Jakšić, Đura - PROZA
Naše je selo sa Nemcima izmešano — a Nemci su naši pitome naravi, blaga razuma... Pred nas su izlazili s belim krpama, a pred Madžare, kao pred jednovernu braću, sa litijama. Gostili su i nas i njih..
Obradović, Dositej - BASNE
Ko bi rad da nikad ništa ne izgubi, mučno će što dobiti. Velika je različnost s razumom ili bez razuma što izgubiti. Što drugi vredni i pametni čine, zašto ne bi i mi činili?
Pravda da je ne samo lav no i konj i vo mnogo jači od čoveka, no ne imajući čelovečeske hitrosti i razuma, prinuđeni su pokoriti se čoveku.
u Afriki koji su mlogo veći od čoveka, uprav na dve noge hode i bradu imadu; slovom, po telu podobni su čoveku, osim razuma i slovesnosti.
Lepota je bez razuma cvet u blatu. A kad ni ženi ne pristoji u samoj lepoti svu cenu svoju polagati, mužeskom polu mora to biti sasvim
No ptičice i prase bez razuma su, nije im se čuditi; ali mi, s razumom budući, pravo bi bilo da smo pametniji. N o n a u k a j e z la m u k a , i
Luda i nerazumna s haljinama se ponosi, i kradom se obgleda gleda li je ko. Ne poznajući cenu razuma i blagorodstvo srca i duše, ako se ne sjaju i ne šušte na njoj haljine, misli da je propala. Kad bi (sačuvaj bože!
Ko uprav ljubi prosvještenije razuma i dobrodjetelj, njemu se nikad neće omraziti o svemu što k tomu upravlja i spospje|šestvuje slušati i govoriti.
Hoditi po svetu*2 da vas ne oblada pomrčina, uči nas. Svet je prosveštenije duše i razuma, a pomrčina je glupost, navježenstvo i bez svake nauke ludo varvarstvo.
Dosadi se već lisici i dogrdi sve to pak opet to slušati, pak mu reče: „Kaži ti meni, moj brajko, imaš li ti toliko razuma i pameti da učiniš da ta koža na vašar ne dođe? A bez toga, koliko je ona lepša, toliko gore za te!
no ovi su darovi opšti i životnim dati; po prevoshoditelstvu obače na blagorodnom i visokom daru slovesnoga razuma i besmertne duše, koja je sposobna sve to većeg prosveštenija, bogopoznanstva, nauke, pravde i dobrodjetelji, ove su
” Kakovo čemerno i skotsko složenije mora biti u takovom čoveku, ili bolje da rečem nečoveku, koji na svet razuma mrzi, bez kojega je ista slovesna duša slepa i u vsegdašnjoj tami i mraku živi!
To nije nikakva dobrota da te vara svak ko hoće. Dati se dvaput od jednoga prevariti, to je nedostatak razuma. A puštati se vsegda varati i za nos potezati, to je sasvim luda prostota, za takoga se uža reći: Prost kao magare,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
S merom i u svoje vreme mnogo se koješta čini bez štete, što pred sudom zdravoga razuma ne bi se moglo opravdati sasvim. Teško onome koji prvu čašu svake svoje naklonosti do dna ispije! U to vreme (1793.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
došle kraj njega četiri debele sveske Rajića, Masroviotika Hufelandova i Sobranie veщeй od Dositeja, a Sovѣte zdravago razuma od istoga držao je Averkije u ruci. Ali što je najviše moglo da iznenadi svakoga gosta, to je bio jedan klavir.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sad šta? „Sve dokle dopire vidik moga razuma — mislio je Jurišić — ja ništa jasno ne mogu da vidim i ništa od svega ne razumem.
A sve je to dole jedan svet. I vere mi moje, taj svet nikakve pameti i razuma nema i ne zna šta radi. Pre svega, on nezna jednu osnovnu stvar: da je ovaj put, kojim on nesiguran.
ni sve ove bele vlasi što pokrivaju ovu moju smetenu loptu u kojoj se neprestano i očajno grči ovo malo uzbunjenog razuma. Sve užasno I sve ove posmrtne liste stoje ovde, uramljene na zidu, mirne su, požutele i ćutljive.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Racionalističke i prosvetiteljske ideje se javljaju i zahvataju književnost i javni život. Diže se kult zdravoga razuma, i uporedo sa srpskim građanskim društvom stvara se svetovnjačka i slobodoumna književnost, upućena narodu i sa ciljem
U Lajpcigu, 1783, štampao je svoj prvi sastav Lюobezni Haralampіe, koji je poziv na pretplatu za Sovъte zdravago razuma i manifest celoga njegovog budućeg rada.
Iduće, 1784, opet u Lajpcigu izdao je dva dela: Sovъti zdravago razuma, od koga je drugo izdanje izišlo u Pešti 1806, i prevod s nemačkog Slovo poučitelno Gospodina Georgïa Ioakima
On čita filozofa F. Baumajstera; u Haleu sluša kritičkog filozofa, Lajbnicova đaka Eberharda, koji je u ime zdravoga razuma pretresao osnovne ideje hrišćanske crkve.
veka; Slovo poučitelno je prevod iz Colikofera; Basne su izreda iz Ezopa, Fedra, Lafontena i Lesinga; Sovъti zdravago razuma su »najizbranije misli i savetovanja učenih ljudi s raznih jezika prevedene«; Damon je preveden iz Lesinga; Jedan par
I u ime njeno on će celoga svoga veka davati svome narodu »savete zdravog razuma«. Čovek je utoliko slobodan ukoliko sme i može da slobodnije misli i rasuđuje.
protiv zastarelih i štetnih crkvenih ustanova, a za versku snošljivosti i za preobražaj crkve prema zahtevima zdravoga razuma.
kao Petar Veliki u Rusiji i Josif II u Austriji, on traži osnovnu reformu crkve, da se ona saobrazi zahtevima zdravoga razuma i potrebama novoga vremena, da se iz nje izbace praznoverice, fetišizam, ritualizam, farisejstvo, svi »stari plesnivi i
Kao ranije u Evropi, tako su i kod Srba oko 1860. mašta i osećanje došli mesto razuma, tradicija mesto reforama, kult prošlosti mesto kulta budućnosti.
Dok Dositej Obradović napada one koji se »počnu udaljavati od zdravoga razuma (koji neodložno mora služiti za osnov sviju čovečanskih znanja), upadaju u ono što Nemci zovu: švermeraj, a naši:
Sudbina jednog razuma je lično razračunavanje sa jednim protivnikom. Svi ti komadi, slabije vrednosti, ostali su u rukopisu i štampani su tek
On je racionalist po idejama i lekar po profesiji, sav je vaspitan u kultu razuma, kako je to shvatao XVIII vek, i ceo njegov rad je davanje saveta kako da se skladno u čoveku i narodu održava duševno i
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
dati na štampu, s graždanskimi slovami, na naš prosti srpski jezik, jednu knjigu koja će se zvato «Saveš zdravago razuma», na polzu mojega roda, da mi nije zaludu muka i toliko puotovanje.
delo vesma polezno, budući, da kad učeni ljudi misli svoje na opštemu celoga naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet učenija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari književni jezik, no prostire se i dostiže i do seljana,
ukrepljavajući i u srcam mladosti srpske nebesni i božetveni oganj ko učeniju i k dobrodetelji bozžigavajući, i svet razuma čak do porsti(h) seljana i do sami(h) pastirski(h) koliba razširujući.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
41 5. 45 6. 49 DEJSTVO TREĆE 52 1. 53 2. 54 3. 55 4. 57 5. 58 6. 60 7. 61 8. 65 9. 66 10. 68 11. 69 SUDBINA JEDNOG RAZUMA 75 PREDGOVOR 76 DJEJSTVO PRVO 79 POZORIJE 1. 80 POZORIJE 2. 83 POZORIJE 3. 88 POZORIJE 4. 90 POZORIJE 5. 91 POZORIJE 6.
MAKSIM: Umrla je pravda; zvonite! (Zvonce se čuje. Zavjesa pada.) SUDBINA JEDNOG RAZUMA ŠALjIVA IGRA U DVA DJEJSTVA PREDGOVOR U čislu 5.
s velikim tegobama u pribavljanju umne i duševne rane tražio je sebi pomoć, i iznašavši najpre znake, kojim će plodove razuma označavati, i na posletku veličestveno pronađenje pečatnje tako je se zdravo pomogao, da pomoću ovi otkrivenja kod kuće
da l’ bi lepo bilo, kad bi se njegove pogrešne misli i reči grupirale i personificirale, i tako je proizišla Sudbina razuma. Sve reči, koje su otličnim slovima pečatane, jesu sopstveni izrazi g. dr M.
komedijom, jer ćemo mi imati dosta prevoda i podražanija tuđi dramatični dela, a podlini, kao što je Tvrdica i Sudbina razuma, koje se ne mogu na tuđi jezik prevesti, malo; premda je g.
A zašto, bog bi ga znao. MANOJLO: Pa jesi li ga koji put vidio? ISAJLO: Bogami, ja nisam. A šta mi je do njegovog razuma? Ja se izvalim pa spavam, a on ili išo s razumom ili bez razuma, meni nije stalo.
ISAJLO: Bogami, ja nisam. A šta mi je do njegovog razuma? Ja se izvalim pa spavam, a on ili išo s razumom ili bez razuma, meni nije stalo. MANOJLO: Ja bi baš želio viditi kako izgleda razum, a osobito doktorov razum. Ajde da vidimo!
ISAJLO: Ej teško meni! ŠALjIVAC: Šta je, momci? ISAJLO: Nema. Kako sam jutros namestio sobu, tako i sada stoji, a razuma ni od korova. ŠALjIVAC: Jesam li vam kazao? ISAJLO: Ej, teško meni, ne smem mu izići na oči!
ISAJLO: Ej, teško meni, ne smem mu izići na oči! MANOJLO (žalostivo): A kako će mene učiti bez razuma? ŠALjIVAC: Sad gledajte što ćete raditi; ja vam pomoći ne mogu. (Smešeći se otide.) ISAJLO: Znaš, šta je, Manojlo?
) ISAJLO: Znaš, šta je, Manojlo? da mi ne kazujemo doktoru. On kako je zaboravan, neće ni znati da nema razuma. MANOJLO: E, kako to govoriš; a da se seti posle nekoliko dana, pa još gore. Bolje da mu kažemo sad.
DOKTOR (preteći): Ja oću da mi se razum nađe. Razumete li? Čovek ne može biti bez razuma. MANOJLO: Kud ga znamo tražiti? DOKTOR: Ja oću da mi se razum nađe, jer inače — u policiju.
MANOJLO: Opet je dobar čovek. drugi da izgubi razum, izeo bi se od muke, a kod njega je svejedno, ili imao razuma, ili nemao. DOKTOR (stupi na sredu i čita): ,,Razum dolepotpisanog doktora nestao je.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Puno je premišljanja, hladnog razuma, i već se tu vidi linija na kojoj posle stoje Pusen, Engr, Delakroa, i Sezan, iako on izgleda bez tradicija.
Ona nema sjaj njegove vodene, tanke tehnike iz zadnjeg doba, ali blešti od razuma. Jedna nepomična skala od najhladnijih sivih do najtoplijih žutih tonova.
Svakako obojica, kao svi Jevreji umetnici, više su ljudi razuma i ukusa nego bahičnog zanosa, koji stvara. Zatkinova teorija je, ako hoćete, manir, da svaki panj, komad mramora,
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
že malaja prinošenija prizri i va mnoga vameni, sija ne po dostojaniju bo tebe pohvalu prinesoh, n po sile malago mi razuma, temže i mala vazmazdija čaju.
Pandurović, Sima - PESME
U životu ovom mi jedino znamo Da nam zbog nje biva i gore i bolje; Da smo, i kraj našeg razuma, još samo Igračka trošna njene krute volje; Da nad nama ona suvereno vlada, Bilo da nas nešto boli il’ veseli; Jer
Hoće li doći čas veliki, sveti, Da blesne pravde i razuma sjaj, K’o strašnog dana božja sudnica Što će nas jednom na grehe da seti?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ B) VERTEPSKA (Još iz daljine začuje se religiozna pesma: „Roždestvo tvoje, Hriste bože naš, vosija mirovi svijet razuma; v nebo zvijezdam služašči zvjezdoju učahusja: tebje klanjatisja solncu pravdi, i tebje vjedjeti s visoti vostoka,
Sveti Sava - SABRANA DELA
IGUMANU SPIRIDONU 94 UKAZ ZA DRŽANjE PSALTIRA 96 SABRANA DELA KAREJSKI TIPIK „Načelo mudrosti je strah Gospodnji, razuma su dobra svi koji tako tvore“, (Ps.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Rad bi[h] sa svim srcem nauku i prosveštenije razuma, koje sam od mladosti moje želio i tražio, srpskoj junosti preporučiti i tako srpske kćeri prsima, koje su me odojile,
naravi, prosveštavajući nji[h]ov um i oblagorođavajući njihovo srce istinim blagorodstvom dobrodetelji i prosveštenija razuma.
Meni je žao da ljudi koji ne misle, ne sude i ne postupaju sledujući pravilu zdravoga razuma, sebi [h]ude i vrede. O, koliko bi svi ljudi na zemlji s[a] strane božije blagopolučni mogli biti kad ne bi sami svoje
Ja ću se samo starati ništa protiv mojej sovesti i protiv pravilam zdravoga razuma ne pisati. Ko se zadovoljava samo kao ovca ići za drugim ovcama, pravda da njemu nije potreba ni misliti ni rasuždavati.
Oglasio sam u pismu k ljubezniku mojemu Haralampiju da nameravam izdati Sovete zdra|bago razuma, koja će knjiga sadržavati najizbranije misli i sovetovanja učeni[h] ljudi s razni[h] jezika prevedene, o kom poslu
Toliko prosim, kad me ne bude na svetu, da mi želite od blagoga boga milost, koju i ja vami, zajedno s svetom razuma i nauke, i va|šim sinovom i kćer[i]ma od roda v rod, dogod bog svet drži, vsesrdečno želeći prebivam do poslednjeg
običaj da episkop mora biti monah, protiv javne nauke apostolske, po kojej nauci i po pravoj pravici i sudu zdravoga razuma episkop ne može nipošto biti monah.
Nađite mi jednog sveca ili pravednika koji se je nerođen posvetio i pravdu tvorio. Opaka i bez svakoga razuma gordost: svoje | rođenje pohuđavati!
vaša bude kao čisti zrak sunca, koja će mrak neznanja, nerazumija, sujeverja i zlobe između braće vaše izagnati, a svet razuma, čelovekoljubija, istinoga bogočestija i bogoljubija među nji[h] uvesti i ukoreniti.
je svidetelj, koji će me po mojej sovesti suditi, da ne govorim ni iz zlobe ni iz pristrastija, no iz pravoga zdravoga razuma i iz ljubavi k božjoj istini. Ali je bilo mnogo sveti[h] otaca? Ništa to ne čini.
i tako svak čovek, imajući zdrav razum, ako hoće, može pravo suditi; ako li neće, krivo i nepravedno čini; svet razuma i rasuždenija, kojega mu je bog dao, ugašavajući i najveći božji dar pod noge gažeći.
Nek mumla ko je lišen razuma na mudrost i nauku kao sovuljaga na sunce, govoreći da one izmišljavaju nova | mudrovanija; ne slušaj ti zato nikoga.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
na kojoj je odlučeno da pozvani, prisutni i nesumnjivo najveći lekar onog doba, Hipokrates, pomno ispita sumnjivo stanje razuma abderitskog građanina Demokrita i da o tome podnese svoje stručno mišljenje Senatu.
„Svugde! Ne samo u kretanju koncentričnih zvezdanih sfera, no i u krugu pojmova našeg razuma. „Trudio sam se da pročitam slova velike knjige prirode i tražio istinu svugde i na svakom mestu: u zracima sunca, u
Takvim načinom skrnavi se geometrija koja treba da se bavi samo večnim i netelesnim slikama našega razuma“. Platon je nastavio razlaganje o svom sistemu idealizma, a Aristoteles je gutao i upamtio svaku njegovu reč.
Silnom moći svoga razuma, posta on oličenje duha nauke, sunce njenog neba, koje je dve hiljade godina svojom svetlošću nadasjalo sve ostale njegove
„To nije mogućno!“, uzviknuh. „Svaki čovek zdravog razuma u stanju je da nauči matematiku, a vi, gospodine Faradeju, da ne uspeste u tome?“ „Rekoh vam suštu istinu“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Znači da: ili ti nisi od krvi i mesa, ili da zdravoga razuma nemaš; znači da, iz budi kakvog razloga, nisi prirodan. Pardon!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Po mrtvom danu mesečina bela I hod tišine preliva se u ton Tajanstvenosti, u razuma suton, Svet iluzija do samog opela. I gledam.
se jave: Ja vidim sebe u raskošnoj moći Gde skupljam zrake i obzore plave, I njih odevam, i silinom duha Iz svog srca, razuma i grudi Život im dajem. I tada, bez straha, U svet ih vodim i spuštam kod ljudi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To standardnoracionalno jezgro korespondira sa jezgrom građanskoga zdravog razuma, funkcionalne uniformnosti i tipiziranog oficijelnog ponašanja, a njemu podjednako odgovara uravnotežena, predvidljiva i
nekritičko prenošenje u novo doba, posredstvom romantičarskonacionalnoga zanosa i prosvetiteljskoga i građanskog zdravog razuma, nečega što je u svojoj osnovi izvorno; u pitanju je, naime, patrijarhalni i junački etos koji drži na okupu – kao
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ja se bojim našeg duha, Lako stranputnoga. Mi smo brzi, katkad brži Od razuma svoga. Zavede nas, zanese nas Naše srce živo; Biva u nas i svetinja Da se shvati krivo.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaša tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se umedu naći, a i treba da se za vas
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ta tamo vam ima tako mnogo uma i razuma, i svake dobrodetelji da ce ja iskreno bojim da me ne zaraze sve te štabne vrline.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
imena negda slavnih Grekov, Mračeći ih slavu bivših zlatnih vjekov V kojih sja slavjaše junak za junakom, Mudrostiju razuma, muža mišcom jakom; Onde, velim, nije ni zimi ni sn'jega, Ni ledene r'jeke, ni klizava brega, Onde vsegda carstvujet
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ostala dela nastala su pretežno slobodnom adaptacijom stranih tekstova (Sovjeti zdravog razuma, Basne, Sobranije i dr.).
Literatura se vezivala za tradiciju 18. v., za Dositeja, Vidakovića, Mušickog. Dositej je delovao kao učitelj razuma, "srpski Sokrat", Evropejac. Vidaković je u romanu proizveo više beznačajnih epigona.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On neće zavladati snagom svoga nevelikog razuma no snagom volje. On nema razumevanja niti samilosti, surov je i žestok. Zna za jedan put. Ostali za njega ne postoje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Velika dela ljudskih ruku i razuma opustiće i doći u stanje ovih ruševina na kojima sada sedim. Vekovi će prolaziti. Ledene sante zaplivaće i u tropska
Da si blagoslovena, ti naša dobra majko! Na tebi je kresnula Prometejeva iskra i rasplamtio se božanski oganj razuma. Ja te posmatram odavde sa divljenjem i sinovljom ljubavi. Tamo iz tame izalazi u sunčani dan grčki arhipelag.
U tome hramu vladao je strogi neumitni bog razuma. Leverijeov pravilni čvrsti nos, energično modelisana, izbrijana donja vilica koja se prkosno isturila preko uskog
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I tu mi reče jednu lepu stvar: — Kod nas, Jevreja sreća je uvek i stvar razuma. Otuda su naše sreće i raznovrsnije, i duže mogu da traju nego kod drugih naroda. Od toga imaju nešto i Englezi.
Veli: Ribarićev razum je dobar, ali je šteta što je tehnika toga razuma samo tehnika razuma, a ne tehnika inteligencije...
Veli: Ribarićev razum je dobar, ali je šteta što je tehnika toga razuma samo tehnika razuma, a ne tehnika inteligencije...
Orah je rastao kao da ima razuma: prvo je gonio uvis, još uvis, da ne bi granama sasvim poklopio i zamračio kuću; pa je prestao da se izdužuje, i počeo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
loj i kišnicu pa dobiješ sapun, dobijate na primer ovako čudnovata pravila, udaljena hiljadama kilometara od zdravoga razuma: „Nula podeljena sa nulom može da bude nula, a može da bude i jedan, može i dva i tri, četiri i pet i može da bude sve
Imam jednoga prijatelja matematičara, pa sam ga uime prijateljstva, uime zdravoga razuma i uime čovečnosti molio i preklinjao da prizna da je zec kadar stići kornjaču, ali je on uporno ostajao pri svome
Petrović, Rastko - PESME
Kako je za mene mnogo zanimljiviji čovek, koji recimo nema hitrog razuma, što se u današnjem društvu užasno prezire, no čovek koji nema rasuđivanja seksualnog ili želudačnog itd.
tečenje: Niti joj pogled u stanju pratiti dalje Liniju njenu uspalu: Već tiho klone s njome opštenje Baš na granici samoj razuma. Lice se izmeni, suzno i sanjivo, od datuma Kada ne protegne više telo strast već mrmljanje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ne vredi Zlatokosa moje žrtve! — prođe mu kao udar groma kroz srce. — Ne shvata ništa, nema ni razuma, ni duše! Čovek može da žrtvuje ono što je njegovo, ali ima li prava da žrtvuje nekog ko mu veruje, ko ga voli?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I tome se svaki o sebi doviše da upišu na papiru kano ceduljicu od svoga im razuma što je ponajsnažnije i najjače ovoga vilajeta.
raduj se o tom, jer ti imaš takve oči, kakveno angeli imadu, kojimano se Bog može videti, i skroz kojih se tebe golema razuma svetlost zažiže.
Pak ko tom boljaru dođe mu na konak neki mili tuđin gost. (Neki tuđin — sotim ukazuje slepoću želje. O, za divotu razuma proročaskoga, i čudne te nature, dođe neznanac i cara zarobi!
Odoleće tomu studencu dobokom dubina premudrosti i razuma božija moga. I po istini, ova dubina božija, to je moj duboki bunar, u komuno nigde se ne može dovatiti dno s crpalom..
Koji li zahteva po pravici suditi, pre toga mu valja mu po dužnosti od Boga na moljenju se prositi razuma osvestna i mudrosti. A čuvati se mnogo vinopića, više rane rakije!
Da ako donosi ko na silu osvem jakosti jedovitim u sebi i tegobnim, slaba razuma, mučno je tê, sa i zverad, privući i usvojiti ih. Jošte više k prvoj se zlobi okrenu duhljivi.