Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
deci, kao nadimak, prava turska imena, te imamo ovakva neobična imena i prezimena: Mustafa Vuksanović, Murat Vuković, Ramo Lazarević, Turčin Petrović i sl.
Matavulj, Simo - USKOK
„Ikonica!“ viknu Ramo, kad na njegovu molbu Janko pritisnu čivicu, te odskoči poklopac. Sve četvoro vidješe sličicu, poprsje žensko.
De, Đuzino, pospi Janka. Krcun je dera brava obješena o drvetu u dvorištu. Ramo i još njeka djeca gledahu rabotu. Đuza, polijevajući ruke Jankove, započe pričati novosti u brastvu, događaje, koji se
Radičević, Branko - PESME
i bitisalo, Ni na um nam više nije palo, Obojica divno pomireni, Latismo se gore i zeleni, Pograbismo puške, te o ramo, Pa se veri i tamo i amo; Bože mili, da l' veće miline, Da li ima što na svetu slađe Neg sa puškom odat po
Jedva zori, al' on već na nogu, Pa se moli golemome Bogu; Šaru laća, baca je o ramo, Gorom šeće i tamo i amo; Šeće junak, al' ne misli kući, Još on misli štogode utući, Te premeće goru na sve
Njega spusti, Feratu se vrnu; Manu mačem, joj, golemi Bože, Samo Srbalj tako udrit može! Od udari Ferata u ramo S leve strane pa na desnu amo, Presekô mu ramo, grudi, toke, Toke zlatne od četiri oke, I presekô na pušci jabuku
Od udari Ferata u ramo S leve strane pa na desnu amo, Presekô mu ramo, grudi, toke, Toke zlatne od četiri oke, I presekô na pušci jabuku — Sve presekô ka desnome kuku; Ne bi gvožđu
Eto, brate, eto mu imena, Trglo mu se pusto iz korena; A drugome beše ime Ramo... Ali sada pogledajde amo, Pogledaj im oca Murto-bega, Pod Turčinom doro mi se slegâ, A Milenko ustavio zeka, Pa
„Jako juriš!...“ Plači, turska majko! Uleteo u zlotvore Bajko, Velju pušku turio o ramo, Konjem vrda i tamo i amo, Oštrim mačem oko sebe maše, Dve je ljute posekao paše: Baš Halila i tebe, Tahite, Skinuo
Rakić, Milan - PESME
A danas vise u ormanu tamo Prljavi dronjci gde prašina pada, I kad ih vidim, ja začujem tada Menuet ljupki od Filipa Ramo. Al̓ avaj!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I domišljati ste kao oni!“ odvrati mu s mjesta đakon. Lazarević Rama, Zagarčanina, propušti bez ijedne, jer Ramo bijaše suviše ozbiljan.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O NAŠIM LjUDIMA Ako sahat laže, sunce ne laže. — Kazao je nekakov (čovek) te je bio ogladnio. Adže Ramo, dobar ti si! — Hvala bogu, jer ne mogu.
— Hvala bogu, jer ne mogu. — Pripovijeda se, kako je nekad u Nikšiću bio neki glasoviti junak i veliki hajduk imenom Ramo, pa kada je veoma ostario i počeo već o štapu hoditi, pristala bi mala djeca za njim, govoreći mu: „Adže Ramo, dobar ti
imenom Ramo, pa kada je veoma ostario i počeo već o štapu hoditi, pristala bi mala djeca za njim, govoreći mu: „Adže Ramo, dobar ti si“! — a on bi im na to odgovorio: „Hvala bogu, jer ne mogu“!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Dijete bukvu spopadne i iščupa. Međed mu onda reče da joj okreše grane, pa zametnuvši je na ramo kao kijaču da ide u svijet.
je gvozdeno na jednu gomilu, a on usuče nekolike breze, pa sve poveže i natakne na svoju kijaču pa zametnuvši je na ramo otide k nekakome kovaču i reče mu da mu od onoga gvožđa skuje buzdovan na onu kijaču.
Ispravivši se Međedović rekne: „Sad je buzdovan dobar,” pa ga zametne na ramo i pođe dalje. Idući tako nađe u polju jednoga čoeka đe je upregao u ralicu dva vola te ore, i došavši k njemu zapita ga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Što bijaše rišćanske gospode, posjedaše te pijahu vino: uvrh sovre stari Jug Bogdane, s desne strane uza ramo svoje sjede zeta Strahinića bana, i tu sjede devet Jugovića, niza sovru ostala gospoda; ko l' je mlaći, dvori
Prvu Turčin knjigu nakitio, te je šalje u Kovače ravne, na Turčina Kovačinu Rama: „O daidža, Kovačina Ramo, pokupi mi po ravnu Kovaču pet stotina silnih Kovačana, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pod moju pod vrenđiju
u šrinu, silna vojska polje pritisnula, i pred njome dvije poglavice: jedno bješe Budalina Tale, a drugo je Kovačina Ramo, s njima ravna hiljada junaka. Daleko ih Mujo susretnuo, age vodi na vrengiju kulu, silnu vojsku u polju ustavi.
na đogina baci, ponosito na biljegu dođe, ode čekat od Kotara Janka; s desne njemu strane do ramena, do ramena Kovačina Ramo i do Rama Budalina Tale, a s lijeve strane do ramena stoji Ture Nakić Ibrahime i do njega Tanković Osmane, a za njima
Onda Vuče stade razmišljati, sve mislio, na jednu smislio, — od jada se Vuče preobuče: udri na se tucačke haljine, a na ramo drenovu batinu, o batini iskrpljenu torbu; pa on ode od grada do grada, te on prosi šljepačku podjelu.
seoskim poslovima) knjiga bez jazije — čista hartija knjigonoša — pismonoša kob, kobak — susret Kovačević (Kovačina) Ramo — turski junak za koga ne zna istorija, možda: Ibrahim-aga Kovačević, poznat kao uskočki neprijatelj u drugoj polovini
poznat kao uskočki neprijatelj u drugoj polovini XVII veka Kovači (ravni) — mesto za koje se u pesmama vezuje Kovačina Ramo (više bosanskih sela nosi ovo ime) Kovin — varoš u Banatu, na Dunavu prema Smederevu (paljena i rušena za vreme
— osim raja — nemuslimanski podanici sultanovi, koji su bili podložni plaćanju harača ramazan — muslimanski post ramo — rame raskariti se — zabrinuti se raspučiti — raskopčati rat (raht) — konjski nakit Rača — manastir na Drini u