Obradović, Dositej - BASNE
čovek sve o lukavstvu misli; valja se s njim dobro uzeti na pamet; on i kad spava, sve o lukavstvu sanja; njegovi su posli tako zamršeni da ko ga se dobro ne zna čuvati, na koju se god stranu okrene, naći će se u njegovoj mreži.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Trčao bi[h] po polju, igrao bi[h] se s jaganjci, penjao bi[h] se na unke; sve detinjski posli, pravda, no u onomu vozrastu, koji je sama radost i veselje, ja sam nahodio u tom taku sladost koja je prevoshodila
Vidićete tu od osamdeset godina starce koji idu uz goru pod oružjem pevajući.” Raziđu se ovi po gradu za svoji posli. Naš kvartir blizu škole; odemo posetiti učitelja, imenem Elefterija, čestnoga mirskoga človeka s ženom i s familijom.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
na glagoljskome časoslovu, na kome ima još mnogo zapisa) rečeni f. B. priporučuje redovnicima posli sebe da spominju na maloj misi imena tih ljudih...
— Ali danas mi nećeš pomagati, jer si umoran, nego opet ajde legni na klupu, pošto je stric otišao da se odmara. Posli, ja ću te razbuditi i povesti da vidiš crkvu. Bakonja se povrati u đačku trpezariju.
— Taa-ko! E, e „nova neva svaka je valjana!“ dovedi ga posli k menika. Balegan odvede Bakonju u srednji trijem, gdje je Naćvar imao svoje dvije sobe kao i svi ostali fratari.
! Cigurno nika velika stvar. A šta ćeš ti raditi, ako dođe stari Krkota s njim? Znaš, odma mu reci: „Rš! nisu tvoji posli!“ Tako učini. Ladaj se mudro, drago dite! Poslije jednog časa dovede knez Kenja.
— „Ma isto nemoj me buditi, ako se sam ne probudim“ — reče mi. A jutroske, posli prvi zvona, ja ga dva puta polako zovnu: „Inocenco! Inocenco!
— Dobro ste došli! — viču im iznutra. — Ulazite! Sidajte! — Baš ste dobro došli, posli toliko vrimena, a još s obrazom! — reče Boban, koji iskoči nasusret i skide kapu.
— prekide ga Vrtirep. — Moglo je biti i bez domaće izdaje, jer koliko je skitača služilo kod nas, pa posli razmetnulo tragove svuda! Osim toga godina je gladna, a puk se pokvarija! — Ja jopet jedno: tu je Stipanova ruka!
— Ja jopet jedno: tu je Stipanova ruka! — veli Blitvar. — Ja sam čuja da je Stipan posli bija kod kaluđerâ u službi. — Pa pričekajte da svršim — reče Tetka.
A njemu će Tetka: — Moj dragi Brne, od dobra ića jača je krv, pa je jača i bolest. Zato tebika osobito udi spavanje posli ručka. Ti ne smiš ni trena spavati posli podne, ka šta ti je likar reka.
Zato tebika osobito udi spavanje posli ručka. Ti ne smiš ni trena spavati posli podne, ka šta ti je likar reka. — Ne valja mi isti, ne valja da spavam posli ručka ka šta sam navika ima trideset
Ti ne smiš ni trena spavati posli podne, ka šta ti je likar reka. — Ne valja mi isti, ne valja da spavam posli ručka ka šta sam navika ima trideset godina, onda šta će mi život! — veli Naćvar ljutito.
Šta je njemukare? — A sugranija se čovik malika — reče ozbiljni Beljan, predušujući od pića. — Posli onakoga pokora, nije čuda da uvati nika ustravica duševna čovika. A vra-Brne je jopet duševan.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— popusti on. — Ona je, valja reći istinu, majka ovoga školja. Bijahu joj mili ljudi, — nadoda lakše, — ali to su njezini posli... Napij se, stara! Antica posluša i napije se, pa, otrvši dlanom usta, reče: .
Žižica u putu opazi da ga žena prati i okrene se prema njoj. — 'Ajde ti doma, ja ću doći!... Ovo su naši, muški posli! — Kako ste svi vredni! . . Biće kako on htede, odvrati ona s uvjerenjem i povrati se.
— Muči, ženo, to su naši muški posli! — prekide sanjiv pošljednju Zdravo, Marija Žižica i utrne svijeću. DANGUBA Pun mjesec s vedra neba razliva se selom,
Ćipiko, Ivo - Pauci
—I uzimalo se? — prekide Ivo. —Pa, da vidite, prvi' godina bilo lako i plaćati, nu posli nastale nerodice, opalio palac, i ča je najgore — pustili talijansko vino, pa spale cine na nišće.
I vršci viših stabala zasjaše; plod planu crvenije i njihova obličja postadoše veselija i življa... — Posli će upeć', a kako je sada lipo! — reče djevojka. — Neka sunca, sunce je život! — razdragan odgovori Ivo. .
— Hoćeš li s nama? — obrne se Piero k Ivu. — Neću, brate! — odgovori on oblovito. — Nisu lijepi posli! — i usiljeno se nasmija. — Što ćeš? Tako svijet ide. Svako gleda svoju korist! E pa, do viđenja! — i pruži mu ruku.
— Zabiližite ljudski, — reče jedan od dvojice prkovinaru, — da posli ne bude smutnje! —Ne boj se ti! Nima u mene fala! — Eto, vi ste se spomenuli, — pohvali ih župnik. — A ča ćemo?...
Bez pinez ne dam ni svome ocu... — Jemate pravicu! — Pretrgnu ga Rogo. — Zač ti petljaš, kad nisu tvoji posli? — okrene se k njemu stari Ante. — Ne gledaj druge; obazri se na oca ča ti prosi ... — Bolje da on prosi nego ja!
— Prokiso sam, pa bih se osušio... — Osušićeš se posli... Ala, Mare! — javi se ženi... — Eto, sad ni nje ni! Kad se bog slavi, nikad ih nй!
— Recite i vi svoju! — obrati se iznenada glavar k župniku. No ovaj se smete: — To nisu crkovni posli, — odgovori kao u šali. — Ma zašto se pravdamo?! — zaviče debeli mesar Trtić: — Prođimo na votacijun! ...
Ne bi mirno otiša, da je ne darujem... — To su vaši posli, — odgovori stari. — Dogovorite se kako će vam lašje bit'...
— reče mu ona svojim umilnim glasom. Pa k'o smisli se: — Ma nemoj zadivati oca! Ljuti se da na Triješću gredu rđavo posli, pa uvik o tome misli. — I muči te još gore nego prvo!
— Rekli smo, tako nas je svitova stari Ante. Neka je mir! A mislili smo da su to njihovi posli. — A ne bi se za sve blago ovoga svita krivo zakleli! — nadoda mlađi.
Sutradan šetamo i zastajkujemo pred sudom. Čekali smo, ako ćete, i tri ure, dok se svit počeo kupiti. Posli, pred vratima od sudnice čekali smo da nas zovnu.
— Htio je da zakine hiljadu fiorini jednome čoviku siromaju, punu dice, i zato se krivo zakleo. A posli našlo se pismo da je čovik mu bio sve lipo podmirio. Ma, prisješće mu!