Afrika
Ribolovi. Pletena lovišta. Reka tamna kao opal, sklapa iza nas i rasklapa pred nama svoje ogromno visoke i guste šume koje je okivaju.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U tom je počelo da biva vidnije. Sa sviju strana počelo da se rasklapa i razgranjuje. Oko Anice, iz baštâ, počele tice, bube da se dižu, šušte, miču.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sve se nešto kao rasklapa. Mi smo ti, u stvari, dragi moj vojniče, jedna familija na rasklapanje. O! Čarli me, inače, strašno podseća na tebe.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Nedelja šušne: Trepnuti ne smem: puni mi srce radosti refren. (Zaneto radan daktilo-trohej rasklapa razboj, prazni kolica umornih dana.) - Negde nas odvej, pahuljo šumna, vrati nam lica.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
PROLEĆE 269 CXLII MENADA 271 CXLIII SAN VUKA MANDUŠIĆA 272 CXLIV MUZIČKE VIZIJE 277 CXLV NOĆU 278 CXLVI RASKLAPA ZORA...
Jadno drago moje, znaš li gde su bili, I zašto umiru tužni i krvavi? D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA... Rasklapa zora trepavice sene, I budi danak sa svojega krila: „Ustani, dragi, noć je veće bila!
Jadno drago moje, znaš li gde su bili, I zašto umiru tužni i krvavi? D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA... Rasklapa zora trepavice sene, I budi danak sa svojega krila: „Ustani, dragi, noć je veće bila!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Stoga monotono raščlanjavanje s jedne strane rasklapa sintaksičke sklopove, a to znači dezorganizuje, dok s druge strane ritmički organizuje isti sintaksički niz.
Eto tako se i ovom prilikom za tren - u koji se inače u Seobama tako često sažima vreme - pred čitaočevim pogledom rasklapa i sklapa jedan čudan prizor. Brzo kao što se i voda nad Aranđelom rasklapa i sklapa.
Brzo kao što se i voda nad Aranđelom rasklapa i sklapa. Miloš Crnjanski radnju romana, život i sudbinu likova odveć često vezuje za vodu da bi se to moglo uzeti kao
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ribolovi. Pletena lovišta. Reka tamna kao opal, sklapa iza nas i rasklapa pred nama svoje ogromno visoke i guste šume koje je okivaju.
Bojić, Milutin - PESME
Umorno je sunce stvaranja i nada, A duboka ponoć grobnice rasklapa, Prošlih dana kraj nas teče maskarada, Gde Um, trošni starac, Sumnjom se poštapa.
No svemoć ne trube. Slave put što ga Večni Zakon dube I grme rođaj sahranjenih dneva, Kad rasklapa se grobnica careva. (1913) HIMNA POKOLENjA 1.