Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!... Tek se dan i noć deli, a Sima obišao svoju livadu, pa ide kući; gunjac preturio
Utom se užurbaše nešto u sali za igranje. Spolja se čuje potanak razvučen glas: — Ama, evo ulaznice! — Pustite ms! — Šta je tamo? — upita Nikola advokata, koji u taj mah uđe kod njega u sobu.
Advokat iziđe u salu i mahnuv rukom na jednog momka na vratima, reče: — Pustite ga! Vrata se otvoriše i uđe jedan čovek u turskim haljinama.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ’Ajd’mo kući; vreme je, stižu krave. — Ta, gospoja Sido, ta man’te se komendije! — zaustavlja je pop Ćira. — Ta, pustite je! — veli pop Spira, — bolje nek se tamo ispraska. Eto nje sutra...
Gospođa Sida se razgovarala s gđom Sokom grkinjom. — »Ju, a zar ćete moći da pustite dete od sebe u svet? — pita je Soka grkinja.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Bolest u ovakovim slučajevma ne ekskuzira. JANjA (uzme ga na stranu): Oćite da mi pustite, da dobieti jedna lepa jabuka od mene? MIŠIĆ: Ne smem, kir Janja. JANjA: Da vam dam pet forinta.
Siromah čoveka! MIŠIĆ: Ovde je sve badava. JANjA: Gospodin notarius, evo ovde imam saračiku, pustite da si otruim. KATICA: Zaboga! MIŠIĆ: To nije slobodno!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE (trgne se i uzruja): On? MARIJA: Ja sam rekla da vi... PAVLE: Ne, ne, neka uđe, pustite ga! MARIJA (povlači se).
SPASOJE: Nije ti rekao ko je? SOFIJA: Ja mislim da je to gospodin što ga očekujete. SPASOJE: Ah. pa da! Pustite ga odmah! SOFIJA (ode). XIV PAVLE MARIĆ, SPASOJE SPASOJE (kad spazi Marića na vratima, neprijatno se iznenadi).
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bila je još pri svesti i šaputala je da je puste, jer ionako više ništa nije važno. - Pustite me, pustite me, ljudi! - micala je usnama i onda kad je neko zaplivavši niz reku, uspeo da ulovi njen šešir i stavi joj
Bila je još pri svesti i šaputala je da je puste, jer ionako više ništa nije važno. - Pustite me, pustite me, ljudi! - micala je usnama i onda kad je neko zaplivavši niz reku, uspeo da ulovi njen šešir i stavi joj ga na glavu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Devojčica nije znala. Bilo je tri i pet. – Hoću da mi završi Pepeljugu! – Smesta da si otišla u krevet! – Pustite je! —reče čovek.—Završiću joj.»... U mnogim sitnim poslovima pomagali su joj miševi i ptice.
Više nije bilo vremena da se išta učini. Stajao je između nje i Luke i on joj nije mogao doturiti kartu. —Pustite malu! — viknu neko. — Nova godina je! —Gledaj svoja posla! — preseče ga revizor. — Platite kaznu, molim!
mala... — režao joj je momak u vrat i uho. Ne otimaj se! Biće ti fino! Nijedna se još nije požalila... — Pustite me, molim vas! — šaputala je. — Molim vas, pustite me. Oh, idiote! To me boli! Pusti me!
Ne otimaj se! Biće ti fino! Nijedna se još nije požalila... — Pustite me, molim vas! — šaputala je. — Molim vas, pustite me. Oh, idiote! To me boli! Pusti me!
— Šta da ti kažem, doktore? — reče zbunjeni vođa čopora. — Nećeš mi ionako verovati... — Pustite je! Istog časa ruke nepoznatih ljudi skloniše se sa Nininog tela. — Ugasite ta svetla! — Pakao je utonuo u tamu.
Radičević, Branko - PESME
„Zar vi mljaste? — ode jače, Zar vi mljaste, silan Bože, Da tu žive kopilače? A ti, gusko, još pomože!... Oh, pustite da j' udavim, Da je smoždim, da je smlavim!“ 130. Opet naže — Srb ne dade...
Glete, glete, ta eto je! Eto, eto zlato moje, Kako gleda, kako s' smeje! Oh, pustite, pustite je! Odi k meni... Već odavna... Ma što si mi tako tavna?“ Za ruku je plaho uze, Pogleda je: „Okle suze?
Glete, glete, ta eto je! Eto, eto zlato moje, Kako gleda, kako s' smeje! Oh, pustite, pustite je! Odi k meni... Već odavna... Ma što si mi tako tavna?“ Za ruku je plaho uze, Pogleda je: „Okle suze?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Sad je gotovo. ŠALjIVAC: Bog i duša, taj štap vredi mlogo! PUTNIK (Isajlu i Manojlu): Sad ga pustite. MANOJLO: Bogami, ja ne smem. PUTNIK: Pustite, kad vam kažem!
PUTNIK (Isajlu i Manojlu): Sad ga pustite. MANOJLO: Bogami, ja ne smem. PUTNIK: Pustite, kad vam kažem! (Priđe i rastavi i, koji se strašljivo jedan u jedan, a drugi u drugi ugal sobe uklone).
SELjAK: Tu imate pravo, nego je griota čoveka umesto magarca terati. Zato, deco, pustite vi toga magarca. MARKO: Idi, čiča, bog s tobom. Nego, kupi ga, daćemo ga jeftino.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Uđe tako taj siroti izlapeli tip u Jugoslavijicu, manji od makovog zrna. Samo me veli, pustite da ostavim koske negde oko „Cara“, ćutaću ko zaliven. Koske? — pita ga carinik. Plastične ili keramičke? —Molim?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA (otvori vrata): Ja sam vam kazala da ovo nije taj gospodin. Ovo je baron Golić. MARIJA (uđe u sobu): Pustite me samo da se s njime razgovorim... Aleksa! ALEKSA (tronut, na strani): Baš te sad đavo nanese! MARIJA: Tako treba?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Najbolje da se složite lepo i prekinete prepirku dugu, manite zeca, pustite miša, tražite zemlju, al neku drugu.“ Nato će Žuća: „Rado ću poći u neko carstvo gde se ne posti, gde čuva stražu
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— I doktor je rekao da treba da su neprestano otvoreni prozori. Treba mi čistog vazduha. Pustite tatu, on valjda najbolje zna šta mi treba, — reče Pipo umorno, s nekom grdnom ljubavlju prema ocu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U kavezu plača ostaće da čami smanjeni obraz carskoga grada. Pustite draguljske odore da padnu o gospe, i perjem zastrite nagotu pre no što vas na čekinjave sapi ratničke ruke zauvek
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(Zaplače se.) SARKA: Pobogu, prija-Gino, ti opet plačeš? PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli. SARKA: Pa ima nas valjda još roda?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Je li — Milan nas gurnu laktovima — ja mislim da bi Milutin otišao pravo u crkvu. — More, pustite vi mene kući, ja bih znao gde bih otišao. — Puštamo te. I vas dvojica ga puštate...
Lupim glavom o zemljani zid i ustuknuh. — Pustite mene napred. Ovde skrenite — i ordonans me uhvati za ruku. Puške zapraštaše, čini mi se, nad mojom glavom.
— Pita komandant hoćete li otpočeti gađanje? Pa i komandir čete pratio vojnika. — More, pustite čoveka neka radi! — nervira se potporučnik Aleksa. A sekundi su večnost. Svakog momenta očekujemo nov prasak.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— U deset časova tačno pustite decu kući; časovnik vam dobro radi, pa ću ja doći... a ?... Ona klimnu glavom i opet se neodređeno nasmeši.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
On se ponaša kao da ne postoji svet! JELISAVETA: Red je da pustite i njega nešto da kaže! VASILIJE: A ko mu brani? FILIP: Da bi glumac uspeo da ostvari... VASILIJE: Šta?
DARA: Ovo mora da je bila neka velika ljubav! Vidi kolko su trave i cveća povaljali! BLAGOJE: Kurvetino! SOFIJA: Pustite me! GINA: Šta si se ostrvio odjednom? BLAGOJE: Krv mi je pala na oči!
SOFIJA: Jeste li poludeli, boli! DARA: Treba tebe u Sibir! SOFIJA: Šta to radite, pustite me, boli! DARA: Zna se šta se radi s nemačkim kurvama! Blagoje, seci! SOFIJA: Čoveče, boli!
BLAGOJE: Naravno da boli! I tek će boleti! SOFIJA: Pusti mi kosu! BLAGOJE: Džabe se otimaš! SOFIJA: Pustite, vikaću! Boli! GINA: Samo ti viči! Dojahaće ti Drobac na beloj metli! TOMANIJA: Ujeda, kurva! BLAGOJE: Stegni je!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja. Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda. Prospem li vino,
I zato pre nego što počnem pisati o izložbama, o parlamentima, i o kursu franka, pustite me da, još jednom, stanem uz jedno drvo što pupi i štapićem izudaram po njemu brzojav: da trava zeleni, i da se setite
Ja, nemački đak, vrlo dobro znam šta pišem. Uvidite, već jednom, da sve ne zavisi od poštenih. Pustite da u to veruju komuniste. Nemojte misliti da sad dolazi himna Francuskoj. Našto to večito padanje iz ljubavi u ljubav?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pa nagledali ste se, valjda, već jednom; pustite sad malo i nas da vidimo. Ko god priđe meni, odmah žurno stupa u razgovor da ga ne bi ko potiskao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
BRĐANI U TRCI ZA BOLjIM ŽIVOTOM Kad brđaninu dosadi u brdu, izvadi pasoš, Dođe u Nemačku, i vikne: „Pustite da uđem jâ još!” A Nemci, pošto ne znaju brđanski, puste ga Kao stručnjaka za dizanje olovnih utega!
Pandurović, Sima - PESME
Proleća vaša teški nemir behu. Pustite, dakle, sve drage i mile; Požel’te da ih vode sreće puti. Vi, ispred kobne neumitne sile, Povucite se tamo gde se
Vi, ispred kobne neumitne sile, Povucite se tamo gde se ćuti; Pustite, dakle, sve drage i mile. Za sve lepe stvari zaborav je isti: Za mladost, ljubav, za cveće i snove, — Dubok i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zajedno smo učili i odrasli.“ „A onaj drugi?“ „Ne znam!“ „A đe idu!“ „Ne znam ni to... Dosta sad, molim te. Pustite me da malo otpočinem. Nek se i ti ljudi malo odmore!“ „Tako je, tako. Odite amo!“ reče im serdar, i oni pođoše.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Zato, čeda moja ljubljena, pustite me brzo, da idem videti utehe Izrailjeve!“ (Lk. 2, 25) I ovim poukama pouči ih dobri gospodin i dobri pastir.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Onda Čagljina stupi na svoje pređašnje mjesto, pa će medeno: — A šta je tribalo da se do ovoga dolazi? Zašto ne pustite mene da govorim, nego ovaj maniti Rkalina: dam! bam! tum! pum!, kâ da se ne može ljudski... — Dobro! Dobro! Ajte sad!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U KVRGAMA 247 CXXIX MALA PRINCEZA 249 CXXX SUNCE 250 CXXXI GOLGOTA 251 TREĆE DOBA (Posle 1900) 255 CXXXII PUSTITE ME KAKO JA HOĆU!
M. Jakšić TREĆE DOBA (Posle 1900) CXXXII PUSTITE ME KAKO JA HOĆU! Zašto uvek jedno i isto, Zar sve baš mora biti jasno i čisto, I svuda própisan broj!?
Ritam će kroz muziku reči Probiti sebi pute, I otići u pravi kraj; U pesmi zakoni ćute Pustite osećaj! M. Đurčin CXXXIII NA STRANPUTICI Dođ t. zv. jesen, T.j. stalo padati „žuto lišće“, i t.d.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ A kad mi neka tečnost uđe u rukav neko je opet kazao: „Pustite mu ruku, nek' iscuri.“ Uplašio sam se da nije krv, jer znam da sam jednog trenutka pomišljao da ubijem studenta, pa u
OSVETA Sva mi je savest u ranama. Drhćem, sam mrtvački modar drhćem. „Majko“, kažem, „dobra majko, pustite me, pustite me, bežite!“ Ojađena, bela kao kreda, unakažena, drhti i ona kao uhvaćena, prepala zver. „Šta ti je, sine?
OSVETA Sva mi je savest u ranama. Drhćem, sam mrtvački modar drhćem. „Majko“, kažem, „dobra majko, pustite me, pustite me, bežite!“ Ojađena, bela kao kreda, unakažena, drhti i ona kao uhvaćena, prepala zver. „Šta ti je, sine?
Umiri se, povrati se, prekrsti se, pomoli se Bogu, pomoli se Bogu!“ — „Bežite, bežite, bežite brzo, sklanjajte se, pustite me“, vičem i otimam se, a oči mi pune krvi i smrti i mržnje. „Njega da ubijem.“ — „Njega? Njega da ubiješ?
Znate li šta je to izlet? — Ne, ne. — Izlet, to je promenade. — Nu da. Ja vrlo volim izlet. Vi pustite mene, da? — Naravno, zaboga. — Oh, ja očenь, ja vrlo, vrlo zadovoljna. — Ili da uzmemo drugi primer: treba vam šešir.
— Gospodine, — uzviknuh zaprepašćen — šta vi to činite? Ostavite tog čoveka, pustite da produžimo put. — Da produžimo — dreknu on — jeste li vi poludeli? Vraćamo se u varoš.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali ga ne htjedoše odmah pustiti, van mu reknu: — Ne možeš: sin carev umire. Tada on reče: — Ali pustite me, možda ću ga ja izliječiti. Zatim ga puste pred careva sina.
— Ja sam, — odgovori đavolski kralj. — Ko si ti? — upita ga kralj. — Ja sam đavolski kralj, — reče đavo — pustite me pa ću vas ostavit čestitijem, — i obećavaše polu svog kraljevstva.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Za njom iziđe i Marko. Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta. Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate! — zajauče Cveta. Dajem vam sve što imam! — I stade moliti i zaklinjati svakoga ko bi je pogledao...
O, umekšaće se! Starica se približi da ga pomiluje, no ono mignu jednim uvom i poče kroz nozdrve silno frktati. —Pustite ga!... —Još je ponosit! A prvi dan ne htjede se ničega ustima dohvatiti.
— Kako sam danas s oltara navijestio, onako ću i učiniti. — Ma ustrpi se, pustite me reći! — presječe ga stari Žižica. —Ala, da! — navali paroh nestrpljivo. Bilo bi bolje radi mira u puku.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
SOJA (skoči takođe i unese joj se u lice): Može biti, ali maturu nisam polagala. DACA: Ju, ju, ju, pustite me!... (Poleti da je ščepa za kose.) VASA (stane između njih i razvađa ih): De, zar vas nije sramota?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1883. PESNIK PRED BOŽIĆ Ne pitajte za pesnika, Pustite ga sebi sama; Pred Božić mu dajte mira — Mir nek’ bude i međ’ vama.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA (otima se): Ako boga znate, pustite me. RUŽIČIĆ: Dafno moja, zri moga lica; ovo serce (hm) za tebe kuca. EVICA: Ah, ostavite me, ostavite me, ja s
Miljković, Branko - PESME
svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od
vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj ispružen kao živac Pustite me da govorim Dok
prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj ispružen kao živac Pustite me da govorim Dok ima vatre u meni Možda ćemo jednom moći Da to što kažemo dodirnemo rukama Ne napuštaj me svete Ne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Najednom ugledasmo jednog čoveka kako nam se žurno približava. Sećam se... imao je crnu pelerinu... — Pst... Pustite ga da nam se približi, ne bismo li ga uhvatili — šaputao sam onima do mene.
Dosta mi je svega. Krajnje je vreme da idete. — Ljudi, ja više ne mogu da izdržim — čisto zapomaže veterinar. — Pustite me. Znajte, ja ću sutra da podnesem raport... — Š’a?... Bojim se, ski-skinuće nas sa Ježa — govorio je Kosta.
Trgao me njen vrisak. Jedva sam imao vremena da je dohvatim za ruke. — Pustite me... pustite me! — govorila je kroz stisnute zube. — Ah, svi ste protivu mene. Rugoba sam, rugoba... gadite me se...
Trgao me njen vrisak. Jedva sam imao vremena da je dohvatim za ruke. — Pustite me... pustite me! — govorila je kroz stisnute zube. — Ah, svi ste protivu mene. Rugoba sam, rugoba... gadite me se... i Bog, i ljudi..
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Kakav je to zakon?! — jauknu Mijo i svali se na zemlju. — Pustite me da se pošljednji put isplačem na svojoj zemlji. Zemljo moja, majko moja... — zagrcnu se.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
KAPETAN: Ama, i da znam, ne pada mi sad ništa na pamet. Nego govori, ako znaš. ŽIKA: Pa mislim Đoku da pustite da pobegne, a gospodinu ministru da telegrafirate: „Pored sveg strogog nadzora, ono sumnjivo lice noćas pobeglo iz
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A zašto se vi, koji možete ne ženite? Ma da, jema dosta žen' po svitu. —Pa, imao si mladu? —Pustite! Triba se ustrpiti do bolje prilike, pa može se i to! U govoru dođoše u ravnicu, na širi put.
On ga nije vidio otkada se je povratio kući, jer je već tada ležao bolestan. — Pustite ga! — reče nehajno Jurina majka. — Ja bih ga želio vid jeti; — odgovori smeteno Ivo. — Ča ćete viditi?
— Kud je koza? — osorljivo pita rubač. — Ča vam je večeras?! — kao čudi se žena... — Pustite da mi muž bar u miru ispusti dušu!... — To je drugi posao... — odgovori blaže rubač... — Ma dajte kozu!
— Lijepo je ovako! Je li nećeš još otići? — Pustite me! Vi ne znate ča je nesrića! — Žališ za Petrom? — sjeti se Ivo, da je ponuka da govori, jer ga potrese njen glas što
— šanu ona, zastavši kod vrata svoje kuće. Ivo pođe k njoj i uhvati je za ruku: — Reci mi još štogod! — Pustite me! — zamoli djevojka. — Hoćemo se sutra vidjeti? — upita on uzbuđen. Ali djevojka ne odgovori.
I onda nisam gospodarica od svoga života.. Ma pustite! Stid me ja!— prekide djevojka govor. — A da si s njime začela? — upita Ivo prosto. — Bilo bi bolje...
I opet, ne mogu ti pomoći... — Znate kako drugi govore! — odgovori on i metnu fes na glavu. — Sam si kriv! — Pustite da vam ukratko pravljam! Ostara sam u radnji, a sada ništa nemam. A sve moja luda pamet i rđavi ljudi...
— Pustite vi, — reče ravnodušno gonjač, — dok je u mojim rukama, nimajte straha! Gonjač mazgu umiri i s drugom dvojicom gospode p
To im je sve! — odgovori Ivo ravnodušno. — Lako je njima! — potuži se mladi učitelj. —Bar se nikoga ne boje! — Pustite, neće vas objespti! — odgovori Ivo, radi učitelja čisto ozlovoljen.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
mi brojati zalogaje baš sada, ne šaljite mi večeras neko njuškalo koje će me pronaći kako bludničim sa svojom Ančicom, pustite me da još malo grešim pa onda radite sa mnom šta vam je volja. Jelena Lauš hrče.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sažaljenje ju je naročito razdraživalo. — Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da živim dok sam živa! — tako je jedared bacila dombu usred „jauzna”, i varošica je to dugo prepričavala.
Veli: otkud vama, baš vama, ta fiks-ideja za elegantnog, uflispapirenog doktora? Pustite Srbu da živi kako mu je po prirodi, i po volji. On vas obožava, on vam sramotu nikakvu neće učiniti, ja vam garantujem..
— Ama ne možeš, dete, ići u školu kao Josif, jer se devojčice ne primaju u tu školu. — Onda me pustite da učim neki zanat.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
zaustavljao da ne govorim, ali me je predsedavajući hrabrio i terao da nastavim, obraćajući se katiheti rečima: „Ama pustite ga, molim vas, da se bar slatko nasmejemo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kapetan Valja se ljutio: — Vidite onog reponju, molim vas, kako se natovario. — Pustite ih. To je dobar znak. Nisu, znači, još premoreni — razmišlja potpukovnik Petar.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
gleda, drugu sitnu piše, te je šalje gospodi latinskoj, u knjizi im ovako besjedi: „Čujete li, gospodo latinska! Pustite mi mog zeta Miloša, podajte mu od zemlje harače, i opklade hiljadu dukata; ako li ga odmah ne pustite, vjera moja tako
Pustite mi mog zeta Miloša, podajte mu od zemlje harače, i opklade hiljadu dukata; ako li ga odmah ne pustite, vjera moja tako mi pomogla, dić ću na vas Srblje i Madžare, svu ću vašu zemlju poharati, poharati, ognjem popaliti“.
i rakije i lijepe svake đakonije, pokaza im što učini Marko, pa govori Milošu vojvodi: „Bogom brate, vojvoda Milošu, pustite mi moga gospodara i mojega sina Velimira!“ Njoj govori Miloš od Pocerja: „Ne boj mi se, dženeralovice!
junaka dočekajte lepo, pred njime se smerno poklonite, pod njim dobra konja privatite, primite mu konja i oružje, pustite ga meni pod šatore; neću blaga, uzeću mu glavu, da dobijem konja prema sebe“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— upita Jovanče. Dječaci su ćutali oborenih glava. Lunja i sama obori pogled i reče sasvim tiho: — Pustite me blizu vas... Samo da gledam šta radite. — Pa da je pustimo? — javi se Vanjka Široki.