Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
деци, као надимак, права турска имена, те имамо оваква необична имена и презимена: Мустафа Вуксановић, Мурат Вуковић, Рамо Лазаревић, Турчин Петровић и сл.
Матавуљ, Симо - УСКОК
„Иконица!“ викну Рамо, кад на његову молбу Јанко притисну чивицу, те одскочи поклопац. Све четворо видјеше сличицу, попрсје женско.
Де, Ђузино, поспи Јанка. Крцун је дера брава објешена о дрвету у дворишту. Рамо и још њека дјеца гледаху работу. Ђуза, полијевајући руке Јанкове, започе причати новости у браству, догађаје, који се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
и битисало, Ни на ум нам више није пало, Обојица дивно помирени, Латисмо се горе и зелени, Пограбисмо пушке, те о рамо, Па се вери и тамо и амо; Боже мили, да л' веће милине, Да ли има што на свету слађе Нег са пушком одат по
Једва зори, ал' он већ на ногу, Па се моли големоме Богу; Шару лаћа, баца је о рамо, Гором шеће и тамо и амо; Шеће јунак, ал' не мисли кући, Још он мисли штогоде утући, Те премеће гору на све
Њега спусти, Ферату се врну; Ману мачем, јој, големи Боже, Само Србаљ тако удрит може! Од удари Ферата у рамо С леве стране па на десну амо, Пресекô му рамо, груди, токе, Токе златне од четири оке, И пресекô на пушци јабуку
Од удари Ферата у рамо С леве стране па на десну амо, Пресекô му рамо, груди, токе, Токе златне од четири оке, И пресекô на пушци јабуку — Све пресекô ка десноме куку; Не би гвожђу
Ето, брате, ето му имена, Тргло му се пусто из корена; А другоме беше име Рамо... Али сада погледајде амо, Погледај им оца Мурто-бега, Под Турчином доро ми се слегâ, А Миленко уставио зека, Па
„Јако јуриш!...“ Плачи, турска мајко! Улетео у злотворе Бајко, Вељу пушку турио о рамо, Коњем врда и тамо и амо, Оштрим мачем око себе маше, Две је љуте посекао паше: Баш Халила и тебе, Тахите, Скинуо
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А данас висе у орману тамо Прљави дроњци где прашина пада, И кад их видим, ја зачујем тада Менует љупки од Филипа Рамо. Ал̓ авај!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И домишљати сте као они!“ одврати му с мјеста ђакон. Лазаревић Рама, Загарчанина, пропушти без иједне, јер Рамо бијаше сувише озбиљан.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О НАШИМ ЉУДИМА Ако сахат лаже, сунце не лаже. — Казао је некаков (човек) те је био огладнио. Аџе Рамо, добар ти си! — Хвала богу, јер не могу.
— Хвала богу, јер не могу. — Приповиједа се, како је некад у Никшићу био неки гласовити јунак и велики хајдук именом Рамо, па када је веома остарио и почео већ о штапу ходити, пристала би мала дјеца за њим, говорећи му: „Аџе Рамо, добар ти
именом Рамо, па када је веома остарио и почео већ о штапу ходити, пристала би мала дјеца за њим, говорећи му: „Аџе Рамо, добар ти си“! — а он би им на то одговорио: „Хвала богу, јер не могу“!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Дијете букву спопадне и ишчупа. Међед му онда рече да јој окреше гране, па заметнувши је на рамо као кијачу да иде у свијет.
је гвоздено на једну гомилу, а он усуче неколике брезе, па све повеже и натакне на своју кијачу па заметнувши је на рамо отиде к некакоме ковачу и рече му да му од онога гвожђа скује буздован на ону кијачу.
Исправивши се Међедовић рекне: „Сад је буздован добар,” па га заметне на рамо и пође даље. Идући тако нађе у пољу једнога чоека ђе је упрегао у ралицу два вола те оре, и дошавши к њему запита га
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што бијаше ришћанске господе, посједаше те пијаху вино: уврх совре стари Југ Богдане, с десне стране уза рамо своје сједе зета Страхинића бана, и ту сједе девет Југовића, низа совру остала господа; ко л' је млаћи, двори
Прву Турчин књигу накитио, те је шаље у Коваче равне, на Турчина Ковачину Рама: „О даиџа, Ковачина Рамо, покупи ми по равну Ковачу пет стотина силних Ковачана, хајде с њима ка кршној Кладуши, а под моју под вренђију
у шрину, силна војска поље притиснула, и пред њоме двије поглавице: једно бјеше Будалина Тале, а друго је Ковачина Рамо, с њима равна хиљада јунака. Далеко их Мујо сусретнуо, аге води на вренгију кулу, силну војску у пољу устави.
на ђогина баци, поносито на биљегу дође, оде чекат од Котара Јанка; с десне њему стране до рамена, до рамена Ковачина Рамо и до Рама Будалина Тале, а с лијеве стране до рамена стоји Туре Накић Ибрахиме и до њега Танковић Османе, а за њима
Онда Вуче стаде размишљати, све мислио, на једну смислио, — од јада се Вуче преобуче: удри на се туцачке хаљине, а на рамо дренову батину, о батини искрпљену торбу; па он оде од града до града, те он проси шљепачку подјелу.
сеоским пословима) књига без јазије — чиста хартија књигоноша — писмоноша коб, кобак — сусрет Ковачевић (Ковачина) Рамо — турски јунак за кога не зна историја, можда: Ибрахим-ага Ковачевић, познат као ускочки непријатељ у другој половини
познат као ускочки непријатељ у другој половини XВИИ века Ковачи (равни) — место за које се у песмама везује Ковачина Рамо (више босанских села носи ово име) Ковин — варош у Банату, на Дунаву према Смедереву (паљена и рушена за време
— осим раја — немуслимански поданици султанови, који су били подложни плаћању харача рамазан — муслимански пост рамо — раме раскарити се — забринути се распучити — раскопчати рат (рахт) — коњски накит Рача — манастир на Дрини у