Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Даћу вам дваест дуката... Кумим вас, пустите ме!... Куд ћу од бруке сутра?!... Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио
Утом се ужурбаше нешто у сали за играње. Споља се чује потанак развучен глас: — Ама, ево улазнице! — Пустите мс! — Шта је тамо? — упита Никола адвоката, који у тај мах уђе код њега у собу.
Адвокат изиђе у салу и махнув руком на једног момка на вратима, рече: — Пустите га! Врата се отворише и уђе један човек у турским хаљинама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Ајд’мо кући; време је, стижу краве. — Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира. — Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска. Ето ње сутра...
Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — »Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет? — пита је Сока гркиња.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Болест у оваковим случајевма не екскузира. ЈАЊА (узме га на страну): Оћите да ми пустите, да добиети једна лепа јабука од мене? МИШИЋ: Не смем, кир Јања. ЈАЊА: Да вам дам пет форинта.
Сиромах човека! МИШИЋ: Овде је све бадава. ЈАЊА: Господин нотариус, ево овде имам сарачику, пустите да си отруим. КАТИЦА: Забога! МИШИЋ: То није слободно!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ (тргне се и узруја): Он? МАРИЈА: Ја сам рекла да ви... ПАВЛЕ: Не, не, нека уђе, пустите га! МАРИЈА (повлачи се).
СПАСОЈЕ: Није ти рекао ко је? СОФИЈА: Ја мислим да је то господин што га очекујете. СПАСОЈЕ: Ах. па да! Пустите га одмах! СОФИЈА (оде). XИВ ПАВЛЕ МАРИЋ, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (кад спази Марића на вратима, непријатно се изненади).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Била је још при свести и шапутала је да је пусте, јер ионако више ништа није важно. - Пустите ме, пустите ме, људи! - мицала је уснама и онда кад је неко запливавши низ реку, успео да улови њен шешир и стави јој
Била је још при свести и шапутала је да је пусте, јер ионако више ништа није важно. - Пустите ме, пустите ме, људи! - мицала је уснама и онда кад је неко запливавши низ реку, успео да улови њен шешир и стави јој га на главу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Девојчица није знала. Било је три и пет. – Хоћу да ми заврши Пепељугу! – Сместа да си отишла у кревет! – Пустите је! —рече човек.—Завршићу јој.»... У многим ситним пословима помагали су јој мишеви и птице.
Више није било времена да се ишта учини. Стајао је између ње и Луке и он јој није могао дотурити карту. —Пустите малу! — викну неко. — Нова година је! —Гледај своја посла! — пресече га ревизор. — Платите казну, молим!
мала... — режао јој је момак у врат и ухо. Не отимај се! Биће ти фино! Ниједна се још није пожалила... — Пустите ме, молим вас! — шапутала је. — Молим вас, пустите ме. Ох, идиоте! То ме боли! Пусти ме!
Не отимај се! Биће ти фино! Ниједна се још није пожалила... — Пустите ме, молим вас! — шапутала је. — Молим вас, пустите ме. Ох, идиоте! То ме боли! Пусти ме!
— Шта да ти кажем, докторе? — рече збуњени вођа чопора. — Нећеш ми ионако веровати... — Пустите је! Истог часа руке непознатих људи склонише се са Нининог тела. — Угасите та светла! — Пакао је утонуо у таму.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Зар ви мљасте? — оде јаче, Зар ви мљасте, силан Боже, Да ту живе копилаче? А ти, гуско, још поможе!... Ох, пустите да ј' удавим, Да је смождим, да је смлавим!“ 130. Опет наже — Срб не даде...
Глете, глете, та ето је! Ето, ето злато моје, Како гледа, како с' смеје! Ох, пустите, пустите је! Оди к мени... Већ одавна... Ма што си ми тако тавна?“ За руку је плахо узе, Погледа је: „Окле сузе?
Глете, глете, та ето је! Ето, ето злато моје, Како гледа, како с' смеје! Ох, пустите, пустите је! Оди к мени... Већ одавна... Ма што си ми тако тавна?“ За руку је плахо узе, Погледа је: „Окле сузе?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сад је готово. ШАЉИВАЦ: Бог и душа, тај штап вреди млого! ПУТНИК (Исајлу и Манојлу): Сад га пустите. МАНОЈЛО: Богами, ја не смем. ПУТНИК: Пустите, кад вам кажем!
ПУТНИК (Исајлу и Манојлу): Сад га пустите. МАНОЈЛО: Богами, ја не смем. ПУТНИК: Пустите, кад вам кажем! (Приђе и растави и, који се страшљиво један у један, а други у други угал собе уклоне).
СЕЉАК: Ту имате право, него је гриота човека уместо магарца терати. Зато, децо, пустите ви тога магарца. МАРКО: Иди, чича, бог с тобом. Него, купи га, даћемо га јефтино.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Уђе тако тај сироти излапели тип у Југославијицу, мањи од маковог зрна. Само ме вели, пустите да оставим коске негде око „Цара“, ћутаћу ко заливен. Коске? — пита га цариник. Пластичне или керамичке? —Молим?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА (отвори врата): Ја сам вам казала да ово није тај господин. Ово је барон Голић. МАРИЈА (уђе у собу): Пустите ме само да се с њиме разговорим... Алекса! АЛЕКСА (тронут, на страни): Баш те сад ђаво нанесе! МАРИЈА: Тако треба?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Најбоље да се сложите лепо и прекинете препирку дугу, маните зеца, пустите миша, тражите земљу, ал неку другу.“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где чува стражу
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— И доктор је рекао да треба да су непрестано отворени прозори. Треба ми чистог ваздуха. Пустите тату, он ваљда најбоље зна шта ми треба, — рече Пипо уморно, с неком грдном љубављу према оцу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У кавезу плача остаће да чами смањени образ царскога града. Пустите драгуљске одоре да падну о госпе, и перјем застрите наготу пре но што вас на чекињаве сапи ратничке руке заувек
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Заплаче се.) САРКА: Побогу, прија-Гино, ти опет плачеш? ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли. САРКА: Па има нас ваљда још рода?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Је ли — Милан нас гурну лактовима — ја мислим да би Милутин отишао право у цркву. — Море, пустите ви мене кући, ја бих знао где бих отишао. — Пуштамо те. И вас двојица га пуштате...
Лупим главом о земљани зид и устукнух. — Пустите мене напред. Овде скрените — и ордонанс ме ухвати за руку. Пушке запрашташе, чини ми се, над мојом главом.
— Пита командант хоћете ли отпочети гађање? Па и командир чете пратио војника. — Море, пустите човека нека ради! — нервира се потпоручник Алекса. А секунди су вечност. Сваког момента очекујемо нов прасак.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а ?... Она климну главом и опет се неодређено насмеши.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Он се понаша као да не постоји свет! ЈЕЛИСАВЕТА: Ред је да пустите и њега нешто да каже! ВАСИЛИЈЕ: А ко му брани? ФИЛИП: Да би глумац успео да оствари... ВАСИЛИЈЕ: Шта?
ДАРА: Ово мора да је била нека велика љубав! Види колко су траве и цвећа поваљали! БЛАГОЈЕ: Курветино! СОФИЈА: Пустите ме! ГИНА: Шта си се острвио одједном? БЛАГОЈЕ: Крв ми је пала на очи!
СОФИЈА: Јесте ли полудели, боли! ДАРА: Треба тебе у Сибир! СОФИЈА: Шта то радите, пустите ме, боли! ДАРА: Зна се шта се ради с немачким курвама! Благоје, сеци! СОФИЈА: Човече, боли!
БЛАГОЈЕ: Наравно да боли! И тек ће болети! СОФИЈА: Пусти ми косу! БЛАГОЈЕ: Џабе се отимаш! СОФИЈА: Пустите, викаћу! Боли! ГИНА: Само ти вичи! Дојахаће ти Дробац на белој метли! ТОМАНИЈА: Уједа, курва! БЛАГОЈЕ: Стегни је!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поноћ је, пустите ме да наздравим, и ја. Проспем ли вино по белом вашем чаршаву, остаће на њему румен винограда. Проспем ли вино,
И зато пре него што почнем писати о изложбама, о парламентима, и о курсу франка, пустите ме да, још једном, станем уз једно дрво што пупи и штапићем изударам по њему брзојав: да трава зелени, и да се сетите
Ја, немачки ђак, врло добро знам шта пишем. Увидите, већ једном, да све не зависи од поштених. Пустите да у то верују комунисте. Немојте мислити да сад долази химна Француској. Нашто то вечито падање из љубави у љубав?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо. Ко год приђе мени, одмах журно ступа у разговор да га не би ко потискао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
БРЂАНИ У ТРЦИ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ Кад брђанину досади у брду, извади пасош, Дође у Немачку, и викне: „Пустите да уђем јâ још!” А Немци, пошто не знају брђански, пусте га Као стручњака за дизање оловних утега!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пролећа ваша тешки немир беху. Пустите, дакле, све драге и миле; Пожел’те да их воде среће пути. Ви, испред кобне неумитне силе, Повуците се тамо где се
Ви, испред кобне неумитне силе, Повуците се тамо где се ћути; Пустите, дакле, све драге и миле. За све лепе ствари заборав је исти: За младост, љубав, за цвеће и снове, — Дубок и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Заједно смо учили и одрасли.“ „А онај други?“ „Не знам!“ „А ђе иду!“ „Не знам ни то... Доста сад, молим те. Пустите ме да мало отпочинем. Нек се и ти људи мало одморе!“ „Тако је, тако. Одите амо!“ рече им сердар, и они пођоше.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Зато, чеда моја љубљена, пустите ме брзо, да идем видети утехе Израиљеве!“ (Лк. 2, 25) И овим поукама поучи их добри господин и добри пастир.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено: — А шта је трибало да се до овога долази? Зашто не пустите мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум!, кâ да се не може људски... — Добро! Добро! Ајте сад!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У КВРГАМА 247 ЦXXИX МАЛА ПРИНЦЕЗА 249 ЦXXX СУНЦЕ 250 ЦXXXИ ГОЛГОТА 251 ТРЕЋЕ ДОБА (После 1900) 255 ЦXXXИИ ПУСТИТЕ МЕ КАКО ЈА ХОЋУ!
М. Јакшић ТРЕЋЕ ДОБА (После 1900) ЦXXXИИ ПУСТИТЕ МЕ КАКО ЈА ХОЋУ! Зашто увек једно и исто, Зар све баш мора бити јасно и чисто, И свуда прóписан број!?
Ритам ће кроз музику речи Пробити себи путе, И отићи у прави крај; У песми закони ћуте Пустите осећај! М. Ђурчин ЦXXXИИИ НА СТРАНПУТИЦИ Дођ т. зв. јесен, Т.ј. стало падати „жуто лишће“, и т.д.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ А кад ми нека течност уђе у рукав неко је опет казао: „Пустите му руку, нек' исцури.“ Уплашио сам се да није крв, јер знам да сам једног тренутка помишљао да убијем студента, па у
ОСВЕТА Сва ми је савест у ранама. Дрхћем, сам мртвачки модар дрхћем. „Мајко“, кажем, „добра мајко, пустите ме, пустите ме, бежите!“ Ојађена, бела као креда, унакажена, дрхти и она као ухваћена, препала звер. „Шта ти је, сине?
ОСВЕТА Сва ми је савест у ранама. Дрхћем, сам мртвачки модар дрхћем. „Мајко“, кажем, „добра мајко, пустите ме, пустите ме, бежите!“ Ојађена, бела као креда, унакажена, дрхти и она као ухваћена, препала звер. „Шта ти је, сине?
Умири се, поврати се, прекрсти се, помоли се Богу, помоли се Богу!“ — „Бежите, бежите, бежите брзо, склањајте се, пустите ме“, вичем и отимам се, а очи ми пуне крви и смрти и мржње. „Њега да убијем.“ — „Њега? Њега да убијеш?
Знате ли шта је то излет? — Не, не. — Излет, то је променаде. — Ну да. Ја врло волим излет. Ви пустите мене, да? — Наравно, забога. — Ох, ја очень, ја врло, врло задовољна. — Или да узмемо други пример: треба вам шешир.
— Господине, — узвикнух запрепашћен — шта ви то чините? Оставите тог човека, пустите да продужимо пут. — Да продужимо — дрекну он — јесте ли ви полудели? Враћамо се у варош.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али га не хтједоше одмах пустити, ван му рекну: — Не можеш: син царев умире. Тада он рече: — Али пустите ме, можда ћу га ја излијечити. Затим га пусте пред царева сина.
— Ја сам, — одговори ђаволски краљ. — Ко си ти? — упита га краљ. — Ја сам ђаволски краљ, — рече ђаво — пустите ме па ћу вас оставит честитијем, — и обећаваше полу свог краљевства.
Ћипико, Иво - Приповетке
За њом изиђе и Марко. Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута. Пароброд помало натрашке измиче. —Пустите ме, ако бога знате! — зајауче Цвета. Дајем вам све што имам! — И стаде молити и заклињати свакога ко би је погледао...
О, умекшаће се! Старица се приближи да га помилује, но оно мигну једним увом и поче кроз ноздрве силно фрктати. —Пустите га!... —Још је поносит! А први дан не хтједе се ничега устима дохватити.
— Како сам данас с олтара навијестио, онако ћу и учинити. — Ма устрпи се, пустите ме рећи! — пресјече га стари Жижица. —Ала, да! — навали парох нестрпљиво. Било би боље ради мира у пуку.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
СОЈА (скочи такође и унесе јој се у лице): Може бити, али матуру нисам полагала. ДАЦА: Ју, ју, ју, пустите ме!... (Полети да је шчепа за косе.) ВАСА (стане између њих и развађа их): Де, зар вас није срамота?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1883. ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ Не питајте за песника, Пустите га себи сама; Пред Божић му дајте мира — Мир нек’ буде и међ’ вама.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА (отима се): Ако бога знате, пустите ме. РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри мога лица; ово серце (хм) за тебе куца. ЕВИЦА: Ах, оставите ме, оставите ме, ја с
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
свете Не иди наивна ласто Не повредите земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од
ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док
према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док има ватре у мени Можда ћемо једном моћи Да то што кажемо додирнемо рукама Не напуштај ме свете Не
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наједном угледасмо једног човека како нам се журно приближава. Сећам се... имао је црну пелерину... — Пст... Пустите га да нам се приближи, не бисмо ли га ухватили — шапутао сам онима до мене.
Доста ми је свега. Крајње је време да идете. — Људи, ја више не могу да издржим — чисто запомаже ветеринар. — Пустите ме. Знајте, ја ћу сутра да поднесем рапорт... — Ш’а?... Бојим се, ски-скинуће нас са Јежа — говорио је Коста.
Тргао ме њен врисак. Једва сам имао времена да је дохватим за руке. — Пустите ме... пустите ме! — говорила је кроз стиснуте зубе. — Ах, сви сте противу мене. Ругоба сам, ругоба... гадите ме се...
Тргао ме њен врисак. Једва сам имао времена да је дохватим за руке. — Пустите ме... пустите ме! — говорила је кроз стиснуте зубе. — Ах, сви сте противу мене. Ругоба сам, ругоба... гадите ме се... и Бог, и људи..
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Закон те гони; ми те не гонимо. — Какав је то закон?! — јаукну Мијо и свали се на земљу. — Пустите ме да се пошљедњи пут исплачем на својој земљи. Земљо моја, мајко моја... — загрцну се.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Ама, и да знам, не пада ми сад ништа на памет. Него говори, ако знаш. ЖИКА: Па мислим Ђоку да пустите да побегне, а господину министру да телеграфирате: „Поред свег строгог надзора, оно сумњиво лице ноћас побегло из
Ћипико, Иво - Пауци
— А зашто се ви, који можете не жените? Ма да, јема доста жен' по свиту. —Па, имао си младу? —Пустите! Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то! У говору дођоше у равницу, на шири пут.
Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. — Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. — Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. — Ча ћете видити?
— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. — Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... — То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу!
— Лијепо је овако! Је ли нећеш још отићи? — Пустите ме! Ви не знате ча је несрића! — Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што
— шану она, заставши код врата своје куће. Иво пође к њој и ухвати је за руку: — Реци ми још штогод! — Пустите ме! — замоли дјевојка. — Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. Али дјевојка не одговори.
И онда нисам господарица од свога живота.. Ма пустите! Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. — А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. — Било би боље...
И опет, не могу ти помоћи... — Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. — Сам си крив! — Пустите да вам укратко прављам! Остара сам у радњи, а сада ништа немам. А све моја луда памет и рђави људи...
— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе п
То им је све! — одговори Иво равнодушно. — Лако је њима! — потужи се млади учитељ. —Бар се никога не боје! — Пустите, неће вас објеспти! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ми бројати залогаје баш сада, не шаљите ми вечерас неко њушкало које ће ме пронаћи како блудничим са својом Анчицом, пустите ме да још мало грешим па онда радите са мном шта вам је воља. Јелена Лауш хрче.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сажаљење ју је нарочито раздраживало. — Не кукајте! Не олајавајте друге да би мене утешили! Не правите јалов инат! Пустите ме да живим док сам жива! — тако је једаред бацила домбу усред „јаузна”, и варошица је то дуго препричавала.
Вели: откуд вама, баш вама, та фикс-идеја за елегантног, уфлиспапиреног доктора? Пустите Србу да живи како му је по природи, и по вољи. Он вас обожава, он вам срамоту никакву неће учинити, ја вам гарантујем..
— Ама не можеш, дете, ићи у школу као Јосиф, јер се девојчице не примају у ту школу. — Онда ме пустите да учим неки занат.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
заустављао да не говорим, али ме је председавајући храбрио и терао да наставим, обраћајући се катихети речима: „Ама пустите га, молим вас, да се бар слатко насмејемо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Капетан Ваља се љутио: — Видите оног репоњу, молим вас, како се натоварио. — Пустите их. То је добар знак. Нису, значи, још преморени — размишља потпуковник Петар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако бесједи: „Чујете ли, господо латинска! Пустите ми мог зета Милоша, подајте му од земље хараче, и опкладе хиљаду дуката; ако ли га одмах не пустите, вјера моја тако
Пустите ми мог зета Милоша, подајте му од земље хараче, и опкладе хиљаду дуката; ако ли га одмах не пустите, вјера моја тако ми помогла, дић ћу на вас Србље и Маџаре, сву ћу вашу земљу похарати, похарати, огњем попалити“.
и ракије и лијепе сваке ђаконије, показа им што учини Марко, па говори Милошу војводи: „Богом брате, војвода Милошу, пустите ми мога господара и мојега сина Велимира!“ Њој говори Милош од Поцерја: „Не бој ми се, џенераловице!
јунака дочекајте лепо, пред њиме се смерно поклоните, под њим добра коња приватите, примите му коња и оружје, пустите га мени под шаторе; нећу блага, узећу му главу, да добијем коња према себе“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— упита Јованче. Дјечаци су ћутали оборених глава. Луња и сама обори поглед и рече сасвим тихо: — Пустите ме близу вас... Само да гледам шта радите. — Па да је пустимо? — јави се Вањка Широки.