Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
да ми још није ове луле... Гаси то! - газе је ногама па зар не видиш, богаму, да и на свице пуцају! Ко отац, пре пола века, сад син, док пада ноћ, због мириса хлеба и млека, на пушку ставља нож.
Поређају нас везане уза зид, пуцају у нас, - прска нам лобања, прска цеваница, подлактица, коска, отежасмо од олова у телу. Дође и вече.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ал̓ у неко доба ноћи дотрча стражар, избуди нас и каже да изгоре Ваљево и млоге пушке пуцају. Устанем ја и погледам: Ваљево доиста гори!
Таман ми с нашом војском из Жаркова долазимо, и чујемо где пушке пуцају, а дотрча момак Црном Ђорђу и рече: „Ударише Турци многи а наши се туку, али су врло у стра̓у.
коњици притисли сво поље изнад пашине куће, а по пољу бејаше свуда пшеница посејана, а пешак опколио кућу и на кућу пуцају, у којој Пљакић и наш момак Пава и поп Сретен и јошт са 15 момака изнутра се бране.
Ја пођем унапред, пушке не престајаше. Ја идем на сент, и веће свану; док сада текем чујем плотуне, пуцају опет на оном месту, но ваља ми донде добар сат и по путовати, а коњи посустали. Чујем гди много пушака и плотуна пуца.
Чујем један сат од мене гди пушке пуцају, али све даље. Саћем на воду Уб, нађем Јакова и Луку, а они се вратили из терања, јербо су уморни, од Шапца ̓итајући и
Наши сву ноћ из мрака пуцају. (Кажу да је било 5800 Турака.) Кад се већ зора укаже, наши даду знак те се сва војска наша, кроме коњика, прибере на
Ови чекају на капији и бију се, са све стране пушке непрестано пуцају; док Асан-паша види да ниоткуда опасности нема, јербо около у јендеку вода, а горња капија врло тврда, — паша и сви
Ја и Стево (његов писар) одемо, и на један сат и по, близо логора, чујемо пушке много пуцају. Познамо да је бој. По̓итамо што брже. Дођемо до Миланова шанца.
” — „Ћути — вели, — душу ти; не вичи Гача, веће вичи: удри Ђуро, јербо ћу ја сад Хаџи-бегу опет у шанац.” И Турци пуцају из ,шанца на нас, но ми смо грмење у̓валили бусију, и само гдикога ране, које ми пошљемо у шанац.
Чувши наша војска наше топове како пуцају — а могла је скоро сва војска видети, јербо је Ужица у равни, а около брда као венац куда наша војска стоји, и скоро
Но чусмо гди око Мишара пушке пуцају и хан у Мишару гори. Познамо да су Турци нас претекли и да нам је пут од наше војске пресечен, мало се повратимо, да
се повратимо, да и̓ около обиђемо и претечемо, но кад дођемо на Мишаре, видимо да и на Добрани ме̓ана гори и пушке пуцају.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад, али — хоће оно да га обори. Омане да стресе — не можеш маћи. Притеже, кости му пуцају. Попне се на кола, не могу волови готово да макну. Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— викну гомила, и све наже, као јато чворака, натраг. — Овуда! Овуда ћемо га пресрести! Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.
Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо. Шљеме бјеше све у пламену. Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана. Уједанпут загрмје попов глас: — Икона!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали да пуцају из топа на месец.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Српски нема ништа модерн; чујем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа. Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера
Африка
Преносити сировину која често ништа не вреди, аутомобилима који се распадају, чије бремзе пуцају, чији мотори експлодирају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поплашени коњи почели су да јуре по утрини. Кад су почели да преврћу и кола, неки хусари почеше да пуцају, из пиштоља. У ваздух. Од страха.
Чинило му се да га хиљаду игала боде у око. А да му у темену громови пуцају. Госпожа Кумрија слушала га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке,
Такви људи сањају, у сну, како лако могу да прекораче провалију. Како на њих пуцају, али их не погађају. У сну. Кад су кола пришла предграђу, кроз које је друм из Швехата у Беч залазио, Павле поглади
било на одстојању од свега десет корака од његових очију, Исакович је, у одшкринутим вратима, стајао, као да на њега пуцају. Био се тргао и прикрио.
Да науче да јашу, да пуцају из пиштоља, и да дижу, у галопу, шепут од велура, сабљом, шпадом, са тла. Собарице су – у то доба, сиромашне девојке,
Мајор их је, уз пут, први пут, учио да препоне прескачу, и да, из пиштоља, пуцају. Сабљу им је обећавао тек у Росији. Кад му се Петар смејао, што са собом води, у Росију, децу, Ђурђе је одговарао да
Енгелсхофен је сад, у Павловим очима, у сећању, растао. Костјурин је желео, дабогме, да и Исаковичи пуцају, па је Ђурђе, као из топа, палио, гађао, погађао, промашио. Петар је био добар на пиштољу.
Зар Исакович не би потврдио да Руси добро гађају, од ока? Нека му каже како у Аустрији пуцају. Павле онда рече да се, у сирмијским хусарима, учило да и од школе гађања зависи много.
Уосталом, нек припази, показаће му, како његови официри пуцају. Костјурин је био викнуо једног, пешадијског, капетана, који се гласно смејао, а стајао, на два-три корака, у групи,
Главни је задатак његових официра да пазе да редови пехоте не пуцају високо. Зато ће им бити додељени штапови, англијски, да плотун поравнају, ниже, право!
намиче, и да ће се, одсад, па до издиханија, држати, не оних што имају шесторо, него оних, чије дојке расту, а прслуци пуцају.
А чинило се, пет дана, да топови Бибикова не пуцају, већ шенлуче. Дим пушчани и топовски лебдели су над Ингулом, као облаци.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе. Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га
Црњански, Милош - Сеобе 1
У страховитој дреци и пуцњави, примети најпосле да и са запушених прозора и замандаљених капија пуцају на њих и застаде.
батргајући се, по бомбама разлупаној калдрми, велика путничка кола барона Беренклау, Исакович нареди војницима да пуцају у високе прозоре, а код нижих, у куће.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Догодило се тако, некако, да су се одрасли разјурили на све стране да пуцају из свачега, а мене оставили једној старој госпођи. Друга је била њена пријатељица.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А сад да ти истумачим све — настави кнез. — Кад се налаже бадњак у срећним кућама пуцају пушке, пјева се и чини веље весеље, а у ојађелијем, као што је моја, тадај се најгоре повриједе незалијечене ране!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Несу била забрављена, Али тешка беу врата, Кâ оловом заливена; Ал' опет и јунак вата, Упиње се, нуто муке, Пуцају му беле руке! 103. Веће врата зашкрипише У рђавни у шаркама... Шта л' му очи сад видише?
Те погледа клето уже, Руке њему што немило Наопако узаптило, Па од гњева и од срама Маче силним мишицама: Пуцају му беле руке, Ма су луде све те муке, Пусто уже не успреже, У месо се дубље реже.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Већ је кокнуо једног поред самог бунара у дворишту, а канда је неко и у кући добио по репу, јер нешто ређе пуцају. — Ех, само да није пусте жеђи! — шишти он изгубљеним гласом.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Изгубила дете, па изгубила памет! А зашто су они памет изгубили? Шта сам ја њима? Ђуле, којим један у другог пуцају? Ни то, ситна сам ја.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Неке селе у траву, друге клекнуле око цвећа, а треће узеле лишће и њима пуцају, те тако кушају верност и љубав својих драгана. Нагох се на прозор. — Шта ћете? — питам их.
— И пада коленима тако силно, да под одјекује, и чујем како јој зглобови пуцају. Кад сврши, метне шамију и седа за софру, дахнувши слободно пошто још једном баци поглед по соби, као бојећи се да
Дође и она. Вечерамо. Чује се како кашике звече и пуцају вилице. Пред сваким „сатлик“ вина. Чим се начне, одмах се допуњује. Сви ућуте.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На Олимпу је пировање, част, међ боговима њему у пропаст; пехарима се златним куцају, од откуцаја горе пуцају, а човек бежи неда'нимице у гудуре, у мрачне станице; ал' не дршће Прометеј, не дршће титан на камену, на станцу
Кад таке жице пуцају роду, је л' чудо што гласови странпутицом оду? је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, зовемо
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи. Почеше да севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула. Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку.
У нека доба ноћи ето ти тријес' 'ајдука са својим богатим плијеном — пјевају, пуцају из пушака, веселе се е су добро шићарили. Посједаше око огња и бака им изнесе вечеру.
Слуга ће на то: — А да како се нећу наљутити кад сам цели дан радио да ми ребра пуцају, па ми ни јести не даш? Ћоса ће на то: — Е па кад си се наљутио, ходидер вамо да ти вашу с леђа одерем.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Расцепом свести цвили ракита. Селену хвата љута грозница. Од тешке звеке сјајна накита пуцају вене, дрхти лозица. Ја трошим страсти просца што скита: с међе ми гране рујна горчица; круни се облак, круне се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пуцањ... други, више њих. Дах ми стаде. На левом крилу војници полегаше усред оне ливаде. Али не пуцају... Побауљке крећу... Неки претрчавају до једне врзине. И остали се придигоше и сад су поравнани уз живу ограду.
Али не одступају. Побауљке или у скоковима притрчавају некоме камену, грумену земље или дрвету, одакле пуцају. А митраљез као да је побеснео...
А од њих обично и почиње. Кажу да те мртве страже по целе боговетне ноћи пуцају, из страха или због разних привиђања, која проистичу од шуштања лишћа или од клаћења дрвета. И онда ваде бомбе.
Чујем само ударе свога срца. Удахнем ваздух, и зауставим дах... Као да негде лево пуцају. ја прилегох. Ах, да ли има краја овоме — магловито мислим и сетих се команданта, који онако спокојно наређује.
— Виде ли се непријатељски ровови? — Е, ете... како да ви кажем, виде се од оно дрво, па до ону врзину. — А пуцају ли? — Па... пуцају — вели ми равнодушно, као да се они отуда камењем гађају! — А идеш ли ти?
— Е, ете... како да ви кажем, виде се од оно дрво, па до ону врзину. — А пуцају ли? — Па... пуцају — вели ми равнодушно, као да се они отуда камењем гађају! — А идеш ли ти? — Идем, кад ме зовне командант. — А...
— А идеш ли ти? — Идем, кад ме зовне командант. — А... је л те гађају? — Пуцају, али ја ништа. То им је посô. — Хоће ли мене да гађају? — Ко им зна њину ћуд! А неће ви опросте!...
Ослушкивао сам... Паљба је све бржа. Почеше да пуцају и ови око земунице. Као да чујем неки жагор. Онда се усправим, али сам и даље седео узнемирен, не знајући шта се то
А педесет метара од топова, остатак живих полегали иза камења и плитких ровова и пуцају. Командир се обрати мени: — Не сме се Ни помислити да изводимо овде наше запреге са топовима.
А они који су чували границу, престали су и да пуцају на царске војнике. Али од неког времена кружили су чудни гласови.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Шта и да раде деца из таквих бракова, него да изађу на улицу и да пуцају? СИМКА: Секула је, напротив, диван младић! И ја сам сигурна да он није у стању ни на кога да пуца!
ДРУГА ГРАЂАНКА: Бежите, пуцаће! ПРВА ГРАЂАНКА: Зашто не бежи, будала! (Стражари пуцају. Филип пада мртав. Затамњење.) Х СЛИКА ОДЛАЗАК ГЛУМАЦА (Друм изван града.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А на пасошу, овако: Црњански. Чиновник ми рече да то није исто. Револвери су, у том тренутку, почели да пуцају. Тек кад је Пошта била заузета, наставио сам преговоре о имену.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије. И тако лагано главном улицом, идући дому министра председника.
Већ два дана како траје бурно веселе по целом граду. Свира музика, звона звоне, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава. Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала....
Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК Не умијем, војвода, па је лепше оставити. ПУЦАЈУ ПУШКЕ УЗ ПОЉЕ, ПЈЕВАЈУ ЉУДИ, ИМА ИХ ОКОЛО СТО И ПЕДЕСЕТ. ВОЈВОДА ДРАШКО Ко је оно, кâ да су махнити?
ИГУМАН СТЕФАН Муч, будало, да ли Божић није? Већ троје појало пјевацах: сада пушке највише пуцају, а то брдо кâ шупља тиквина, па гласове хвата одсвакуда.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују. — Ђе велики коњи играју, онђе малијема трбуси пуцају. — Где се биволи купају, ту жабе цркавају. — Када се велике птице побију, онда мањим перје лети.
Кад јој муж каже: „Бог с тобом, жено! откуда сад букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза“, она му одговори: „Е мој чоече!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и стану лајати, онда ловци потрчи онамо мислећи да је кака звер у дрвету, а виде девојку у оној мишјој хаљини, пођу да пуцају на њу, али царски син не даде: „Немојте“ рече, „већ да је водимо двору, да имамо што нико нема.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Вуци, сине, вуци, нек ти уши пуцају. Нећеш огладнети, не бој се. Има твој отац ручетине и леђа да исхрани целу чету. Ух, што си неки алапљивко!
— Јесмо сељаци, али смо радикали. Слобода и устав... — Пијани војници неће да читају устав. Сви по наредби пуцају. — Кад је тако, онда се ти, Чађевићу Стево, врати кући и обеси бело барјаче на стреху. Нека се види ко с народом неће.
Ни она неће умети да иду на две ноге... Војници јуре, хватају сељаке, псују их и млате кундацима и пуцају у оне које не могу да стигну. ...Јаничари! Пандури, балего српска!
Неколико војника налеће на пушчане цеви својих другова, пуцају увис, бране сељаке и рву се с оним најљућима у сурим шињелима. ...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Одасвуд пуцају обручи паклене ватре, јер Баш-Челик, страховит, баца камаре пламена и при том личи баш на Турчина, на све Турке који
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
фигура мога старог школског друга, који ми пружи руку, уозбиљи се усиљено: — Ти знаш да ја, као народни посланик коме пуцају леђа од народних брига, треба да путујем неузнемиравано. — Потпуно сам свестан — рекох палећи свећу.
молим за три дана одсуства... брат ми погин'о код Мерћеза, рођени брат... ми смо телефонисти... Онда пуцају шамари по озеблим образима тројице првих, и писари штаба беже с радозналим главама иза прозора.
А кад затвори супротна врата и изгуби се, онда се млазеви похотљиве паре још вију по павиљону и дрхте ноздрве и пуцају зглавкови кошчатих руку реконвалесцената што се сладострасно протежу поред усијане плехане пећи, и саме пуне неке
— Е, мој пријане — рекох му ја. — Нити грми, нит се земља тресе, већ пуцају Срби из топова! А он, као да је очекивао тај одговор, одмахну главом и рече: — Е, само нека је на добро!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости... Е ја... Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.
Прате ме робијаши! ... А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ... Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи. Почеше па севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула. Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку.
Откуд сада букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза. А она му одговори: — Е, мој човјече: нема 6олећега, а он би наложио ватру око букве, па би се буква
Ћипико, Иво - Приповетке
Точак се врти и шкрипи. Око њега одапиру се и окрећу младе девојке. Тещки камен меље маслине; пуцају коштице; тесто масно, лепљено, пуно уља, измиче испод њега и сваљује се тешко у жлеб.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Јер у завичају тешко кад то раде. И да покажу осталим планинцима, тврда уха за оваку песму. Пуцају, пусте, од здравља и устрептале младости.
Петровић, Растко - АФРИКА
Преносити сировину која често ништа не вреди, аутомобилима који се распадају, чије бремзе пуцају, чији мотори експлодирају.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да беше ден, тесмо да се бранимо, ама ноћ, па свет СИ спи. А кад Турци сташе да фрљају пушке (пуцају) а село да се чури (гори, дими), народ си рипну да бега, ама све беше сањиво, брљиво, пудљиво, дечица набрала стра' па
од наших падну с коња и коњи им утеку; ми се сакријемо у један јендек покрај друма и једва довичемо добровољцима да не пуцају. Док је Бајлони ово причао добровољци су, истина ређе, али тек још пуцали.
Ту на друму нађемо неколико наших топова. Неки су били спремни да пуцају, за друге су на брзу руку копани заклони. Ту беше мајор Сава Грујић.
Зашто ћути турска артиљерија? Да није то каква забуна и погрешка? Да не пуцају наши једни на друге? Ђенерал заповеди да се свира прекидање паљбе, те да се види шта је.
Наши војници, што су седели за бедемом, те пунили пушке и додавали их онима који пуцају1), гледали су за нама тужно и очајно.
Наша јака топовска ватра није давала турским батаљонима да правилно с нишањењем пуцају — пуцали су већином насумце. Данас се Шуматовац одржао, али шта га чека сутра?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али редовно ноћу, по мраку. Четници су, истина, дисциплиновани. Али поред свих опомена да се смире и не пуцају, пушке су непрекидно праштале. Све им се причињавало да из магле Бугари могу свакога часа излетети.
Да је ведра ноћ видели бисмо ипак линију њиховога рова по одблесцима из пушака. Али између нас је магла, те људи пуцају у ветар да би растерали сан, и охрабрили сами себе. У неко доба ноћи Бугари се притајише.
Најбоље је причекати мрак. А војницима сам рекао да прислушкују и, ако осете најмањи шушањ, нека у том правцу пуцају... Пренусмо се. Зричак је цичао. Мало после нека тичурина прхну изнад наших глава и ми претрнусмо.
Чујем неко трештање око мене. Подигао сам главу. Војници се расули по равници, полегали и пуцају. Са онога брда циче пушке, а митраљез као да штепује, па само соли око нас. Неко кука.
Слушај шта ћу ти рећи. Ти си артиљерац и не знаш можда. Пешаци у борби пуцају изнад главе, мислећи да се бране, и не знају да ли су кога погодили. Али на Желчева је пуцао један.
Лежим на леђима и нешто ме гуши. Напињем се... али неки се обруч стеже све више око мојих груди, и кости као да ми пуцају. А неки беличасти облачак ми пред очима. Затим постаде црвен...
— А... пекарски пук... — Петнаести, петнаести — виче овај да му готово жиле пуцају. — А, тако. Мило ми је. Онај се окреће збуњен, хтео би да иде. Али Пера га пита: — На коме сте положају били?
Дисциплина, параграфи, преки суд, смртна казна... Овамо, онамо, приклоне главу и „лежу на руду“. Они пуцају, да не буду убијени. Они сањаре о својој кући и чезну за животом.
— Зато што се приликом напада не чује добро шкљоцање маказа, а звоно прави ларму. Онда у том правцу пуцају... Ви вечерас немате никаква нарочита посла, сем ако хоћете сами да видите како изгледа кад се бацају бомбе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пред очима врата једном затвори, Докле тренеш оком, другом отвори, Зује врата, шарке шкрипе, пуцају браве, Овај горе, онај доле иду као мраве, Ил' фабрику нову гдигод кад праве.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
] ЧЕТВРТА ПОЈАВА Црногорске бусије Капетан Ђурашко, Катуновић, капетани и остали Црногорци пуцају. КАП. ЂУРАШКО: Све ближе деру — Само витешки!
(Бој једнако траје. Турци вичу. Пушке пуцају. — Катуновић се враћа.) КАП. ЂУРАШКО: Шта је, војводо? Озбиљом кобном шта ми доносиш?
Па ко би рекâ?... Е! е! е!... Богме је то срце Обилићево, тај капетан!... Лав!... Бјеж’, господару!... (Пушке пуцају, а бојна се вика и српска и турска све ближе чује.) ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми...
Ћипико, Иво - Пауци
да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. Али јој бијаше све утаман! И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
он се загледа у граду У лепу Јелку, у невино дете; Заиште, дакле, да је њему даду; А већ делије почеле да прете Пуцају ноћу, под заклоном мрака, Кроз уске решме из дугих пушака. 15.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— командује поручник Коста — Један... два... три! Чује се неко стењање и крцкање, као да се кидају мишићи и кости пуцају. — Још мало! — допире нечији пригушен глас. — Затежи конопце! Ови са обале повукоше. — Не пуштај!... Још мало!...
Нашим пешацима је скренута пажња да не пуцају, како не би изазвали ватру. Али Бугари су ипак пуцали. Тактук... так-тук, повремено, за време целога нашег одступања.
Па добро, што се не радујете?... Што не пуцају топови? Сви се насмејаше. Некоји, да се не би смејали гласио, изиђоше напоље.
Бомбе из аероплана почеше да праште по вароши. Црногорци пуцају из топова разорним гранатама те не знамо од чега пре да се чувамо. Гладни војници лутају улицама.
Али они који су још остали у животу, узмичући прилежу по равној земљи и непрестано пуцају. Неки заостају иза случајних заклона, окрећу се и отварају паљбу. — Пази добро!
И готово заустих... Случајно сам опазио на ивици јаруге пешаке, како су прилегли и пуцају. Они гину, да би се спасли топови, а ми да бежимо!... Никада. — Разваљујте овај бедем! Бацајте камење!
Лежим на пољском кревету у земуници и војник ме трља. Или ми забацује руке уназад, да већ и кости пуцају. Чини ми се, лакше ми је тада... Другога дана око подне наступило је неко стање обамрлости.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нису знали како да се одбране, док неко не предложи да пуцају: кад неке побију — остале ће побећи! Суну у небо прасак пушака.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све види и чује. И понори туге Пуцају све дубље, јер, пуста и сама, Сад колеба ћути, и сад, место дуге, Као паучина сврх ње виси тама. Скупила се чељад.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Уосталом, она није ни честа ни увек иста: Или грми, ил' се земља тресе? Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, па тврдоме граду Варадину: шенлук чини Вуча џенерале...
Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит' се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови: шенлук чини ага Бећир-ага... (Мали Радојица) Што процвиље у Бањане Горње?
“ 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ Или грми, ил' се земља тресе? Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, на тврдоме граду Варадину; шенлук чини Вуча џенерале, јер је Вуча шићар задобио, три војводе српске
Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит’ се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага — уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у тавницу.
од кундака наших пушака, а од ножница наших мачева. Стадоше се огњем преметати, тј. почеше да пуцају једни на друге. 61 Уз стих Јао њему до бога милога Вук каже: „Њему мјесто мене или мени каже пјевач зато као да се не
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Трас! Још није доспио ни да схвати шта се то догађа, кад поново двапут грмну: Трас! Трас! — Пуцају! — досјети се Стриц пун страве. — Брже, брже, драге ноге моје! — Бзин! Бзин!
— Ехеј, ти не гледаш куд трчиш! — викну момчина. — Ни ови иза мене не гледају куд пуцају! — трже се дјечак. — Како не гледају, јадна ти мајка, а шта ти је ово на шеширу?
Дјечаци трком упадоше у Прокин гај. Тек ту се Јованче нешто досјети и рече: — Пази будала, пуцају па ће узбунити читаво село. Зачас ће се народ разбјежати. Негдје иза Гаја поново запуца.