Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sačuvaj bože!... Nikad, dešo, nikad!... Jelenko samo slegne ramenima, pa zajmi ralo i volove, te ode na njivi da uzore Mioni koliko joj treba za usev.
Spremila ti i čuturicu vina. Matorka moja! Zna ona šta valja umornu čoveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio! I suze joj grunuše. — Šta ti je, nano? — reče Ognjan sednuvši. — Ti plačeš?
Videćeš ti kako će tu biti dobra pšenica!... Ognjan poruča, pa se diže te prihvati opet ralo i ošinu volove... Miona stoji i gledi sina kako kao petlić opskakuje, tegleći za ručicu i navijajući ralom čas na
Dučić, Jovan - PESME
Pašće paučina na mačeve grube, A skromno će ralo opet da zasvetli; I kao što juriš sad oglase trube, Uranke će mirne da javljaju petli.
Iznad njega u velikom suncu proleti belo jato golubova. VEČERNjE PESME Oturivši svoje ogromno kameno ralo, ispravi se Adam.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
čuva jagnjad, jarad i šiljež; osamnaesta — počne da nosi veliko oružje, čuva krdo i leži na toru; dvadesete — prihvati ralo, i vjerimo ga, pak, ako je čoek za čoestvo, oženi se, i može sjesti selu knezom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
a ona dohvati pinjatu i nastavi na vatru punu vode i boba, pa kad svari bob, zovne ujutru oca i reče mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: — Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči:
Tako se i pogode. Bogme Ćoso odvede svog novog slugu pa mu dade ralo i volove da ore, pa ga zaprati podaleko od kuće, i rekne mu da ore dok mu ručak ne donese.
— Vala ime mi je Ugursuz. Ćosa i njega spremi na oranje, pa mu dade dva vola, kobilu i ralo, pa i keruša pođe za njim.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U pređu se spleo snovač: Breme, Viljan, list s Lipove, te Iločac. (Teče orač šumi ralo.) Ko me zove sa linije Budmir - Mohač? Zov ubruji u povratič: bruj raskuje slovokovač a mač trgne plemić Radič.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
prosipam, zarumeni lepše nego one rane na braći njihovoj, što su bili viši nego kose, tvrđi nego motika i veseliji nego ralo, kad uđoše. A pogureni i bledi, i suhi kao đeram kad iziđoše pred žene, sestre, i majke.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Nema kruha bez ruku, nema ruku bez kruha. — Nema hleba bez motike. — Ralo i motika svijet hrani. — Ko leti planduje, zimi gladuje. — Bez alata nema zanata. — Sve, sve, ali zanat.
i jedno i drugo). Da je ralo k’o drljalo, a drljalo k’o sva njiva, i ja bih orao! — Rekao Ciganin, kad su ga pitali što ne ore.
Što smo mu pomenuli u polju ralo i u brdu stado: ralo mu oralo duboko, a stado mu išlo široko, planina se prihvatalo, cvijetaka ukidalo, svome domaćinu
Što smo mu pomenuli u polju ralo i u brdu stado: ralo mu oralo duboko, a stado mu išlo široko, planina se prihvatalo, cvijetaka ukidalo, svome domaćinu svaki hajir i
Stado mu u široko, a ralo mu u duboko! Za njegovoga tvrdoga i visokoga šljemena, brat domaćin na više podizao, pod njim dosta čuda i veselja
— Žute čizme u čizmedži-baše. — Javorov jaram, javorova ralica-ralo drvo javorovo. — Ja pasah pokraj zlokotlokrpove kuće, đe zlokotlokrp kotle krpi, a zlokotlokrpovica ručak kuva; oko
— Klupčićem ću te, kalemčićem ću te! — Ko pokopa popu bob u petak pred Petrovdan? — Krivo ralo Lazarevo krive laze razoralo. — Leži kuja žuta ukraj žuta puta.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
a ona dohvati pinjatu i nastavi na vatru punu vode i boba, pa kad svari bob, zovne ujutro oca i reče mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: „Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: „„haj
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nikolaje prezirao cmolju a mrzeo bestidnicu. Pa se oblaci razmakoše i on, sunce, zari belo ralo u ravnicu ženinog trbuha uleglog u šume.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Stojan je išao za ralom, bila je njegova smena; Petar se odmarao. Odjednom, ralo zapne i to ne slučajno: pod kamenom, duboko u brazdi, Stojan nalazi malen ćup i u ćupu, razume se, zlatnike.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
a ona dohvati pinjatu i nastavi na vatru punu vode i boba, pa kad svari bob, zovne ujutro oca i reče mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: — Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: haj
Nastasijević, Momčilo - PESME
5 Pogled je — strasno za nerođeni plod u zemlju majku zaseca ralo. Pogled je — patno za nehođeni hod krene u meni od iskoni što stalo. 6 Jer i smrti to kao života je malo.
Šantić, Aleksa - PESME
MOJI OČEVI Moji su očevi iz onijeh strana Gdje motika zvoni i gdje krasna bije; Gdje znoj s čela kaplje i gdje ralo rije, I tvrde se grude drobe ispod brana...
Svi se čudom čude u selu i zbore: ''Sirota, poluđe!'' No svetla kô svila, I čvrsta ko ralo što crnicu ore, Sve je bliže cilju njena želja bila.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
onaj duhoviti šaljivi razgovor sa trima šićardžijama koji mu nude konja još boljega i još prida stotinu dukata i suviše ralo i volove, a on sve to odbija izgovarajući se da ne može da umiri ni svoga „lošijeg“ konja, da dukate ne zna ni na
Hoćeš dati konja na razmjenu? daćemo ti konja još boljega, i još prida stotinu dukata, i suviše ralo i volove, pak ti ori te se ljebom rani“. Veli njima Miloš Vojinović: „Prođ'te me se, do tri šićardžije!
Što će mene stotina dukata? Na kantar ih mjeriti ne znadem, a brojem ih brojiti ne um'jem. Što će mene ralo i volovi? Mene nije ni otac orao, pak je mene ljebom odranio“.
se, sinko, četovanja, jer zlo dobra donijeti neće, a staroj se dosadilo majci sve perući krvave haljine; već ti uzmi ralo i volove, pak ti ori brda i doline, te sij, sinko, šenicu bjelicu, te ti rani i mene i sebe“.
To je Marko poslušao majku: on uzima ralo i volove; al’ ne ore brda i doline, već on ore careve drumove. Otud idu Turci janjičari, oni nose tri tovara blaga, pa
“ „More, Marko, ne ori drumova!“ „More, Turci, ne gaz’te oranja!“ A kada se Marku dosadilo, diže Marko ralo i volove, te on pobi Turke janjičare, pak uzima tri tovara blaga, odnese ih svojoj staroj majci: „To sam tebe danas
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Naći će se i bez preporuke svačem sajbija! Tko prihvati se rukom za ralo, a natrag gleda, ne šiba mu brazda upravo. Oko na oko kom viče. Drugi se kara a k nama se prigovara.