Jakšić, Đura - PROZA
Ona mi ne puštaše ruke iz svojih uvelih ručica, milovaše je i ljubljaše, umiljavajući se, kao dete koje nije odavno videlo svoje majke.
Obradović, Dositej - BASNE
Ovo dete, imenem Alija, postane s vremenom prvi carski vezir. Ovi imađaše u dvoru svomu jednu sobu u koju nikoga ne puštaše, no sam svaki dan po jedanput tu ulazaše i bogu se moljaše. Na velike ljude često se i velika zavist diže.
Milićević, Vuk - Bespuće
mnogi drugi, i odnijeti za sobom i uspomene i slike i riječi, a život će protjecati ponovo jednolično i tupo. Puštaše se mislima, ne prisiljavajući se da ih upravlja, i one tražahu nju i nalažahu je i dobru i veselu i sa tužnim osjećanjem
On puštaše da ga pritiskuje taj sladak teret što pada na njegovu dušu, ispunjava je, i nosi njegove misli nekuda gdje još nijesu dota
Gavre Đaković puštaše starog da mu priča, ne slušajući šta mu ovaj govori. Stari ode radnicima i ostavi ih same, i Gavre Đaković ne
I često puta ona nije znala da li ga voli, prezire ili mrzi, i puštaše da joj suze zamijene misli. Bez ikakve radosti, ona je primila vijest da je dobila mjesto učiteljice u jednom selu u
Radičević, Branko - PESME
On ne znade od miline Kud će pređe da se sretan vine, Nebo zvaše, zemlja ne puštaše. Silni Bože, de li tad bijaše, Te ne vati groma plamenoga, Ne udri ga 'nako presretnoga?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
ćir-Đorđev otišla u sobu, ćir Đorđe čačkaše zube velikim krivim jagodinskim nožem, Mića »Oficir« sukaše brke, a Sreta puštaše koturove gusta dima, kao već svaki čovek kad ima neku veliku muku i čitaše novine od poslednjih dana.
Trljao je zadovoljno ruke, a zatim se maši rukom za tabakeru i načini sebi cigaru, zapali je i onako u pomrčini puštaše dimove i zadovoljno uvrtaše svoju bradu. — E, doista, niko zgodniji od njega!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A biće kad se navrši vrijeme koje bi proteklo, da je živ, do „mlade mise!“ Čim se to razglasi, fra-Brne ne puštaše iskraj sebe Bakonju, te se poče s njim razgovarati koje o čem, pa, najposlije, poče ga zapitkivati o onome što bejše
Ćipiko, Ivo - Pauci
Djevojka je okretno obilazila stablo, zahvatajući više grane. Pošto bi ih obrala, puštaše ih u jedan mah u visinu. Lagano otočko odijelo, po volji krojeno, okupilo joj se oko znojna tijela, pa se sa svakim
Goleti i suro kamenje, što se je od podneva nadvisilo nad selom, žestoko otsijevaše u suncu i od sebe k'o da puštaše bijelu mliječnu paru, što pred očima neprestano drhće i drhće...
daleko, i ne bijaše okusio slast njenih osjećaja, a silna daljina ubijala je i gasila prvašnju čežnju za njom, i prijegorno puštaše da se zametak u duši mu stiša.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ali ipak ne reče ništa, nego stade razmeštati ispred sebe one alate i puštaše guste dimove. Posle duže pauze zapitaće Mane: — A... ete... Zone... zdravo li je? Što raboti? — Pa, sedi si...