Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Што, други пут? (Проклета Ева му мигнила!) Господар нотариус, дајте то цедуља. Видим да морам да пропадним. (Узме перо и спупајући к асталу.) Ево да жертвуим пô форинта. МИШИЋ: Охо! Мање се не прима од десет форинти.
Откуд десет форинта? Ајде подај ти, де, кад кажиш! ЈУЦА (слегне рамени). ЈАЊА: Па што говориш? Да ми крадиш, да пропадним? О, талас его!⁸ Да си отвори земљу, да ми гута код тако неваљало жена! ЈУЦА: Па не морате дати, забога!
ЈАЊА: Шкиљи, да ми вучиш јошт која крајцара из џепу? КАТИЦА: Забога, да не пропаднете! ЈАЊА: Да пропадним! Да дођи једну ветру, да ми узми за косу и да ми носи у луфту! О, моје лепо Мишка, моје лепу Галин!
ЈАЊА: Није, господин нотариус: две стотине форинта стребро, бројо сум десет пут. Него сум нестрећа. Оћим да пропадним. Хуј, господин нотариус, зашто нећете да тражите пустаљије? да вам дам... то је вашу дужност!
Тако да умрим, да пропадним, кад немам живот!... Збогом, зелено свет, сад си ми горко, ох, нећи Јању више да ти види! Збогом моја шпекулација, оћи