Jakšić, Đura - PROZA
Samo čuješ kako konj griska tu mekanu travu... Miladin je bio od prirode razgovoran, a ta nesrećna kob mu je sasvim razbila san; napunio je lušu, ukresao vatru, pa je zamišljeno pušio i puštao guste
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Po drugim selima, naljute ga, najedi se, pa je povazdan turoban. A sad, vidite li samo, kako je razgovoran i kako se smeje... Sad kao prvi put kod vas... Je li, dosad nije dolazio, a?
Dok ga dostiže neki Milosav, komšija Milunov, čovek dobričina i razgovoran. Poznade ga u mraku, pa reče: — O, Srejo! Ti li si? Čekaj, zajedno ćemo! — Možemo.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pristao bi on sada i da se bije, i da ga biju — samo da mu prođe vreme. Nije on, inače, bio baš ni vrlo razgovoran čovek, i večerašnje njegovo upravo napadanje na svakoga koga sretne beše samo očajnički pokušaj da razagna čamu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Šta je, stari? — veli mu pop Ćira. — Post’o si razgovoran nešto noćas, a? Razbio mu se valjda san, pa izbija! Ne znam samo dokle će biti tako dobre volje. — Dokle?
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavri Đakoviću je bilo krivo što ga je ozlovoljio. I uveče on se prisiljavaše da bude veseo i razgovoran, preko svoga običaja.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Maša se čudi što je danas povodljiv i razgovoran, i unosi svoje plave oči, oivičene tamnim obrvama, u njegove graoraste, dugih trepavica, što drhte gledajući u nju.
i nudi ljude da piju; neki prihvaćaju, samo da troška ima, i ne mogu da se načude kako je on tako danas podatan i razgovoran, on, što bi iglu oglodao, i kome usta obično ćute, a samo oči govore.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stari grobar, uvek nakresan i razgovoran, seća se kad su jurodivu, ludu Katu, policiska kola dovezla na groblje, i on je metnuo u mrtvačnicu, i celu noć se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
srđenje za leđa baci, zlo zaboravi, obeđen ne tuži, u siromaštvu blagodari, omrazen miluj, progonjen trpi, obružan lepo razgovoran budi, ko na te huli ti ga hvali, greh umoli i raspni se s Hristom, jerno Hristov se čovek nazivlješ.
Ostao odrpat i puki siromah. Danas zdrav, čitav, veseo, frišak, razgovoran i pošten, čuven i viđen, mlad i zelen, vrli junak leventa i kicoš, al' sutradan, umalo li potom, hud, nevoljan,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
jutarnjeg vazduha, umio bi se jutarnjom rosom, pa bi se odatle, okrepljen i veseo, vraćao i otvarao dućan, i bio vrlo razgovoran i predusretljiv s mušterijama, koje su većinom bile mlâde i devojke seljanke, tako pohlepne na minđuše, prstenje i