Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише... Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. — Зеко!... Још ћеш их завитлати у Босну!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Види ли он, капетан, како се гране, ено, у башти, доле, од ветра, повијају. Тако се ето и ми повијамо, а капетан, чак и у сну.
Људи су губили срећу, као просјаци, кад их пси повијају, торбу. Сетивши се Трифуна, Павле је био сагао главу. Сећао се, како је старог капамаџију, Гроздина, Трифуновог таста,
Каже: „Шта ти знаш, дете сенаторско? Ја ћу да га повијем, како се деца наша, от вароши Савске у Белграду повијају!“ Петар је доносио, жени, синчића, да га подоји, и ноћу, а да би Варвара могла, мирно, да спава, односио је дете, на
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁴ У врањском Поморављу, прво повијање детета обавља се у „пашкуљи“ (делови очеве кошуље и мајчиног скута). Негде дете повијају прво у мајчину кошуљу, јер верују да ће онда бити послушно (Голубиње, Пореч), односно да ће се захваљујући овом
којима се не држе деда, у Банији, чине следеће: набаве од девет Стоја девет праменова вуне, од тога оплету уже и њиме повијају деду. У Босни родитељи оплету узицу од чисте беле вуне и њоме опашу дете чим се роди.
Милићевић, Вук - Беспуће
посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као да је онај притајени култ према моћној царевини потамнео, јер су људи видели како царски војници повијају кичму, а онај челик лежи немоћно у прашини. — Знаш... нема ту шта... — говорио ми је самоуверено поднаредник Траило.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Проста гомила, засута блатом и снегом. Завејан видик је толико тежак да се сва поља и брда повијају. Ја се томе смешим. Овај луди живот мој, кроз који тумарам, посматрам у зору увек мало сентиментално.
Завејан видик је толико тежак да се сва поља и брда повијају. Ја се томе смешим. Пошли смо у зору из Салцбурга. Ето, како је и то смешно и замршено.
Са узалудношћу рођења и узалудношћу смрти. Небеса, што у пролеће дишу тако, да се шуме повијају, у јесен силазе са брда, мрка и тешка, као неки огромни медвед, што се развеселио, па игра. Боје, као зарђао наковањ.
Ћипико, Иво - Приповетке
тек кад јачи удар вјетра насрне на гране других танких жбунова што у пукотинама манастирскога зида расту, оне се повијају и пригибљу земљи, као да кога к себи маме а оно неколико борова—самаца уоколо непрекидно, једнолично жаморе својим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и открива диван врат, глава заваљена, коса лепрша, дрзак и самоуверен смеј избацује беле зубе, а раширене руке се повијају као две танке гране. Госпа Нола села на столицу и брише очи. Те ноћи дуго се није дигла од стола за „рачуновођство”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ах, кад би могли да обухвате све рукама својим. Овако се мисли растежу, војници седе ћутећи поред ватре и повијају се као дим на ветру. Проносе се гласови о некој важној седници команданата. Причају неки да ће бити офанзива.
Коњаници избијају на чело батерије и у трку ударају сабљама голоруке послужиоце, који се повијају, седећи на топовским предњацима и карама. „Уре! Уре!
Онда хвата везу са командантима пешачких пукова и командирима чета, од којих је добио извештај где се све Бугари повијају и скривају под ударцем наше артиљерије. Наређује командирима батерија да на та места отворе брзу паљбу.