Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pošto odu oni na svoje kvartire, zapita Čardaklija mene i Protića Jovu: „Od ova dva čoveka koga bi voleli da sa sobom povedemo?” Ja mu kažem da bi ovog manjeg voleo, „jerbo mi se onaj veći sasma vatren i pla̓ovit dopada.
” Pri̓vati reč Protić i reče: „Ako onoga većega (tj. Stojkovića) povedemo, ni na po puta bez kavge nećemo moći otići, i najposle uzeće nam i kola, pa se on voziti a mi ići peške”.
I tako svi reknemo Teodora da povedemo. Sutra dođu oni opet k nama. Kažemo mi, da smo udarali na Harkov i doneli amanet i pozdravlje od naroda srpskoga da
” a Filipović manu glavom pa kaže: „Francuz ostaje svuda Francuz”. — zatim povedemo opet razgovor o njegovom polasku, i on reče: „Da je Bog dao, da najmanje pismo imate od poglavara s Vračara na mene,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda đak najumiljatijim glasom reče: — Dela, duhovniče, bogati, da kupimo onoga jednog đavolka, pa da ga povedemo manastiru. SNAŠINA PESMA Imala mati jedinca sina pa jedva čekala da ga oženi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kad smo pošli, pridruži nam se i kapetan Čeda, komandir jedne baterije. Uz put razgovarasmo kako bi bilo da povedemo pregovore, da malo svrate i do nas. Išli smo više od pola časa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ha-ha-ha... — nasmeja se hajduk. — More ti si žešća od moga pobratima. Čuješ, da povedemo i nju na poharu. Đurica se nasmeja i pogleda Stanku. — Ona to i traži jednako — reče on. — Pa lepo, bolan.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda đak najumiljatijim glasom reče: — Dela, duhovniče, boga ti, da kupimo onoga jednog đavolka, pa da ga povedemo namastiru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Za to vreme ne radeći ništa, misle o svačemu. Ne spavaju, muči ih stanje iščekivanja i, kad ih povedemo, oni umorni. Zato neka se ispavaju do jedanaest časova, a tada ćemo ih probuditi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ Kada ono puče poslednja bomba, mi uzedosmo i šesti džak... — Trebalo je da povedemo još nekoliko konja — veli redov Džamić. — Eh, da smo znali da će nas ovakva sreća poslužiti — uzvraća Gruja.