Obradović, Dositej - BASNE
” Ako se mi čemu smijemo (iako ništa nije smešno), iz svega grla nek' se smije. Rekosmo li mi da što jest, ako on i ne zna šta je to, nama' nek' povikne: „Kako ne bi bilo?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Pomozi Bože — rekosmo mi — to je jošt bolje, jer mi ionako nismo Đerdapu vešti.” Sad pišemo Milenku, da on piše Jovi Protiću u koji će nas
dobar bio), te se vas dan tukosmo i pregonismo, dok hatu udari krv na usta i na nos; ja ga u logor dovedem, pak manjka. Rekosmo, da ga je udarilo tane u usta, jerbo kad trči vrlo je otvarao usta i zijao. Petrov post nastade [27. maja 1806.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zeka korači. — Harambašo! — Šta ćeš? — Ostavi i mene ovdje!... — Što? — Ja sam se sa Stankom zbratimio: rekosmo poginuti jedan za drugoga. Hoću i ja da mu budem na ruci!... Harambaša poćuta malo, pa reče: — Dobro, ostani...
— rekoše ostali. — Od danas u drugu nedelju... Neka njih popa Miloje lepo privenča... — Pa lepo! — Rekosmo li? — Rekosmo... Bilo je gluvo doba kad se kući vratiše... 5. SVADBA Čudno vreme, zaista!
— rekoše ostali. — Od danas u drugu nedelju... Neka njih popa Miloje lepo privenča... — Pa lepo! — Rekosmo li? — Rekosmo... Bilo je gluvo doba kad se kući vratiše... 5. SVADBA Čudno vreme, zaista!
Ja, tvoja majka, ja ću se i za te i za njih bogu moliti! Pa ga stade ljubiti i polivati suzama. — Rekosmo li da je Krstivoj domaćin? — upita Stanko. — Rekosmo! — odgovoriše ovi.
Pa ga stade ljubiti i polivati suzama. — Rekosmo li da je Krstivoj domaćin? — upita Stanko. — Rekosmo! — odgovoriše ovi. — Onda, Krstivoje, brate, neka ti je u amanet naša stara majka i ova nejač!...
U šatoru beše tišina kao u grobu. Svima su u ušima zvonile Zekine reči... Čupić prvi dođe k sebi. — Rekosmo li? — upita. — Rekosmo! — povikaše. — Onda idite tamo, među ljude, i polako postupajte s njima...
Svima su u ušima zvonile Zekine reči... Čupić prvi dođe k sebi. — Rekosmo li? — upita. — Rekosmo! — povikaše. — Onda idite tamo, među ljude, i polako postupajte s njima...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ćutali smo oboje. Popesku Dovrši svirane, zaklopi klavir i diže se. — Laku noć! — Laku noć! — rekosmo mi. Kad ostasmo sami, ja se podbočih na ruku i gledah joj u oči koje su bile upravljene na rad u rukama joj.
Naposletku ona ga ipak izvuče, no zdera vrlo malo kože, a u isto doba i parče lista iz knjige. — Ah, oprostite! — rekosmo oboje u jedan glas. Ona što mi je ocepila list, a ja što sam joj navukao ranu na prst.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
to jutro, na svojoj čatrnji, ljutito, očekivao svoju ženu, koja se nije pojavljivala iz kuće, dugo, dugo, sve je to, što rekosmo, prevrtao, zamišljen, po svojoj glavi, ukoliko mu je bilo poznato. A nije trpeo da zadocne, kad mu donose kavu.
Isakoviču su prilazili nerado, pa i kad bi mu prišli, prišli bi mu, kako rekosmo, samo da zapitaju: Ima li nade da i oni ugledaju jednom Rosiju?
Prvi ljubavnik, carice Elisavete, ako je verovati istoriji, bio je, kako rekosmo, prost kozak. A sin jednog drugog kozaka, Aleksije Razumovski – ljubav do groba. Njen suprug, tajni.
Teodosije - ŽITIJA
ranije pominjani i blagorodni momci koji u Svetu Goru goneći dostigoše svetoga, a pošto su bili nadmudreni, kao što rekosmo, i ništa ne uspevši, vratiše se k roditeljima blaženoga.
Pade mu pak na um reč one pobožne žene, o kojoj napred rekosmo kako mu je u Carigradu govorila da u Svetoj Gori, u oblasti hilandarskoj, potraži dva skrovišta.
U početku rekosmo koliku ljubav, koliku želju imađaše sveti da se od svega oslobodi i da u samoći živi u ćutanju, ali mu iguman (u stvari
A pre toga, pošto su se Goti osilili i pošto su mnoge grčke gradove, kao što rekosmo, našli puste i bespomoćne i zauzevši držahu ih, smešteni i po gradovima u okolini Soluna, i Ohrid držeći, blagočastivi
A ako bi se zaustavio negde u dubini, postajao je hrana ribama. Kao što rekosmo, njegovo veselje smrt beše čovečja. Takav, ovako je činio, jer se u svoju snagu i u tvrđavu visoka kamena, kamenoumni,
“ A sveti, kao što napred rekosmo, ne mogavši se otrgnuti od sladosti pustinjačkog isposničkog i ćut ljivog života, još više od ljudske slave bežeći,
A tebe, Božji čoveče, molimo, oprosti nam što ti u prepirci rekosmo i ne sećaj se protiv nas ka Bogu zbog toga, da ne postradamo nešto, jer si ti, kao što vidimo, Božji sluga, i Bog te u
Primi ga i car Teodor, koga je posle, kao što rekosmo, oslepio car Asen. I on mu ukaza poštovanje velikom ljubavlju i ugošćenjem i darovanjem.
A sveti uvek, kao što mnogo puta rekosmo, od ljudske slave bežeći, pomisli da ostavi vlast prvosvetiteljstva i ako Bog izvoli da izvrši njegovu želju, reče da će u
Ostavivši ga u svojim toplim palatama, kao što rekosmo, zapovedi slugama da mu iz careva doma sve dovoljno daju, a dade mu car i mnogo zlata da ima na svoju potrebu, i da
svetoga cela i nerazrušiva iz Zemlje zagorske, zapovedi da ga ponesu u svoje otačastvo, Zemlju srpsku, a sam, kao što rekosmo, pozvan od cara uđe na trpezu veselja.
I pošto im prepodobni ništa nije odgovarao, razdirni gnevom odlažahu. A zmija, kao što rekosmo, uvek jarosna šištaše i uznemiravaše prepodobnoga.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kako rekosmo: na nebu su već treperile prve zvijezde, treperile su da ne bi zaspale u tihoj ljetnoj noći. A kad bi neka od njih zadrij
Sremac, Stevan - PROZA
Gazda Radisav je — kako već rekosmo — držao kafanu i mehanu. Eno je na uglu ulice. Mala, čista kafana, sa četiri-pet stolova i sa verthajmovom kasom, u
GLAVA DRUGA Rekosmo da je gazda Radisav imao poviše dece, devetoro na broju. Ako se igde, to se, vala, ovde može kazati da brojevi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici se smeju, pomalo usiljeno, da bi ga ohrabrili. Vučko pokuša da se digne. Rekosmo mu da sedi i da se ne zamara. — More, ljudi, nije meni ništa! — on skoči, ali se zagrcnu i krv mu jurnu na usta.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Povede se roblje crnogorsko!“ Pokliči se onoj narugasmo: kakvo roblje sasred Gore Crne! Pjan, rekosmo, pa misli da poje. Dokle dvije jedna iza druge: cik! cik! opet, izdušit ne daše; i klikuje čovjek kao prijed.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Niko za to znao nije, jer složno krijahu svoje tragove. Djeci — kao što prijed rekosmo — doma nijesu iskali računa o vremenu. Namjernicima, što bi ih mogli zateći, lako se bilo skriti — hrt je stražario.
Kao što već rekosmo, popovi i ljudi staroga kova ozloglasiše ga među prostim narodom, te po čitanoj okolini pričalo se koješta o njemu.
Vidar bješe visoka rasta čovjek, okošt i žute dlake, po godinama sredovječan. Rekosmo da je bio iz Crmničke nahije, od plemena Iličkovića.
“ „Hm! sve je to žalosno!“ reče vidar. „A da rekoste li tako onome čovjeku?“ „Rekosmo, valaj. Obaška što ti serdar veli, a obaška što od nas čuješ, pa izmjeri što je pretežnije, rekosmo.
“ „Rekosmo, valaj. Obaška što ti serdar veli, a obaška što od nas čuješ, pa izmjeri što je pretežnije, rekosmo. Iako je on otac joj, mi smo joj braća, pa ne može ni on preko svijeh nas; a ti znaš koliko nas je i kakvi smo!?
živnite! e će ljudi sad doći!“ U to, kao što rekosmo, dođe pop Marko sam. „Dobro jutro, snašo!... Ha! kamo ih?“ „Dobra vi sreća!“ skoči Joka, pa ga poljubi u ruku.
A, može biti, kao što rekosmo, ne taj strah, nego i njena djevojačka savjest. A kako bješe bolećeg srca, žao joj bješe Janka.
Sveti Sava - SABRANA DELA
što se na njoj ispunjava, pošto se na njoj više od drugih drži i vrši strašna i prevelika pravoverna tajna, nazvana, kako rekosmo, božastvena i prečasna liturgija prečasnoga tela i krvi Gospoda Boga Spasa našeg Isusa Hrista.
A gladne treba hraniti i duši davati, kao što rekosmo, uzakonjenim hlebom i vinom i sočivom nekim, od vaše pretekle hrane.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sednem i napišem pismo i, ako ne verujete, evo vam ga, čitajte. Ljubimi i predragi moj, gospodine episkope! Što rekosmo, to, fala bogu, i učinismo; ja Franciju i Ingliteru blagopolučno obiđo[h], i sad vam pišem iz sred Beča.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
To je duje činio kao dobar čovjek, ali tome bješe i jedan krupan uzrok, nije vajde kriti. Rekosmo poprijed da su Jerkovići maličak prihvatljivi, a glad je glad, a ljudi su ljudi, pa eto fratru bruke gotove, ako ne
A rekosmo poprijed da se silni knez Kušmelj bojao žoljave Osinjače! Đavo neka razumije kako je to moglo biti, ali vi ćete razumjeti
Škoranca je vrlo često izostajao, zbog bolesti. Najzad bi sio Bakonja, kao što rekosmo, u treću klupu, iza trojice svojih drugova: Mačka, Bujasa i Lisa, koje ispitivaše jedan od đakona.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bilo je, kao što rekosmo, među tim vođstvom istinskih junaka i ratnika, nema govora, ali mnogo više one takozvane debele pozadine, koja bolje
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Uostalom, ova opšta bojazan od Vuja zavisila je i od nekih drugih uzroka. Rekosmo da mu niko ne bi umeo odrediti pravo zanimanje, kad bi to bilo potrebno radi statističkih podataka, ali inače znala su
Bojić, Milutin - PESME
Oboje za istom žudili smo slikom, Vođeni nejasnim lutali smo dugo, Kô da nazirasmo mrakom jedno drugo, I rekosmo reč, što ne rekosmo nikom Na susretu prvom, mada nismo hteli Mi smo se voleli, pre no smo se sreli.
žudili smo slikom, Vođeni nejasnim lutali smo dugo, Kô da nazirasmo mrakom jedno drugo, I rekosmo reč, što ne rekosmo nikom Na susretu prvom, mada nismo hteli Mi smo se voleli, pre no smo se sreli.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Lista moje vlade ovako je otprilike izgledala: spoljnih poslova, kao što rekosmo, ja; za ministra prosvete uzeo sam nekog Čedu Matića stoga što je ponavljao i prvi i drugi razred gimnazije pa se duže
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
To isto rekoh i ja. Komandant se nađe u čudu. „Pogledajte još jednom konje po spisku“ — naredi nam. Ne rekosmo ništa... Kada se odmakosmo, počesmo da protestujemo što nam se ne veruje.
Šantić, Aleksa - PESME
Lišće pada, muklo gavran graknu lugom, Mrzovoljno sunce U tamu se zavi; Mi rekosmo: ''Zbogom!'' hladno jedno drugom. I uz otmen naklon ti kolence savi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
i sad se, kao što već rekosmo, krenuo u nadi da će možda biti štofa čak i za jedan pikantan i senzacionalni podlistak. Rešio se da pohodi tri mesta: