Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U sjenci lipe poje bratija. Podrži, Bože, bruj nad životom! (Neka mi svirne crna hartija muzikom rala što škripi čotom!) Ljetuju bačve - žuti rakija. Prepisnom knjigom rumenak trne.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
RAZGOVOR NA BOJNOM POLjU Beše to praznik. Konje smo pojahali, rala okrenuli u vis, šta ćete da orete — vikale su njive za nama i žene su dizale ruke.
Pandurović, Sima - PESME
neumitno bude, Kod sveta što gleda kako ih sad nose, Te proste heroje, te velike ljude, Što su mirno svoja ostavili rala, Ognjišta i kuće, i nejač, i žene, I čija crvena, topla krv je pala Po zemljama što su suzom zalivene.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što. — Za obraz daću svašto, a obraza ni za što. — Obraz nema sto rala. — Sve daj, a čovještva ne daj. — Više valja prst obraza, nego svijeta blago. — Blago dobrom činu i svetlom obrazu.
U zdravlje njegova žitnoga sjemena! U zdravlje njegovih volova i težaka! U zdravlje njegova u polju rala! U zdravlje njegova u brdu stada! U zdravlje njegove pune i izobilne ćese! U zdravlje njegove svake dobre sreće!
2 STARI SVAT DOMAĆINU DEVOJAČKOG DOMA Za doma i domaćina i njegove sreće i ćese, za njegovog plemena i sjemena, stada i rala, života i dobroga zdravlja! Stado mu u široko, a ralo mu u duboko!
(Kantar) 112 — Pet baba jedna za drugom oko jame hode? (Pleteće igle za čarape) 113 — Posijah sjeme bez rala, a požnjeh bez srpa? (Pismo — kad se napiše i pročita) 114 — Posijah crno sjeme po bijeloj njivi?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tada reče sinovac stricu: „Hajde da mu ukrademo jednoga vola iz rala.” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti vola ispred čoeka?” A on reče: „Lasno ćemo ukrasti.
” Pa ce brže bolje vrati k ralu da vidi jecy li mu obadva vola, kad tamo, a sinovac se prišumao i ukrao vola iz rala. Tako stric i sinovac ućeraju vola i dva brava. Idući otole dođu na jednu pećinu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zemlja je zaudarala na klijanje i zjapila pred pucanjem pupoljaka. Protnut kroz bele oblake, mlaz sunčevog rala, snažnog i nežnog, dugo je ljubio nezasitu zemlju, pa je odjednom pobegao iza oblaka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad viđeše starci i težaci, poturiše rala i volove: sve se na jad slomi u svatove u široko polje pod Žabljaka; a čobani stada ostaviše, devet stada osta na