Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Što, drugi put? (Prokleta Eva mu mignila!) Gospodar notarius, dajte to cedulja. Vidim da moram da propadnim. (Uzme pero i spupajući k astalu.) Evo da žertvuim pô forinta. MIŠIĆ: Oho! Manje se ne prima od deset forinti.
Otkud deset forinta? Ajde podaj ti, de, kad kažiš! JUCA (slegne rameni). JANjA: Pa što govoriš? Da mi kradiš, da propadnim? O, talas ego!⁸ Da si otvori zemlju, da mi guta kod tako nevaljalo žena! JUCA: Pa ne morate dati, zaboga!
JANjA: Škilji, da mi vučiš jošt koja krajcara iz džepu? KATICA: Zaboga, da ne propadnete! JANjA: Da propadnim! Da dođi jednu vetru, da mi uzmi za kosu i da mi nosi u luftu! O, moje lepo Miška, moje lepu Galin!
JANjA: Nije, gospodin notarius: dve stotine forinta strebro, brojo sum deset put. Nego sum nestreća. Oćim da propadnim. Huj, gospodin notarius, zašto nećete da tražite pustaljije? da vam dam... to je vašu dužnost!
Tako da umrim, da propadnim, kad nemam život!... Zbogom, zeleno svet, sad si mi gorko, oh, neći Janju više da ti vidi! Zbogom moja špekulacija, oći