Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, i odobri. Ovo je bilo pod Kličevcem u Valjevu, na mestu gde je sada kula. Poćuta malo, pak povika: „Kuma-Stevo, ̓ajde uzmite taj top, pak otidi sa čiča-protom, Grboviću i kuma-Milanu u pomoć!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— E baš si mi jutros nešto ljuta... Nisu ti sve koze kod kuće. Ona se čini i ne čula, samo kopa. On poćuta malo, iskašlja se, pa opet poče: — Zar baš ostade u potoku, Maro? — Šta veliš?
Najmanje od veselja mora mu pasti barem sto rpoša. — E to je dosta, dosta... bogami! — reče Milun mašući glavom. Poćuta malo, pa tek upita popa: — Ama, popo, on čini mi se služi sad kod Stanoja. — Jest' kod Stanoja.
— Neće ti ni platiti. I ja sam mu doterao, znaš, jedna kola još pre tebe, pa — tu! — Pogan čovek! — reče Vitomir; poćuta malo i nastavi: — Baš ne bi trebalo da mu to prođe na lijo. Valjalo bi njega malo zavarčiti.
Ljudi su, čudna mi čuda! — Jest, jest!... Tako je!... Batali, kmete, batali! — zavikaše gotovo svi uglas. Kmet malo poćuta, pa poče: — Pa šta velite, ljudi? Hoćemo li tražiti vodeničara ili graditi drugu vodenicu?
Volim te kao sina... Svi te volimo ovde u selu... Baš bih voleo da mi kažeš ako te snašla kakva nevolja. Strahinja poćuta malo, pa reče: — Vala, Purko, mogu ti kazati; ali mučno ćeš mi pomoći... Mogu ti kazati tek da mi malo odlakne.
— E ne dam mu je, pa makar mi sede plela!... — More, kume, nemoj da se kaješ! — reče Purko, poćuta malo, pa upita: — I baš ne daš? — Više mi slobodno ne pominji! — odgovori Živan odsečno. — Već ako hoćeš da se svadimo.
Radojka! Ne odaziva se. Strahinja oslušnu. Ništa se ne čuje. On poćuta malo, pa opet zovnu: — Radojka! Radojka! — Ko je? — ču se iznutra sanan ženski glas. — Ja!... Strahinja!
Zatim upita Boška šta on veli i može li što biti od tog razgovora. Boško malo poćuta, pa reče da sve veruje popu, kao svom poznaniku i dobrom prijatelju; da on ne nalazi momku mane; da se mogu baš i
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najedared zapita: — A kako žive pop i kmet? — Kao braća. — Bi li se oni mogli zavaditi? Marinko poćuta. — N... ne mogu!... Ne bi ih mogao niko zavaditi!...
– Ne mogu — reče Lazar. — Zar nema ko drugi?... — Zvao sam imenjaka, ali on je tamo s Jelicom... Lazar se namršti. Poćuta malo dvoumeći, pa reče: — Dobro!... Da mu odskočim!... I priđe meti, mahnu dvatriput rukama i preskoči belegu. — A!..
Samo zla druga zajma ne vrati! I opriča mu sve. — A kako ti je ime? — Stanko Aleksić. Harambaša poćuta malo. Zatim promumla kroz zube, više za sebe: — Starije je jutro od večera. Kad svane, videću.
— Ja sam se sa Stankom zbratimio: rekosmo poginuti jedan za drugoga. Hoću i ja da mu budem na ruci!... Harambaša poćuta malo, pa reče: — Dobro, ostani...
A Stanku dođe da se zaplače... — Ti se ljutiš... A nemaš prava! Ja ti nisam htela ništa nažao učiniti!... Poćuta, pa kad ne dobi nikakva odgovora, ona opet reče: — Nemaš pravo!... Nemoj se ljutiti!...
Ne možeš ništa pomoći!... Napolju kiša, a sirotinja gola i bosa pod nebom!... Lezi!... Stanku klonu glava... Poćuta nekoliko trenutaka, pa reče: — A što će ovde ovolike ponjave i guberi?... Nosi tamo!...
Neka vam je prosta i nega i hrana, a vi oprostite majci, jer majka greši samo iz ljubavi... Onda okrete glavu zidu. Poćuta nekoliko trenutaka, pa poče govoriti u zanosu: — Jesi li tu, svetitelju?...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
To vam je na amanet, pa sad gledajte! Hoće oni štogod da progovore, ali se zagrcnuli, pa samo kašljucaju. Poćuta pop i odmori se, pa onda, ustežući se, nastavi: — A moje dijete... ostavljam vama na amanet... Bog vam, a duša vam!
Matavulj, Simo - USKOK
Kad Miraš svrši, vladika poćuta malo i reče: — Ja nalazim da je vjera vezivala Milicu kneževu za Radojeva sina, a sad, kada ti, kao rođeni stric
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja, znate, naučio na našu kancelariju, gde vrata ne miruju ni pet minuta. On poćuta malo, kao da premišlja o nečemu, pa odjednom, malo otežući reči i zastajući na nekim izrazima, nastavi: — Ja sam došao
neobično... Samo se odvojiše usne sa brkovima od brade i on brzo, na prečac, povuče u sebe vazduh... zatvori usta, poćuta, pa opet povuče vazduh ... — Stojane!... Stojane!... u pomoć, potrči!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— završi pitanjem obrativ se meni. — Nisam. — Čudnovato! — reče on malo uvređen, poćuta, pa će reći: — Pre pet godina, na današnji dan, oždrebljen je moj konj što ga sad redovno jašem, i danas pre podne
Ministar poćuta malo, pa produži: — O ovome treba da razmislite, gospodine! Taj zakon, kojim imamo prava da kažnjavamo svakog ako
Načelnik posle toga poćuta malo, pa dodade: — Što se mene tiče, ja ću piti pivo, jer moj gospodin ministar ne pije nikad vino i sodu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On se trže. »Ta šta, — reče u sebi, — obična putnička kola.... I to s druge strane«... zatim poćuta: »A što sam baš pomislio s druge strane... Zar se ja čega bojim? Ah, da, jes' bogme...
« — reče neko iz gomile. — To je sve jedno, — veli kapetan, pa malko poćuta: — Aha, znam: ja sam uz ispravku poslao zvanično pismo, pa valjad' su i njega štampali.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Kako da nije bruka! — veli Sreta. Poćuta malo Maksim, ubrisa nos sa dva prsta, pa dodade: — Pa šta misliš i rakamiš sad, gospodine?
Ćosić, Dobrica - KORENI
u sneg i Miruju, slušaju ga, a njegovi jasenovi, visoki i poređani kao četa vojnika, stide se u jutarnjoj magli. Poćuta, pa nastavi: — Srbiji je Bog odredio da se buni. A kad je tako, onda čvrsto! Aćim Katić vas neće izdati.
— Ovoj kući je sudbina odredila da sluge decu prave. Vidim, Boga nema pa nema. — Zaguši se i malo poćuta klateći se. Ona i dale mirno stoji, prepolovljena mesečinom. — Neka se samo zdravo rodi.
Aćim poćuta, pa nastavi: — Ja sam živeo samo da ovaj dan dočekam — vilice mu drhte, grlo se zaliva, on viknu: — Mijate, privedi
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ On je bio crven kao rak, on se nije smeo protiviti. On malo poćuta, zamisli se, pa procedi: „Onda mi bar donesi knjiga. Molim te, proberi i donesi ili pošlji, moram nešto raditi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kako je sad ovde? — Gde si bio cele zime ? — zapita ga Vujo, čineći se da ne ču njegovo pitanje. Đurica malo poćuta. »Da li da mu kažem? — Sve jedno, moramo raskidati, pa onda ne moram ni kriti.« — Gde ti nisam bio! ... Po varošima...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sednem i sam pored Komarova. Vladan me upita: — Šta je? kako izgleda? — Svakojako — odgovorim mu ja. Vladan poćuta malo, a posle reče dosta žalosno, i ako se usiljavao da se kao našali: — Ej, moja mikroskopijo!
— Dve manje nego ti, Trbo. — 'Ajde, bre! — »Trbo« malo poćuta, pa onda dodade: — Mope, neka smo mi živi i zdravi, pa makar mi ti i ukrao pape.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Oh, kad bi mi dali prilike da vam To dokažem. — Razume se da ću vam je dati i to odmah. — Ona poćuta malo, a zatim nastavi: — Vidite, dragi prijatelju, ja i moj muž smo u rđavim odnosima.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Zar ne znaš da mačem uboge branim, da je mač samo u mojoj ruci čaroban? Devojka trenutak poćuta, strogo ga pogleda i reče: — Znam. I znam da više nikome neće dobra doneti, ali to je moja želja..
— Šta ti govori da onaj jedan gutljaj, ako do njega dođem, neću sam popiti. Sada se majka zamisli žestoko, poćuta, pa reče: — Ne znam, ali verujem da ćeš ti spasti moje dete...
Odluči reka da od drveća, trava i trski savet zatraži. Savi se oko jasena i upita ga šta da radi. Poćuta jasen, pa reče: — Ne razumem te: ako je neko deo stene, zašto bi se pretvarao da je reka?
— Jedi i igraj! — naredi. — Sada si pripadnik plemena Hobotnica! Belutak poćuta, pa reče: — Igraj sama! Bio sam i ostajem Belutak!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Nijesmo mi više djeca. Mi smo već dječaci — odgovori Jovanče mršteći se ozbiljno kao kakav odrasli. Stric malo poćuta pa opet živahnu: — Šta misliš, šta će Nikoletina raditi s onom puškom?