Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Недоба каже: „То је мучно веровати, и не смемо цару представљати, но да се разбира је ли права истина, пак онда ћу ц(ару) ја(вити).” 10. марта одем Булгакову, јавим вишеречена писма.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. Лебдели су над постељом детињом. А оно у ватри, бунца и не разбира се. Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље. Четвртог јутра дете богу душу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сједи поп крај постеље и не одмиче се. Шапће само молитве, а попадија слабо се и разбира. Јечи само и моли се богу да је прими. Шта да се ради?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Шта не гледаш, забога? ОТАЦ: Како ћеш, кад се испоганио свет. Није честито ни у кућу ступио, а већ разбира колико девојка има. МАТИ: Нисмо ни ми сиромаси у бога.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Бог вам а душа вам! Ваше месо, моје коске!« Тиме је хтео рећи да, иако је човек који прати и разбира за новости, ипак је поштовалац старих благих обичаја, клечања, пацке, апсе, виргаза, да је та шибљика »у рају
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Обично после вечере, кад дете заспи. Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А ово... зар је ово гнездо!... Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене... А и ја... тако исто. То није кућа!... О, ала се грдно преварих!«...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Вишњи! Вишњи! разбери ме! Сним ли санак, или видим: Јели оно млад на коња, Ал’ је оно сиви соко. Не разбира моје око. Ах! сатвори ово море У зелено равно поље!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
рипну да бега, ама све беше сањиво, брљиво, пудљиво, дечица набрала стра' па плачу, жене окају (вичу, кукају), нико не разбира што се прави, а Турци зашли па кољу. У мој се дом набуташе (нагураше) петшест, ни саг не знам како.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Милоје Ја милујем всегда пјесне, ја милујем младеж, Но љубов је штекотљива, свој разбира падеж: Ту се хоће хитрост Пинда, ту цјевница лепа, Ту припјева колик' очи паунова репа.
Но внезапу, кад овако сјетујућ разбира, Давни суди недвижиме судбине су мира! Внезапу јој друг предстане у одличној ризи, Кога истом стазом воде подобни
Ту ће с’ тиха у бурну уселит душу ведрина, Ту ће уморно срце мекано наћи недро. Ал’ ко у поље неће да трави име разбира, Ко л’ на асталу памет дома не оставља млад, Нек не иде у Пратер да врелу душу расхлади, Јербо ће тамо на труд
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зна то Давид, зна. Немој мислити да не зна! У свашто се он по мало разбира и увијек зна шта је по закону, а шта јопе' није. Судац: Добро је то и лијепо све, Давиде, али јазавца тужити! То...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе. Издалека граја, свирка и песма се разбира. СТОЈАН (показујући руком одакле долази песма): Она, мајко, она! КАТА (одлазећи): Ох, Циганка је, синко, она!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Муте се, углас вичу, псују се и коре несрећом, исходом. Нити један другоме што разбира у плаху пронеразљиву страху говора кога; други друго све виче; нит' се што може право дочути од големе хуке и буке
(Лука) ЦАРЕВО ПИСМО Добру мајстору не разбира се какав му је живот, него то питају каква му је мајсторија, је ли добра и лепа и на тај глас сви к терзији трче
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ и кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле —
!... — Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто! — Жива ми нана, не знам си, Васке. — Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! — вели Васка.
— вели Васка. — Неје, демек, Зона жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира.. — Е, што је па то друго? — Ете, жална је што је чорбаџијска керка; а има, ете, ники што није чорбаџијски син, а
— наставља Дока. ’Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!... Е, што је човек кујунџија, па се разбира у злато!... Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!... Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!...
— Ти ич бригу да си не береш за тој! Знам си једнога, Ставре јаре се вика... Антика кочијаш!... у свашто се разбира. Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...