Jakšić, Đura - PROZA
Beše kao neka zavetina u našem Lukovu. Dan lep, planine se zelene, a povetarac nosi sa golemoga Rtnja miris od zdravca; po vrhovima planinskim igraju se zlatni i ružičasti oblaci, izgledaju kao lep
za drvenu kvaku, a drugi za jedan direk tako pažljivo da je Stojna, koja nije još mogla zaspati, mislila da je to samo povetarac što suvo lišće kotrlja.
Mesec je zašao, i tice, jedna po jedna, ućutaše se, samo što je tihi povetarac, igrajući se lipovim listom, divotnim zadahom rashlađivao poljupce na vrelim usnicama zaljubljenih.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Je li jelen i u kavezu jelen? Može li lav biti lav bez savane, u kojoj, kroz povetarac i pelen, prati kretanje svoje žive hrane? Zar je ova sita lenština lav? Zar je slon ovde uveličan miš?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On nikad nije ludu reč izustio. Čak i šala mu beše lepa; osećaš kako ti blaži dušu kao blagi povetarac. Savete je davao ozbiljno, ukore blago... A svakad je govorio istinu...
Senke drveća behu ogromne; čak i senka čovečja beše već kao grm... Od Drine je pirkao svež povetarac. — Evo noći!... Hoćemo li kućama? — viknu jedan. — Možemo! — reče nekolicina. — Hajde ko hoće!
Bili su zaranci kad Stanko s družinom stiže u Parašnicu. Od vode je pirkao svež povetarac, te im hladio vrela čela i sušio znoj. — Uja! — reče Stanko. Hajduci stadoše. On im reče te odrešiše torbe.
Petra se tamo muvaše među ženama, i ona naređuje i zapoveda. Sunce je naginjalo zapadu; večernji povetarac je pomalo studio; ali to nisu osećali poslenici poslom zagrejani... Stanko neprestano pogledaše na kapiju.
Afrika
Razgovaramo do jedan po ponoći; toliko je prijatno na krovu, piti ledene limunade i osećati noćni povetarac. Kad sam završio pakovanje i ispeo se na krov, ja sam se već našao pred Basamom.
Crni koji su nam dolazili ispredali su jednu divnu mrežu zvukova nad biljem i zverinjem a pod zvezdama. Kako bi noćni povetarac dunuo, izgledalo je kao da se pesma začas udaljuje od nas; zatim je opet pravilno jačala u pravcu kolibe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Disao je kao tihi povetarac i pućio usne. Zapalivši sveće na velikom kandelabru, kraj svoje postelje, njegova žena sede na postelju u dugoj,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Ustale su pčele, podiglo se cveće, Sa dalekih gora povetarac leće; U mirisu cveća, u bisernoj rosi On vam svako zdravlje i veselje nosi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Zlatnog Roga tu dospe Lazarev sin posle trostrukog juriša protiv Mongola sreće ga Manojlo car sa obale vere povetarac Mramornog mora meri visinu viteza i njegovog doba od poslova svetskih predstoji još izlet na Mitilenu radost iz ruke
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dugo smo tu čekali. Kada smo krenuli, sunce se već klonilo zahodu, a hladnjikav povetarac je pirkao. — Bre, pa velika ni zemlja — čudi se Miloš, srednji vozar. — Ja sve mišlja, ete tu SMO, na graNici.
Gledamo samo u osenčene zabrane i očekujemo komandu da se jednom stane. Već je i sunce zašlo. Pirka svež povetarac, večernjača svitka, topovi se kotrljaju i dalje, eto tako, od rane zore, da su posustali i ljudi i konji...
Ja sam pred celi front... i ne znam ni sam kako sam se dokoturao dovde. Negde u bari zakreketaše žabe i večernji povetarac zašume kroz kukuruze, noseći miris barske trave. Večernjača zablista.
Iako s prezirom mislim na pozadinu, ipak, ipak... čovek nema šest života. Sunce blago sija i povetarac kao da miluje. A ona tikva probušena, sigurno od kuršuma, i ja podskočih, te se prilepih uz jednu vrzinu.
Pitamo se, gde će se smestiti taj narod, pa još ako nastupe oni tmurni kišni dani. Ćarlija jesenji povetarac noseći iz daljine šum pokreta od naroda, koji beži pred navalom neprijatelja.
Hitno smo krenuli. Promicali smo putem, pored visokih zrelih kukuruza, praćeni pesmom prepelica. Večernji povetarac, ispunjen mirisom uvelog lišća, pirkao je. Išli smo ka železničkoj pruzi.
Na blagoj padini prema nama, između zlatnožutih kukuruzišta, blistali su zeleni vinogradi. Pirkao je jesenji povetarac. Sunce zracima svojim kao da je milovalo krcato vinogorje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
gromovite bure života, ili se samo nahvatao puhor po živoj žeravici, koja će planuti još jačim žarom, čim duhne lagani povetarac?...
jauk, sličan samrtnom ropcu, ili davljenikovu krkljanju, razleže se spolja, ali ga u sobi niko ne ču, a napolju pirnu povetarac k odnese ga na lakim krilima daleko, daleko od ovoga prizora...
Odjednom naiđe gust, crn oblak, zakloni sunce, a pod njim izmeni boju i drveće, i trava, i sve... Pirnu hladan povetarac, za njim dođe još jači vetar, pa se odjednom zavitla oluja...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana. Sva je priroda dobre volje bila: Blag povetarac s mora, od Karmila, Ječmenim poljem talase je kreto I obraze mu laskavo obleto...
u proleće su nam mrtvi, kanda, bliže, ozeleni trava, pa onda ptice... cveće... Mirisni povetarac... duše pokojtužno je, ali je lakše... Ne idi, poslušaj nika... me!... Siroče: Pa kuda ću? (Plače.) Gospođa u crnini.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
parče, a varnice suknu i jurnu uz odžak sa treskom i praskom, poneka izleti do samog vrha, gde je dočepa noćni povetarac, ponese malo i utuli.... Meso već stavljeno u velike lonce i prijatna, mirisna para diže se nad ključem uzavrele čorbe...
ali su slabački njihovi zraci, tupe su njihove strele za gustu koprenu mraka, kroz koju se tiho potkrada lagani povetarac, te celiva znojno lice umornog radnika i zadiše ga svežim, životvornim mirom.... Sve oko nas obavio jesenji mrak.
Tada se obično sve, sve što je živo, utiša, jer sva živina hoće sna, a ponoćni je san najslađi. U to doba i povetarac staje, jer se i on boji da luta po poljima i šumama tako kasno. Prvo otpočne šaptati gusto bučje sa visokim grmovima...
Ćuvi!... drekne uplašena buljina i zamaše nezgrapnim krilima kroz tamnu grobnicu od bučja i grmevlja... Tada naiđe povetarac i zanjiha uspavano bučje, te mu šapat pretvori u brujanje; bučje se usprotivi, povetarac se usili, te žešće kidiše i
Tada naiđe povetarac i zanjiha uspavano bučje, te mu šapat pretvori u brujanje; bučje se usprotivi, povetarac se usili, te žešće kidiše i otvara se borba, pri kojoj ječi šuma strašnim i neravnim jekom...
vreli plamen ugasi, i na tom mestu, gde su buktale ognjene strasti, ostala je šaka vrela pepela, kojim se titra životni povetarac, te katkad raspiri neku neutuljenu žiščicu i ja mislim: eto vatre, života, ljubavi...
al' povetarac stane, i oko žiščice se nahvata pu'or... pepeo... Prošlo je sve!... »Ali sutra, šta ćemo sutra?!... I zar baš nikakvog
Ali mu ipak to nije padalo na pamet. Nebo pobelelo, zvezde se jedva opažaju, počinje da pirka jutarnji povetarac, opaža se jasno i magla na reci, — jutro je došlo. A on je sasvim malaksao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Vazda su joj ruke pune Jer uvek nešto pupi i uvek nešto trune; To je tako, i tako mora biti. Pa i ti Kad ti povetarac, s proleća, zaćarlija u kosi, Šta si drugo, do list, kojeg godina nosi...
Pandurović, Sima - PESME
NEMIR Ustao sam, kada Ponoć gluva, Bleda, nema, u crnome velu, Nevesele, sive staze čuva. Povetarac mek po njima duva, U suzama travu teši svelu; Suvo granje, žuto lišće nija Šum tajanstven noćnih elegija.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Spavale su sve do poslednje. Jedino su tračnice maloga voza bile prazne, a povetarac njihao zavesu na otvorenom prozoru. — Videla sam ga!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sad nema ljubičica! Hodeć' kroz cvećem išarana polja, Gde one smerne ne cvetaju više, Gde naše staze povetarac briše, Duh mi se vraća u vremena bola, Što skora prošlost u sebi ih skriva; I to sećanje suzu izaziva.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ponoć je. Svetlo i zvezdano nebo je očekujući nemo. Sveži povetarac brzo pronosi ravnomerno, jednačito hrkanje zdravog vojnika, koji je zaspao čim se spusti na zemlju i koga je umirilo
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sa planine pirka studen, oštar povetarac. Varoš se budi... Otvoriše se vrata na sreskoj kući i na njima se pojavi Radisav.
Sunce prižiže u znojava leđa, jutrenji povetarac pirka i rashlađuje, a trava šušti i pada pod oštrim čelikom... Najedared kosači se prenuše.
Petković, Vladislav Dis - PESME
IDILA Reka teče mirno, blago; voda blista; Sunce sija, zvono lupka, ovce pasu; Povetarac lako gazi preko lista; Odmara se i sam vazduh u tom času.
A zbog greha što učini reka ista, Sunce sija, kao i pre, toplo, blago; Povetarac lako gazi preko lista; Ovce pasu, i voda se tako blista.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
slabačak zvuk crkvenih zvona u rumunskom naselju, oko četiri milje istočno od nas, preko kukuruza na naš pašnjak duva povetarac koji nosi miris slatkog, mladog kukuruza našim gladnim volovima, pozivajući ih na bogatu gozbu.
Nadao sam se da će u Njujorku biti nešto svežije, ako dune povetarac sa severnog Atlantika, pa pošto se rashladim, da potražim neku od mnogobrojnih lepih prilika koje pruža ta metropola,
Petrović, Rastko - AFRIKA
Razgovaramo do jedan po ponoći; toliko je prijatno na krovu, piti ledene limunade i osećati noćni povetarac. Kad sam završio pakovanje i ispeo se na krov, ja sam se već našao pred Basamom.
Crni koji su nam dolazili ispredali su jednu divnu mrežu zvukova nad biljem i zverinjem a pod zvezdama. Kako bi noćni povetarac dunuo, izgledalo je kao da se pesma začas udaljuje od nas; zatim je opet pravilno jačala u pravcu kolibe.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
turski mrtvaci, što ih Turci posle šumatovačke bitke ostaviše na bojnome polju, još su ce gde gde pušile, a jutrenji povetarac donosio je do nas težak zadah od ljudskoga pečenja. Kraj jedne dogorele vatre leži potrbuške jedan arapski trup.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vojnik zastade. — Odavde možete komotno. Evo je saobraćajnica. Magla se bila sasvim digla i svež povetarac pirkao je. Požurio sam da se dohvatim saobraćajnice. Imao sam sada utisak kao da šetam nekom širokom ulicom.
Ceo se front utišao. Tako je uvek pri zalasku sunca. Iščekuje se noć i teška smrtonosna iznenađenja... Sveži povetarac pirka. A sunce zalazi lagano iza Dobrog Polja, kao da nam pokazuje put... Nekada su tamo bile bačije.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Dok su ti ove grudi koštane Nežnosti divne čvrsti oklopi, Mirisne kose t’ dlaku svilenu Ni povetarac ne sme taknuti — Ne, gospo, ne sme...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta ja uopšte ovde tražim? Jesam li ptica da im ukrašavam razgovor cvrkutom, ili sam povetarac da im sušim znoj sa tela uskovitlanih u parenju, ili sam suđaja da bdim hoće li ili neće njegovo seme oploditi utrobu
Niti sam ptica, niti povetarac, još sam manje suđaja, a najmanje sveti Dimitrije, pa ipak sam ovde, nestrpljiv, pripijen uz zemlju kao zverka što vreba
Ilić, Vojislav J. - PESME
Korov gust Pokriva staze i grobove neme I sav predeo, sumoran i pust. Na trošni spomen ona spušta glavu, A povetarac leluja sedu vlas... Srce se stvara u kam, duša ledi, A na usnama izumire glas I samo suze teku...
I ZAVIČAJ Kad ponoćni povetarac pirne i s Algavre mirise donese, Usred mraka i ponoći mirne Misao me u prošlost odnese. I ja sanjam opustele
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sunce je strmo zašlo, nebo se zarumenilo, laki večernji povetarac poljuljkuje vite palme između kojih koračamo i dolazimo do glavnog hrama varoši, Esagile, „palate neba i zemlje“.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
je sjalo Kraj pelena cveće Mirom mirisalo; Zeleno je bilo U gorama granje, Orilo se slavno Slavujsko pevanje Laki povetarac Kup'o se u vodi – Proleće je bilo, Kad se majka rodi.
Od pelena gorka Dobio sam jada, Od zeleni grana Dobio sam nada, Cveće mi je dalo Nežna osećaja, Mirni povetarac Suza – uzdisaja; Kad me svoji zraci Prvi put celiva, Sunce mi je ognja Poklonilo živa, A tičice male Pesama mi