Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Nedoba kaže: „To je mučno verovati, i ne smemo caru predstavljati, no da se razbira je li prava istina, pak onda ću c(aru) ja(viti).” 10. marta odem Bulgakovu, javim višerečena pisma.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To mu je bilo najmlađe unuče, kućni razgovor. Lebdeli su nad posteljom detinjom. A ono u vatri, bunca i ne razbira se. Tri dana i tri noći nisu ni Aleksa ni Petra odmakli od postelje. Četvrtog jutra dete bogu dušu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sjedi pop kraj postelje i ne odmiče se. Šapće samo molitve, a popadija slabo se i razbira. Ječi samo i moli se bogu da je primi. Šta da se radi?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Šta ne gledaš, zaboga? OTAC: Kako ćeš, kad se ispoganio svet. Nije čestito ni u kuću stupio, a već razbira koliko devojka ima. MATI: Nismo ni mi siromasi u boga.
Sremac, Stevan - PROZA
Bog vam a duša vam! Vaše meso, moje koske!« Time je hteo reći da, iako je čovek koji prati i razbira za novosti, ipak je poštovalac starih blagih običaja, klečanja, packe, apse, virgaza, da je ta šibljika »u raju
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Obično posle večere, kad dete zaspi. Njih dve ostanu same, i kad Anica počne da razbira za braću, i ostalo što se desilo po čaršiji, mahalama i kad joj mati, odgovarajući, odjednom, naprečac, kao da se tek
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A ovo... zar je ovo gnezdo!... On leži tu celo leto... sa njegovim odvratnim čičom, i ne razbira za mene... A i ja... tako isto. To nije kuća!... O, ala se grdno prevarih!«...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Višnji! Višnji! razberi me! Snim li sanak, ili vidim: Jeli ono mlad na konja, Al’ je ono sivi soko. Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Bio je podoban suncu koje sija svemu svetu pa i ne razbira greje li ko ili ne greje ruke na njegovim zracima; ono samo rasipa zrake, greje i svetli svakome i na sve strane.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ripnu da bega, ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo, dečica nabrala stra' pa plaču, žene okaju (viču, kukaju), niko ne razbira što se pravi, a Turci zašli pa kolju. U moj se dom nabutaše (naguraše) petšest, ni sag ne znam kako.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Miloje Ja milujem vsegda pjesne, ja milujem mladež, No ljubov je štekotljiva, svoj razbira padež: Tu se hoće hitrost Pinda, tu cjevnica lepa, Tu pripjeva kolik' oči paunova repa.
No vnezapu, kad ovako sjetujuć razbira, Davni sudi nedvižime sudbine su mira! Vnezapu joj drug predstane u odličnoj rizi, Koga istom stazom vode podobni
Tu će s’ tiha u burnu uselit dušu vedrina, Tu će umorno srce mekano naći nedro. Al’ ko u polje neće da travi ime razbira, Ko l’ na astalu pamet doma ne ostavlja mlad, Nek ne ide u Prater da vrelu dušu rashladi, Jerbo će tamo na trud
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zna to David, zna. Nemoj misliti da ne zna! U svašto se on po malo razbira i uvijek zna šta je po zakonu, a šta jope' nije. Sudac: Dobro je to i lijepo sve, Davide, ali jazavca tužiti! To...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, već pamet iziđe. Izdaleka graja, svirka i pesma se razbira. STOJAN (pokazujući rukom odakle dolazi pesma): Ona, majko, ona! KATA (odlazeći): Oh, Ciganka je, sinko, ona!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mute se, uglas viču, psuju se i kore nesrećom, ishodom. Niti jedan drugome što razbira u plahu pronerazljivu strahu govora koga; drugi drugo sve viče; nit' se što može pravo dočuti od goleme huke i buke
(Luka) CAREVO PISMO Dobru majstoru ne razbira se kakav mu je život, nego to pitaju kakva mu je majstorija, je li dobra i lepa i na taj glas svi k terziji trče
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ i kad se koja uda, on ni onda ne prekida svoje staranje, nego i onda razbira kako se koja vlada i obilazi ih ponekad; pa je možda to i dalo povoda besposlenom svetu te je čak — kako tamo vele —
!... — Eh, a ti pa bajađim ne znaješ, bata-Mane, zašto! — Živa mi nana, ne znam si, Vaske. — Ama razbira se ubavo na šta prilega taja pesna! — veli Vaska.
— veli Vaska. — Neje, demek, Zona žalna što je Evrejka, veće to se za drugo ništo razbira.. — E, što je pa to drugo? — Ete, žalna je što je čorbadžijska kerka; a ima, ete, niki što nije čorbadžijski sin, a
— nastavlja Doka. ’Vidoste li, mori, našoga Manču kako si znaje ubavo što valja?!... E, što je čovek kujundžija, pa se razbira u zlato!... Znaje što je zlato, i kako se, ete, zlato topi!... Mašalah, Mančo, — nesi zabadava sin na Đorđiju!...
— Ti ič brigu da si ne bereš za toj! Znam si jednoga, Stavre jare se vika... Antika kočijaš!... u svašto se razbira. Taj što može da ti izraboti, ete, nikuj poslu, veće nikoj ti toj ne može!...