Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сачувај боже!... Никад, дешо, никад!... Јеленко само слегне раменима, па зајми рало и волове, те оде на њиви да узоре Миони колико јој треба за усев.
Спремила ти и чутурицу вина. Маторка моја! Зна она шта ваља уморну човеку... Устави рало, сине! Доста си ми радио! И сузе јој грунуше. — Шта ти је, нано? — рече Огњан седнувши. — Ти плачеш?
Видећеш ти како ће ту бити добра пшеница!... Огњан поруча, па се диже те прихвати опет рало и ошину волове... Миона стоји и гледи сина како као петлић опскакује, теглећи за ручицу и навијајући ралом час на
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пашће паучина на мачеве грубе, А скромно ће рало опет да засветли; И као што јуриш сад огласе трубе, Уранке ће мирне да јављају петли.
Изнад њега у великом сунцу пролети бело јато голубова. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ Отуривши своје огромно камено рало, исправи се Адам.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
чува јагњад, јарад и шиљеж; осамнаеста — почне да носи велико оружје, чува крдо и лежи на тору; двадесете — прихвати рало, и вјеримо га, пак, ако је чоек за чоество, ожени се, и може сјести селу кнезом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутру оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: — Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи:
Тако се и погоде. Богме Ћосо одведе свог новог слугу па му даде рало и волове да оре, па га запрати подалеко од куће, и рекне му да оре док му ручак не донесе.
— Вала име ми је Угурсуз. Ћоса и њега спреми на орање, па му даде два вола, кобилу и рало, па и керуша пође за њим.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У пређу се сплео сновач: Бреме, Виљан, лист с Липове, те Илочац. (Тече орач шуми рало.) Ко ме зове са линије Будмир - Мохач? Зов убруји у повратич: бруј раскује словоковач а мач тргне племић Радич.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
просипам, зарумени лепше него оне ране на браћи њиховој, што су били виши него косе, тврђи него мотика и веселији него рало, кад уђоше. А погурени и бледи, и сухи као ђерам кад изиђоше пред жене, сестре, и мајке.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Нема круха без руку, нема руку без круха. — Нема хлеба без мотике. — Рало и мотика свијет храни. — Ко лети пландује, зими гладује. — Без алата нема заната. — Све, све, али занат.
и једно и друго). Да је рало к’о дрљало, а дрљало к’о сва њива, и ја бих орао! — Рекао Циганин, кад су га питали што не оре.
Што смо му поменули у пољу рало и у брду стадо: рало му орало дубоко, а стадо му ишло широко, планина се прихватало, цвијетака укидало, своме домаћину
Што смо му поменули у пољу рало и у брду стадо: рало му орало дубоко, а стадо му ишло широко, планина се прихватало, цвијетака укидало, своме домаћину сваки хајир и
Стадо му у широко, а рало му у дубоко! За његовога тврдога и високога шљемена, брат домаћин на више подизао, под њим доста чуда и весеља
— Жуте чизме у чизмеџи-баше. — Јаворов јарам, јаворова ралица-рало дрво јаворово. — Ја пасах покрај злокотлокрпове куће, ђе злокотлокрп котле крпи, а злокотлокрповица ручак кува; око
— Клупчићем ћу те, калемчићем ћу те! — Ко покопа попу боб у петак пред Петровдан? — Криво рало Лазарево криве лазе разорало. — Лежи куја жута украј жута пута.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: „Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: „„хај
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Николаје презирао цмољу а мрзео бестидницу. Па се облаци размакоше и он, сунце, зари бело рало у равницу жениног трбуха улеглог у шуме.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Стојан је ишао за ралом, била је његова смена; Петар се одмарао. Одједном, рало запне и то не случајно: под каменом, дубоко у бразди, Стојан налази мален ћуп и у ћупу, разуме се, златнике.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: — Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: хај
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
5 Поглед је — страсно за нерођени плод у земљу мајку засеца рало. Поглед је — патно за нехођени ход крене у мени од искони што стало. 6 Јер и смрти то као живота је мало.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
МОЈИ ОЧЕВИ Моји су очеви из онијех страна Гдје мотика звони и гдје красна бије; Гдје зној с чела капље и гдје рало рије, И тврде се груде дробе испод брана...
Сви се чудом чуде у селу и зборе: ''Сирота, полуђе!'' Но светла кô свила, И чврста ко рало што црницу оре, Све је ближе циљу њена жеља била.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
онај духовити шаљиви разговор са трима шићарџијама који му нуде коња још бољега и још прида стотину дуката и сувише рало и волове, а он све то одбија изговарајући се да не може да умири ни свога „лошијег“ коња, да дукате не зна ни на
Хоћеш дати коња на размјену? даћемо ти коња још бољега, и још прида стотину дуката, и сувише рало и волове, пак ти ори те се љебом рани“. Вели њима Милош Војиновић: „Прођ'те ме се, до три шићарџије!
Што ће мене стотина дуката? На кантар их мјерити не знадем, а бројем их бројити не ум'јем. Што ће мене рало и волови? Мене није ни отац орао, пак је мене љебом одранио“.
се, синко, четовања, јер зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти рани и мене и себе“.
То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове; ал’ не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па
“ „Море, Марко, не ори друмова!“ „Море, Турци, не газ’те орања!“ А када се Марку досадило, диже Марко рало и волове, те он поби Турке јањичаре, пак узима три товара блага, однесе их својој старој мајци: „То сам тебе данас
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Наћи ће се и без препоруке свачем сајбија! Тко прихвати се руком за рало, а натраг гледа, не шиба му бразда управо. Око на око ком виче. Други се кара а к нама се приговара.