Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— veli Jula, a okopava sve što joj pod motičicu dođe. — Frajla-Julo — osmeli se opet Šaca, i zagazi opet u prozu — a jeste l’ se umorili?... Hoćete l’ da vam pomognem? — Ta okan’te se vi mene! Šta ste me zaokupili tu!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
lirskih priča, zapisa i skica što ih je do sada napisao unele su jedan osobit, izuzetan zvuk u našu pripovedačku prozu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegovi stihovi su prosti i razvučeni, slikovi vrlo obični i slabi, cela poezija odveć nalik na prozu. Nenadović je bio obrazovan čovek, pun lepih ideja i dobrih namera, ali hladan, bez osećanja i bez pesničkog talenta.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pomenutom časopisu, na latinskom, poslao sam jednu prozu o ubistvu Julija Cezara, i neke stihove, u alkejskim strofama.
Kao kupusara. Šta sve nema u njemu! Urednik Savremenika primio je neku moju prozu i piše mi da mu šaljem i prozu. Sasvim sigurno, da treba da pišem i prozu.
Kao kupusara. Šta sve nema u njemu! Urednik Savremenika primio je neku moju prozu i piše mi da mu šaljem i prozu. Sasvim sigurno, da treba da pišem i prozu. Ja se onda spremam da noću, u hotelu, pišem i prozu.
Urednik Savremenika primio je neku moju prozu i piše mi da mu šaljem i prozu. Sasvim sigurno, da treba da pišem i prozu. Ja se onda spremam da noću, u hotelu, pišem i prozu.
Sasvim sigurno, da treba da pišem i prozu. Ja se onda spremam da noću, u hotelu, pišem i prozu. Međutim, kroz tri nedelje, kao naručen, u Opatiju dolazi car Karlo, pa one koji nemaju medalje za hrabrost,
Benešić je od mene, pored ostaloga, štampao u Savremeniku, i jednu prozu pod naslovom Legenda, koja mu se bila jako dopala. On je tu prozu hteo da štampa u luksuznom izdanju, sa crtežima.
On je tu prozu hteo da štampa u luksuznom izdanju, sa crtežima. Takva izdanja priređivao je, tada, u DHK, prof. Šnajder.
A čim to zapevamo, poteku suze. Noć koju smo, zatim, priredili bila je burna. Ja sam od tog napravio jednu prozu, kao iz Kuprina, i štampao sam je posle u Beogradu u jednom listu (Progres, 1920).
O njoj se mnogo govorilo. Siromah Cvijanović, onda, polakomio se i štampao i moju prvu prozu, pod naslovom Priče o muškom, u velikom broju (u 4.500 primeraka). Godinama, tu knjigu, nije rasprodao.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Naime, glasovi o tome da je poezija postala teško dostupnom, zatvorenom ili, s druge strane, da se preobratila u čistu prozu, ti su se glasovi pojavljivali u onoj meri u kojoj su pesnici počeli da napuštaju stilsku periferiju u jeziku i da na
Funkcionalne stilove Mihail Bahtin naziva za teoriju proze, možda, prikladnijim terminom govorni žanrovi.7 A prozu, poglavito roman, opisuje kao književnu strukturu satkanu od množine govornih žanrova ili, prosto, množine govora koji
Ako ih ispravimo, desiće se isto što i sa pesmom čije smo pojedine stihove pretočili u prozu. Ali kako ih objasniti sa književnog, a ne lingvističkog stanovišta, jer je jasno da ne podležu lingvističkom tumačenju?
Naravno da je naivna, da nam iz dečjeg sveta dolazi igra čulnim obmanama, koju je inače Rastko Petrović rado uvodio u prozu kao i u poeziju, ali i u eseje, da bi joj objasnio književnu vrednost.
Otuda i utisak o osipanju u prozu. Govorni niz ispresecan oštro sučeljenim, gotovo dijaloški dramatizovanim intonacijama (tvrdnja, uzvik, pitanje, sumnja,
A već u Pismima Jove Stanivuka osećamo kako se stihovi razgrađuju, kako se u prozu osipaju, ili se možda iz proznoga medija nisu nikada ni mogli da izdvoje.
Teško je porediti poeziju i prozu. Ali, ako se Disovo opsesivno otkrivanje onoga što se nalazi „pod pokrovom zaborava“ može dovesti u ma čiju blizinu,
teško reći da li je značajniji kao pesnik ili kao autor romana kao što su Dnevnik o Čarnojeviću i Seobe, jer je stih i prozu međusobno približio, u ponečemu i pomešao.
Takvu promenu, međutim, koja postaje sastavnim delom književnog stila i znatno utiče na potonju srpsku prozu, nalazimo tek kod Miodraga Bulatovića.
Crnjanski tako lako prelazi sa stiha na prozu i sa proze na stih da sam upravo to želeo da ispitam kao zasebnu pojavu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ko njegovu prozu tumači, pa i Nečistu krv, danas više ne može a da se time posebno i pažljivo ne pozabavi. Ali pre toga valja reći šta
Ovde je on, po svemu sudeći, u prozu preneo jedan postupak koji je tipičan za poeziju: kao što postoji običaj da se prvi stih strofe ponovi na njenome
Crnjanski je upravo ovu ulogu ponavljanja i preneo iz stiha u prozu. Lako se zapaža, uostalom, da su Seobe prekrivene mrežom raznovrsnih ponavljanja, ali je nešto teže otkriti u čemu je
Crnjanski ih je, naime, otuda preneo u prozu, u roman. A i visok stepen simbolizacije slika (opisa) koji ovde nalazimo takođe je tipičan za stih.
Ili još tačnije: on je ritmički raščlanjenu rečenicu iz stiha preneo u prozu. Seobe su njome ispripovedane od početka pa do kraja. Sve što je u romanu opisano, opisano je dakle takvom rečenicom.
plodnim 20-im godinama - a uglavnom njih ćemo u ovome radu i uzimati u obzir - sa izuzetnom lakoćom prelazio iz stiha u prozu i iz proze u stih. Malo je, međutim, verovatno da je ta lakoća slučajna.
Zasniva se ona, po svemu sudeći, na nekoj zajedničkoj podlozi koju je Crnjanski izradio za stih podjednako kao i za prozu.
U prozu je, međutim, dospeo iz stiha, pa je i adaptiran prema izvesnim zahtevima obične, prozne sintakse. Očito je da se o knj
što je ovde za nas možda najvažnije, slike potekle iz dvojnikovog kazivanja jednom su pretočene u stihove, drugi put u prozu.
i dalekim ostrvima”, o „rumenim biljkama i koralima” Crnjanski je preneo u stihove, koje ćemo napisati kontinuirano, kao prozu, ali sa obeleženim ritmičko-intonacionim raščlanjavanjem: „Po jedna ljubav, / jutro, / u tuđini, / dušu nam uvija, / sve
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Vuk narodnu prozu, kao i ostale usmene tvorevine, posmatra kao izraz narodnog duha, ali mu je isto toliko stalo do jezika kojim se taj
Lirizam obeležava i romantičarsku prozu, čija su dostignuća inače manje značajna. Rodonačelnik srpske lirske romantike Branko Radičević (1824-1853),
Iz središnje oblasti, Šumadije, potekli su Svetolik Ranković (1863-1899) i Radoje Domanović (1873-1908), koji su srpsku prozu obogatili novim kvalitetima, prvi u domenu psihološke pripovetke i romana, drugi u satiri.
Izrazito analitičku prozu, svu ispunjenu pažljivo stilizovanim utiscima, počela je u to vreme (Saputnici, 1913) da objavljuje Isidora Sekulić
ritmički preuređena rečenica preneta je iz stiha u prozu. Došlo je do zbližavanja stiha i proze, lirike i romana. Stoga njegovi romani imaju jak lirski naboj, počev od Dnevnika
Međutim, samo je prvi roman Pesma (1954) inovacijom narativnih postupaka uticao na savremenu srpsku prozu. Od sredine 30-ih godina među srpskim piscima dolazi do jače ideološke polarizacije na levicu i desnicu.