Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Беше као нека заветина у нашем Лукову. Дан леп, планине се зелене, а поветарац носи са големога Ртња мирис од здравца; по врховима планинским играју се златни и ружичасти облаци, изгледају као леп
за дрвену кваку, а други за један дирек тако пажљиво да је Стојна, која није још могла заспати, мислила да је то само поветарац што суво лишће котрља.
Месец је зашао, и тице, једна по једна, ућуташе се, само што је тихи поветарац, играјући се липовим листом, дивотним задахом расхлађивао пољупце на врелим усницама заљубљених.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Је ли јелен и у кавезу јелен? Може ли лав бити лав без саване, у којој, кроз поветарац и пелен, прати кретање своје живе хране? Зар је ова сита ленштина лав? Зар је слон овде увеличан миш?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он никад није луду реч изустио. Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац. Савете је давао озбиљно, укоре благо... А свакад је говорио истину...
Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм... Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!... Хоћемо ли кућама? — викну један. — Можемо! — рече неколицина. — Хајде ко хоће!
Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу. Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. — Уја! — рече Станко. Хајдуци стадоше. Он им рече те одрешише торбе.
Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... Станко непрестано погледаше на капију.
Африка
Разговарамо до један по поноћи; толико је пријатно на крову, пити ледене лимунаде и осећати ноћни поветарац. Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом.
Црни који су нам долазили испредали су једну дивну мрежу звукова над биљем и зверињем а под звездама. Како би ноћни поветарац дунуо, изгледало је као да се песма зачас удаљује од нас; затим је опет правилно јачала у правцу колибе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дисао је као тихи поветарац и пућио усне. Запаливши свеће на великом канделабру, крај своје постеље, његова жена седе на постељу у дугој,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Устале су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису цвећа, у бисерној роси Он вам свако здравље и весеље носи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Златног Рога ту доспе Лазарев син после троструког јуриша против Монгола среће га Манојло цар са обале вере поветарац Мраморног мора мери висину витеза и његовог доба од послова светских предстоји још излет на Митилену радост из руке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дуго смо ту чекали. Када смо кренули, сунце се већ клонило заходу, а хладњикав поветарац је пиркао. — Бре, па велика ни земља — чуди се Милош, средњи возар. — Ја све мишља, ете ту СМО, на граНици.
Гледамо само у осенчене забране и очекујемо команду да се једном стане. Већ је и сунце зашло. Пирка свеж поветарац, вечерњача свитка, топови се котрљају и даље, ето тако, од ране зоре, да су посустали и људи и коњи...
Ја сам пред цели фронт... и не знам ни сам како сам се докотурао довде. Негде у бари закрекеташе жабе и вечерњи поветарац зашуме кроз кукурузе, носећи мирис барске траве. Вечерњача заблиста.
Иако с презиром мислим на позадину, ипак, ипак... човек нема шест живота. Сунце благо сија и поветарац као да милује. А она тиква пробушена, сигурно од куршума, и ја подскочих, те се прилепих уз једну врзину.
Питамо се, где ће се сместити тај народ, па још ако наступе они тмурни кишни дани. Ћарлија јесењи поветарац носећи из даљине шум покрета од народа, који бежи пред навалом непријатеља.
Хитно смо кренули. Промицали смо путем, поред високих зрелих кукуруза, праћени песмом препелица. Вечерњи поветарац, испуњен мирисом увелог лишћа, пиркао је. Ишли смо ка железничкој прузи.
На благој падини према нама, између златножутих кукурузишта, блистали су зелени виногради. Пиркао је јесењи поветарац. Сунце зрацима својим као да је миловало крцато виногорје.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...
јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац к однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...
Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све... Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Пут га поведе тога лепог дана Кроз млада поља сунцем обасјана. Сва је природа добре воље била: Благ поветарац с мора, од Кармила, Јечменим пољем таласе је крето И образе му ласкаво облето...
у пролеће су нам мртви, канда, ближе, озелени трава, па онда птице... цвеће... Мирисни поветарац... душе покојтужно је, али је лакше... Не иди, послушај ника... ме!... Сироче: Па куда ћу? (Плаче.) Госпођа у црнини.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули.... Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе...
али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... Све око нас обавио јесењи мрак.
Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи. У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно. Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...
Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља... Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и
Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...
врели пламен угаси, и на том месту, где су буктале огњене страсти, остала је шака врела пепела, којим се титра животни поветарац, те каткад распири неку неутуљену жишчицу и ја мислим: ето ватре, живота, љубави...
ал' поветарац стане, и око жишчице се нахвата пу'ор... пепео... Прошло је све!... »Али сутра, шта ћемо сутра?!... И зар баш никаквог
Али му ипак то није падало на памет. Небо побелело, звезде се једва опажају, почиње да пирка јутарњи поветарац, опажа се јасно и магла на реци, — јутро је дошло. А он је сасвим малаксао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Вазда су јој руке пуне Јер увек нешто пупи и увек нешто труне; То је тако, и тако мора бити. Па и ти Кад ти поветарац, с пролећа, заћарлија у коси, Шта си друго, до лист, којег година носи...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НЕМИР Устао сам, када Поноћ глува, Бледа, нема, у црноме велу, Невеселе, сиве стазе чува. Поветарац мек по њима дува, У сузама траву теши свелу; Суво грање, жуто лишће нија Шум тајанствен ноћних елегија.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Спавале су све до последње. Једино су трачнице малога воза биле празне, а поветарац њихао завесу на отвореном прозору. — Видела сам га!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сад нема љубичица! Ходећ' кроз цвећем ишарана поља, Где оне смерне не цветају више, Где наше стазе поветарац брише, Дух ми се враћа у времена бола, Што скора прошлост у себи их скрива; И то сећање сузу изазива.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Поноћ је. Светло и звездано небо је очекујући немо. Свежи поветарац брзо проноси равномерно, једначито хркање здравог војника, који је заспао чим се спусти на земљу и кога је умирило
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Са планине пирка студен, оштар поветарац. Варош се буди... Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.
Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... Наједаред косачи се пренуше.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ИДИЛА Река тече мирно, благо; вода блиста; Сунце сија, звоно лупка, овце пасу; Поветарац лако гази преко листа; Одмара се и сам ваздух у том часу.
А због греха што учини река иста, Сунце сија, као и пре, топло, благо; Поветарац лако гази преко листа; Овце пасу, и вода се тако блиста.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који носи мирис слатког, младог кукуруза нашим гладним воловима, позивајући их на богату гозбу.
Надао сам се да ће у Њујорку бити нешто свежије, ако дуне поветарац са северног Атлантика, па пошто се расхладим, да потражим неку од многобројних лепих прилика које пружа та метропола,
Петровић, Растко - АФРИКА
Разговарамо до један по поноћи; толико је пријатно на крову, пити ледене лимунаде и осећати ноћни поветарац. Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом.
Црни који су нам долазили испредали су једну дивну мрежу звукова над биљем и зверињем а под звездама. Како би ноћни поветарац дунуо, изгледало је као да се песма зачас удаљује од нас; затим је опет правилно јачала у правцу колибе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
турски мртваци, што их Турци после шуматовачке битке оставише на бојноме пољу, још су це где где пушиле, а јутрењи поветарац доносио је до нас тежак задах од људскога печења. Крај једне догореле ватре лежи потрбушке један арапски труп.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војник застаде. — Одавде можете комотно. Ево је саобраћајница. Магла се била сасвим дигла и свеж поветарац пиркао је. Пожурио сам да се дохватим саобраћајнице. Имао сам сада утисак као да шетам неком широком улицом.
Цео се фронт утишао. Тако је увек при заласку сунца. Ишчекује се ноћ и тешка смртоносна изненађења... Свежи поветарац пирка. А сунце залази лагано иза Доброг Поља, као да нам показује пут... Некада су тамо биле бачије.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Док су ти ове груди коштане Нежности дивне чврсти оклопи, Мирисне косе т’ длаку свилену Ни поветарац не сме такнути — Не, госпо, не сме...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта ја уопште овде тражим? Јесам ли птица да им украшавам разговор цвркутом, или сам поветарац да им сушим зној са тела усковитланих у парењу, или сам суђаја да бдим хоће ли или неће његово семе оплодити утробу
Нити сам птица, нити поветарац, још сам мање суђаја, а најмање свети Димитрије, па ипак сам овде, нестрпљив, припијен уз земљу као зверка што вреба
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст. На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу влас... Срце се ствара у кам, душа леди, А на уснама изумире глас И само сузе теку...
И ЗАВИЧАЈ Кад поноћни поветарац пирне и с Алгавре мирисе донесе, Усред мрака и поноћи мирне Мисао ме у прошлост однесе. И ја сањам опустеле
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сунце је стрмо зашло, небо се заруменило, лаки вечерњи поветарац пољуљкује вите палме између којих корачамо и долазимо до главног храма вароши, Есагиле, „палате неба и земље“.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
је сјало Крај пелена цвеће Миром мирисало; Зелено је било У горама грање, Орило се славно Славујско певање Лаки поветарац Куп'о се у води – Пролеће је било, Кад се мајка роди.
Од пелена горка Добио сам јада, Од зелени грана Добио сам нада, Цвеће ми је дало Нежна осећаја, Мирни поветарац Суза – уздисаја; Кад ме своји зраци Први пут целива, Сунце ми је огња Поклонило жива, А тичице мале Песама ми