Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Наше је село са Немцима измешано — а Немци су наши питоме нарави, блага разума... Пред нас су излазили с белим крпама, а пред Маџаре, као пред једноверну браћу, са литијама. Гостили су и нас и њих..
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити. Велика је различност с разумом или без разума што изгубити. Што други вредни и паметни чине, зашто не би и ми чинили?
Правда да је не само лав но и коњ и во много јачи од човека, но не имајући человеческе хитрости и разума, принуђени су покорити се човеку.
у Африки који су млого већи од човека, управ на две ноге ходе и браду имаду; словом, по телу подобни су човеку, осим разума и словесности.
Лепота је без разума цвет у блату. А кад ни жени не пристоји у самој лепоти сву цену своју полагати, мужеском полу мора то бити сасвим
Но птичице и прасе без разума су, није им се чудити; али ми, с разумом будући, право би било да смо паметнији. Н о н а у к а ј е з ла м у к а , и
Луда и неразумна с хаљинама се поноси, и крадом се обгледа гледа ли је ко. Не познајући цену разума и благородство срца и душе, ако се не сјају и не шуште на њој хаљине, мисли да је пропала. Кад би (сачувај боже!
Ко управ љуби просвјештеније разума и добродјетељ, њему се никад неће омразити о свему што к тому управља и споспје|шествује слушати и говорити.
Ходити по свету*2 да вас не облада помрчина, учи нас. Свет је просвештеније душе и разума, а помрчина је глупост, навјеженство и без сваке науке лудо варварство.
Досади се већ лисици и догрди све то пак опет то слушати, пак му рече: „Кажи ти мени, мој брајко, имаш ли ти толико разума и памети да учиниш да та кожа на вашар не дође? А без тога, колико је она лепша, толико горе за те!
но ови су дарови општи и животним дати; по превосходителству обаче на благородном и високом дару словеснога разума и бесмертне душе, која је способна све то већег просвештенија, богопознанства, науке, правде и добродјетељи, ове су
” Каково чемерно и скотско сложеније мора бити у таковом човеку, или боље да речем нечовеку, који на свет разума мрзи, без којега је иста словесна душа слепа и у всегдашњој тами и мраку живи!
То није никаква доброта да те вара свак ко хоће. Дати се двапут од једнога преварити, то је недостатак разума. А пуштати се всегда варати и за нос потезати, то је сасвим луда простота, за такога се ужа рећи: Прост као магаре,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
С мером и у своје време много се којешта чини без штете, што пред судом здравога разума не би се могло оправдати сасвим. Тешко ономе који прву чашу сваке своје наклоности до дна испије! У то време (1793.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, Масровиотика Хуфеландова и Собрание вещей од Доситеја, а Совѣте здраваго разума од истога држао је Аверкије у руци. Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад шта? „Све докле допире видик мога разума — мислио је Јуришић — ја ништа јасно не могу да видим и ништа од свега не разумем.
А све је то доле један свет. И вере ми моје, тај свет никакве памети и разума нема и не зна шта ради. Пре свега, он незна једну основну ствар: да је овај пут, којим он несигуран.
ни све ове беле власи што покривају ову моју сметену лопту у којој се непрестано и очајно грчи ово мало узбуњеног разума. Све ужасно И све ове посмртне листе стоје овде, урамљене на зиду, мирне су, пожутеле и ћутљиве.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Рационалистичке и просветитељске идеје се јављају и захватају књижевност и јавни живот. Диже се култ здравога разума, и упоредо са српским грађанским друштвом ствара се световњачка и слободоумна књижевност, упућена народу и са циљем
У Лајпцигу, 1783, штампао је свој први састав Люобезни Харалампіе, који је позив на претплату за Совъте здраваго разума и манифест целога његовог будућег рада.
Идуће, 1784, опет у Лајпцигу издао је два дела: Совъти здраваго разума, од кога је друго издање изишло у Пешти 1806, и превод с немачког Слово поучително Господина Георгïа Иоакима
Он чита филозофа Ф. Баумајстера; у Халеу слуша критичког филозофа, Лајбницова ђака Еберхарда, који је у име здравога разума претресао основне идеје хришћанске цркве.
века; Слово поучително је превод из Цоликофера; Басне су изреда из Езопа, Федра, Лафонтена и Лесинга; Совъти здраваго разума су »најизбраније мисли и саветовања учених људи с разних језика преведене«; Дамон је преведен из Лесинга; Један пар
И у име њено он ће целога свога века давати своме народу »савете здравог разума«. Човек је утолико слободан уколико сме и може да слободније мисли и расуђује.
против застарелих и штетних црквених установа, а за верску сношљивости и за преображај цркве према захтевима здравога разума.
као Петар Велики у Русији и Јосиф ИИ у Аустрији, он тражи основну реформу цркве, да се она саобрази захтевима здравога разума и потребама новога времена, да се из ње избаце празноверице, фетишизам, ритуализам, фарисејство, сви »стари плесниви и
Као раније у Европи, тако су и код Срба око 1860. машта и осећање дошли место разума, традиција место рефорама, култ прошлости место култа будућности.
Док Доситеј Обрадовић напада оне који се »почну удаљавати од здравога разума (који неодложно мора служити за основ свију човечанских знања), упадају у оно што Немци зову: швермерај, а наши:
Судбина једног разума је лично разрачунавање са једним противником. Сви ти комади, слабије вредности, остали су у рукопису и штампани су тек
Он је рационалист по идејама и лекар по професији, сав је васпитан у култу разума, како је то схватао XВИИИ век, и цео његов рад је давање савета како да се складно у човеку и народу одржава душевно и
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико пуотовање.
дело весма полезно, будући, да кад учени људи мисли своје на општему целога народа језику пишу, онда просвештеније разума и свет ученија не остаје само при онима који разумевају стари књижевни језик, но простире се и достиже и до сељана,
укрепљавајући и у срцам младости српске небесни и божетвени огањ ко ученију и к добродетељи бозжигавајући, и свет разума чак до порсти(х) сељана и до сами(х) пастирски(х) колиба разширујући.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
41 5. 45 6. 49 ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ 52 1. 53 2. 54 3. 55 4. 57 5. 58 6. 60 7. 61 8. 65 9. 66 10. 68 11. 69 СУДБИНА ЈЕДНОГ РАЗУМА 75 ПРЕДГОВОР 76 ДЈЕЈСТВО ПРВО 79 ПОЗОРИЈЕ 1. 80 ПОЗОРИЈЕ 2. 83 ПОЗОРИЈЕ 3. 88 ПОЗОРИЈЕ 4. 90 ПОЗОРИЈЕ 5. 91 ПОЗОРИЈЕ 6.
МАКСИМ: Умрла је правда; звоните! (Звонце се чује. Завјеса пада.) СУДБИНА ЈЕДНОГ РАЗУМА ШАЉИВА ИГРА У ДВА ДЈЕЈСТВА ПРЕДГОВОР У числу 5.
с великим тегобама у прибављању умне и душевне ране тражио је себи помоћ, и изнашавши најпре знаке, којим ће плодове разума означавати, и на послетку величествено пронађење печатње тако је се здраво помогао, да помоћу ови откривења код куће
да л’ би лепо било, кад би се његове погрешне мисли и речи групирале и персонифицирале, и тако је произишла Судбина разума. Све речи, које су отличним словима печатане, јесу сопствени изрази г. др М.
комедијом, јер ћемо ми имати доста превода и подражанија туђи драматични дела, а подлини, као што је Тврдица и Судбина разума, које се не могу на туђи језик превести, мало; премда је г.
А зашто, бог би га знао. МАНОЈЛО: Па јеси ли га који пут видио? ИСАЈЛО: Богами, ја нисам. А шта ми је до његовог разума? Ја се извалим па спавам, а он или ишо с разумом или без разума, мени није стало.
ИСАЈЛО: Богами, ја нисам. А шта ми је до његовог разума? Ја се извалим па спавам, а он или ишо с разумом или без разума, мени није стало. МАНОЈЛО: Ја би баш желио видити како изгледа разум, а особито докторов разум. Ајде да видимо!
ИСАЈЛО: Еј тешко мени! ШАЉИВАЦ: Шта је, момци? ИСАЈЛО: Нема. Како сам јутрос наместио собу, тако и сада стоји, а разума ни од корова. ШАЉИВАЦ: Јесам ли вам казао? ИСАЈЛО: Еј, тешко мени, не смем му изићи на очи!
ИСАЈЛО: Еј, тешко мени, не смем му изићи на очи! МАНОЈЛО (жалостиво): А како ће мене учити без разума? ШАЉИВАЦ: Сад гледајте што ћете радити; ја вам помоћи не могу. (Смешећи се отиде.) ИСАЈЛО: Знаш, шта је, Манојло?
) ИСАЈЛО: Знаш, шта је, Манојло? да ми не казујемо доктору. Он како је забораван, неће ни знати да нема разума. МАНОЈЛО: Е, како то говориш; а да се сети после неколико дана, па још горе. Боље да му кажемо сад.
ДОКТОР (претећи): Ја оћу да ми се разум нађе. Разумете ли? Човек не може бити без разума. МАНОЈЛО: Куд га знамо тражити? ДОКТОР: Ја оћу да ми се разум нађе, јер иначе — у полицију.
МАНОЈЛО: Опет је добар човек. други да изгуби разум, изео би се од муке, а код њега је свеједно, или имао разума, или немао. ДОКТОР (ступи на среду и чита): ,,Разум долепотписаног доктора нестао је.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пуно је премишљања, хладног разума, и већ се ту види линија на којој после стоје Пусен, Енгр, Делакроа, и Сезан, иако он изгледа без традиција.
Она нема сјај његове водене, танке технике из задњег доба, али блешти од разума. Једна непомична скала од најхладнијих сивих до најтоплијих жутих тонова.
Свакако обојица, као сви Јевреји уметници, више су људи разума и укуса него бахичног заноса, који ствара. Заткинова теорија је, ако хоћете, манир, да сваки пањ, комад мрамора,
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
же малаја приношенија призри и ва многа вамени, сија не по достојанију бо тебе похвалу принесох, н по силе малаго ми разума, темже и мала вазмаздија чају.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У животу овом ми једино знамо Да нам због ње бива и горе и боље; Да смо, и крај нашег разума, још само Играчка трошна њене круте воље; Да над нама она суверено влада, Било да нас нешто боли ил’ весели; Јер
Хоће ли доћи час велики, свети, Да блесне правде и разума сјај, К’о страшног дана божја судница Што ће нас једном на грехе да сети?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Б) ВЕРТЕПСКА (Још из даљине зачује се религиозна песма: „Рождество твоје, Христе боже наш, восија мирови свијет разума; в небо звијездам служашчи звјездоју учахусја: тебје клањатисја солнцу правди, и тебје вједјети с висоти востока,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
ИГУМАНУ СПИРИДОНУ 94 УКАЗ ЗА ДРЖАЊЕ ПСАЛТИРА 96 САБРАНА ДЕЛА КАРЕЈСКИ ТИПИК „Начело мудрости је страх Господњи, разума су добра сви који тако творе“, (Пс.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Рад би[х] са свим срцем науку и просвештеније разума, које сам од младости моје желио и тражио, српској јуности препоручити и тако српске кћери прсима, које су ме одојиле,
нарави, просвештавајући њи[х]ов ум и облагорођавајући њихово срце истиним благородством добродетељи и просвештенија разума.
Мени је жао да људи који не мисле, не суде и не поступају следујући правилу здравога разума, себи [х]уде и вреде. О, колико би сви људи на земљи с[а] стране божије благополучни могли бити кад не би сами своје
Ја ћу се само старати ништа против мојеј совести и против правилам здравога разума не писати. Ко се задовољава само као овца ићи за другим овцама, правда да њему није потреба ни мислити ни расуждавати.
Огласио сам у писму к љубезнику мојему Харалампију да намеравам издати Совете здра|баго разума, која ће књига садржавати најизбраније мисли и советовања учени[х] људи с разни[х] језика преведене, о ком послу
Толико просим, кад ме не буде на свету, да ми желите од благога бога милост, коју и ја вами, заједно с светом разума и науке, и ва|шим синовом и кћер[и]ма од рода в род, догод бог свет држи, всесрдечно желећи пребивам до последњег
обичај да епископ мора бити монах, против јавне науке апостолске, по којеј науци и по правој правици и суду здравога разума епископ не може нипошто бити монах.
Нађите ми једног свеца или праведника који се је нерођен посветио и правду творио. Опака и без свакога разума гордост: своје | рођење похуђавати!
ваша буде као чисти зрак сунца, која ће мрак незнања, неразумија, сујеверја и злобе између браће ваше изагнати, а свет разума, человекољубија, истинога богочестија и богољубија међу њи[х] увести и укоренити.
је свидетељ, који ће ме по мојеј совести судити, да не говорим ни из злобе ни из пристрастија, но из правога здравога разума и из љубави к божјој истини. Али је било много свети[х] отаца? Ништа то не чини.
и тако свак човек, имајући здрав разум, ако хоће, може право судити; ако ли неће, криво и неправедно чини; свет разума и расужденија, којега му је бог дао, угашавајући и највећи божји дар под ноге гажећи.
Нек мумла ко је лишен разума на мудрост и науку као совуљага на сунце, говорећи да оне измишљавају нова | мудрованија; не слушај ти зато никога.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
на којој је одлучено да позвани, присутни и несумњиво највећи лекар оног доба, Хипократес, помно испита сумњиво стање разума абдеритског грађанина Демокрита и да о томе поднесе своје стручно мишљење Сенату.
„Свугде! Не само у кретању концентричних звезданих сфера, но и у кругу појмова нашег разума. „Трудио сам се да прочитам слова велике књиге природе и тражио истину свугде и на сваком месту: у зрацима сунца, у
Таквим начином скрнави се геометрија која треба да се бави само вечним и нетелесним сликама нашега разума“. Платон је наставио разлагање о свом систему идеализма, а Аристотелес је гутао и упамтио сваку његову реч.
Силном моћи свога разума, поста он оличење духа науке, сунце њеног неба, које је две хиљаде година својом светлошћу надасјало све остале његове
„То није могућно!“, узвикнух. „Сваки човек здравог разума у стању је да научи математику, а ви, господине Фарадеју, да не успесте у томе?“ „Рекох вам сушту истину“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Значи да: или ти ниси од крви и меса, или да здравога разума немаш; значи да, из буди каквог разлога, ниси природан. Пардон!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
По мртвом дану месечина бела И ход тишине прелива се у тон Тајанствености, у разума сутон, Свет илузија до самог опела. И гледам.
се јаве: Ја видим себе у раскошној моћи Где скупљам зраке и обзоре плаве, И њих одевам, и силином духа Из свог срца, разума и груди Живот им дајем. И тада, без страха, У свет их водим и спуштам код људи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То стандарднорационално језгро кореспондира са језгром грађанскога здравог разума, функционалне униформности и типизираног официјелног понашања, а њему подједнако одговара уравнотежена, предвидљива и
некритичко преношење у ново доба, посредством романтичарсконационалнога заноса и просветитељскога и грађанског здравог разума, нечега што је у својој основи изворно; у питању је, наиме, патријархални и јуначки етос који држи на окупу – као
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја се бојим нашег духа, Лако странпутнога. Ми смо брзи, каткад бржи Од разума свога. Заведе нас, занесе нас Наше срце живо; Бива у нас и светиња Да се схвати криво.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Ја имам један леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам ваша тетка, мон фрер, а тетке, знате, свуда се умеду наћи, а и треба да се за вас
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Та тамо вам има тако много ума и разума, и сваке добродетељи да це ја искрено бојим да ме не заразе све те штабне врлине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
имена негда славних Греков, Мрачећи их славу бивших златних вјеков В којих сја славјаше јунак за јунаком, Мудростију разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Остала дела настала су претежно слободном адаптацијом страних текстова (Совјети здравог разума, Басне, Собраније и др.).
Литература се везивала за традицију 18. в., за Доситеја, Видаковића, Мушицког. Доситеј је деловао као учитељ разума, "српски Сократ", Европејац. Видаковић је у роману произвео више безначајних епигона.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он неће завладати снагом свога невеликог разума но снагом воље. Он нема разумевања нити самилости, суров је и жесток. Зна за један пут. Остали за њега не постоје.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Велика дела људских руку и разума опустиће и доћи у стање ових рушевина на којима сада седим. Векови ће пролазити. Ледене санте запливаће и у тропска
Да си благословена, ти наша добра мајко! На теби је креснула Прометејева искра и распламтио се божански огањ разума. Ја те посматрам одавде са дивљењем и синовљом љубави. Тамо из таме изалази у сунчани дан грчки архипелаг.
У томе храму владао је строги неумитни бог разума. Леверијеов правилни чврсти нос, енергично моделисана, избријана доња вилица која се пркосно истурила преко уског
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И ту ми рече једну лепу ствар: — Код нас, Јевреја срећа је увек и ствар разума. Отуда су наше среће и разноврсније, и дуже могу да трају него код других народа. Од тога имају нешто и Енглези.
Вели: Рибарићев разум је добар, али је штета што је техника тога разума само техника разума, а не техника интелигенције...
Вели: Рибарићев разум је добар, али је штета што је техника тога разума само техника разума, а не техника интелигенције...
Орах је растао као да има разума: прво је гонио увис, још увис, да не би гранама сасвим поклопио и замрачио кућу; па је престао да се издужује, и почео
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
лој и кишницу па добијеш сапун, добијате на пример овако чудновата правила, удаљена хиљадама километара од здравога разума: „Нула подељена са нулом може да буде нула, а може да буде и један, може и два и три, четири и пет и може да буде све
Имам једнога пријатеља математичара, па сам га уиме пријатељства, уиме здравога разума и уиме човечности молио и преклињао да призна да је зец кадар стићи корњачу, али је он упорно остајао при своме
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Како је за мене много занимљивији човек, који рецимо нема хитрог разума, што се у данашњем друштву ужасно презире, но човек који нема расуђивања сексуалног или желудачног итд.
течење: Нити јој поглед у стању пратити даље Линију њену успалу: Већ тихо клоне с њоме општење Баш на граници самој разума. Лице се измени, сузно и сањиво, од датума Када не протегне више тело страст већ мрмљање.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не вреди Златокоса моје жртве! — прође му као удар грома кроз срце. — Не схвата ништа, нема ни разума, ни душе! Човек може да жртвује оно што је његово, али има ли права да жртвује неког ко му верује, ко га воли?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И томе се сваки о себи довише да упишу на папиру кано цедуљицу од свога им разума што је понајснажније и најјаче овога вилајета.
радуј се о том, јер ти имаш такве очи, каквено ангели имаду, којимано се Бог може видети, и скроз којих се тебе голема разума светлост зажиже.
Пак ко том бољару дође му на конак неки мили туђин гост. (Неки туђин — сотим указује слепоћу жеље. О, за дивоту разума пророчаскога, и чудне те натуре, дође незнанац и цара зароби!
Одолеће тому студенцу добоком дубина премудрости и разума божија мога. И по истини, ова дубина божија, то је мој дубоки бунар, у комуно нигде се не може доватити дно с црпалом..
Који ли захтева по правици судити, пре тога му ваља му по дужности од Бога на мољењу се просити разума освестна и мудрости. А чувати се много винопића, више ране ракије!
Да ако доноси ко на силу освем јакости једовитим у себи и тегобним, слаба разума, мучно је тê, са и зверад, привући и усвојити их. Јоште више к првој се злоби окрену духљиви.