Црњански, Милош - Сеобе 2
Сав се био, због тог, развеселио! Понављао је, међутим, како је то смешно, да плачемо због некога, ко и не постоји, и да она плаче због те жене, која
били навикли, по сирмијском, хусарском, обичају, да пусте да им се сабље по калдрми вуку, па их је тај звек, домаћи, развеселио. Витковичи су имали лепу команду.
Прво треба кажњавати смрћу. А друго дође, као кишица у пролећу – нико не зна како. Видев да се Павле развеселио, Трифун, ваљда, да покаже да није само за то тражио брата, поче да чаврља, како тражи децу.
Теодосије - ЖИТИЈА
од порода срца твога, и многопечалну ми душу и скробно ми срце виђењем твога лика у анђелској појави насладивши, развеселио јеси.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам тврдио да одговарају оном што је написао Брантом. Да би ме некако развеселио у мом сиромаштву, Бенешић ме води у Загорје, по кућама, а нарочито код Домјанића, чије кајкавске стихове јако воли.
Спрема се да упражњава велику уметност трговачког путника. Мени га је жао и ми се згледамо тужно, па да бих га развеселио, кажем му: „Продај, Милошу, једног од оних твојих ајгира у Башахиду, па хајде са мном у Париз, да живимо тамо као што
што у пролеће дишу тако, да се шуме повијају, у јесен силазе са брда, мрка и тешка, као неки огромни медвед, што се развеселио, па игра. Боје, као зарђао наковањ.
Попа, Васко - КОРА
плахе Пронашли смо се На златној висоравни Далеко у нама 30 Са тела сумрак свлачим Дан ми је нашао лице Ветар косу развеселио Поглед ми зачуђен листа Сенка из сунца ниче Свет на прагу срца стоји Опет обронцима плавим У глас ти бистри
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Да је наједанпут грануло сунце, не би се он тако био развеселио. Збунио се Илија, па не уме уста да отвори. Видим ја шта је, па му кажем: „Ајдемоте, гос’ Илија, одавде, није ово за
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Одсечно): А ако ме вера одваја, вера ме неће одвојити! ЏАФЕР БЕГ Ти си наш. ЈУСУФ БЕГ (Сарошу, да би га развеселио): Сароше, ни ја несам Анадолац.