Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Лице је наднео над валогу размакнутих дојки: знано су замирисала њена недра, мучио се да их не изгризе и не раскрвари. „Ако га и после будеш пуштала у себе...
И воћка се калеми, па рађа и живи, помисли. У стаји њишти кобила. Иза јасенова, пун месец раскрвари се на плоту. — Треба да се радујеш! — љутито рече Аћим. — Па радујем се — готово прошапта Ђорђе.