Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tri puta jurišaše Turci, i tri puta ih odbiše... Glasno se smejao Zavrzan kad ugleda da se povijaju njihovi redovi. — Zeko!... Još ćeš ih zavitlati u Bosnu!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vidi li on, kapetan, kako se grane, eno, u bašti, dole, od vetra, povijaju. Tako se eto i mi povijamo, a kapetan, čak i u snu.
Ljudi su gubili sreću, kao prosjaci, kad ih psi povijaju, torbu. Setivši se Trifuna, Pavle je bio sagao glavu. Sećao se, kako je starog kapamadžiju, Grozdina, Trifunovog tasta,
Kaže: „Šta ti znaš, dete senatorsko? Ja ću da ga povijem, kako se deca naša, ot varoši Savske u Belgradu povijaju!“ Petar je donosio, ženi, sinčića, da ga podoji, i noću, a da bi Varvara mogla, mirno, da spava, odnosio je dete, na
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
²⁴ U vranjskom Pomoravlju, prvo povijanje deteta obavlja se u „paškulji“ (delovi očeve košulje i majčinog skuta). Negde dete povijaju prvo u majčinu košulju, jer veruju da će onda biti poslušno (Golubinje, Poreč), odnosno da će se zahvaljujući ovom
kojima se ne drže deda, u Baniji, čine sledeće: nabave od devet Stoja devet pramenova vune, od toga opletu uže i njime povijaju dedu. U Bosni roditelji opletu uzicu od čiste bele vune i njome opašu dete čim se rodi.
Milićević, Vuk - Bespuće
posmatraše nju pred sobom, svježu i vitku, sa šeširom u ruci, gledajući kako njezina noga ide s kamena na kamen, kako se povijaju njezine haljine po tijelu; on ne osjećaše da ide, već da ga vuče za njom nešto jače od njega, i on hitaše a da nije znao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kao da je onaj pritajeni kult prema moćnoj carevini potamneo, jer su ljudi videli kako carski vojnici povijaju kičmu, a onaj čelik leži nemoćno u prašini. — Znaš... nema tu šta... — govorio mi je samouvereno podnarednik Trailo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prosta gomila, zasuta blatom i snegom. Zavejan vidik je toliko težak da se sva polja i brda povijaju. Ja se tome smešim. Ovaj ludi život moj, kroz koji tumaram, posmatram u zoru uvek malo sentimentalno.
Zavejan vidik je toliko težak da se sva polja i brda povijaju. Ja se tome smešim. Pošli smo u zoru iz Salcburga. Eto, kako je i to smešno i zamršeno.
Sa uzaludnošću rođenja i uzaludnošću smrti. Nebesa, što u proleće dišu tako, da se šume povijaju, u jesen silaze sa brda, mrka i teška, kao neki ogromni medved, što se razveselio, pa igra. Boje, kao zarđao nakovanj.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
tek kad jači udar vjetra nasrne na grane drugih tankih žbunova što u pukotinama manastirskoga zida rastu, one se povijaju i prigiblju zemlji, kao da koga k sebi mame a ono nekoliko borova—samaca uokolo neprekidno, jednolično žamore svojim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i otkriva divan vrat, glava zavaljena, kosa leprša, drzak i samouveren smej izbacuje bele zube, a raširene ruke se povijaju kao dve tanke grane. Gospa Nola sela na stolicu i briše oči. Te noći dugo se nije digla od stola za „računovođstvo”.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ah, kad bi mogli da obuhvate sve rukama svojim. Ovako se misli rastežu, vojnici sede ćuteći pored vatre i povijaju se kao dim na vetru. Pronose se glasovi o nekoj važnoj sednici komandanata. Pričaju neki da će biti ofanziva.
Konjanici izbijaju na čelo baterije i u trku udaraju sabljama goloruke poslužioce, koji se povijaju, sedeći na topovskim prednjacima i karama. „Ure! Ure!
Onda hvata vezu sa komandantima pešačkih pukova i komandirima četa, od kojih je dobio izveštaj gde se sve Bugari povijaju i skrivaju pod udarcem naše artiljerije. Naređuje komandirima baterija da na ta mesta otvore brzu paljbu.