Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У сјенци липе поје братија. Подржи, Боже, бруј над животом! (Нека ми свирне црна хартија музиком рала што шкрипи чотом!) Љетују бачве - жути ракија. Преписном књигом руменак трне.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ Беше то празник. Коње смо појахали, рала окренули у вис, шта ћете да орете — викале су њиве за нама и жене су дизале руке.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
неумитно буде, Код света што гледа како их сад носе, Те просте хероје, те велике људе, Што су мирно своја оставили рала, Огњишта и куће, и нејач, и жене, И чија црвена, топла крв је пала По земљама што су сузом заливене.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Човек све дава за образ, а образ ни за што. — За образ даћу свашто, а образа ни за што. — Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо. — Благо добром чину и светлом образу.
У здравље његова житнога сјемена! У здравље његових волова и тежака! У здравље његова у пољу рала! У здравље његова у брду стада! У здравље његове пуне и изобилне ћесе! У здравље његове сваке добре среће!
2 СТАРИ СВАТ ДОМАЋИНУ ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и његове среће и ћесе, за његовог племена и сјемена, стада и рала, живота и доброга здравља! Стадо му у широко, а рало му у дубоко!
(Кантар) 112 — Пет баба једна за другом око јаме ходе? (Плетеће игле за чарапе) 113 — Посијах сјеме без рала, а пожњех без српа? (Писмо — кад се напише и прочита) 114 — Посијах црно сјеме по бијелој њиви?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Тада рече синовац стрицу: „Хајде да му украдемо једнога вола из рала.” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти вола испред чоека?” А он рече: „Ласно ћемо украсти.
” Па це брже боље врати к ралу да види јецy ли му обадва вола, кад тамо, а синовац се пришумао и украо вола из рала. Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава. Идући отоле дођу на једну пећину.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Земља је заударала на клијање и зјапила пред пуцањем пупољака. Протнут кроз беле облаке, млаз сунчевог рала, снажног и нежног, дуго је љубио незаситу земљу, па је одједном побегао иза облака.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад виђеше старци и тежаци, потурише рала и волове: све се на јад сломи у сватове у широко поље под Жабљака; а чобани стада оставише, девет стада оста на