Африка
Риболови. Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У том је почело да бива видније. Са свију страна почело да се расклапа и разграњује. Око Анице, из баштâ, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Све се нешто као расклапа. Ми смо ти, у ствари, драги мој војниче, једна фамилија на расклапање. О! Чарли ме, иначе, страшно подсећа на тебе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Недеља шушне: Трепнути не смем: пуни ми срце радости рефрен. (Зането радан дактило-трохеј расклапа разбој, празни колица уморних дана.) - Негде нас одвеј, пахуљо шумна, врати нам лица.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ПРОЛЕЋЕ 269 ЦXЛИИ МЕНАДА 271 ЦXЛИИИ САН ВУКА МАНДУШИЋА 272 ЦXЛИВ МУЗИЧКЕ ВИЗИЈЕ 277 ЦXЛВ НОЋУ 278 ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА...
Јадно драго моје, знаш ли где су били, И зашто умиру тужни и крвави? Д. Симић ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА... Расклапа зора трепавице сене, И буди данак са својега крила: „Устани, драги, ноћ је веће била!
Јадно драго моје, знаш ли где су били, И зашто умиру тужни и крвави? Д. Симић ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА... Расклапа зора трепавице сене, И буди данак са својега крила: „Устани, драги, ноћ је веће била!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стога монотоно рашчлањавање с једне стране расклапа синтаксичке склопове, а то значи дезорганизује, док с друге стране ритмички организује исти синтаксички низ.
Ето тако се и овом приликом за трен - у који се иначе у Сеобама тако често сажима време - пред читаочевим погледом расклапа и склапа један чудан призор. Брзо као што се и вода над Аранђелом расклапа и склапа.
Брзо као што се и вода над Аранђелом расклапа и склапа. Милош Црњански радњу романа, живот и судбину ликова одвећ често везује за воду да би се то могло узети као
Петровић, Растко - АФРИКА
Риболови. Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Уморно је сунце стварања и нада, А дубока поноћ гробнице расклапа, Прошлих дана крај нас тече маскарада, Где Ум, трошни старац, Сумњом се поштапа.
Но свемоћ не трубе. Славе пут што га Вечни Закон дубе И грме рођај сахрањених днева, Кад расклапа се гробница царева. (1913) ХИМНА ПОКОЛЕЊА 1.