Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sav se bio, zbog tog, razveselio! Ponavljao je, međutim, kako je to smešno, da plačemo zbog nekoga, ko i ne postoji, i da ona plače zbog te žene, koja
bili navikli, po sirmijskom, husarskom, običaju, da puste da im se sablje po kaldrmi vuku, pa ih je taj zvek, domaći, razveselio. Vitkoviči su imali lepu komandu.
Prvo treba kažnjavati smrću. A drugo dođe, kao kišica u proleću – niko ne zna kako. Videv da se Pavle razveselio, Trifun, valjda, da pokaže da nije samo za to tražio brata, poče da čavrlja, kako traži decu.
Teodosije - ŽITIJA
od poroda srca tvoga, i mnogopečalnu mi dušu i skrobno mi srce viđenjem tvoga lika u anđelskoj pojavi nasladivši, razveselio jesi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja sam tvrdio da odgovaraju onom što je napisao Brantom. Da bi me nekako razveselio u mom siromaštvu, Benešić me vodi u Zagorje, po kućama, a naročito kod Domjanića, čije kajkavske stihove jako voli.
Sprema se da upražnjava veliku umetnost trgovačkog putnika. Meni ga je žao i mi se zgledamo tužno, pa da bih ga razveselio, kažem mu: „Prodaj, Milošu, jednog od onih tvojih ajgira u Bašahidu, pa hajde sa mnom u Pariz, da živimo tamo kao što
što u proleće dišu tako, da se šume povijaju, u jesen silaze sa brda, mrka i teška, kao neki ogromni medved, što se razveselio, pa igra. Boje, kao zarđao nakovanj.
Popa, Vasko - KORA
plahe Pronašli smo se Na zlatnoj visoravni Daleko u nama 30 Sa tela sumrak svlačim Dan mi je našao lice Vetar kosu razveselio Pogled mi začuđen lista Senka iz sunca niče Svet na pragu srca stoji Opet obroncima plavim U glas ti bistri
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da je najedanput granulo sunce, ne bi se on tako bio razveselio. Zbunio se Ilija, pa ne ume usta da otvori. Vidim ja šta je, pa mu kažem: „Ajdemote, gos’ Ilija, odavde, nije ovo za
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Odsečno): A ako me vera odvaja, vera me neće odvojiti! DžAFER BEG Ti si naš. JUSUF BEG (Sarošu, da bi ga razveselio): Saroše, ni ja nesam Anadolac.