Teodosije - ŽITIJA
Nadajući se tvojoj dobroti, sabrah ove istočne i zapadne ljude, i kao što se u tebe uzdah, Gospode, da se ne postidim!“ Prišavši ka časnome grobu svoga prepodobnog oca, u noći nasamo reče mu: — Evo svi mi, narod tvoj i deca tvoja koju
,Gospode sila, koji sudiš pravedna dela̒, ,na tebe se uzdah, da se ne postidim!̒“. Ovako, sa suzama pomoć proseći pomoli se, u pomoć prizivajući prečistu Bogorodicu da bude uslišan, i ka svetome
I tako uzjahavši na konja, još brže putem gonjaše, govoreći: Na tebe se uzdah, Gospode, da se ne postidim! — Došavši nad brata svojega, one koji su plakali od njega oturivaše, i ognjenim suzama časno njegovo lice dovoljno
“ I opet kao ppe ćutanje i post držaše, moleći se i govoreći: „U te se, Gospode, uzdah, da se ne postidim na veki, i da mi se ne podsmehnu neprijatelji moji“.