Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Само чујеш како коњ гриска ту мекану траву... Миладин је био од природе разговоран, а та несрећна коб му је сасвим разбила сан; напунио је лушу, укресао ватру, па је замишљено пушио и пуштао густе
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан. А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје... Сад као први пут код вас... Је ли, досад није долазио, а?
Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран. Познаде га у мраку, па рече: — О, Срејо! Ти ли си? Чекај, заједно ћемо! — Можемо.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пристао би он сада и да се бије, и да га бију — само да му прође време. Није он, иначе, био баш ни врло разговоран човек, и вечерашње његово управо нападање на свакога кога сретне беше само очајнички покушај да разагна чаму.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Шта је, стари? — вели му поп Ћира. — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а? Разбио му се ваљда сан, па избија! Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле?
Милићевић, Вук - Беспуће
Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио. И увече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.
Ћипико, Иво - Пауци
Маша се чуди што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте, дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.
и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде како је он тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглодао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Стари гробар, увек накресан и разговоран, сећа се кад су јуродиву, луду Кату, полициска кола довезла на гробље, и он је метнуо у мртвачницу, и целу ноћ се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
срђење за леђа баци, зло заборави, обеђен не тужи, у сиромаштву благодари, омразен милуј, прогоњен трпи, обружан лепо разговоран буди, ко на те хули ти га хвали, грех умоли и распни се с Христом, јерно Христов се човек називљеш.
Остао одрпат и пуки сиромах. Данас здрав, читав, весео, фришак, разговоран и поштен, чувен и виђен, млад и зелен, врли јунак левента и кицош, ал' сутрадан, умало ли потом, худ, невољан,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле млâде и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и