Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Собу закључају, и један кочијаш већ пази. У биртији чемерна публика. За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак. Чакшире нису имали.
Но није чудо. У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио. Ако треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.
И доликује му. Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак.
Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару. Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места. Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У том случају дечја публика није груби спољашњи чинилац, чије потребе ваља ропски задовољавати, него тек један од могућих праваца ширења и
Однос је, очито, сложенији но што се Крочеу, који се тим питањем позабавио успут, учинило. Дечја публика није једини, ни тако јасно утврђени разлог постојања онога што је у дечјој књижевности највредније.
Није се, зато, чудити што је круг Радовићевих поштовалаца, и кад се изузме дечја публика, необично широк. Иронична, пуна духа, сва од овога света, Радовићева песма је сталан позив на игру; ни према чему се
У прве наручиоце би, рецимо, спадале политичке партије, државе, тоталитарни системи; у друге — дечја читалачка публика (која и није никакав наручилац), и, евентуално, произвођачи сапуна.
Изненада, на подијуму, обузима је луди страх, руке јој се коче, а публика јој се причињава као стоглава аждаја. У тренутку потпуног избезумљења поглед јој се случајно зауставља на лицу једне
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КУЛТУРНО-КЊИЖЕВНЕ ОБЛАСТИ СРПСКЕ 95 УЧЕНА ДРУШТВА 96 ПОЗОРИШТА 98 ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ 100 КЊИЖАРЕ И ЧИТАЛАЧКА ПУБЛИКА 102 КЊИЖЕВНА ОБЕЛЕЖЈА ПРЕЛАЗНОГ ПЕРИОДА ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 103 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 106 ЈОАКИМ ВУЈИЋ 110 МИЛОВАН
јануара 1821. године. Као и Орфелин, Соларић је радио на више поља. Он је просветитељ и хоће да српска публика место псалтира и часловца добије световно и модерно образовање, нарочито корисна знања.
даване су дилетантске представе у Шапцу, а 1842. у Смедереву]. Пред 1850. годину створила се и српска позоришна публика, и српски репертоар, и српски глумци, и имало је да се учини само један корак па да се дође до сталних народних
нису били дугог века, али су показивали како су се духовне потребе код Срба развиле и како се створила читалачка публика за листове. Први књижевно-научни часопис у XИX веку био је Сербскій лѣтописъ, који је 1825.
КЊИЖАРЕ И ЧИТАЛАЧКА ПУБЛИКА У XВИИИ веку штампари Курцбек, Стефан Новаковић у Бечу и Теодоси у Млецима били су у исти мах и књижари.
се прва учена и књижевна друштва, крећу се књижевни листови и књижевни алманаси, ствара се стална и све већа читалачка публика.
живот потпуно је обустављен, строга цензура гуши сваку слободнију и напреднију мисао, књижевни рад се једва осећа, публика је заплашена или равнодушна, и тих десетак година иду у најнеплодније и најпразније године српске књижевности.
Али у то доба, сем Јована Суботића, нико није радио на новели, и читалачка публика је била жељна радова те врсте. Његови ђачки покушаји, ма колико да су били слаби, задовољавали су једну осетну потребу
публике није могао да нађе онај одзив који су нашли други писци, слабије интелигенције и простијег талента, јер велика публика никада не може да се загреје за писце који на свет гледају без илузија и који пишу без фраза. СВЕТОЛИК П.
Велика публика која је Сремца иначе верно пратила, осетила је праву вредност хибридног покушаја поетске историје и историјске поезије,
Још од 1881. почео се служити шеснаестерцем, али то није био прави класични метар. Српска публика, од четрдесетих година одвикнута на дугачак метар, била је изненађена, али га је ипак примила, и Илић је њиме вешто
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. »Вредан к’о кртица, миран к’о бубица«, изражавали би се о њему. И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.
Мала кафаница, али добро ради. Ту долази разноврсна публика. И отмена, која зна шта је добро пиће, и сиромашнија, којој је ракија једина утеха у овом неправде пуном свету.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После, кад су видели да од онога нема ништа, почеше да говоре против атомске бомбе. Као, они су против, а публика није, па су због тога вређали публику, а публика, све неки фини свет, после је говорила за време паузе како је ствар
Као, они су против, а публика није, па су због тога вређали публику, а публика, све неки фини свет, после је говорила за време паузе како је ствар „одлично постављена“ и како је све „веома
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Зато што је Шилер немачки писац! Кога би нам другог дозволили да играмо? И зато што наша публика, наш народ — са својим хајдучким, устаничким и слободарским традицијама, овако непокоран, непоткупљив, поносан,
ВАСИЛИЈЕ: Па где су онда? ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Ако их не нађеш, вечерас ћеш да се мачујеш празилуком! А публика ће да те бомбардује парадајзом! ВАСИЛИЈЕ: Без мене не бисте знале ни где су вам главе! (Улази у кућу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она, он, и муж. Понегде умешано једно ловачко одело, или ма шта што публика воли; иза завесе свира виолина, а при крају, под старост, све се жене смире. Ни један песник не јауче.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
објави вичући на сав глас: — Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава! Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима: — Ако је могуће, јавите господину министру да један странац жели њему.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Није управо ни шала! Велика сала, па ту клупе, па пуно људи, па министри; па онда ту публика и народ и сви вичу, на пример... Оно кад вичу сви, и лако је, вичем и ја, па ето ти.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. У кафани је било десет до дванаест столова.
! Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи. А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. Е, дакле слушајте!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И зато што постоје трећи који га посматрају, он је дао маxімум своје снаге. За њега и његову акцију публика је цондитио ѕіне qуа нон. Он хоће за сваки свој поступак оцену, иначе не би ни радио.
Ја кажем крадимице од пролазника, разуме се, јер, зар се међу њима није могло наћи и оних, који ће као публика присуствовати данашњем рочишту?
да виде ко ли ће кога, и преко кога, кад наједанпут Лепир, код самога, дакле, првога слога, завеза па ни маћи, те се публика, усред оног тајца, напрегнута да прсне, силно и оправдано узнемири. Тај моменат ево како је текао.
Јер на пола сата пре него што ће да почне, кућа се препуни. Дакле, пуни се тако кућа, куља и улази она шарена шабачка публика, и све се осећа на зној, па жагори, мува се, ларма, тиска и заузима места.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пролази весели старчић, за њим испадају на асфалт струкови трстине, публика на тротоару буљи у чуду, с дућанских врата подмигују шегртићи, а млади секретар посланства шапће другу поред себе:
А публика то одсуство пеливан-елемента осјети одмах, од првог маха. То сам могао запазити и код оног у Бечу: диве му се, поносни
Наступао је у скечевима којима је комичност појачавао његов страни акценат. Публика је вјеровала да он то и чини зато да би имитирао странца.
И тад би настао урнебес. Публика је ликовала уживајући у страху од физичке патње који се напокон пробудио у простаку-дебелокошцу.
— Јој... Јој... Гаспађин дуôктор, то бôљи, страшно бôљи, ужасно бољи... Милост, милост, гаспађин дуôктор!... А публика се сладила мукама човјека, и још трбушаста човјека, уз то сељака, и к томе још странца!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кéрица му носи јела, Јела кô бајаги — Слон јој плати, а публика Смеје му се снаги. Ао слоне, ао слоне, Кол’ка ти је њуша! Да заманеш, побегла би Свака жива душа.
Зато, браћо, држимо се Кад смо већ почели, Јер публика „Стармаломе“ Смрт ил’ живот дели. »Стармали« 1882. ПЕСМА О РАДУ Ма да често искрсне Гозба и бакљада, То се брзо
ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА И Там’ у Балтимору, далекоме граду, Где зверове вешто питомити знаду, Публика је радо у некоме цирку Проводила време уз добош и свирку; Највише је ишла ради једног лава, Што ј’ укротитељу био
Краков, Станислав - КРИЛА
Чуло се само мумљање између зуба: —... публика... публика... Официри се готово сви изгубили у тами. За шатором је неко напорно повраћао.
Чуло се само мумљање између зуба: —... публика... публика... Официри се готово сви изгубили у тами. За шатором је неко напорно повраћао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На перону те станице чекаће нас одушевљена публика са раширеним рукама и кишиобранима, због оног топлог туша живе или гаса.“ Али мој пријатељ не даде се разоружати.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Рђавој игри су најчешће криви редитељ, кога публика н не види, или суфлер, који гдекад суфлира и речи којих нема у тексту.
Онако отприлике као што у позоришту има комада тако некако недовршених да публика, и кад се последњи пут спусти завеса, још увек седи и чека наставак.
Сад остаје још само да умрем, како би публика, која чека крај представе, могла ићи кући. Ја ћу већ и у том погледу учинити све што зависи од мене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред Белом кулом свира музика и све живо испија пиво. Саобраћај закрчен и публика нас с негодовањем посматра што смо за пречили пут. Застадосмо опет, и сад баш пред главним хотелом.