Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пошто оду они на своје квартире, запита Чардаклија мене и Протића Јову: „Од ова два човека кога би волели да са собом поведемо?” Ја му кажем да би овог мањег волео, „јербо ми се онај већи сасма ватрен и пла̓овит допада.
” При̓вати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј. Стојковића) поведемо, ни на по пута без кавге нећемо моћи отићи, и најпосле узеће нам и кола, па се он возити а ми ићи пешке”.
И тако сви рекнемо Теодора да поведемо. Сутра дођу они опет к нама. Кажемо ми, да смо ударали на Харков и донели аманет и поздравље од народа српскога да
” а Филиповић ману главом па каже: „Француз остаје свуда Француз”. — затим поведемо опет разговор о његовом поласку, и он рече: „Да је Бог дао, да најмање писмо имате од поглавара с Врачара на мене,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда ђак најумиљатијим гласом рече: — Дела, духовниче, богати, да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо манастиру. СНАШИНА ПЕСМА Имала мати јединца сина па једва чекала да га ожени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кад смо пошли, придружи нам се и капетан Чеда, командир једне батерије. Уз пут разговарасмо како би било да поведемо преговоре, да мало сврате и до нас. Ишли смо више од пола часа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима. Чујеш, да поведемо и њу на похару. Ђурица се насмеја и погледа Станку. — Она то и тражи једнако — рече он. — Па лепо, болан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда ђак најумиљатијим гласом рече: — Дела, духовниче, бога ти, да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо намастиру.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
За то време не радећи ништа, мисле о свачему. Не спавају, мучи их стање ишчекивања и, кад их поведемо, они уморни. Зато нека се испавају до једанаест часова, а тада ћемо их пробудити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ Када оно пуче последња бомба, ми узедосмо и шести џак... — Требало је да поведемо још неколико коња — вели редов Џамић. — Ех, да смо знали да ће нас оваква срећа послужити — узвраћа Груја.