Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sobu zaključaju, i jedan kočijaš već pazi. U birtiji čemerna publika. Za jednim stolom sede njih trojica, svaki u ruci po jedan nadžak. Čakšire nisu imali.
No nije čudo. U takvom izobilju, svud tako primljen, u društvenom životu bio je takav na kog je otmena publika računala, i on je tom poverenju odgovorio. Ako treba na igranku, u „tancšul”, tu je on.
I dolikuje mu. Otac ga gleda sa sažaljenjem, i ne može ta dugo gledati, već se okrene pa opet u kredenc. Publika viče: „Bravo Pera Kirić!” Tu je bio Pera prvi junak.
Ode u kujnu, dovede ženu, gospođu Saru. Banda i publika već znaju šta će biti i prave mesta. Sad Čamča sa gospođom Sarom na sredu, pa počnu njih dvoje igrati „minet”.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U tom slučaju dečja publika nije grubi spoljašnji činilac, čije potrebe valja ropski zadovoljavati, nego tek jedan od mogućih pravaca širenja i
Odnos je, očito, složeniji no što se Kročeu, koji se tim pitanjem pozabavio usput, učinilo. Dečja publika nije jedini, ni tako jasno utvrđeni razlog postojanja onoga što je u dečjoj književnosti najvrednije.
Nije se, zato, čuditi što je krug Radovićevih poštovalaca, i kad se izuzme dečja publika, neobično širok. Ironična, puna duha, sva od ovoga sveta, Radovićeva pesma je stalan poziv na igru; ni prema čemu se
U prve naručioce bi, recimo, spadale političke partije, države, totalitarni sistemi; u druge — dečja čitalačka publika (koja i nije nikakav naručilac), i, eventualno, proizvođači sapuna.
Iznenada, na podijumu, obuzima je ludi strah, ruke joj se koče, a publika joj se pričinjava kao stoglava aždaja. U trenutku potpunog izbezumljenja pogled joj se slučajno zaustavlja na licu jedne
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KULTURNO-KNjIŽEVNE OBLASTI SRPSKE 95 UČENA DRUŠTVA 96 POZORIŠTA 98 LISTOVI, ČASOPISI I ALMANASI 100 KNjIŽARE I ČITALAČKA PUBLIKA 102 KNjIŽEVNA OBELEŽJA PRELAZNOG PERIODA OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU 103 LUKIJAN MUŠICKI 106 JOAKIM VUJIĆ 110 MILOVAN
januara 1821. godine. Kao i Orfelin, Solarić je radio na više polja. On je prosvetitelj i hoće da srpska publika mesto psaltira i časlovca dobije svetovno i moderno obrazovanje, naročito korisna znanja.
davane su diletantske predstave u Šapcu, a 1842. u Smederevu]. Pred 1850. godinu stvorila se i srpska pozorišna publika, i srpski repertoar, i srpski glumci, i imalo je da se učini samo jedan korak pa da se dođe do stalnih narodnih
nisu bili dugog veka, ali su pokazivali kako su se duhovne potrebe kod Srba razvile i kako se stvorila čitalačka publika za listove. Prvi književno-naučni časopis u XIX veku bio je Serbskій lѣtopisъ, koji je 1825.
KNjIŽARE I ČITALAČKA PUBLIKA U XVIII veku štampari Kurcbek, Stefan Novaković u Beču i Teodosi u Mlecima bili su u isti mah i knjižari.
se prva učena i književna društva, kreću se književni listovi i književni almanasi, stvara se stalna i sve veća čitalačka publika.
život potpuno je obustavljen, stroga cenzura guši svaku slobodniju i napredniju misao, književni rad se jedva oseća, publika je zaplašena ili ravnodušna, i tih desetak godina idu u najneplodnije i najpraznije godine srpske književnosti.
Ali u to doba, sem Jovana Subotića, niko nije radio na noveli, i čitalačka publika je bila željna radova te vrste. Njegovi đački pokušaji, ma koliko da su bili slabi, zadovoljavali su jednu osetnu potrebu
publike nije mogao da nađe onaj odziv koji su našli drugi pisci, slabije inteligencije i prostijeg talenta, jer velika publika nikada ne može da se zagreje za pisce koji na svet gledaju bez iluzija i koji pišu bez fraza. SVETOLIK P.
Velika publika koja je Sremca inače verno pratila, osetila je pravu vrednost hibridnog pokušaja poetske istorije i istorijske poezije,
Još od 1881. počeo se služiti šesnaestercem, ali to nije bio pravi klasični metar. Srpska publika, od četrdesetih godina odviknuta na dugačak metar, bila je iznenađena, ali ga je ipak primila, i Ilić je njime vešto
Sremac, Stevan - PROZA
Prepisuje lepo i tačno, izradi sve što mu kaznačej da, i ovaj je s njim zadovoljan, a tako isto i publika. »Vredan k’o krtica, miran k’o bubica«, izražavali bi se o njemu. I kao svako umiljato jagnje, sisao je dve ovce.
Mala kafanica, ali dobro radi. Tu dolazi raznovrsna publika. I otmena, koja zna šta je dobro piće, i siromašnija, kojoj je rakija jedina uteha u ovom nepravde punom svetu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posle, kad su videli da od onoga nema ništa, počeše da govore protiv atomske bombe. Kao, oni su protiv, a publika nije, pa su zbog toga vređali publiku, a publika, sve neki fini svet, posle je govorila za vreme pauze kako je stvar
Kao, oni su protiv, a publika nije, pa su zbog toga vređali publiku, a publika, sve neki fini svet, posle je govorila za vreme pauze kako je stvar „odlično postavljena“ i kako je sve „veoma
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Zato što je Šiler nemački pisac! Koga bi nam drugog dozvolili da igramo? I zato što naša publika, naš narod — sa svojim hajdučkim, ustaničkim i slobodarskim tradicijama, ovako nepokoran, nepotkupljiv, ponosan,
VASILIJE: Pa gde su onda? JELISAVETA (s verande): Ako ih ne nađeš, večeras ćeš da se mačuješ prazilukom! A publika će da te bombarduje paradajzom! VASILIJE: Bez mene ne biste znale ni gde su vam glave! (Ulazi u kuću.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ona, on, i muž. Ponegde umešano jedno lovačko odelo, ili ma šta što publika voli; iza zavese svira violina, a pri kraju, pod starost, sve se žene smire. Ni jedan pesnik ne jauče.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
objavi vičući na sav glas: — Gospodin ministar ne može primati nikoga, jer je prilegao na divan da malo prospava! Publika se raziđe, a ja priđem momku s rečima: — Ako je moguće, javite gospodinu ministru da jedan stranac želi njemu.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Nije upravo ni šala! Velika sala, pa tu klupe, pa puno ljudi, pa ministri; pa onda tu publika i narod i svi viču, na primer... Ono kad viču svi, i lako je, vičem i ja, pa eto ti.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pesmarica je bila mnogo deblja, ali je čitalačka publika pokidala list po list i raznosila. U kafani je bilo deset do dvanaest stolova.
! Čisto vas gledam kako se ipak ne sećate šta znače one njegove poslednje reči. A to i jeste žalosno što naša srpska publika ništa ne zapamti što čita. E, dakle slušajte!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I zato što postoje treći koji ga posmatraju, on je dao maxіmum svoje snage. Za njega i njegovu akciju publika je conditio ѕіne qua non. On hoće za svaki svoj postupak ocenu, inače ne bi ni radio.
Ja kažem kradimice od prolaznika, razume se, jer, zar se među njima nije moglo naći i onih, koji će kao publika prisustvovati današnjem ročištu?
da vide ko li će koga, i preko koga, kad najedanput Lepir, kod samoga, dakle, prvoga sloga, zaveza pa ni maći, te se publika, usred onog tajca, napregnuta da prsne, silno i opravdano uznemiri. Taj momenat evo kako je tekao.
Jer na pola sata pre nego što će da počne, kuća se prepuni. Dakle, puni se tako kuća, kulja i ulazi ona šarena šabačka publika, i sve se oseća na znoj, pa žagori, muva se, larma, tiska i zauzima mesta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Prolazi veseli starčić, za njim ispadaju na asfalt strukovi trstine, publika na trotoaru bulji u čudu, s dućanskih vrata podmiguju šegrtići, a mladi sekretar poslanstva šapće drugu pored sebe:
A publika to odsustvo pelivan-elementa osjeti odmah, od prvog maha. To sam mogao zapaziti i kod onog u Beču: dive mu se, ponosni
Nastupao je u skečevima kojima je komičnost pojačavao njegov strani akcenat. Publika je vjerovala da on to i čini zato da bi imitirao stranca.
I tad bi nastao urnebes. Publika je likovala uživajući u strahu od fizičke patnje koji se napokon probudio u prostaku-debelokošcu.
— Joj... Joj... Gaspađin duôktor, to bôlji, strašno bôlji, užasno bolji... Milost, milost, gaspađin duôktor!... A publika se sladila mukama čovjeka, i još trbušasta čovjeka, uz to seljaka, i k tome još stranca!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kérica mu nosi jela, Jela kô bajagi — Slon joj plati, a publika Smeje mu se snagi. Ao slone, ao slone, Kol’ka ti je njuša! Da zamaneš, pobegla bi Svaka živa duša.
Zato, braćo, držimo se Kad smo već počeli, Jer publika „Starmalome“ Smrt il’ život deli. »Starmali« 1882. PESMA O RADU Ma da često iskrsne Gozba i bakljada, To se brzo
IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA I Tam’ u Baltimoru, dalekome gradu, Gde zverove vešto pitomiti znadu, Publika je rado u nekome cirku Provodila vreme uz doboš i svirku; Najviše je išla radi jednog lava, Što j’ ukrotitelju bio
Krakov, Stanislav - KRILA
Čulo se samo mumljanje između zuba: —... publika... publika... Oficiri se gotovo svi izgubili u tami. Za šatorom je neko naporno povraćao.
Čulo se samo mumljanje između zuba: —... publika... publika... Oficiri se gotovo svi izgubili u tami. Za šatorom je neko naporno povraćao.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na peronu te stanice čekaće nas oduševljena publika sa raširenim rukama i kišiobranima, zbog onog toplog tuša žive ili gasa.“ Ali moj prijatelj ne dade se razoružati.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Rđavoj igri su najčešće krivi reditelj, koga publika n ne vidi, ili sufler, koji gdekad suflira i reči kojih nema u tekstu.
Onako otprilike kao što u pozorištu ima komada tako nekako nedovršenih da publika, i kad se poslednji put spusti zavesa, još uvek sedi i čeka nastavak.
Sad ostaje još samo da umrem, kako bi publika, koja čeka kraj predstave, mogla ići kući. Ja ću već i u tom pogledu učiniti sve što zavisi od mene.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred Belom kulom svira muzika i sve živo ispija pivo. Saobraćaj zakrčen i publika nas s negodovanjem posmatra što smo za prečili put. Zastadosmo opet, i sad baš pred glavnim hotelom.