Теодосије - ЖИТИЈА
Надајући се твојој доброти, сабрах ове источне и западне људе, и као што се у тебе уздах, Господе, да се не постидим!“ Пришавши ка часноме гробу свога преподобног оца, у ноћи насамо рече му: — Ево сви ми, народ твој и деца твоја коју
,Господе сила, који судиш праведна дела̒, ,на тебе се уздах, да се не постидим!̒“. Овако, са сузама помоћ просећи помоли се, у помоћ призивајући пречисту Богородицу да буде услишан, и ка светоме
И тако узјахавши на коња, још брже путем гоњаше, говорећи: На тебе се уздах, Господе, да се не постидим! — Дошавши над брата својега, оне који су плакали од њега отуриваше, и огњеним сузама часно његово лице довољно
“ И опет као ппе ћутање и пост држаше, молећи се и говорећи: „У те се, Господе, уздах, да се не постидим на веки, и да ми се не подсмехну непријатељи моји“.