Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође. — Фрајла-Јуло — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу — а јесте л’ се уморили?... Хоћете л’ да вам помогнем? — Та окан’те се ви мене! Шта сте ме заокупили ту!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
лирских прича, записа и скица што их је до сада написао унеле су један особит, изузетан звук у нашу приповедачку прозу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његови стихови су прости и развучени, сликови врло обични и слаби, цела поезија одвећ налик на прозу. Ненадовић је био образован човек, пун лепих идеја и добрих намера, али хладан, без осећања и без песничког талента.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поменутом часопису, на латинском, послао сам једну прозу о убиству Јулија Цезара, и неке стихове, у алкејским строфама.
Као купусара. Шта све нема у њему! Уредник Савременика примио је неку моју прозу и пише ми да му шаљем и прозу. Сасвим сигурно, да треба да пишем и прозу.
Као купусара. Шта све нема у њему! Уредник Савременика примио је неку моју прозу и пише ми да му шаљем и прозу. Сасвим сигурно, да треба да пишем и прозу. Ја се онда спремам да ноћу, у хотелу, пишем и прозу.
Уредник Савременика примио је неку моју прозу и пише ми да му шаљем и прозу. Сасвим сигурно, да треба да пишем и прозу. Ја се онда спремам да ноћу, у хотелу, пишем и прозу.
Сасвим сигурно, да треба да пишем и прозу. Ја се онда спремам да ноћу, у хотелу, пишем и прозу. Међутим, кроз три недеље, као наручен, у Опатију долази цар Карло, па оне који немају медаље за храброст,
Бенешић је од мене, поред осталога, штампао у Савременику, и једну прозу под насловом Легенда, која му се била јако допала. Он је ту прозу хтео да штампа у луксузном издању, са цртежима.
Он је ту прозу хтео да штампа у луксузном издању, са цртежима. Таква издања приређивао је, тада, у ДХК, проф. Шнајдер.
А чим то запевамо, потеку сузе. Ноћ коју смо, затим, приредили била је бурна. Ја сам од тог направио једну прозу, као из Куприна, и штампао сам је после у Београду у једном листу (Прогрес, 1920).
О њој се много говорило. Сиромах Цвијановић, онда, полакомио се и штампао и моју прву прозу, под насловом Приче о мушком, у великом броју (у 4.500 примерака). Годинама, ту књигу, није распродао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Наиме, гласови о томе да је поезија постала тешко доступном, затвореном или, с друге стране, да се преобратила у чисту прозу, ти су се гласови појављивали у оној мери у којој су песници почели да напуштају стилску периферију у језику и да на
Функционалне стилове Михаил Бахтин назива за теорију прозе, можда, прикладнијим термином говорни жанрови.7 А прозу, поглавито роман, описује као књижевну структуру саткану од множине говорних жанрова или, просто, множине говора који
Ако их исправимо, десиће се исто што и са песмом чије смо поједине стихове преточили у прозу. Али како их објаснити са књижевног, а не лингвистичког становишта, јер је јасно да не подлежу лингвистичком тумачењу?
Наравно да је наивна, да нам из дечјег света долази игра чулним обманама, коју је иначе Растко Петровић радо уводио у прозу као и у поезију, али и у есеје, да би јој објаснио књижевну вредност.
Отуда и утисак о осипању у прозу. Говорни низ испресецан оштро сучељеним, готово дијалошки драматизованим интонацијама (тврдња, узвик, питање, сумња,
А већ у Писмима Јове Станивука осећамо како се стихови разграђују, како се у прозу осипају, или се можда из прознога медија нису никада ни могли да издвоје.
Тешко је поредити поезију и прозу. Али, ако се Дисово опсесивно откривање онога што се налази „под покровом заборава“ може довести у ма чију близину,
тешко рећи да ли је значајнији као песник или као аутор романа као што су Дневник о Чарнојевићу и Сеобе, јер је стих и прозу међусобно приближио, у понечему и помешао.
Такву промену, међутим, која постаје саставним делом књижевног стила и знатно утиче на потоњу српску прозу, налазимо тек код Миодрага Булатовића.
Црњански тако лако прелази са стиха на прозу и са прозе на стих да сам управо то желео да испитам као засебну појаву.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ко његову прозу тумачи, па и Нечисту крв, данас више не може а да се тиме посебно и пажљиво не позабави. Али пре тога ваља рећи шта
Овде је он, по свему судећи, у прозу пренео један поступак који је типичан за поезију: као што постоји обичај да се први стих строфе понови на њеноме
Црњански је управо ову улогу понављања и пренео из стиха у прозу. Лако се запажа, уосталом, да су Сеобе прекривене мрежом разноврсних понављања, али је нешто теже открити у чему је
Црњански их је, наиме, отуда пренео у прозу, у роман. А и висок степен симболизације слика (описа) који овде налазимо такође је типичан за стих.
Или још тачније: он је ритмички рашчлањену реченицу из стиха пренео у прозу. Сеобе су њоме исприповедане од почетка па до краја. Све што је у роману описано, описано је дакле таквом реченицом.
плодним 20-им годинама - а углавном њих ћемо у овоме раду и узимати у обзир - са изузетном лакоћом прелазио из стиха у прозу и из прозе у стих. Мало је, међутим, вероватно да је та лакоћа случајна.
Заснива се она, по свему судећи, на некој заједничкој подлози коју је Црњански израдио за стих подједнако као и за прозу.
У прозу је, међутим, доспео из стиха, па је и адаптиран према извесним захтевима обичне, прозне синтаксе. Очито је да се о књ
што је овде за нас можда најважније, слике потекле из двојниковог казивања једном су преточене у стихове, други пут у прозу.
и далеким острвима”, о „руменим биљкама и коралима” Црњански је пренео у стихове, које ћемо написати континуирано, као прозу, али са обележеним ритмичко-интонационим рашчлањавањем: „По једна љубав, / јутро, / у туђини, / душу нам увија, / све
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Вук народну прозу, као и остале усмене творевине, посматра као израз народног духа, али му је исто толико стало до језика којим се тај
Лиризам обележава и романтичарску прозу, чија су достигнућа иначе мање значајна. Родоначелник српске лирске романтике Бранко Радичевић (1824-1853),
Из средишње области, Шумадије, потекли су Светолик Ранковић (1863-1899) и Радоје Домановић (1873-1908), који су српску прозу обогатили новим квалитетима, први у домену психолошке приповетке и романа, други у сатири.
Изразито аналитичку прозу, сву испуњену пажљиво стилизованим утисцима, почела је у то време (Сапутници, 1913) да објављује Исидора Секулић
ритмички преуређена реченица пренета је из стиха у прозу. Дошло је до зближавања стиха и прозе, лирике и романа. Стога његови романи имају јак лирски набој, почев од Дневника
Међутим, само је први роман Песма (1954) иновацијом наративних поступака утицао на савремену српску прозу. Од средине 30-их година међу српским писцима долази до јаче идеолошке поларизације на левицу и десницу.