Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Lice je nadneo nad valogu razmaknutih dojki: znano su zamirisala njena nedra, mučio se da ih ne izgrize i ne raskrvari. „Ako ga i posle budeš puštala u sebe...
I voćka se kalemi, pa rađa i živi, pomisli. U staji njišti kobila. Iza jasenova, pun mesec raskrvari se na plotu. — Treba da se raduješ! — ljutito reče Aćim. — Pa radujem se — gotovo prošapta Đorđe.