Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
da mi još nije ove lule... Gasi to! - gaze je nogama pa zar ne vidiš, bogamu, da i na svice pucaju! Ko otac, pre pola veka, sad sin, dok pada noć, zbog mirisa hleba i mleka, na pušku stavlja nož.
Poređaju nas vezane uza zid, pucaju u nas, - prska nam lobanja, prska cevanica, podlaktica, koska, otežasmo od olova u telu. Dođe i veče.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Al̓ u neko doba noći dotrča stražar, izbudi nas i kaže da izgore Valjevo i mloge puške pucaju. Ustanem ja i pogledam: Valjevo doista gori!
Taman mi s našom vojskom iz Žarkova dolazimo, i čujemo gde puške pucaju, a dotrča momak Crnom Đorđu i reče: „Udariše Turci mnogi a naši se tuku, ali su vrlo u stra̓u.
konjici pritisli svo polje iznad pašine kuće, a po polju bejaše svuda pšenica posejana, a pešak opkolio kuću i na kuću pucaju, u kojoj Pljakić i naš momak Pava i pop Sreten i jošt sa 15 momaka iznutra se brane.
Ja pođem unapred, puške ne prestajaše. Ja idem na sent, i veće svanu; dok sada tekem čujem plotune, pucaju opet na onom mestu, no valja mi donde dobar sat i po putovati, a konji posustali. Čujem gdi mnogo pušaka i plotuna puca.
Čujem jedan sat od mene gdi puške pucaju, ali sve dalje. Saćem na vodu Ub, nađem Jakova i Luku, a oni se vratili iz teranja, jerbo su umorni, od Šapca ̓itajući i
Naši svu noć iz mraka pucaju. (Kažu da je bilo 5800 Turaka.) Kad se već zora ukaže, naši dadu znak te se sva vojska naša, krome konjika, pribere na
Ovi čekaju na kapiji i biju se, sa sve strane puške neprestano pucaju; dok Asan-paša vidi da niotkuda opasnosti nema, jerbo okolo u jendeku voda, a gornja kapija vrlo tvrda, — paša i svi
Ja i Stevo (njegov pisar) odemo, i na jedan sat i po, blizo logora, čujemo puške mnogo pucaju. Poznamo da je boj. Po̓itamo što brže. Dođemo do Milanova šanca.
” — „Ćuti — veli, — dušu ti; ne viči Gača, veće viči: udri Đuro, jerbo ću ja sad Hadži-begu opet u šanac.” I Turci pucaju iz ,šanca na nas, no mi smo grmenje u̓valili busiju, i samo gdikoga rane, koje mi pošljemo u šanac.
Čuvši naša vojska naše topove kako pucaju — a mogla je skoro sva vojska videti, jerbo je Užica u ravni, a okolo brda kao venac kuda naša vojska stoji, i skoro
No čusmo gdi oko Mišara puške pucaju i han u Mišaru gori. Poznamo da su Turci nas pretekli i da nam je put od naše vojske presečen, malo se povratimo, da
se povratimo, da i̓ okolo obiđemo i pretečemo, no kad dođemo na Mišare, vidimo da i na Dobrani me̓ana gori i puške pucaju.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad, ali — hoće ono da ga obori. Omane da strese — ne možeš maći. Priteže, kosti mu pucaju. Popne se na kola, ne mogu volovi gotovo da maknu. Puca onaj jastuk pod njim, kao da je natovaren vodenični točak.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— viknu gomila, i sve naže, kao jato čvoraka, natrag. — Ovuda! Ovuda ćemo ga presresti! Zvrkte kola i pucaju osovine, a odlijeću naplaci i konjske ploče.
Ali on još jače buknu; suknu daleko iza zvonare, a varnice se hvataju za nebo. Šljeme bješe sve u plamenu. Pucaju rogovi i grede, već je i tavan dohvatilo; a u školi se svijetli kao u po dana. Ujedanput zagrmje popov glas: — Ikona!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
čita sve novine, kako su se tu skoro, lane ili onomlane, neki ljudi, čak tamo preko mora u Americi, spremali da pucaju iz topa na mesec.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Srpski nema ništa modern; čujem da u njima ništa drugo nema, nego sve se tuku, kolju i pucaju; o kurmaheraju ništa. Nemecke i francuske knjige sve pišu o šarmant ljudima, galant damama, pa kakvi’ lepi’ abentajera
Afrika
Prenositi sirovinu koja često ništa ne vredi, automobilima koji se raspadaju, čije bremze pucaju, čiji motori eksplodiraju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Poplašeni konji počeli su da jure po utrini. Kad su počeli da prevrću i kola, neki husari počeše da pucaju, iz pištolja. U vazduh. Od straha.
Činilo mu se da ga hiljadu igala bode u oko. A da mu u temenu gromovi pucaju. Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke,
Takvi ljudi sanjaju, u snu, kako lako mogu da prekorače provaliju. Kako na njih pucaju, ali ih ne pogađaju. U snu. Kad su kola prišla predgrađu, kroz koje je drum iz Švehata u Beč zalazio, Pavle pogladi
bilo na odstojanju od svega deset koraka od njegovih očiju, Isakovič je, u odškrinutim vratima, stajao, kao da na njega pucaju. Bio se trgao i prikrio.
Da nauče da jašu, da pucaju iz pištolja, i da dižu, u galopu, šeput od velura, sabljom, špadom, sa tla. Sobarice su – u to doba, siromašne devojke,
Major ih je, uz put, prvi put, učio da prepone preskaču, i da, iz pištolja, pucaju. Sablju im je obećavao tek u Rosiji. Kad mu se Petar smejao, što sa sobom vodi, u Rosiju, decu, Đurđe je odgovarao da
Engelshofen je sad, u Pavlovim očima, u sećanju, rastao. Kostjurin je želeo, dabogme, da i Isakoviči pucaju, pa je Đurđe, kao iz topa, palio, gađao, pogađao, promašio. Petar je bio dobar na pištolju.
Zar Isakovič ne bi potvrdio da Rusi dobro gađaju, od oka? Neka mu kaže kako u Austriji pucaju. Pavle onda reče da se, u sirmijskim husarima, učilo da i od škole gađanja zavisi mnogo.
Uostalom, nek pripazi, pokazaće mu, kako njegovi oficiri pucaju. Kostjurin je bio viknuo jednog, pešadijskog, kapetana, koji se glasno smejao, a stajao, na dva-tri koraka, u grupi,
Glavni je zadatak njegovih oficira da paze da redovi pehote ne pucaju visoko. Zato će im biti dodeljeni štapovi, anglijski, da plotun poravnaju, niže, pravo!
namiče, i da će se, odsad, pa do izdihanija, držati, ne onih što imaju šestoro, nego onih, čije dojke rastu, a prsluci pucaju.
A činilo se, pet dana, da topovi Bibikova ne pucaju, već šenluče. Dim puščani i topovski lebdeli su nad Ingulom, kao oblaci.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No ostalima je bilo teško, i što više ostrag, to gore. Bičevi pucaju, viju se oko ušiju, konji teško dišu, sustaju, a onaj poslednji od vodene strane sve klizi i pada niz bajir, katkad ga
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U strahovitoj dreci i pucnjavi, primeti najposle da i sa zapušenih prozora i zamandaljenih kapija pucaju na njih i zastade.
batrgajući se, po bombama razlupanoj kaldrmi, velika putnička kola barona Berenklau, Isakovič naredi vojnicima da pucaju u visoke prozore, a kod nižih, u kuće.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dogodilo se tako, nekako, da su se odrasli razjurili na sve strane da pucaju iz svačega, a mene ostavili jednoj staroj gospođi. Druga je bila njena prijateljica.
Matavulj, Simo - USKOK
— A sad da ti istumačim sve — nastavi knez. — Kad se nalaže badnjak u srećnim kućama pucaju puške, pjeva se i čini velje veselje, a u ojađelijem, kao što je moja, tadaj se najgore povrijede nezaliječene rane!
Radičević, Branko - PESME
Nesu bila zabravljena, Ali teška beu vrata, Kâ olovom zalivena; Al' opet i junak vata, Upinje se, nuto muke, Pucaju mu bele ruke! 103. Veće vrata zaškripiše U rđavni u šarkama... Šta l' mu oči sad vidiše?
Te pogleda kleto uže, Ruke njemu što nemilo Naopako uzaptilo, Pa od gnjeva i od srama Mače silnim mišicama: Pucaju mu bele ruke, Ma su lude sve te muke, Pusto uže ne uspreže, U meso se dublje reže.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Već je koknuo jednog pored samog bunara u dvorištu, a kanda je neko i u kući dobio po repu, jer nešto ređe pucaju. — Eh, samo da nije puste žeđi! — šišti on izgubljenim glasom.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Izgubila dete, pa izgubila pamet! A zašto su oni pamet izgubili? Šta sam ja njima? Đule, kojim jedan u drugog pucaju? Ni to, sitna sam ja.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Neke sele u travu, druge kleknule oko cveća, a treće uzele lišće i njima pucaju, te tako kušaju vernost i ljubav svojih dragana. Nagoh se na prozor. — Šta ćete? — pitam ih.
— I pada kolenima tako silno, da pod odjekuje, i čujem kako joj zglobovi pucaju. Kad svrši, metne šamiju i seda za sofru, dahnuvši slobodno pošto još jednom baci pogled po sobi, kao bojeći se da
Dođe i ona. Večeramo. Čuje se kako kašike zveče i pucaju vilice. Pred svakim „satlik“ vina. Čim se načne, odmah se dopunjuje. Svi ućute.
Kostić, Laza - PESME
Na Olimpu je pirovanje, čast, međ bogovima njemu u propast; peharima se zlatnim kucaju, od otkucaja gore pucaju, a čovek beži neda'nimice u gudure, u mračne stanice; al' ne dršće Prometej, ne dršće titan na kamenu, na stancu
Kad take žice pucaju rodu, je l' čudo što glasovi stranputicom odu? je l' čudo što i nas, žičine druge, neskladne tuge obuze sklad, zovemo
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači. Počeše da sevaju munje i pucaju gromovi, a graduška tek što se nije prosula. Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku.
U neka doba noći eto ti trijes' 'ajduka sa svojim bogatim plijenom — pjevaju, pucaju iz pušaka, vesele se e su dobro šićarili. Posjedaše oko ognja i baka im iznese večeru.
Sluga će na to: — A da kako se neću naljutiti kad sam celi dan radio da mi rebra pucaju, pa mi ni jesti ne daš? Ćosa će na to: — E pa kad si se naljutio, hodider vamo da ti vašu s leđa oderem.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Rascepom svesti cvili rakita. Selenu hvata ljuta groznica. Od teške zveke sjajna nakita pucaju vene, drhti lozica. Ja trošim strasti prosca što skita: s međe mi grane rujna gorčica; kruni se oblak, krune se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pucanj... drugi, više njih. Dah mi stade. Na levom krilu vojnici polegaše usred one livade. Ali ne pucaju... Pobauljke kreću... Neki pretrčavaju do jedne vrzine. I ostali se pridigoše i sad su poravnani uz živu ogradu.
Ali ne odstupaju. Pobauljke ili u skokovima pritrčavaju nekome kamenu, grumenu zemlje ili drvetu, odakle pucaju. A mitraljez kao da je pobesneo...
A od njih obično i počinje. Kažu da te mrtve straže po cele bogovetne noći pucaju, iz straha ili zbog raznih priviđanja, koja proističu od šuštanja lišća ili od klaćenja drveta. I onda vade bombe.
Čujem samo udare svoga srca. Udahnem vazduh, i zaustavim dah... Kao da negde levo pucaju. ja prilegoh. Ah, da li ima kraja ovome — maglovito mislim i setih se komandanta, koji onako spokojno naređuje.
— Vide li se neprijateljski rovovi? — E, ete... kako da vi kažem, vide se od ono drvo, pa do onu vrzinu. — A pucaju li? — Pa... pucaju — veli mi ravnodušno, kao da se oni otuda kamenjem gađaju! — A ideš li ti?
— E, ete... kako da vi kažem, vide se od ono drvo, pa do onu vrzinu. — A pucaju li? — Pa... pucaju — veli mi ravnodušno, kao da se oni otuda kamenjem gađaju! — A ideš li ti? — Idem, kad me zovne komandant. — A...
— A ideš li ti? — Idem, kad me zovne komandant. — A... je l te gađaju? — Pucaju, ali ja ništa. To im je posô. — Hoće li mene da gađaju? — Ko im zna njinu ćud! A neće vi oproste!...
Osluškivao sam... Paljba je sve brža. Počeše da pucaju i ovi oko zemunice. Kao da čujem neki žagor. Onda se uspravim, ali sam i dalje sedeo uznemiren, ne znajući šta se to
A pedeset metara od topova, ostatak živih polegali iza kamenja i plitkih rovova i pucaju. Komandir se obrati meni: — Ne sme se Ni pomisliti da izvodimo ovde naše zaprege sa topovima.
A oni koji su čuvali granicu, prestali su i da pucaju na carske vojnike. Ali od nekog vremena kružili su čudni glasovi.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Šta i da rade deca iz takvih brakova, nego da izađu na ulicu i da pucaju? SIMKA: Sekula je, naprotiv, divan mladić! I ja sam sigurna da on nije u stanju ni na koga da puca!
DRUGA GRAĐANKA: Bežite, pucaće! PRVA GRAĐANKA: Zašto ne beži, budala! (Stražari pucaju. Filip pada mrtav. Zatamnjenje.) H SLIKA ODLAZAK GLUMACA (Drum izvan grada.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A na pasošu, ovako: Crnjanski. Činovnik mi reče da to nije isto. Revolveri su, u tom trenutku, počeli da pucaju. Tek kad je Pošta bila zauzeta, nastavio sam pregovore o imenu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ide se lagano, svečano, nogu pred nogu, pevaju se pobožne pesme, a zvona zvone i pucaju prangije. I tako lagano glavnom ulicom, idući domu ministra predsednika.
Već dva dana kako traje burno vesele po celom gradu. Svira muzika, zvona zvone, pucaju prangije, bruje pesme, rasipa se piće.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A oko pušnice poređali se ljudi i momčadija iz komšiluka, i njima se ne spava. Iz »vuruna« liže plamen, sevaju varnice, pucaju učvrsli purenjaci, što su ih oko vatre poređali, a među pušničarima zavela se priča i pesma, svirka i šala....
Ne vidi se lice nijednog radnika, no čuje se mnogo.... Pucaju tepeljke, šušti suva komišina, preleću preko glave jedri, učvrsli kukuruzi i padaju na gomilu kao grad; cepa se i puca
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK Ne umijem, vojvoda, pa je lepše ostaviti. PUCAJU PUŠKE UZ POLjE, PJEVAJU LjUDI, IMA IH OKOLO STO I PEDESET. VOJVODA DRAŠKO Ko je ono, kâ da su mahniti?
IGUMAN STEFAN Muč, budalo, da li Božić nije? Već troje pojalo pjevacah: sada puške najviše pucaju, a to brdo kâ šuplja tikvina, pa glasove hvata odsvakuda.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju. — Đe veliki konji igraju, onđe malijema trbusi pucaju. — Gde se bivoli kupaju, tu žabe crkavaju. — Kada se velike ptice pobiju, onda manjim perje leti.
Kad joj muž kaže: „Bog s tobom, ženo! otkuda sad bukova mezgra? Sad bukve pucaju od mraza“, ona mu odgovori: „E moj čoeče!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
i stanu lajati, onda lovci potrči onamo misleći da je kaka zver u drvetu, a vide devojku u onoj mišjoj haljini, pođu da pucaju na nju, ali carski sin ne dade: „Nemojte“ reče, „već da je vodimo dvoru, da imamo što niko nema.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A kakvi su da od boga nađu! Petorici se kulja nadula, svakome jednako zadrigla šija, svakom jednako pucaju obrazi, svaki jednako otromboljio obrijane usne. Dvojica samo bjehu mršavi ljudi. — A je li ti to sinovac?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Vuci, sine, vuci, nek ti uši pucaju. Nećeš ogladneti, ne boj se. Ima tvoj otac ručetine i leđa da ishrani celu četu. Uh, što si neki alapljivko!
— Jesmo seljaci, ali smo radikali. Sloboda i ustav... — Pijani vojnici neće da čitaju ustav. Svi po naredbi pucaju. — Kad je tako, onda se ti, Čađeviću Stevo, vrati kući i obesi belo barjače na strehu. Neka se vidi ko s narodom neće.
Ni ona neće umeti da idu na dve noge... Vojnici jure, hvataju seljake, psuju ih i mlate kundacima i pucaju u one koje ne mogu da stignu. ...Janičari! Panduri, balego srpska!
Nekoliko vojnika naleće na puščane cevi svojih drugova, pucaju uvis, brane seljake i rvu se s onim najljućima u surim šinjelima. ...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Odasvud pucaju obruči paklene vatre, jer Baš-Čelik, strahovit, baca kamare plamena i pri tom liči baš na Turčina, na sve Turke koji
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
figura moga starog školskog druga, koji mi pruži ruku, uozbilji se usiljeno: — Ti znaš da ja, kao narodni poslanik kome pucaju leđa od narodnih briga, treba da putujem neuznemiravano. — Potpuno sam svestan — rekoh paleći sveću.
molim za tri dana odsustva... brat mi pogin'o kod Merćeza, rođeni brat... mi smo telefonisti... Onda pucaju šamari po ozeblim obrazima trojice prvih, i pisari štaba beže s radoznalim glavama iza prozora.
A kad zatvori suprotna vrata i izgubi se, onda se mlazevi pohotljive pare još viju po paviljonu i drhte nozdrve i pucaju zglavkovi koščatih ruku rekonvalescenata što se sladostrasno protežu pored usijane plehane peći, i same pune neke
— E, moj prijane — rekoh mu ja. — Niti grmi, nit se zemlja trese, već pucaju Srbi iz topova! A on, kao da je očekivao taj odgovor, odmahnu glavom i reče: — E, samo neka je na dobro!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Šta tu nega, »šule-mile«, no pritegni psa, pa nek pucaju kosti... E ja... Pisar okrete razgovor na druge stvari i, svršivši što je imao, iziđe pred sudnicu.
Prate me robijaši! ... A kako sam nekada lepo sanjao o ovome času! ... Napolju greje toplo sunce, sviraju svirači i pucaju puške, ljulja se kolo veselih seljana — svatova...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači. Počeše pa sevaju munje i pucaju gromovi, a graduška tek što se nije prosula. Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku.
Otkud sada bukova mezgra? Sad bukve pucaju od mraza. A ona mu odgovori: — E, moj čovječe: nema 6olećega, a on bi naložio vatru oko bukve, pa bi se bukva
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Točak se vrti i škripi. Oko njega odapiru se i okreću mlade devojke. Teщki kamen melje masline; pucaju koštice; testo masno, lepljeno, puno ulja, izmiče ispod njega i svaljuje se teško u žleb.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Jer u zavičaju teško kad to rade. I da pokažu ostalim planincima, tvrda uha za ovaku pesmu. Pucaju, puste, od zdravlja i ustreptale mladosti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Prenositi sirovinu koja često ništa ne vredi, automobilima koji se raspadaju, čije bremze pucaju, čiji motori eksplodiraju.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Da beše den, tesmo da se branimo, ama noć, pa svet SI spi. A kad Turci staše da frljaju puške (pucaju) a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega, ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo, dečica nabrala stra' pa
od naših padnu s konja i konji im uteku; mi se sakrijemo u jedan jendek pokraj druma i jedva dovičemo dobrovoljcima da ne pucaju. Dok je Bajloni ovo pričao dobrovoljci su, istina ređe, ali tek još pucali.
Tu na drumu nađemo nekoliko naših topova. Neki su bili spremni da pucaju, za druge su na brzu ruku kopani zakloni. Tu beše major Sava Grujić.
Zašto ćuti turska artiljerija? Da nije to kakva zabuna i pogreška? Da ne pucaju naši jedni na druge? Đeneral zapovedi da se svira prekidanje paljbe, te da se vidi šta je.
Naši vojnici, što su sedeli za bedemom, te punili puške i dodavali ih onima koji pucaju1), gledali su za nama tužno i očajno.
Naša jaka topovska vatra nije davala turskim bataljonima da pravilno s nišanjenjem pucaju — pucali su većinom nasumce. Danas se Šumatovac održao, ali šta ga čeka sutra?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali redovno noću, po mraku. Četnici su, istina, disciplinovani. Ali pored svih opomena da se smire i ne pucaju, puške su neprekidno praštale. Sve im se pričinjavalo da iz magle Bugari mogu svakoga časa izleteti.
Da je vedra noć videli bismo ipak liniju njihovoga rova po odblescima iz pušaka. Ali između nas je magla, te ljudi pucaju u vetar da bi rasterali san, i ohrabrili sami sebe. U neko doba noći Bugari se pritajiše.
Najbolje je pričekati mrak. A vojnicima sam rekao da prisluškuju i, ako osete najmanji šušanj, neka u tom pravcu pucaju... Prenusmo se. Zričak je cičao. Malo posle neka tičurina prhnu iznad naših glava i mi pretrnusmo.
Čujem neko treštanje oko mene. Podigao sam glavu. Vojnici se rasuli po ravnici, polegali i pucaju. Sa onoga brda ciče puške, a mitraljez kao da štepuje, pa samo soli oko nas. Neko kuka.
Slušaj šta ću ti reći. Ti si artiljerac i ne znaš možda. Pešaci u borbi pucaju iznad glave, misleći da se brane, i ne znaju da li su koga pogodili. Ali na Želčeva je pucao jedan.
Ležim na leđima i nešto me guši. Napinjem se... ali neki se obruč steže sve više oko mojih grudi, i kosti kao da mi pucaju. A neki beličasti oblačak mi pred očima. Zatim postade crven...
— A... pekarski puk... — Petnaesti, petnaesti — viče ovaj da mu gotovo žile pucaju. — A, tako. Milo mi je. Onaj se okreće zbunjen, hteo bi da ide. Ali Pera ga pita: — Na kome ste položaju bili?
Disciplina, paragrafi, preki sud, smrtna kazna... Ovamo, onamo, priklone glavu i „ležu na rudu“. Oni pucaju, da ne budu ubijeni. Oni sanjare o svojoj kući i čeznu za životom.
— Zato što se prilikom napada ne čuje dobro škljocanje makaza, a zvono pravi larmu. Onda u tom pravcu pucaju... Vi večeras nemate nikakva naročita posla, sem ako hoćete sami da vidite kako izgleda kad se bacaju bombe.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pred očima vrata jednom zatvori, Dokle treneš okom, drugom otvori, Zuje vrata, šarke škripe, pucaju brave, Ovaj gore, onaj dole idu kao mrave, Il' fabriku novu gdigod kad prave.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
] ČETVRTA POJAVA Crnogorske busije Kapetan Đuraško, Katunović, kapetani i ostali Crnogorci pucaju. KAP. ĐURAŠKO: Sve bliže deru — Samo viteški!
(Boj jednako traje. Turci viču. Puške pucaju. — Katunović se vraća.) KAP. ĐURAŠKO: Šta je, vojvodo? Ozbiljom kobnom šta mi donosiš?
Pa ko bi rekâ?... E! e! e!... Bogme je to srce Obilićevo, taj kapetan!... Lav!... Bjež’, gospodaru!... (Puške pucaju, a bojna se vika i srpska i turska sve bliže čuje.) me preživiš, pozdravi moju Mandu i đecu mi...
Ćipiko, Ivo - Pauci
da, sa zabreklim zajedničkim snagama, kad se dvoje najare, kako je ona to u gonjanju sa jakim momcima osjećala, kosti pucaju. Ali joj bijaše sve utaman! I cura dizaše se svakog jutra iz kreveta nezasićena, zamorena i zlovoljna.
Ilić, Vojislav J. - PESME
on se zagleda u gradu U lepu Jelku, u nevino dete; Zaište, dakle, da je njemu dadu; A već delije počele da prete Pucaju noću, pod zaklonom mraka, Kroz uske rešme iz dugih pušaka. 15.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— komanduje poručnik Kosta — Jedan... dva... tri! Čuje se neko stenjanje i krckanje, kao da se kidaju mišići i kosti pucaju. — Još malo! — dopire nečiji prigušen glas. — Zateži konopce! Ovi sa obale povukoše. — Ne puštaj!... Još malo!...
Našim pešacima je skrenuta pažnja da ne pucaju, kako ne bi izazvali vatru. Ali Bugari su ipak pucali. Taktuk... tak-tuk, povremeno, za vreme celoga našeg odstupanja.
Pa dobro, što se ne radujete?... Što ne pucaju topovi? Svi se nasmejaše. Nekoji, da se ne bi smejali glasio, iziđoše napolje.
Bombe iz aeroplana počeše da prašte po varoši. Crnogorci pucaju iz topova razornim granatama te ne znamo od čega pre da se čuvamo. Gladni vojnici lutaju ulicama.
Ali oni koji su još ostali u životu, uzmičući priležu po ravnoj zemlji i neprestano pucaju. Neki zaostaju iza slučajnih zaklona, okreću se i otvaraju paljbu. — Pazi dobro!
I gotovo zaustih... Slučajno sam opazio na ivici jaruge pešake, kako su prilegli i pucaju. Oni ginu, da bi se spasli topovi, a mi da bežimo!... Nikada. — Razvaljujte ovaj bedem! Bacajte kamenje!
Ležim na poljskom krevetu u zemunici i vojnik me trlja. Ili mi zabacuje ruke unazad, da već i kosti pucaju. Čini mi se, lakše mi je tada... Drugoga dana oko podne nastupilo je neko stanje obamrlosti.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nisu znali kako da se odbrane, dok neko ne predloži da pucaju: kad neke pobiju — ostale će pobeći! Sunu u nebo prasak pušaka.
Šantić, Aleksa - PESME
Sve vidi i čuje. I ponori tuge Pucaju sve dublje, jer, pusta i sama, Sad koleba ćuti, i sad, mesto duge, Kao paučina svrh nje visi tama. Skupila se čeljad.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Uostalom, ona nije ni česta ni uvek ista: Ili grmi, il' se zemlja trese? Niti grmi, nit' se zemlja trese, već pucaju na gradu topovi, pa tvrdome gradu Varadinu: šenluk čini Vuča dženerale...
Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi: šenluk čini aga Bećir-aga... (Mali Radojica) Što procvilje u Banjane Gornje?
“ 11 MARKO KRALjEVIĆ I VUČA DžENERAL Ili grmi, il' se zemlja trese? Niti grmi, nit' se zemlja trese, već pucaju na gradu topovi, na tvrdome gradu Varadinu; šenluk čini Vuča dženerale, jer je Vuča šićar zadobio, tri vojvode srpske
Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit’ se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi, šenluk čini aga Bećir-aga — uvatio Malog Radojicu, pa ga meće na dno u tavnicu.
od kundaka naših pušaka, a od nožnica naših mačeva. Stadoše se ognjem premetati, tj. počeše da pucaju jedni na druge. 61 Uz stih Jao njemu do boga miloga Vuk kaže: „Njemu mjesto mene ili meni kaže pjevač zato kao da se ne
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Tras! Još nije dospio ni da shvati šta se to događa, kad ponovo dvaput grmnu: Tras! Tras! — Pucaju! — dosjeti se Stric pun strave. — Brže, brže, drage noge moje! — Bzin! Bzin!
— Ehej, ti ne gledaš kud trčiš! — viknu momčina. — Ni ovi iza mene ne gledaju kud pucaju! — trže se dječak. — Kako ne gledaju, jadna ti majka, a šta ti je ovo na šeširu?
Dječaci trkom upadoše u Prokin gaj. Tek tu se Jovanče nešto dosjeti i reče: — Pazi budala, pucaju pa će uzbuniti čitavo selo. Začas će se narod razbježati. Negdje iza Gaja ponovo zapuca.