ни угодно, ону, што се је недавно и доскора у царству башила расхаљено и дичила се

Слишав же сија брат, поклони се старцу до земље и паки глагола јему старац: — Свакоме чловеку полза јест с посла злопатљива. ЛАВ И ПУСТИЊАК Бијаше тамо, за мором, у пустињи неки преподобни отац именом Сава.

нам доби даде: лето за старање своје хране пољско рађење, а зиму за хузурење у топлих соба нам седети и ко што има посла седећи радити. Дан за посао, а ноћ пак за спавање и отпочинак телу и очима...

Бисер паде у блато! А крошто то би? Зашто изађе из памети. Штоно се пише: сваки се човек у три посла и мами и беси се. Кад се разљути и опије и кад се распали на жену. Та и он тадар био се је онесвестио с погледом.

Препаде се и за жену, јер ће од господара јој погинути; врло узшеврда. Што да чини, брже по њега посла да дома дође. Кад дође, пита цара који је посао.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по

Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.

Ја мислешем нешто ће бидне поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!... Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где

Што искубе, мори, курјуци? Кој ће те такву, без курјуци узне?!— А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — ја ли ћу се зар удам?! Ба! Мени ми стига и овако!